brojač poseta

среда, 22. октобар 2008.

Srbija gora od Perua i Gvatemale

Srbija gora od Perua i Gvatemale

Srbija se na najnovijoj listi Svetskog ekonomskog foruma o međunarodnoj konkurentnosti nalazi na 85. mestu od 134 zemlje i to odmah iza zemalja Centralne Amerike, Hondurasa, Perua i Gvatemale, koje su rangirane od 82. do 84. mesta. Iako smo se u 2008. popeli za nekoliko mesta u odnosu na prošlogodišnje 91. mesto, sa neslavnom ocenom 3,90, Srbija se nalazi u proseku regiona (prosek Zapadnog Balkana koji obuhvata Hrvatsku, BiH, Albaniju i Makedoniju je 86. mesto i ocena 3,86).

Sagovornici „Novca“ slažu se da nema mesta radovanju zbog minimalnog pomaka, jer je cilj Srbije da bude lider u regionu, pa i da se približi zemljama Istočne Evrope(Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Bugarska) koje u proseku zauzimaju 56. mesto, sa ocenom 4,28.
„Od 2003. godine Srbija se na ovoj listi stalno kreće između 83. i 87. mesta, da bi prošle 2007. pala na 91. mesto. Dakle, dobro je što nam sada sa 85. mestom, opšti prosek raste. Ipak, nema razloga za radovanje, čeka nas još puno posla i to pre svega Vladu Srbije“, kaže za „Novac“ Dragoljub Vukadinović, predsednik Upravnog odbora kompanije „Metalac“ iz Gornjeg Milanovca i potpredsednik Nacionalnog saveta za konkurentnost. U ovom 29-točlanom savetu, osnovanom početkom ove godine, uz privrednike sedi i nekoliko ministara, a na čelu saveta je potpredsednik Vlade, Božidar Đelić.
Metodologiju rangiranja Svetskog ekonomskog foruma za „Novac“ objašnjava ekonomista Dušako Vasiljević, istraživač Centra za visoke ekonomske studije(Ceves). On napominje da se oko 60 odsto ove liste zasniva na anketiranju preduzeća, a oko 40 odsto na realnim parametrima. Kod nas je rađena na uzorku od 112 preduzeća, od kojih je samo tridesetak bilo iz Beograda, dok su ostala iz unutrašnjosti Srbije.
„Parametri koji se ispituju dele se u tri grupe, i oni odgovaraju stepenu ekonomskog razvoja zemlje. U grupi osnovnih zahteva posebno zaostajemo u razvoju infrastrukture. Tu smo 102, a prosek regiona je 97. mesto. To su jako loši rezultati“, kaže Vasiljević. Kod nas su najbolje ocene dobili zdravstvo , osnovno obrazovanje i tehnološka pismenost, dok je najgore ocenjeno tržište dobara. Bolna tačka su i institucije Srbije, koje su ocenjene kao neefikasne i korumpirane. Vasiljević tvrdi da rezultati pokazuju stagnaciju Srbije, pre svega u sektoru reforme državne uprave, koja izostaje već godinama unazad. Komplikovane procedure i brdo propisa, otežavaju poslovanje u Srbiji, a kao primer, Vasiljević navodi činjenicu da privrednici u Srbiji godišnje čak 66 puta plaćaju različite poreze, dok je prosek u razvijenim zemljama 13. Za dobijanje svih potrebnih dozvola za izgradnju jednog skladišta u Srbiji je potrebno čak 279 dana, dok je prosek razvijenih zemalja 161 dan.
U poslednjih pet godina 80 odsto rasta srpske privrede je bazirano na tri sektora: finansijama, trgovini i telekomunikacijama, a proizvodi ovih sektora ne nerazmenjivi, tj. ne izvoze se. Sličan trend bio je i u ostalim zemljama u razvoju, ali kod nas je to daleko izraženije. Dakle, trebaju nam investicije, koje će podstaći izvoz“, kaže Vasiljević. Preporuke Cevesa za dalji rad na poboljšanju ekonomske konkurentnosti Srbije su reforma javne uprave, skraćenje procedura za izdavanje dozvola i unapređenje obrazovanja.
Vukadinović iz „Metalca“ upravo ističe probleme s kojima se susreće srpska privreda, a jedan od najkrupnijih, prema njegovim rečima je vreme za dobijanje građevinskih i drugih dozvola. „Kod nas se jedna dozvola čeka 120 dana, a na Zapadu do 30 dana. Dobrim propisima to možemo popraviti i verujem da samo tom izmenom, sledeće godine možemo da se popnemo za desetak mesta na listi Svetskog ekonomskog foruma“, kaže Vukadinović.
Njegovu tvrdnju potkrepljuje i najnovija anketa Svetske banke o poslovnom okruženju, rađena u 181 zemlji, gde se Srbija po brzini dobijanja građevinskih dozvola nalazi na samom dnu lestvice - na 171. mestu. Ukupno gledano, Srbija je na listi Svetske banke opet u proseku regiona, na 94. mestu od 181 zemlje.
Skraćenje i pojednostavljenje procedura, smatra Vukadinović, privući će nove investitore, koji su nam neophodni kako bismo povećali izvoz.
Slovenija ima 20 milijardi evra izvoza godišnje, a Srbija svega 5-6. „Dolazak Fijata je odličan potez za nas, jer će on za par godina izvoziti proizvode u vrednosti preko milijardu evra. To će povući razvoj može za mesec dana da usvoji dva propisa, zbog čega zemlja ne može napred.
Kašnjenje u zakonskoj regulativi kao glavnu prepreku vidi i Goran Radosavljević, savetnik potpredsednika Vlade Božidara Đelića za privredu i finansije. „Penjemo se na lestvici, ali jako sporo. Ovogodišnja anketa nam pokazuje da nam tržište dobara stagnira, pa smo se pomerili sa 134. na 132. mesto u tome segmentu. Ocenjeno je da imamo slabu zaštitu konkurencije, zaštitu prava manjinskih akcionara. Upravo tu kasnimo sa zakonskom regulativom, odnosno izmenama Zakona o zaštiti konkurencije, čije će nam donošenje za mesec-dva, odmah popraviti rejtingt“, kaže Radosavljević.
Ove godine je najviše napredovalo tržište rada, koje je sa 108. mesta u prošloj skočilo na 66. mesto u ovoj godini. „Privrednici su ocenili da je naše tržište rada dosta fleksibilnije nego ranije, a povećano je i učešće žena. Veliki napredak zabeležili smo i u sektoru inovacija i rada naučno-istraživačkih ustanova, što je posledica većeg ulaganja iz budžeta“, objašnjava Radosavljević.
On vidi četiri prioritetna zadatka za državu. Prvi je reforma javne uprave, kojom će se skratiti procedure, sledi povećanje efikasnosti uprave (uvođenjem elektronske uprave) i donošenje izmena Zakona o zaštiti konkurencije. Kao dugoročni cilj ostaje reforma obrazovanja, koje mora da prati potrebe privrede.
I Vukadinović ističe problem nedostatka kadrova i to ne samo visoko stručnih, već i srednjih stručnih. „Mi nemamo više ni dobre majstore, njih je nemoguće naći. Kad investitor zna da ovde mora da čeka za dozvolu 120 dana i da ne može da nađe 50 bravara, on će otići u Hrvatsku ili negde drugde“, tvrdi on. Da Srbija mora da se izdigne iznad proseka regiona po konkurentnosti smatra i Ana Trbović, direktor za unapređenje poslovne klime na USAID Projektu za razvoj konkurentnosti .
„Srbija treba da bude lider u regionu Zapadnog Balkana, ali nas relativno loše mesto na ovogodišnjoj listi Svetskog ekonomskog foruma ne iznenađuje“, kaže Trbovićeva. Razloge za višegodišnju stagnaciju u popravljanju konkurentnosti Srbije, naša sagovornica vidi pre svega u nestabilnoj političkoj situaciji i činjenici da usled čestih izbora vlade koje se smenjuju nemaju vremena za ozbiljne reforme. Ona, ipak, prve vidljive pomake očekuje već u 2009. godini.
„Ukoliko Srbija izvrši najavljenu reformu izdavanja građevinskih dozvola u ovoj godini, a to je prema izveštaju Svetske banke ključni problem za strane investitore, već sledeće godine mogao bi se videti bitan pomak u izveštaju ove organizacije. Da bismo popravili poziciju na listi Svetskog ekonomskog foruma potrebno je uz to izvršiti i ozbiljnu, a ne kozmetičku reformu javne uprave. Sve to moramo raditi brzo, jer ukoliko želimo da budemo lider u regionu, moramo biti delotvorniji od suseda, koji takođe rade na podizanju svoje konkurentnosti“, kaže Trbovićeva.
Uz to, država treba da popravi svoju efikasnost (da smanji broj propisa, unapredi rad inspekcija i pojednostavi izdavanje dozvola), dok je drugi prioritet unapređenje obrazovanja, kako srednjih stručnih škola, tako i nastave na univerzitetima.
Naši sagovornici očekuju da ćemo se već sledeće godine, ukoliko dotle izmenimo proceduru za dobijanje građevinskih dozvola, popeti na listi Svetskog ekonomskog foruma za desetak mesta. Cilj Nacionalnog saveta za konkurentnost je da se do 2011. godine Srbija nađe između 66. i 70. mesta na ovoj listi, koju gledaju i svi potencijalni investitori.
Ipak, „oni gledaju i poreske olakšice koje nudi naša zemlja, cenu radne snage, pa imamo dobre argumente na toj strani. Potvrda za to, ali i signal drugim investitorima, jeste dolazak Fijata. Naravno, moramo još puno da radimo i to brzo, jer ne treba zaboraviti da ni drugi ne sede skršetnih ruku, pa i naše okruženje, koje želimo da prestignemo, napreduje“, podseća Radosavljević.



Metodologiju rangiranja Svetskog ekonomskog foruma za „Novac“ objašnjava ekonomista Dušako Vasiljević, istraživač Centra za visoke ekonomske studije(Ceves). On napominje da se oko 60 odsto ove liste zasniva na anketiranju preduzeća, a oko 40 odsto na realnim parametrima. Kod nas je rađena na uzorku od 112 preduzeća, od kojih je samo tridesetak bilo iz Beograda, dok su ostala iz unutrašnjosti Srbije.
„Parametri koji se ispituju dele se u tri grupe, i oni odgovaraju stepenu ekonomskog razvoja zemlje. U grupi osnovnih zahteva posebno zaostajemo u razvoju infrastrukture. Tu smo 102, a prosek regiona je 97. mesto. To su jako loši rezultati“, kaže Vasiljević. Kod nas su najbolje ocene dobili zdravstvo , osnovno obrazovanje i tehnološka pismenost, dok je najgore ocenjeno tržište dobara. Bolna tačka su i institucije Srbije, koje su ocenjene kao neefikasne i korumpirane. Vasiljević tvrdi da rezultati pokazuju stagnaciju Srbije, pre svega u sektoru reforme državne uprave, koja izostaje već godinama unazad. Komplikovane procedure i brdo propisa, otežavaju poslovanje u Srbiji, a kao primer, Vasiljević navodi činjenicu da privrednici u Srbiji godišnje čak 66 puta plaćaju različite poreze, dok je prosek u razvijenim zemljama 13. Za dobijanje svih potrebnih dozvola za izgradnju jednog skladišta u Srbiji je potrebno čak 279 dana, dok je prosek razvijenih zemalja 161 dan.
U poslednjih pet godina 80 odsto rasta srpske privrede je bazirano na tri sektora: finansijama, trgovini i telekomunikacijama, a proizvodi ovih sektora ne nerazmenjivi, tj. ne izvoze se. Sličan trend bio je i u ostalim zemljama u razvoju, ali kod nas je to daleko izraženije. Dakle, trebaju nam investicije, koje će podstaći izvoz“, kaže Vasiljević. Preporuke Cevesa za dalji rad na poboljšanju ekonomske konkurentnosti Srbije su reforma javne uprave, skraćenje procedura za izdavanje dozvola i unapređenje obrazovanja.
Vukadinović iz „Metalca“ upravo ističe probleme s kojima se susreće srpska privreda, a jedan od najkrupnijih, prema njegovim rečima je vreme za dobijanje građevinskih i drugih dozvola. „Kod nas se jedna dozvola čeka 120 dana, a na Zapadu do 30 dana. Dobrim propisima to možemo popraviti i verujem da samo tom izmenom, sledeće godine možemo da se popnemo za desetak mesta na listi Svetskog ekonomskog foruma“, kaže Vukadinović.
Njegovu tvrdnju potkrepljuje i najnovija anketa Svetske banke o poslovnom okruženju, rađena u 181 zemlji, gde se Srbija po brzini dobijanja građevinskih dozvola nalazi na samom dnu lestvice - na 171. mestu. Ukupno gledano, Srbija je na listi Svetske banke opet u proseku regiona, na 94. mestu od 181 zemlje.
Skraćenje i pojednostavljenje procedura, smatra Vukadinović, privući će nove investitore, koji su nam neophodni kako bismo povećali izvoz.
Slovenija ima 20 milijardi evra izvoza godišnje, a Srbija svega 5-6. „Dolazak Fijata je odličan potez za nas, jer će on za par godina izvoziti proizvode u vrednosti preko milijardu evra. To će povući razvoj može za mesec dana da usvoji dva propisa, zbog čega zemlja ne može napred.
Kašnjenje u zakonskoj regulativi kao glavnu prepreku vidi i Goran Radosavljević, savetnik potpredsednika Vlade Božidara Đelića za privredu i finansije. „Penjemo se na lestvici, ali jako sporo. Ovogodišnja anketa nam pokazuje da nam tržište dobara stagnira, pa smo se pomerili sa 134. na 132. mesto u tome segmentu. Ocenjeno je da imamo slabu zaštitu konkurencije, zaštitu prava manjinskih akcionara. Upravo tu kasnimo sa zakonskom regulativom, odnosno izmenama Zakona o zaštiti konkurencije, čije će nam donošenje za mesec-dva, odmah popraviti rejtingt“, kaže Radosavljević.
Ove godine je najviše napredovalo tržište rada, koje je sa 108. mesta u prošloj skočilo na 66. mesto u ovoj godini. „Privrednici su ocenili da je naše tržište rada dosta fleksibilnije nego ranije, a povećano je i učešće žena. Veliki napredak zabeležili smo i u sektoru inovacija i rada naučno-istraživačkih ustanova, što je posledica većeg ulaganja iz budžeta“, objašnjava Radosavljević.
On vidi četiri prioritetna zadatka za državu. Prvi je reforma javne uprave, kojom će se skratiti procedure, sledi povećanje efikasnosti uprave (uvođenjem elektronske uprave) i donošenje izmena Zakona o zaštiti konkurencije. Kao dugoročni cilj ostaje reforma obrazovanja, koje mora da prati potrebe privrede.
I Vukadinović ističe problem nedostatka kadrova i to ne samo visoko stručnih, već i srednjih stručnih. „Mi nemamo više ni dobre majstore, njih je nemoguće naći. Kad investitor zna da ovde mora da čeka za dozvolu 120 dana i da ne može da nađe 50 bravara, on će otići u Hrvatsku ili negde drugde“, tvrdi on. Da Srbija mora da se izdigne iznad proseka regiona po konkurentnosti smatra i Ana Trbović, direktor za unapređenje poslovne klime na USAID Projektu za razvoj konkurentnosti .
„Srbija treba da bude lider u regionu Zapadnog Balkana, ali nas relativno loše mesto na ovogodišnjoj listi Svetskog ekonomskog foruma ne iznenađuje“, kaže Trbovićeva. Razloge za višegodišnju stagnaciju u popravljanju konkurentnosti Srbije, naša sagovornica vidi pre svega u nestabilnoj političkoj situaciji i činjenici da usled čestih izbora vlade koje se smenjuju nemaju vremena za ozbiljne reforme. Ona, ipak, prve vidljive pomake očekuje već u 2009. godini.
„Ukoliko Srbija izvrši najavljenu reformu izdavanja građevinskih dozvola u ovoj godini, a to je prema izveštaju Svetske banke ključni problem za strane investitore, već sledeće godine mogao bi se videti bitan pomak u izveštaju ove organizacije. Da bismo popravili poziciju na listi Svetskog ekonomskog foruma potrebno je uz to izvršiti i ozbiljnu, a ne kozmetičku reformu javne uprave. Sve to moramo raditi brzo, jer ukoliko želimo da budemo lider u regionu, moramo biti delotvorniji od suseda, koji takođe rade na podizanju svoje konkurentnosti“, kaže Trbovićeva.
Uz to, država treba da popravi svoju efikasnost (da smanji broj propisa, unapredi rad inspekcija i pojednostavi izdavanje dozvola), dok je drugi prioritet unapređenje obrazovanja, kako srednjih stručnih škola, tako i nastave na univerzitetima.
Naši sagovornici očekuju da ćemo se već sledeće godine, ukoliko dotle izmenimo proceduru za dobijanje građevinskih dozvola, popeti na listi Svetskog ekonomskog foruma za desetak mesta. Cilj Nacionalnog saveta za konkurentnost je da se do 2011. godine Srbija nađe između 66. i 70. mesta na ovoj listi, koju gledaju i svi potencijalni investitori.
Ipak, „oni gledaju i poreske olakšice koje nudi naša zemlja, cenu radne snage, pa imamo dobre argumente na toj strani. Potvrda za to, ali i signal drugim investitorima, jeste dolazak Fijata. Naravno, moramo još puno da radimo i to brzo, jer ne treba zaboraviti da ni drugi ne sede skršetnih ruku, pa i naše okruženje, koje želimo da prestignemo, napreduje“, podseća Radosavljević.

Tri grupe kriterijuma
Svetski ekonomski forum meri tri grupe parametara, od kojih je svaki vezan za stepen razvoja zemlje. U prvoj grupi, tzv. osnovnih zahteva, koji se odnose pre svega na zemlje u razvoju, meri se kvalitet institucija, infrastrukture, makroekonomska stabilnost i zdravstvo i obrazovanje. U drugoj grupi su kriterijumi za povećanje efikasnosti države i tu spadaju: više obrazovanje i trening, efikasnost tržišta dobara, efikasnost tržišta rada, sofisticiranost finansijskog tržišta, tehnološka spremnost i veličina tržišta. Treća grupa faktora, koja se odnosi uglavnom na razvijene zemlje meri sofisticiranost poslovnih procesa i inovacije.

Нема коментара: