brojač poseta

четвртак, 29. мај 2008.

MONSTRUMA NA VEŠALA!

Miroslav Bogdanović (14) iz Trešnjevice, koga je ubio Milinko Kušić (61), bivšI ljubavnik njegove majke, sahranjen uz trubače. Ogorčeni meštani poručuju da je monstrum zaslužio smrtnu kaznu

POSLEDNJI ISPRAĆAJ... Miroslav Bogdanović sahranjen uz zvuke trube

Miroslav Bogdanović (14), koga je krvnički ubio Milinko Kušić (61) iz Ivanjice, sahranjen je juče na groblju u rodnom selu Trešnjevica.

Porodica, rodbina, meštani i drugovi iz škole oprostili su se s Miroslavom uz dragačevske trubače i pesmu „Svilen konac". Ogorčeni ovim stravičnim zločinom, meštani Trešnjevice tražili su smrtnu kaznu za ubicu Milinka Kušića!

Nekoliko stotina ljudi prisustvovalo je juče sahrani Miroslava Bogdanovića na Češnjačkom groblju u Trešnjevici.

TUGA... Otac Radmilo i stric Vladan

- Ovo je nezapamćen zločin! Krvnik je ubio nedužno dete! Ne mogu da verujem da u ovoj zemlji ne postoji smrtna kazna.

Pa, koja je kazna predviđena za ovog monstrum! Kušić je zaslužio samo vešala - pričaju meštani sela Trešnjevica kod Arilja!

Jedan od komšija nesrećnog dečaka kaže da i dalje ne može da poveruje da je Kušić s meštanima dva dana tražio nestalog dečaka.

- Bio je zabrinut, govorio je da je to sin njegove prijateljice. Sve vreme pričao nam je kako mora da ga nađe zbog majke Dragice, koju i dalje voli. Neverovatno! Ma, zaslužio je smrtnu kaznu - priča naš sagovornik.

Na oproštaj sa sinom jedincem iz Kanade je došao otac Radmilo. Pored njega stajali su Miroslavljev stric Vladan Bogdanović, majka Dragica, sestra Milada i ostala rodbina. Svi nemi od bola, nepomično su gledali u beli kovčeg.

Oči mu ispale, goreo u paklu! Zašto mene ne ubi, zašto mene ne zapali s kućom ... Dragica Bogdanović, majka dečaka

- Oči mu ispale, goreo u paklu! Pozovi, sine, majku da bude s tobom... Zašto mene ne ubi, zašto mene ne zapali s kućom - klela je ubicu majka Dragica, čije su jecaje prekidali zvuci trube.

Na grobu se rodbini, familiji i prijateljima obratio stric Vladan Bogdanović:

- Najviše sam se brinuo o njemu, više nego otac i majka... Zašto se meni niko nije obratio za pomoć, ja bih zaštitio dete! Rekao sam bratu i snaji da njihovi odnosi ne smeju da dotiču dete.

Zašto je nedužno dete stradalo?! Ovo je Mikijevo punoletstvo, ispraćaj u vojsku, svadba i sahrana. Zato sam doveo trubače da sviraju „Svilen konac" - rekao je stric Vladan stojeći nad kovčegom.

Na sahranu su došli i Miroslavljevi drugovi iz šestog razreda osnovne škole.

- Teško je odvojiti se od tebe posle šest godina provedenih zajedno. Tvoje mesto je u školi, u školskoj klupi... Želeo si da ideš u Kanadu kod oca, ali ta želja je nestala za jedan dan... Monstrum ti je oduzeo... Počivaj ispod drveta detinjstva - rekao je školski drug Nenad Lukić.

Od malog Miroslava oprostila se i njegova učiteljica Rumenka Radović:

- Dolazio si u školsko dvorište da se igraš, ali tog dana ne dođe. Otišao si u pravcu odakle tvoj krik i plač nisu doprli do nas. Napustio si nas verujući u obećanja, u koje bi i odrastao poverovao - rekla je učiteljica Rumena Radović.

Sve to vreme svirala je truba. A kad je kovčeg spušten u zemlju, zasvirao je „Svilen konac".

I staro i mlado je plakalo, a čini se da je i kamen zaplakao. Skupština opštine Arilje je na svečanoj sednici povodom Dana Arilja donela odluku da 29. maj proglasi danom žalosti.

Нема коментара: