brojač poseta

уторак, 17. јун 2008.

Reforma francuske vojske

Nikola Sarkozi i Džordž Buš
Predsednik Sarkozi - zagovornik transatlanstkog savezništva
Francuski predsednik Nikola Sarkozi najavio je plan za sveobuhvatnu reformu francuskih oružanih snaga.

Plan predviđa smanjenje broja vojnika sa 271.000 na 224.000, a bez posla će ostati i nekoliko hiljada civila koji rade za vojsku.

U obraćanju najvišim vojnim zvaničnicima, predsednik Sarkozi je izneo ocenu da glavnu pretnju Francuskoj predstavlja terorizam, te da oružane snage moraju da budu odraz te pretnje.

Zbog toga je, kako je rekao, Francuskoj potrebna manja i mobilnija vojska, uz dodatna ulaganja u tehnologiju i obaveštajne službe.

Šef francuske države je takođe potvrdio da će Francuska ponovo ući u vojno-komandnu strukturu NATO-a, iz koje se povukla 1966. godine.

"Možemo da obnovimo svoje odnose sa NATO-om, bez straha za svoju nezavisnosti i bez opasnosti da budemo uvučeni u neki rat protiv svoje volje. Punopravno mesto Francuske u NATO-u će značiti veće evropsko prisustvo u tom vojnom savezu", istakao je predsednik Sarkozi.

Nuklearni arsenal Francuske će, podvukao je, ostati pod strogom nacionalnom kontrolom.

Plan francuskog predsednika predviđa i zatvaranje nekoliko francuskih vojnih baza u Africi.

Pečat predsednika Sarkozija

Nema sumnje da nova francuska odbrambena politika nosi pečat samog predsednika Sarkozija, koji je šef države najnaklonjeniji transatlantskim vezama od ustanovljavanja Pete republike krajem 50-ih godina prošlog veka, smatra BBC-jev diplomatski urednik Džonatan Markus.

Ako je odluka predsednika Šarla de Gola da Francusku izvede iz integrisane komandne strukture NATO-a predstavljala gest nezavisnosti u odnosu na Vašington, namera predsednika Sarkozija da se vrati u njeno okrilje jednako je simbolična.

U praktičnom smislu ona malo znači, ali ukazuje na glavne razloge za reformu francuske vojske.

Francuska se, nastavlja BBC-jev analitičar, sa zakašnjenjem suočava sa finansijskom i strateškom stvarnošću sa kojom su se druge zemlje sa vojskom slične veličine, poput Britanije, već suočile.

Zbog toga smanjuje broj vojnika, a koncentriše se na tehnologiju i obaveštajne službe.

Osim toga, Francuska ima mnogo više logističkog osoblja, nego vojnika obučenih za borbena dejstva.

Cilj najnvije reforme je da se taj odnos promeni, ocenjuje BBC-jev diplomatski urednik Džonatan Markus.

Нема коментара: