brojač poseta

субота, 18. октобар 2008.

KO SU SRPSKI DOUŠNICI

Od svih bivših komunističkih evropskih zemalja, Srbija se jedina nije suočila s prošlošću, a Zakon o lustraciji pominje opozicija dok se ne domogne vlasti

s1

Kada su pre nekoliko dana češki mediji otkrili da je i čuveni pisac Milan Kundera u mladosti bio policijski doušnik, zabrinuli su se srpski Čvorovići. Možda su pomislili da će jednog dana i Srbija otvoriti tajna dosijea, a da će građani napokon saznati ko su komšije i prijatelji koji su ih slali na Goli otok, nameštali im otkaze i bezrazložno ih „cinkarili".

Ne treba da se brinu. Naše istraživanje dovelo nas je do zaključka da se to neće desiti nikad. I to iz jednostavnog razloga - Čvorovići su i dalje na zadatku. Od svih evropskih zemalja u kojima je vladao komunistički režim, Srbija se jedina nije suočila s prošlošću, a Zakon o lustraciji koji je najavljivala opozicija odlazio je u zaborav čim bi se dokopala vlasti.

Nemačka za primer

Većina bivših komunističkih država otvorila je dosijee o građanima koje su vodile njihove službe bezbednosti. Dosijea su otvorena u Bugarskoj (2006), Češkoj (2003), Mađarskoj (1991), Bosni (2000), Makedoniji (1998), Poljskoj (2001), Rumuniji (2005), Slovačkoj (2002), Sloveniji (2003).

- Nemci su to uradili bolje od drugih jer se jedna država uključivala u drugu, što nigde nije bio slučaj. U širokim masama postojala je ne samo želja već i svest o potrebi i važnosti razgradnje diktatorskog aparata - priča Dragan Simeunović.

On kaže da „država ne može postojati bez državne bezbednosti", a da bi objavljivanje spiska doušnika kod nas bilo jako bolno.

- Politički sektor morao se zadovoljiti transformacijom i stavljenjem BIA u službu interesa nove politike. Nije bilo racionalno predočiti spiskove saradnika jer bi nova demokratska služba imala problem da stekne nove doušnike - zaključuje Simeunović.

Prvi i jedini korak koji je napravljen kako bi se zavirilo u tajna dosijea bio je sredinom 2001. kada je Vlada Republike Srbije donela uredbu o davanju građanima na uvid dosijea Državne bezbednosti. Povlašćeni su pogledali svoje arhive, ali ono što ih je najviše zanimalo - ko ih je cinkario, ostalo je tajna. Na kraju je Ustavni sud Srbije, 19. juna 2003. godine, ukinuo i tu uredbu, uz obrazloženje da je to neustavan akt, odnosno da se ta materija može regulisati samo zakonima.

Krajem 2006, na inicijativu SPO-a napravljen je nacrt zakona po ugledu na nemački, ali ga je radna grupa odbila. Nekadašnji šef beogradske policije Marko Nicović smatra da se otvaranje dosije neće dogoditi uskoro jer bi jedan takav korak ugrozio i doušnike i ljude koji su na čelu države.

Šta je s vojskom

- Dok su bili u opoziciji, pojedinci su insistirali na otvaranju dosijea, ali sada kada su na vlasti to im apsolutno ne odgovara jer bi ih ugrozilo. A što se doušnika tiče, oni su ostajali isti. Kako su se menjale strukture u tajnim službama, novi šefovi su ih samo preuzimali - tvrdi Nicović.

Zoran Mijatović, načelnik Beogradskog centra Resora državne bezbednosti do 1998. i zamenik načelnika Resora državne bezbednosti 2001, za Press kaže da u Srbiji nema potpune demokratije ako ne otvorimo sve dosijee.

- Kada to kažem, ne mislim samo na dosijea koja vodi i Služba javne bezbednosti već i ona koje vodi Vojska. Apsolutno identično su radili i DB i Vojska tako da su vojni dosijei izuzetno bogati, kao i policijski. Ali u Srbiji, pogotovo među ljudima na vlasti, ne postoji želja ni volja da se tako nešto dogodi jer im to nije u interesu. Jer, otvaranje dosijea je vrlo složeno pitanje, to nije biblioteka u koju svako može da svrati i pročita šta ga zanima, već jasno treba da se precizira kome su dostupna i u koje svrhe mogu da se koriste - naglašava Mijatović.

Nekada visoki funkcioner Državne bezbednosti Božidar Spasić smatra da se otvaranje tajnih dosijea kako to građani očekuju nikada neće odigrati „jer bi to izazvalo neverovatne lomove u društvu".

- Iz iskustva znam da su žene govorile protiv muževa, deca protiv očeva, kumovi protiv kumova. S obzirom na to da je služba državne bezbednosti Srbije bila najjača na prostoru bivše Jugoslavije, to znači da bi se otkrilo nekoliko hiljada tajnih agenata, od kojih su neki sada aktivni u politici i javnom životu - tvrdi Spasić.

DRAGOLJUB MIĆUNOVIĆ

Mićunovićev dosije - 12.000 stranica

U Srbiji se već godinama samo nagađa o tome koliko su tajne službe „naštancovale" tajnih dosijea o građanima i drugim svojim „klijentima", pa se, prema nekim istraživanjima, išlo u rasponu od 100.000 do 400.000 ličnosti pod obradom.

Direktor arhiva Srbije Miroslav Perišić, kome je BIA predala ukupno 64.327 dosijea, kaže da samo dosije Dragoljuba Mićunovića ima 12.000 stranica.

Spasić spada u grupu od nekoliko hiljada građana koji su imali pravo da pogledaju svoj dosije, u kome su imena ljudi koji su ga pratili bila precrtana crnim markerom.

Operativna obrada

- Dosije se čita u prisustvu jednog policajca i ne smete da ga kopirate, iznesite i pričate šta u njemu piše. To je frizirani dosije na 600 stranica, gde je bilo pisalo s kim spavam, ručam, kako živim, šta vozim. Bio sam veoma razočaran i smučilo mi se kada sam video čime su se bavili - otkriva Spasić i objašnjava:

- Svaki građanin naše zemlje koji ima dosije mora da zna da je on takozvana operativna obrada službe i da služba po svom internom zakonu prikuplja svaku informaciju o njemu, pa makar ona bila o tome da li je taj čovek izašao da kupi hleb. Da bi to saznala, policija koristi nekoliko metoda - tajno vas prisluškuje, posmatra, fotografiše, a pre svega, ima agenta koji vas „cinkari". E, našu javnost najviše interesuje ko je cinkaroš. To će se teško otkriti, možda tek u pojedinačnim slučajevima, i to najmanje za 50 godina - zaključuje naš sagovornik.

s2

Profesor fakulteta političkih nauka smatra da na ovom tlu još živi uverenje da je saradnja s državnom bezbednosti patriotski čin.

- Razumljivo je da takve svesti nema u zemljama bivšim članicama istočnog bloka niti bi se ona mogla ičim braniti. Otuda i zahtev da bi bio red da se prvo objave imena onih koji su radili ili rade za neku stranu obaveštajnu službu i time i državu, pa tek onda onih koji rade za svoju. I na kraju, može se verovati da je nemali broj ljudi koji su aktivni u politici i odlučuju o svemu, pa i o pitanju reforme sektora bezbednosti, i sam nekada bio deo bezbednosnog sistema i da zato nema interesa da se tu išta bitnije otkriva - zaključuje Simeunović.

MREŽA DOUŠNIKA

U Istorijskom arhivu Beograda danas se nalazi više od 22.000 dokumenata koje je pre nekoliko godina predala Državna bezbednost. Tu su personalna dosijea nekih od najvažnijih ljudi predratnog Beograda, među kojima i dosije Dragoslava - Dragog Jovanovića, tvorca srpske tajne policije. Press je imao uvid u njegov dosije, gde se nalazi spisak predratnih i doušnika Gestapoa. Objavljujemo ih prvi put:

Srpski obaveštajni centar u Zagrebu

dr Ivan Mažuranić, Ivan Meštrović, dr Ritin, dr Šrkulja, dr Dežman, Milan Ćurčil (najvažnija kulturna i politička imena Hrvatske, prim. aut.)

Stranke u Srbiji, konfidenti tajne policije

n Radikalna stranka

Dragiša Cvetković (kasnije predsednik vlade)
redom ministri - Momčilo Ninčić, Nikola Uzunović, Boško Jeftić, pa dalje Velja Vukićević, Boško Jeftić, Sreta Sretenović, Pera Taletov, dr Niko Perić,

n Iz Demokratske stranke

Voja Marinković, Manojlo i Miloje Sokić, Kosta Komanudi, Aca Mijović, Dragutin Jovanović Lune, Svetozar Pribićević...

Agenti Gestapoa

- Stevan Klujić, direktor ustanove „Zemlja i rad", navodno novinar
- Miodrag Savković, čuveni direktor ZOO vrta
- Dušan Teodorović, profesionalni agent Gestapoa, ima stan i sto u Ruskom caru
Porodica Dinjaški, Đura Sarapa, Mile Kuzmanović, Velmar-Janković, Tasa Dinić, Milan Brkić, Kazimir Magašić...

Stranke traže uvid, a dosijea su tajna

Srđan Srećković, SPO - SPO je jedina politička stranka koja se zalaže za otvaranje dosijea. Kada god smo pokrenuli tu inicijativu, nikad nismo dobili podršku drugih stranaka.

Dragan Todorović, SRS - Nama je potpuno svejedno da li će se dosijei otvarati jer, da su postojali podaci o nekom iz SRS-a, to bi odavno bilo objavljeno.

Borislav Pelević, SNS - Srpska napredna stranka zalagaće se za otvaranje tajnih dosijea. Da se vidi ko je ko.

Miloš Aligrudić, DSS - Za otvaranje tajnih dosijea potrebno je napraviti kvalitetne propise koji bi regulisali tu oblast. Ovde su se vodili dosijei o svakom, o sumnjivcima, ali i ljudima koji su bili politički nepodobni.

Vladan Batić, DHSS - DHSS je prva stranka koja je zvanično predala Skupštini zakon o otvaranju dosijea tajnih službi 2003. godine. Ali nema političke volje da se on usvoji, jer mnogo viđenijih saradnika Udbe ima u većini stranaka.

Branko Ružić, SPS - Mi nikad nismo bili prepreka otvaranju dosijea tajnih službi. Nemamo razloga da se bojimo i budemo protiv toga. Očigledno da od 5. oktobra do danas nema političke volje da se to pitanje reši.

Vesna Trivan, DS - Do zatvaranja ovog izdanja proveravala stav svoje stranke.

Strane agenture

Šef policije dalje navodi brojne strane agente, kompletnu oficirsku kliku na plati kod Britanaca koji su organizovali puč 27. marta, na čelu s Borom Mirkovićem, engleskim obaveštajcem, italijanske konfidente, uglavnom pukovnike iz vojske, doušnike u crkvi i agente šefa kabineta patrijarha Varnave.

Kao službu koja im je napravila najveće probleme navodi Italijane jer su posle aktiviranja planova na Balkanu poslali prave plejboje u Beograd i tako se infiltrirali u beogradsko visoko društvo. „Poznato je da je njihov vojni ataše, inače glavni špijun u Beogradu, spavao sa ženom predsednika vlade Milana Stojadinovića u kadi punoj šampanjca. Eto to su nam radili", navodi Jovanović.

Komunisti

Što se tiče komunista, Dragi Jovanović kaže da je bila praksa da postaju doušnici, ali ih u izveštaju navodi pod pseudonimima: Buha, Klonfer, Mali, Žuća.

- U sećanju mi je Ratko Mitrović koji je i pred Gestapoom i kod nas odao sve veze u Banatu. - Jeste li vi kroz javnost proturili vest o herojskom držanju Ratka Mitrovića?

- Dopuštam tu mogućnost, pošto je to bila jedna od policijskih metoda.

Islednik nastavlja pitanjima o Đuri Strugaru, Vukici Mitrović, Vladislavu Ribnikaru, majci Mirjane Marković Veri Miletić, posle čijeg hapšenja je nastala najveća provala komunista u Beogradu.

Na kraju, koliko ljudi je radilo tek za strane službe, najbolje vidimo iz originalnog izveštaja šefa SOE iz Beograda Džona Tejlora, koji 27. marta šalje poverljiv telegram Čerčilu:

„Od kako sam preuzeo SOE u Jugoslaviji potrošili smo najmanje 100.000 funti sterlinga. Novac je, uglavnom, otišao na finansiranje Zemljoradničke stranke i ostale vidove podmićivanja, uključujući i nagrade za povremene manje sabotaže. Pohvalu zaslužuje i Benet koji je otkrio Trifunovića. Isto tako, želeo bih da naglasim da treba da pohvalimo Hanau koji je imao Tupanjanina kao glavnog aduta. Nažalost potplaćivanje nigde nije uspelo kao u Srbiji".

E, sad zamislite šta je danas...

Нема коментара: