brojač poseta

субота, 07. јун 2008.

Na odmor bez šnicli i salama iz gepeka

Na odmor bez šnicli i salama iz gepeka

Turiste koji u privatnom smeštaju i apartmanima letuju na Crnogorskom i Hrvatskom primorju osim ljubaznih domaćina čeka i restrikcija unosa hrane u obe države. Uvođenjem normi EU čije članice još nisu, boreći se za zdravlje svojih građana, Crna Gora ukida paradajz turizam, a Hrvatska se obračunava sa, kako ih nazivaju, paštetarima.

Umesto gajbi voća, povrća i raznog pića, kao i ručnih frižidera krcatih mesom i prerađevinama, turisti koji se odmaraju u privatnom smeštaju i apartmanima moći će da u obe države unesu neznatno više hrane od one koja im je potrebna tokom putovanja.
Prema pravilniku crnogorskog Ministarstva zdravlja, mogu se uneti proizvodi za ishranu dece i dijetetska hrana koja se koristi iz medicinskih razloga, i za to nije propisana količina, ali se zahteva da je sve fabrički upakovano i neotvoreno. Može se uneti pet kilograma svežeg voća i povrća, ali ne i krompir, ukoliko je upakovano, kao i ukupno jedan kilogram sušenog povrća, voća, pečuraka, čajeva, začina, kakaoa u zrnu i sirove kafe. Zatim, litar neotvorenog alkoholnog pića, dva litra neotvorenih sokova, pet litara flaširane vode.
Kad je o Hrvatskoj reč, lista dozvoljene hrane je bitno kraća.
Pravilnik Ministarstva poljoprivrede propisuje da se može uneti mleko u prahu i druga fabrička hrana za bebe, hrana za medicinske potrebe, i tu limita nema. Dozvoljeno je uneti jedan kilogram, kako u pravilniku piše, „hrane životinjskog porekla koja nije meso, proizvod od mesa, mleko i mlečni proizvod“, ali nema specifikacije tih namirnica životinjskog porekla.
Kad je reč o našim zaljubljenicima u Crnogorsko i Hrvatsko primorje, na kraju sezone znaće se kako su reagovali na ovu restrikciju vezanu za hranu. Analitičari ukazuju da je zbog minulih ratova hrvatski deo Jadrana godinama već neinteresantan građanima Srbije. Kad je o Crnoj Gori reč, turisti iz Srbije već tri-četiri godine sve više biraju druge destinacije zbog disproporcije između cena i kvaliteta usluga. Mahom se orijentišu na Grčku i Tursku, kažu u agencijama. Ipak, očekuje se da će ove godine u Crnoj Gori letovati oko 400.000 žitelja Srbije, u Hrvatskoj maksimalno 100.000 građana.

Šta se može uneti u Crnu Goru
1. Proizvodi za ishranu dece i dijetetska hrana koja se koristi iz medicinskih razloga, fabrički upakovano, neotvoreno. Količina nije limitirana
2. Pet kilograma upakovanog svežeg voća i povrća - ali ne i krompir
3. Jedan kilogram sušenog povrća, voća, pečuraka, čajeva, začina, kakaoa u zrnu i sirove kafe
4. Litar neotvorenog alkoholnog pića
5. Dva litra neotvorenih sokova
6. Pet litara flaširane vode
7. Kilogram „kombinovane i ostale hrane koja je upakovana u originalnu ambalažu“
8. Mleko u prahu i drugi proizvodi za ishranu dece
9. Kilogram termički obrađene konzervirane hrane za kućne ljubimce
10. Jedan buket cveća
11. Sto grama semena za cveće
12. Tri kilograma lukovica za ukrasno bilje
13. Tri saksije sobnog cveća
14. Deset balkonskih biljaka

Tolerišu malo prekoračenje
- Dosad nismo oduzimali hranu na graničnim prelazima ka Srbiji, koji su u našoj ingerenciji, jer su odstupanja minimalna, tu ne pravimo problem. Savetujemo turistima da se pridržavaju ovih pravilnika na svim graničnim prelazima - kaže za „Blic“ Vesko Drobnjak, upravnik Carinarnice Bijelo Polje (pokriva granične prelaze ka Srbiji).

Нема коментара: