brojač poseta

уторак, 07. октобар 2008.

Demaskirali virus HIV-a

Naučnici koji su otkrili virus HIV-a podeliće ovogodišnju Nobelovu nagradu za medicinu, zajedno sa stručnjakom koji je povezao ljudski papiloma virus (HPV) sa rakom grlića materice.

Francuski naučnici Fransoaz Bare-Sinusi (61) i Lik Montanjije (76) dobili su priznanje za rad na otkrivanju virusa uzročnika side, dok je Harald cur Hauzen (72) iz Nemačke dobio nagradu za otkriće vezano za uzročnika raka grlića materice.

Na osnovu medicinskih izveštaja o novom sindromu imunodeficijencije 1981. godine, profesor Bare-Sinusi, sa Instituta Paster, i dr Montanjije, direktor Svetske fondacije za istraživanje i prevenciju side, prvi su identifikovali virus HIV kao krivca za ovu bolest.
U svom obrazloženju, Nobelova skupština navodi da je njihovo otkriće od vitalnog značaja u omogućavanju naučnicima da razumeju biologiju virusa koji i dalje predstavlja ogromnu pretnju za javno zdravlje širom sveta. Luk Montanje posvetio je svoju nagradu obolelima od side i izrazio očekivanje da će „terapeutska vakcina” protiv ove pandemije biti pronađena u roku od četiri godine.
Rad ovih naučnika doveo je do razvoja metoda u dijagnostifikovanju zaraženih pacijenata i analizi krvi, što je ograničilo širenje pandemije, a, takođe, dovelo je i do novih načina lečenja. Više od 25 miliona ljudi umrlo je od side od 1981. godine, dok se procenjuje da, na globalnom planu, više od 33 miliona ljudi živi sa HIV virusom. Još uvek ne postoji lek protiv side. Međutim, za mnoge ova bolest više ne predstavlja neminovnu pretnju skorašnjom smrću, zahvaljujući velikom napretku u istraživanjima i razvoju lekova u proteklih nekoliko godina. Uz primenu lečenja, oboleli od HIV-a mogu živeti decenijama. Ipak, lekovi protiv HIV-a nisu dostupni u mnogim siromašnim zemljama.
U obrazloženju švedske Akademije za dodelu Nobelove nagrade navodi se: „Nikada do sada nauka i medicina nisu bile tako brze u otkrivanju, identifikovanju porekla i obezbeđivanju lečenja za novu bolest. Uspešna antiretrovirusna terapija za rezultat ima produžetak životnog veka kod osoba zaraženih HIV-om do nivoa sličnog onome kao kod nezaraženih osoba“.

2008: Harald cur Hauzen, Nemačka, otkrio da ljudski papiloma virus izaziva rak grlića materice
Fransoaz Bare-Sinusi, Lik Montanjije, Francuska, za otkriće virusa ljudske imunodeficijencije

2007: Mario Kapeki, Oliver Smitiz, SAD, Martin Evans, Velika Britanija, za izazivanje genetskih promena kod miševa pomoću embrionalnih matičnih ćelija

2006: Endru Fajer, Kreg Melo, SAD, otkriće mehanizma kontrole toka genetskih informacija

2005: Beri Dž. Maršal, Dž. Robin Voren, Australija. Uticaj bakterija na gastritis i ulcerozne lezije želuca

2004: Ričard Aksel, Linda Bak, SAD, istraživanja u oblasti olfaktornih receptora

Nik Partridž iz dobrotvorne organizacije „Terens Higins“ kaže: „Fransoaz Bare-Sinusi i Lik Montanjije zaista su zaslužni dobitnici Nobelove nagrade za medicinu. Njihov rad od ogromnog je značaja, jer je doveo do izuzetnog napretka u razumevanju i lečenju HIV-a.“
I dr Montanjije i američki istraživač dr Robert Galo imaju zasluge u otkrivanju uzroka side, iako su nekoliko godina davali suprotne izjave koje su dovele do pravnih, pa čak i diplomatskih nesporazuma između Francuske i Amerike. Žiri švedske Akademije u svom obrazloženju ne spominje dr Galoa. Profesorka Bare-Sinusi izjavila je da nagrada predstavlja veliku čast koju nije očekivala.
Profesor Cur Hauzen, sa Univerziteta u Diseldorfu, nagrađen je zbog svog delovanja „protiv trenutnih dogmi“ u otkrivanju ljudskog papiloma virusa koji uzrokuje rak grlića materice.
Ljudski papiloma virus (HPV) može biti detektovan u 99,7 procenata slučajeva svih žena sa rakom grlića materice, a smatra se da je dugotrajna infekcija virusom odgovorna za više od pet odsto svih oboljenja raka grlića materice širom sveta.
Dr Adrijano Boaso, istraživač saradnik na Imperijalnom koledžu, objašnjava: „Izolovanje uzročnika kod bilo koje zarazne bolesti najvažniji je korak ka pronalaženju vakcine. Dostupnost vakcine protiv HPV-a danas predstavlja stvarnost zahvaljujući prvobitnom otkriću virusa od strane Haralda cur Hauzena. Istraživanja vezana za vakcinu protiv HIV-a u poslednje vreme doživela su neuspeh u okviru kliničkih proba, ali nema sumnje da će otkriće HIV-a od strane Fransoaz Bare-Sinusi i Lika Montanjijea biti stub oslonac na osnovu koga će se konačno napraviti efikasna vakcina“.





Istorija Nobelove nagrade

Nagradu je ustanovio švedski naučnik, industrijalac i filantrop Alfred Nobel (1833-1896) kako bi se svake godine, iz njegovog ogromnog bogatstva, nagradile ličnosti koje su dale značajan doprinos čovečanstvu. Izumitelj dinamita je to zaveštanje načinio u testamentu sastavljenom u Parizu 1895, godinu dana pre smrti. Njegovom voljom, oko 31,5 miliona švedskih kruna odvojeno je za osnivanje Fondacije „Nobel“, a to danas predstavlja oko 1,5 milijardi švedskih kruna (162 miliona evra).

Fondacija je nezavisna od kompanija, rasutih po celom svetu, koje i danas imaju ime Nobel u svom nazivu. Testamentom je predviđeno da nagrade budu podeljene na sledeći način: „Jedan deo onome ko otkrije ili napravi najznačajniji izum u domenu fizike; jedan deo onome ko u oblasti hemije napravi najznačajnije otkriće; jedan deo onome ko napravi najznačajnije otkriće u fiziologiji ili medicini; jedan deo onome ko u književnosti stvori najizuzetnije delo idealističke tendencije; jedan deo onome ko je najviše ili najbolje delao na bratimljenju naroda, zabrani ili smanjenju naoružanja i na uspostavljanju i širenju mira“. Zbog izvesnih nejasnoća u testamentu, porodica Alfreda Nobela ga je osporovala, a posle više od tri godine nađeno je rešenje: osnovana je Fondacija Nobel koja će dodeljivati nagrade, a različite organizacije koje je naučnik imenovao da određuju laureate, pristale su da prihvate tu ulogu. Godine 1968, povodom 300. godišnjice osnivanja, Centralna banka Švedske (Riksbank) uvela je nagradu za ekonomske nauke, u znak sećanja na Alfreda Nobela i Fondaciji koja nosi njegovo ime stavila na raspolaganje istu sumu kao za ostale kategorije. Novčani iznos nagrade u svakoj kategoriji je 10 miliona švedskih kruna (1,08 miliona evra) koji bivaju podeljeni ukoliko u nekoj kategoriji ima više nagrađenih. Svečano uručenje nagrada je 10. decembra, na dan Nobelove smrti, a priznanja se dodeljuju u Stokholmu - medicina/fiziologija, hemija, fizika, ekonomija, književnost - i u Oslu, gde se predaje nagrada za mir.

Naj nobelovci
-Najstariji dobitnik je bio Amerikanac ruskog porekla Leonid Harvic koji je imao 90 godina kada je 2007. dobio nagradu za ekonomiju. Samo nekoliko meseci je mogao da uživa u slavi - umro je u junu 2008.
-Rus Vitalij Ginzburg, dobitnik nagrade za fiziku 2003, najstariji je živi nobelovac i 4. oktobra proslavio je 92. rođendan.
-Britanka Doris Lesing (88) bila je najstarija dobitnica nagrade za književnost kada ju je dobila prošle godine.
-Od 1901, od kada se dodeljuju Nobelove nagrade, 34 puta su dodeljene ženama, dok su nagrađena 733 muškarca.
-Doris Lesing je 2007. bila jedina žena među laureatima.
- Od kada je 1968. ustanovljena, nijedna žena nije dobila nagradu za ekonomiju.
-Tokom poslednjih deset godina, među nagrađenima za literaturu bile su dve žene, a tri su dobile nagradu za mir. Nijedna žena nije dobila nagradu za fiziku od 1963, a za hemiju od 1964.
-Britanac Lorens Brag (nagrađen 1915. za fiziku) imao je 25 godina kada je dobio Nobelovu nagradu i do danas je najmlađi laureat u istoriji tog priznanja.
-Najmlađi laureat za književnost je Britanac Radjard Kipling koji je imao 42 godine kad je 1907. dobio nagradu.
-Porodice „pretplaćene“ na Nobelovu nagradu broje šest očeva i sinova, samo jednog oca i ćerku i samo jednu majku i ćerku. Nagrađivana su i tri bračna para.
-Šest laureata je odbilo Nobelovu nagradu, a dva poslednja su i jedina dvojica koji su to svojevoljno učinili. Prvi je 1964. bio francuski filozof i pisac Žan-Pol Sartr (književnost), a drugi tadašnji vijetnamski premijer Le Duk To, koji je 1973. odbio da podeli nagradu za mir s američkim državnim sekretarom Henrijem Kisindžerom.

Нема коментара: