brojač poseta

четвртак, 09. октобар 2008.

Mnogo veći rizik, ali veća i zarada

Mnogo veći rizik, ali veća i zarada
Štednja kroz investicione fondove je nov oblik štednje u Srbiji. Ulaganjem u hartije od vrednosti preko fondova preuzima se rizik ulaganja koji ne postoji kod klasične štednje, ali ovakav način ulaganja može da donese i nešto veći prinos na uložen novac od drugih vidova štednje. Pitali smo dva portfolio menadžera i direktora tri fonda koje su prednosti ulaganja u investicione fondove, kakvi su rizici i zašto trenutno pada vrednost investicionih jedinica?

PITANJA:
1. Koje su prednosti ulaganja u investicione fondove u odnosu na štednju?
2. Koji su uzroci pada vrednosti investicionih jedinica fondova u poslednjem periodu, do kada mislite da će ovaj trend da traje?
3. Gde prikupljeni novac fond ulaže?
4. Koji su rizici ulaganja?
5. Kolika je minimalna uplata i koje troškove klijenti imaju?

ODGOVORI:
Petar Radulović, portfolio menadžer „Fokus novčanog fonda - Fokus Invest“, društvo za upravljanje investicionim fondovima
1. Prednosti ulaganja u „Fokus novčani fond“ u odnosu na druge otvorene fondove i na štednju su brojne. Naši klijenti mogu očekivati siguran prinos uz dnevnu likvidnost. Svi klijenti - pravna i fizička lica mogu shodno svojim potrebama kupovati i prodavati investicione jedinice. Dobit koja se ostvaruje svakodnevno se pripisuje vašem ulogu izraženom u broju investicionih jedinica, koja je javno dostupna putem pisanih i elektronskih medija.
2. Vrednosti pada investicionih jedinica fondova su nastale prvenstveno usled pada finansijskih instrumenata u koje su ti fondovi ulagali. Najveći broj fondova svoja sredstva ulagao je velikim delom u akcije na Beogradskoj berzi. Kako je u poslednjem periodu došlo do pada vrednosti akcija na Beogradskoj, regionalnim i na gotovo svim berzama u svetu, automatski se taj pad osetio na pad investicionih jedinica. Smatramo da je svako prognoziranje nezahvalno, mi smo zato celokupnoj investicionoj javnosti sa novčanim fondom ponudili stabilnu i sigurnu alternativu. S obzirom na to da će „Fokus novčani fond“ svoja sredstva plasirati isključivo u novčane depozite i kratkoročne dužničke hartije od vrednosti, smatramo da naši klijenti nemaju potrebu da strepe za pad investicionih jedinica „Fokus novčanog fonda“.
3. „Fokus novčani fond“ će svoja sredstva investirati u najsigurnije finansijske instrumente sa unapred poznatim prinosom. Naš fond svoja sredstva neće ulagati u akcije kojima se trguje na berzi. Prikupljena sredstva se najvećim delom ulažu u novčane depozite, kao i u niskorizične vrednosne papire - dužničke hartije od vrednosti sa rokom dospeća do godinu dana čiji su izdavaoci Narodna banka Srbije, Republika Srbija i ostali emitenti predviđeni Zakonom o investicionom fondovima.
4. Usled načina ulaganja sredstava „Fokus novčanog fonda“, rizici su na veoma niskom nivou. Imovina fonda će u skladu sa zakonskim odredbama delom biti investirana u dužničke finansijske instrumente, čija će cena biti podložna promenama. U skladu sa zakonskim rešenjima, deo imovine fonda može biti investiran u dužničke hartije od vrednosti denomirane u stranoj valuti, čime je ta dužnička hartija od vrednosti izložena i promeni kursa.
5. Minimalna uplata jednaka je vrednosti jedne investicione jedinice u trenutku kupovine investicione jedinice, koja tokom javnog poziva koji se završava 8. oktobra iznosi 1.000 dinara. Klijent nema ulaznu i izlaznu naknadu. Jedina naknada je naknada za upravljanje fondom koja iznosi 1,55% na godišnjem nivou, a napominjemo da je iznos ove naknade isti za sva pravna i fizička lica.
Aleksandar Krtinić, direktor Društva za upravljanje investicionim fondovima „Citadel Asset Menagement“
1. Investicioni fondovi, a posebno društva koja njima upravljaju, pružaju mogućnost i malim investitorima, odnosno običnim ljudima koji ili nemaju dovoljno stručnosti ili dovoljno vremena da se samostalno bave berzanskim ulaganjima, da plasiraju svoj novac u veći broj različitih hartija od vrednosti, uz manji rizik i time ostvare prinose koji su često među većim na tržištu. Takođe, za zaradu koju građani mogu da ostvare ulaganjem u otvorene i zatvorene investicione fondove iz iskustva se može reći da je veća od zarade koju mogu da ostvare štednjom u banci. Međutim, investicioni fondovi ne omogućavaju zaradu preko noći. Njihova uspešnost zavisi od mnogo faktora, a u prvom redu od iskustva, znanja i stručnosti ljudi koji upravljaju tim fondovima, kao i situacije na samom tržištu hartijama od vrednosti, što je trenutno situacija sa otvorenim investicionim fondovima u Srbiji.
2. Kretanja na tržištu hartijama od vrednosti su uvek ciklična, što znači da se na svim berzama periodi rasta i pada cena akcija smenjuju. Takva situacija se direktno odražava na otvorene investicione fondove u Srbiji, a posebno na fondove rasta vrednosti imovine koji prema zakonu moraju da najmanje 75 odsto svoje imovine ulože u akcije preduzeća kojima se trguje na berzi.
Beogradska berza se trenutno nalazi u završnoj fazi svog prvog ozbiljnijeg ciklusa. Cena mnogih akcija je izuzetno potcenjena, iako se u poslovanju firmi čije su to akcije nije dogodilo ništa loše. Naprotiv, mnoge od njih u 2008. godini posluju uspešnije nego u 2007, kada je cena njihovih akcija bila mnogo veća. Upravo iz tih razloga sasvim je opravdano očekivanje da se situacija na Beogradskoj berzi u narednom periodu stabilizuje, što će se svakako pozitivno odraziti i na vrednost investicione jedinice otvorenih investicionih fondova u našoj zemlji.
3. Otvoreni investicioni fond „Triumph“ predstavlja fond rasta vrednosti imovine čija je investiciona politika da najmanje 75 odsto vrednosti svoje imovine ulaže u vlasničke hartije od vrednosti, odnosno akcije preduzeća kojima se trguje na berzi.
4. Rizik da se izgubi novac je ono što sve investitore, naravno, najviše brine. To je sasvim logično i normalno za bilo koju aktivnost na finansijskom tržištu. Međutim, taj rizik se ne iskazuje samo kroz gubitak novca usled pada vrednosti investicione jedinice ili akcije nekog fonda, već sve više i kao gubitak usled propuštanja šanse da u pravom trenutku postanete član nekog investicionog fonda i zaradite više od onoga što ste inače zaradili.
5. Minimalni iznos uplate u otvoreni investicioni fond je vrednost jedne investicione jedinice konkretnog fonda na određen dan. U periodu javnog poziva, odnosno u periodu kada neki investicioni fond prikuplja svoje početne uloge, vrednost investicione jedinice iznosi hiljadu dinara i taj iznos je zakonska obaveza. Kada fond otpočne sa poslovanjem, vrednost njegove investicione jedinice se menja na dnevnom nivou, usled kretanja cene akcija na berzi, i da biste tada postali član nekog otvorenog investicionog fonda, neophodno je da uplatite, odnosno kupite barem jednu investicionu jedinicu po ceni koja bude utvrđena onog dana kada kupujete.
Ivan Jovanović, portfolio menadžer „Hypo investmentsa“
1. Prinos koji možete ostvariti ulaganjem u investicioni fond, uz umereni rizik je obično viši nego onaj koji biste ostvarili oročenom štednjom. To ne znači da će u kratkom roku prinos investiranja u fond biti veći od iznosa kamata na štednju, već da na duži rok ulagači, po pravilu, ostvare veće prihode. Oročena štednja je manje rizična jer je garantovana do određenog iznosa, ali je i prihod ograničen na iznos kamate. Prednost ulaganja u investicione fondove jeste činjenica da sredstva možete podići kad god poželite po trenutnoj vrednosti investicione jedinice, sa svom prethodno akumuliranom dobiti.
2. Smatramo da će se ovaj trend zaustaviti jenjavanjem svetske finansijske krize. Budući da fondovi deo svoje imovine ulažu u akcije, veliki potresi na najvećim berzama ne mogu da ne utiču na domaće akcije i investicione fondove. Iako su rezultati poslovanja u prvom polugodištu većine domaćih preduzeća i banaka bili dobri, cene domaćih akcija su pale upravo zbog uticaja svetske finansijske krize.
3. Sredstva „Hypo Balance fonda“ ulažu se u obveznice, akcije i depozite kod banaka, uz široku mogućnost kombinovanja između ovih instrumenta ulaganja. Važno je napomenuti da upravo ovakav način investiranja omogućava da „Hypo Balance fond“ i u periodu kada tržište pada u velikoj meri zaštiti svoje investitore, smanjenjem ulaganja u akcije, a povećanjem ulaganja u hartije sa garantovanim i stabilnim prinosom, a to su depoziti i obveznice.
4. Rizik investiranja u fond je povezan sa vrstama hartija od vrednosti u koje se imovina fonda ulaže. Ipak, njega je moguće svesti na najmanju moguću meru zahvaljujući kvalitetnim upravljanjem imovinom fonda. Zbog mogućih oscilacija vrednosti investicione jedinice preporučuje se da ulaganje u otvoreni investicioni fond bude na duži rok, npr. na dve godine.
5. Ulaganje u „Hypo Balance fond“ nije samo privilegija ljudi koji imaju puno novca. U naš fond može uložiti svako prema svojim mogućnostima. Minimalni ulog je vrednost jedne investicione jedinice, uvećana za predviđene naknade pri uplati, što iznosi oko 1.000 dinara. Klijenti koji žele da podignu uloženi novac, a koji su ga držali duže od dve godine, ne plaćaju proviziju za povlačenje sredstava tako da su stimulisani da investiraju na duži rok.

Нема коментара: