brojač poseta

уторак, 28. октобар 2008.

"Internet jeftiniji do 30 odsto"

Beograd -- U Srbiji će internet pojeftiniti do 30 odsto pošto je velikoprodajno tržište interneta liberalizovano, procenila je ministarka Jasna Matić.

Konferencija Ministarstva telekomunikacija (Beta)
Konferencija Ministarstva telekomunikacija (Beta)
Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo je na konferenciji za novinare kazala da su tokom prvih 100 dana Vlade usvojeni pravilnici o korišćenju mreža i o međunarodnom povezivanju, koji će omogućiti internet operaterima da se povezuju na mreže u inostranstvu, a ne preko Telekoma Srbija. Za 2009. godinu planirana je i potpuna liberalizacija fiksne telefonije.

"Do sada je međunarodno povezivanje išlo preko Telekoma, koji je svoju monopolsku poziciju naravno koristio tako što je nivo cena bio nešto viši nego što je u zemljama u okruženju", kazala je ona.

Prema rečima ministarke, pojedini operateri u Srbiji su gradili mreže i spremni su da se povežu na međunarodne mreže. "Mi očekujemo da će doći do pojeftinjenja između 25 i 30 odsto, ali ćemo videti kako će tržište to regulisati", kazala je Matićeva.

Prema podacima ministarstva, samo Telekom i Verat prodaju internet provajderima, pri čemu Telekom drži 90 odsto tržišta.

Potpuna liberalizacija tržišta fiksne telefonije planirana je u 2009. godini, kazala je ministarka za telekomunikacije.

Od formiranja Ministarstva usvojen je i pravilnik o pružanju telefonskih usluga preko interneta odnosno "voipu", što je usluga koja do sada nije bila zakonom regulisana. Pozivi za inostranstvo su putem "voipa" jeftiniji su za 70 odsto nego iz fiksne i mobilne telekomunikacione mreže, pokazuju podaci Ministarstva.

Matićeva je kazala da će do kraja godine biti raspisani tenderi za uvođenje CDMA tehnologije, koja omogućava fiksnu telefoniju i spor internet, kao i za uvođenje "vajmaksa", koji omogućava uvođenje fiksne telefonije i interneta bržeg nego u CDMA tehnologiji.

Uvođenje CDMA i "vajmaksa" omogućiće da internet i fiksna telefonija budu dostupni većem broju građana, navela je ona.

Strategija za digitalnu televiziju

Ona je rekla da je ministarstvo počelo da radi na Strategiji digitalizacije televizije, koja će biti sprovedena do 2015. godine u saradnji sa Ministarstvom kulture, Republičkom agencijom za telekomunikacije i Republičkom radiodifuznom agencijom.

"Ne treba zaboraviti da je to izuzetno obimna operacija koja podrazumeva nekoliko nivoa i tehničke i programske pripreme", kazala je ministarka.

Kako je navela, TV kuće treba da nabave opremu za emitovanje, građani kupe televizore koji mogu da primaju digitalne signale ili konvertore analognih signala u digitalne signale, a i programi se moraju prilagoditi novom načinu emitovanja.

Ministarstvo u prvih 100 dana nije osnovalo Agenciju za poštanske usluge, što je neophodno za funkcionisanje tog tržišta, a agencija će, prema rečima Ministarke biti osnovana u narednih mesec dana.

Zadatak ministarstva je da usklađuje zakone iz telekomunikacionog sektora sa evropskom regulativom iz 2002. godine, pošto je sada usklađena sa propisima iz 1998. godine, kazala je Matićeva.

Sertifikati za elektronske potpise za dve sedmice

Javno preduzeće PTT Srbije počeće da izdaje sertifikate za elektronski potpis za dve sedmice, najavila je ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić.

Ona je na konferenciji za novinare kazala da je zahtev PTT-a za odobrenje za izdavanje elektronskog potpisa u završnoj fazi. Elektronski potpis omogućava firmama i građanima da dokumenta potpisuju elektronskim putem, bez svojeručnog potpisa, kao i da sklapaju ugovore i obavljaju druge poslovne transakcije preko interneta.

Sertifikat za elektronski potpis je garancija njegove autentičnosti, što je neophodno da bi elektronski potpis imao pravnu snagu svojeručnog potpisa.

Zakon o elektronskom poslovanju objavljen je u Službenom glasniku Srbije 21. decembra 2004. godine, a pravilnik za izdavanje elektronskog potpisa, koji je bio preduslov za izdavanje elektronskih potpisa, stupio je na snagu ove godine.

Za sada još niko nema sertifikat za izdavanje elektronskog potpisa, tako da je moguće izdavanje takozvanih nekvalifikovanih sertifikata, koje država na priznaje.

Нема коментара: