brojač poseta

субота, 18. октобар 2008.

GENERACIJA U DUGOVIMA

Zaduženost građana je u porastu, što se odražava na uslove života i način poslovanja. Za razliku od svojih roditelja, čitava mlađa i srednja populacija kreditima ušla u kapitalizam

s

Kapitalizam je u Srbiju stigao na mala vrata i kroz velika dugovanja. Banke, krediti, kamate, rate i rokovi otplate postali su svakodnevica koja nas je približila načinu života u razvijenim zapadnim ekonomijama. Kreditna sposobnost postala je prioritet, a dugovanje sastavni deo života koji nove generacije razlikuje od prethodnih. Sve što čini život malog čoveka - stan, kola, nameštaj, bela tehnika, letovanje, školovanje - dostupno je, uz neizvesnost i strah koje dugovanje nosi.

Kako je to živeti u zemlji gde je malo toga izvesno i uz opterećenje višegodišnjeg dužništva, za Press otkrivaju Beograđani koji su podigli bankarske kredite za stanove i automobil.

Stres i razvodi

- Kredit je bio jedini način da kupim stan, pa sam se opredelila za posao koji je bio bolje plaćen, a ne za koji sam se školovala. Kada sam postala kreditno sposobna, počele su kalkulacije. Sama pomisao da ću dugovati 30.000 evra narednih 30 godina deluje zastrašujuće. To je dug period i ko može da garantuje šta će se dešavati, naročito u Srbiji - kaže Tijana Lazović (33), bankarka.

Tek se očekuje porast zaduživanja

Ekonomista Jurij Bajec objašnjava da je Srbija među slabije zaduženim zemljama u regionu, ali da se očekuje porast zaduživanja stanovništva.

- Najveći porast je kod stambenih kredita, ali daleko ispod evropskog proseka. Merama Narodne banke Srbije sprečeno je prezaduživanje građana jer je rata ograničena na iznos koji maksimalno iznosi 30 odsto od plate. Kada banka izda kredit, za nju je jedino važno da se rate uredno isplaćuju. Usled svetske krize, moguće je očekivati poskupljenje kredita u Srbiji, ali je NBS uradio sve da se potrošači zaštite - objašnjava Bajec.

Strah od neizvesnosti potpuno je opravdan. Psihijatar dr Jasmina Knežević-Tasić kaže da strah može da motiviše, ali i parališe. Predanost poslu je pozitivna strana medalje, dok strah od otkaza negativno utiče na svakodnevno ponašanje.

- Ljudi gube samopouzdanje i nemaju hrabrosti da se suprotstave kada su ugroženi na poslu, što stvara veliki prostor za manipulacije i ucenjivanja različite vrste. Dolazi i do sve prisutnijeg mobinga - objašnjava doktorka.

Psiholog Danijela Stojanović kaže da se kriterijumi menjaju, kao i kvalitet života.

- Najviše trpe lični odnosi i porodica. Posvećenost poslu, strah i stres za posledicu imaju sve veći broj razvoda i veliku otuđenost, ali i rastući broj psihosomatskih bolesti - navodi Stojanovićeva.

Priča kreditno zaduženih građana ukazuje na još jednu komponentu koja utiče na način života, a to je znatno smanjenje kućnog budžeta. Kada se jedna trećina plate mesečno daje na rate, to znači da ostaje manje novca, pa je kalkulacija neophodna.

- Ranije sam redovno odlazila u šoping, volela sam da kupujem firmiranu garderobu, strane knjige i muziku i obavezno sam planirala letovanja u inostranstvu. Sada su stvari drugačije, svaki put kada posegnem za nečim što mi nije neophodno, dobro razmislim jer jednostavno imam mnogo manje novca. U takvim situacijama tešim se idejom da sam ipak uradila veliku stvar u životu. Međutim, trudim se da ne razmišljam svakodnevno o tome i da prihvatim stvari kakve jesu - kaže Tijana.

Priča mladog bračnog para Dokmanović donekle se razlikuje, ali priznaju da su se odlučili za kredit od 50.000 evra samo zato što imaju osnova za njegovo vraćanje.

- Kredit nije bio jedina opcija da dođemo do sopstvenog stambenog prostora, pa smo se zato lakše odlučili na taj korak. Suprug i ja trenutno imamo dobre poslove koji su nam omogućili kreditnu sposobnost, pa smo optimisti da će tako biti i u budućnosti. Mislim da bismo bili pod mnogo većim stresom da nemamo garancije da možemo u svakom trenutku da isplatimo kredit - objašnjava Tija Dokmanović (31), marketing menadžerka.

Iz dugova u alkohol

Psiholozi ukazuju da se sigurnost i izvesnost pozitivno odražavaju na samopouzdanje, a samim tim, i na kvalitet života. Ukoliko izostanu, dolazi do psihičke napetosti, a često i strahova koji dovode do poremećaja na psihičkom i fizičkom nivou.

fakti

n Svaki građanin Srbije dužan je u proseku 450, a svaki zaposleni 800 evra

n Ukupna zaduženost građana Srbije u ovom trenutku je 312 milijardi dinara

n Srbi spadaju među najurednije platiše jer se mesečno isplaćuje više od 98 odsto dugovanja na osnovu kredita

n Broj izdatih stambenih kredita u proteklih godinu dana povećan je za sedam odsto

Slobodan Potić (28), menadžer privatne građevinske firme, kaže da otkad je do novih kola došao pomoću kredita od 8.000 evra spava kao beba.

- Sat vremena spavam, sat plačem. Kredit sam uzeo na tri godine, ali i to je mnogo. Nikada pre nisam dugovao, a sada mi je osnovno samo da imam dovoljno za rate. Ne mogu da zamislim kako bi izgledalo da sam na ovoj „robiji" trideset godina, i ove tri su mi previše - objašnjava Potić svoj odnos prema dugovanju.

Tenzija koja nastaje usled dugova često stvara osećanje nemoći i gubitka kontrole nad sopstvenim životom. Opuštanje se često postiže posezanjem za alkoholom, nikotinom ili tabletama za smirenje, što vodi u bolesti zavisnosti, objašnjava doktorka Jasmina Knežević-Tasić.

- Svedoci smo i novih oblika zavisnosti poput zavisnosti od kupovine ili teretane, koje dolaze s razvojem potrošačkog društva. Najvažnije je sačuvati sebe i prilagoditi se trendovima. Savet koji bi odagnao stres ne postoji. Potrebno je zapamtiti da, i kada se ulaže u velike, život ipak čine male stvari. Kada je neminovno da dug postane drug, neka bar ne bude gospodar, već konstruktivni pokretač u životu - savetuje psihijatar.

Нема коментара: