brojač poseta

субота, 21. јун 2008.

PRESSOVCI PROBILI GRANICU

Reporteri Pressa pokušali (i uspeli) da preko crnogorske granice prenesu nedozvoljene količine hrane i pića. Da li je reč o poznatoj balkanskoj nemarnosti u sprovođenju zakonskih propisa ili su Crnogorci svesno popustili pred naletom „paradajz-turista", prosudite sami

Crno na belo... Sve smo ovo preneli bez problema, ali ne znamo da li će i drugi biti iste sreće

Krenuli smo put Crne Gore (u četvrtak) s namerom da na licu mesta, tačnije, na prokazanom graničnom prelazu „Dobrakovo" proverimo dve stvari: da li se za ulazak u „najekološkiju" državu na kugli zemaljskoj zaista čeka u kilometarskim kolonama i da li je uredba o ograničenom unošenju prehrambenih proizvoda, tek mrtvo slovo na papiru, ili?

Važna je taksa... Samo platite i sa srećom putujte

Za ovo prvo - naoružali smo se strpljenjem. Za drugo, bogami, natovarili smo gepek koječega! Naravno, držali smo se liste dozvoljenih artikala, s tim što smo ih pazarili u nedozvoljenim količinama. Doduše, možda se u potkralo i nešto od nedozvoljenih namirnica, ali, videćemo...

Ko požuri, drema na plaži

Posle dobrih sedam sati vožnje od Beograda, stižemo do našeg „graničnog" prelaza, koji je kilometar posle Prijepolja. Više je to forma negoli provera uobičajena za međudržavne prelaze. Tek nešto studioznija provera ličnih karata. Što se gepeka tiče - ni toliko. Valjda se vode onom mudrošću: „Muko moja pređi na drugoga", odnosno na policiju i carinike Crne Gore. No, dobro, ne bi ni bila fora da nam naši „uhapse" salamu, kobasice, jaja i ostalo.

Međutim, već tu nam je jasno da od višesatnog dremanja u kolonama neće biti ništa! Ispred nas su dva automobila. Iza nas ni toliko. Čak i kamioni ne stoje nešto naročito dugo...

Ništa, nastavljamo našu „insajdersku" misiju. Osećamo se kao bombaši samoubice, spremni da mladim krompirićima dignemo u vazduh crnogorsku granicu i vratimo staru slavu „paradajz-turistima"!

Već slućeno razočarenje - od gužvi ni „G"! Peti smo u redu. Za naplatu famozne „ekološke takse" od 10 evra dovoljno je otvoriti prozor i suvonjavi inkasant u tirkizno plavoj košuljici i krem pantalonama - stiže. Kao u „mek-drajvu", maltene.

- Dobro došli! Samo zalijepite ovu etiketu na desnu stranu šoferšajbne i mirni ste godinu dana - veli uslužno i ljubazno.

- Mogu vam reći da sam baš prijatno iznenađen - ćakulamao sa Milošem Sredojevićem i suprugom mu Natašom, namernicima iz Užica.

Opuštena atmosfera... Ništa od kilometarske kolone

- I mi smo slušali o nepodnošljivim kolonama, pa smo krenuli skoro dan ranije na more, ali... Sad, šta je tu je. Dremaćemo u kolima kad stignemo u Sutomore, tek sutra po podne nam počinje smena - pomirljivo će Era.

- Što se te „ekološke takse" tiče - Bože moj! Kud dajemo tolike pare za letovanje, još 10 evra nije ništa! Samo, ako je već tako zovu bilo bi dobro da tome i služi, odnosno da više ne bude stalnih restrikcija pijaće vode i da na plažama nema tovara smeća... - dodaje, spremajući se da na poziv policajca pritera auto na graničnu liniju.

- Pogrešan dan ste izabrali, momci. Trebalo je da dođete tokom prošle nedelje - nadovezuje se kamiondžija, čuvši o čemu razgovaramo.

Carinici ljubazni i nemarni

- Po osam sati smo stajali u redu! Bilo je nepodnošljivo! Spori naši, spori Crnogorci! Kao da nisu očekivali da iko prođe ovuda?! Automobili još i nekako ali mi - nikako - ispoveda Andrija, gonič drvene građe iz okoline Ivanjice. Nedeljno ga put barem jedared dovede ovde i valja mu verovati na reč.

- Evo, danas sam za četrdesetak minuta završio svu papirologiju i pregled tovara, falim te Bože! Valjda su se uigrali... - još bismo mi čavrljali s Andrijom, ali već je na nas red da stanemo na crtu crnogorskom policajcu.

- Dobar dan, dobro došli, momci! Mogu li da pogledam vaša dokumenta - očekivano rutinski, pozdravlja i naginje se ka nama, kolko da proveri lažu li slike u ličnim kartama.

- U redu. Hvala lijepo i srećan vam put - završio je pre nego je i počeo. Ponaša se kao da naše vozilo nema gepek?! A, u njemu kratkotrajno mleko kuva li kuva...

- Srećan put - dobacuje carinik kraj kojeg milimo koji metar dalje. Dođe nam, vala, da odamo sami sebe i vrisnemo: „Drž'te nas, natovarili smo hrane za 5.000 dinara, ej!.. Ima tu i preko mere i mimo dozvoljenog spiska!

SPISAK „ŠVERCOVANE" ROBE

n Tri kilograma krompira
n Tri kilograma paradajza
n Dve litre kratkotrajnog mleka
n Dva kilograma parizera
n Tri pakovanja viršli
n Tri kilograma svežih kobasica
n Kutiju jaja
n Četiri litre alkoholnog pića
n Četiri litre jestivog ulja
n Šest litara soka
n Deset pelcera terasnog cveća

Ništa! Mogli su svinjski papci da vire iz gepeka, ali mi prođosmo?! Trijumfalno stajemo odmah po prelasku da fotoreporter ovekoveči ovaj „mali korak za nas, ali veliki za paradajz-turizam"! Prolaznici nas gledaju u čudu, kao da smo otvorili mini piljaru uz granicu...

Da nam je da rasprodamo sve to - imali bismo za tri dana letovanja.

Bi kako bi, ali jedno moramo da priznamo: za razliku od nekih prošlih vremena, policajci i carinici su valjda shvatili da im ne ide u prilog da razdražuju i, ovako umornu, armiju turista, koji će gomilu para ostaviti njihovoj državi.

Sve pohvale za ljubaznost i poslovnost! A za gepek-sedi, jedan! Redakcija Pressa - crnogorska carina 1:0!

Нема коментара: