brojač poseta

понедељак, 13. октобар 2008.

Predsednik koji je unazadio svet

Čovek sa osmehom na licu stoji nasred osunčanog bejzbol terena, dok se u pozadini čuju poklici mase sa tribina. Voditelj ga najavljuje: „Dame i gospodo, 43. predsednik Sjedinjenih Američkih Država“. Kamera se potom okreće i otkriva nam prazan stadion. Sa opruženim rukama i podignutom glavom, muškarčevo telo formira slovo W. Ovako izgleda prva scena najnovijeg filma Olivera Stouna, naslovljenog upravo po tom početnom slovu srednjeg imena Džordža Buša. To je priča o predsednikovoj problematičnoj mladosti, usponu do Bele kuće i krizama s kojima se suočavao poslednjih osam godina. A sve u žanru komedije.

Iako su dramske priče o kulturi i politici bliske reditelju „Džej-Ef-Keja“, „Niksona“ i „Svetskog trgovinskog centra“, satirični ton ovog filma ipak predstavlja novinu u njegovom stilu. Što ne znači da on misli kako je savremena istorija smešna. Naprotiv. „Odlučio sam se za komediju upravo zato što bi bol suočavanja sa stvarnošću bio nepodnošljiv“, kaže reditelj dok pokazuje uvodnu scenu u sobi za montažu, u kojoj užurbano radi kako bi film bio gotov za najavljenu premijeru 17. oktobra. Zašto baš bejzbol stadion? „Svi mi imamo potisnute fantazije“, objašnjava Stoun uz osmeh. „Predsednik je svojevremeno izjavio kako je maštao da bude izvršni direktor Nacionalne bejzbol lige i mnogi smatraju da bi nas, u tom slučaju, poštedeo velikih problema.“
U filmu „W“, Stoun je okupio sjajnu glumačku: Džoš Brolin igra predsednika Buša mlađeg, Elizabet Benks Loru Buš, Ričard Drajfus potpredsednika Čejnija, Džefri Rajt državnog sekretara Kolina Pauela, Tendi Njuton Kondolizu Rajs a Džejms Kromvel Džordža Buša starijeg.
Izraziti liberal, veteran Vijetnamskog rata, Stoun je otvoreni kritičar aktuelnog predsednika SAD i spreman je na oštre kritike pristalica republikanaca, ali dodaje i da će izraziti Bušovi kritičari biti razočarani ako misle da je „W“ običan napad na predsednika. „Dok sam pisao scenario sa Stenlijem Vajserom, pokušao sam da zadržim dozu humanosti i istinitosti prema tom čoveku. Ovo treba da bude pravičan i istinit portret. Ljudi prvo pomisle na moju personu liberalnog građanina, ali ja sam pre svega dramaturg“, ističe reditelj.
Reditelj smatra da „W“ nije polemični film, već studija karaktera jednog čoveka koji je, jednostavno rečeno, zanimljiv. „Mislim da će Buš biti veoma odgovoran u istoriji“, kaže Stoun. „Oni koji su unapred odbili naš film i nisu hteli da nam daju novac - naročito mislim na velike američke studije - smatrali su da je Buš previše vruć krompir, ali da, u isto vreme, odlazi već u januaru. ’Koga je još briga za to?’, pitaju. Koga je briga? Da vam kažem nešto, neće taj nikuda otići. Dvadeset godina ćemo mi još plaćati za njegovu politiku“.

Filmovi koji su izazvali najŽešće polemike

STRADANJE ISUSOVO (THE PASSION OF THE CHRIST), 2004.
Režija: Mel Gibson

Biblijski ep koji je Gibson sam finansirao snimljen je bez ijednog dijaloga na engleskom i izgledao je kao pozamašan zalogaj za glumca koji se svojevremeno ludirao u „Smrtonosnom oružju“. Ali, ono što je izazvalo burne reakcije nije bila nezamislivost uspeha ovog filma, već eksplicitno nasilje i ono što su neki nazvali antisemitskim scenama. Silna negativna kampanja samo je pomogla finansijskom uspehu „Stradanja Isusovog“, budući da je postao najgledaniji film u istoriji kinematografije sa oznakom R (zabranjeno za mlađe od 18 godina).

FARENHAJT 9/11 (FAHRENHEIT 9/11), 2004.
Režija: Majkl Mur

Prikazivan usred predsedničke kampanje u SAD 2004. godine, kritički pogled Majkla Mura na uzroke i posledice napada od 11. septembra izazvao je bujicu teških reči, kako od onih koji film nisu ni videli tako i od onih koji su u njemu učestvovali. Jedan veteran koji je bio intervjuisan za film tužio je Mura, ali sud je odbacio slučaj. Murov film i dalje drži rekord najgledanijeg dokumentarnog filma svih vremena.

SMEĐI ZEKA (THE BROWN BUNNY), 2004.
Režija: Vinsent Galo

Scenarista, producent, reditelj i zvezda filma Vinsent Galo verovatno nije bio iznenađen šokantnim reakcijama publike na njegov mali film jer je to neminovno kada u njega ubacite scene eksplicitnog seksa. Ali, sigurno nije očekivao da ga ugledni kritičar Rodžer Ebert okaratkteriše najgorim filmom u istoriji Kanskog festivala. Galo je zauzvrat Eberta nazvao „debelom svinjom“ i prokleo kritičarevu kolumnu u „Čikago san tajmsu“. Ebert mu nije ostao dužan: rekao je da je kolonoskopija prijatnije iskustvo od gledanja Galovog filma.

PLANINA BROUKBEK (BROKEBACK MOUNTAIN), 2005.
Režija: Ang Li

Ne baš uobičajena ljubavna priča o homoseksualcima sa velikim glumačkim imenima, film je izazvao debate na oba kraja kulturnog spektra. Čak i pre premijere, konzervativni čistunci osudili su temu filma i on je povučen iz bioskopa u državi Juti svega dva sata pre prve projekcije. Na drugoj strani, gej aktivisti su se žalili da je marketinška kampanja za film prikrila homoseksualni kontekst filma i optužili su biračko telo „Oskara“ za homofobiju kada je „Planina Broukbek“ izgubila u kategoriji najboljeg filma od krajnje prosečne, ali politički korektne, „Fatalne nesreće“.

DAVINČIJEV KOD (DA VINCI CODE), 2006.
Režija: Ron Hauard
Teško da bi neko pomislio kako ponovna saradnja zvezde i reditelja „Senzacije“ može da izazove teološki metež. Vatikanski zvaničnici pozivali su na bojkot filma, objasnivši da je pun „kleveta, uvreda i istorijskih i teoloških grešaka“. Protesti su organizovani u Grčkoj, Južnoj Koreji, Indiji, SAD i na Filipinima. Ipak, film je zaradio dovoljno novca da Henksu i Hauardu omogući snimanje još jednog nastavka iz serijala, filma „Anđeli i demoni“.

Нема коментара: