brojač poseta

четвртак, 29. мај 2008.

U KINI NAJVIŠE SMRTNIH KAZNI

Amnesti internešenel ukazuje da se u svetu ljudska prava ne poštuju, da se primenjuje tortura, da se ne poštuju osnovne norme ravnopravnosti i da je uskraćena sloboda izražavanja

Smrtna kazna nije rešenje... U Kini su česti protesti protiv egzekucije

Tortura se primenjuje u najmanje 81 zemlji u svetu, osnovne norme ravnopravnosti se ne poštuju u najmanje 54 zemlje, dok se u minimum 77 zemalja ne poštuje sloboda izražavanja, govore podaci najnovijeg izveštaja organizacije za ljudska prava Amnesti internešenel.

Nije sve izgubljeno

Generalni sekretar Amnesti internešenela Irena Kan izjavila je da, bez obzira na velike neuspehe u poštovanju ljudskih prava u svetu, ipak ima nade da će se neke stvari ispraviti.

- Godina 2008. pruža državnicima priliku da bez presedana krenu u novom pravcu. Prvenstveno mislim na novi kurs buduće administracije novog predsednika SAD, kao i na vlasti u Rusiji - izjavila je Kanova.

Na spisku zemalja u kojima se najviše krše ljudska prava našle su se, između ostalog, SAD, Kina, Rusija, Mjanmar, Zimbabve i Avganistan.

Generalni sekretar Amnesti internešenela Irena Kan izjavila je da bilans perioda od potpisivanja Deklaracije 1948. ne daje mnogo razloga za radost.

- Amnesti ne potcenjuje napredak koji je postignut tokom tih 60 godina, ali smatramo da ti značajni pomaci nisu dovoljni - navela je Kanova.

Ona je period od poslednjih 60 godina okarakterisala kao šest decenija velikog neuspeha.

Amnesti je ukazao na to da administracija predsednika Džordža Buša ima tužan bilans u poštovanju ljudskih prava, ističući da SAD i dalje smatraju da se simulacija davljenja prilikom saslušanja ne ubraja u torturu, nastavljaju ispitivanja u tajnim zatvorima CIA i dalje drže stotine zatvorenika u vojnoj bazi u Gvantanamu na Kubi, u Bagramu u Avganistanu i Iraku. Samo tokom prošle godine izvršene su 42 smrtne kazne. Izveštaj se takođe osvrće na čvrstu podršku koju je Vašington pružao pakistanskom predsedniku Pervezu Mušarafu, u isto vreme dok je on hapsio hiljade advokata i novinara i boraca za ljudska prava, ocenjujući da su pozivi američke administracije na demokratiju i slobodu prazni.

I Slovenija ima mrlju

Prema izveštaju Amnesti internešenela, Slovenija je zemlja koja trenutno predsedava EU i predstavlja svojevrstan primer ostalim novim članicama Unije, ali ona, ipak, nosi i svoju crnu mrlju.

Naime, prilikom raspada SFRJ na teritoriji Slovenije našlo se oko 20.000 građana koji nisu službeno zatražili slovenačko državljanstvo, iako su oduvek živeli na tim prostorima. Ti ljudi su nekoliko godina kasnije potpuno izbrisani iz svih popisa i ostali su bez dokumenata. Slovenija je tada pokušala da se prema tim ljudima odnosi kao da ne postoje. Ni posle više od 16 godina, nijedna slovenačka vlada nije rešila pitanje „izbrisanih", kako ih nazivaju u Sloveniji, a radi se uglavnom o Romima.

U izveštaju Amnesti internešenel kritikuje Kinu zbog slanja oružja Sudanu uprkos embargu UN, kao i zbog trgovanja sa zemljama za koje se smatra da krše ljudska prava, kao što su Mjanmar i Zimbabve. Takođe se naglašava da je u Kini i dalje na snazi cenzura medija i da vlada i dalje proganja aktiviste za ljudska prava. U kineskim zatvorima leži gotovo pola miliona političkih zatvorenika, a na hiljade njih se nalazi u popravnim domovima. Kina je, takođe, okarakterisana kao zemlja u kojoj se godišnje izvrši najveći broj smrtnih kazni, a tačan broj vlasti u Pekingu drže u tajnosti.

Irena Kan je ukazala na to da su ovogodišnje Olimpijske igre u Pekingu odlična prilika za kineske vlasti da značajno poboljšaju stanje ljudskih prava u toj zemlji ukidajući cenzuru i ograničenja slobode izražavanja.

Organizacija za ljudska prava navodi da Rusija mora da pokaže više tolerancije prema političkim disidentima. U izveštaju piše da je Rusija, između ostalog, odgovorna za nestanak, torturu i pogubljenje 15 ljudi povezanih s konfliktima u Čečeniji.

Нема коментара: