brojač poseta

субота, 12. април 2008.

SADA KIJEV PRETI MOSKVI

Ukrajinske vlasti bune se zbog ruskih ocena da je širenje NATO-a pretnja Rusiji i naglašavaju da će štititi suverenitet i nezavisnost

Daleko od „bratstva"... Juščenko u klin, Putin u ploču

Ukrajina je javno pozvala Rusiju da prestane s politikom pretnji toj zemlji, da se ne meša u njene unutrašnje stvari i da uvažava njenu teritorijalnu celovitost.

Putin: Ukrajina može da nestane!

„Kosmopolska pravda" je navela, pozivajući se na izvor iz jedne od zemalja NATO-a, da je ruski predsednik Vladimir Putin tokom sastanka u Sočiju, kada je počeo razgovor o Ukrajini, planuo i rekao američkom kolegi Džordžu Bušu:

- Da li ti shvataš, Džordž, da to i nije država! Šta je Ukrajina?! Deo njene teritorije je istočna Evropa, a deo, i to značajan, smo joj mi poklonili - navodno je rekao ruski predsednik i, prema pomenutom izvoru, „jasno nagovestio da ukoliko Ukrajinu ipak prime u NATO, ta država može jednostavno da prestane da postoji".

- Ukrajina će preduzeti sve neophodne mere predviđene međunarodnim pravom radi zaštite svog suvereniteta i nezavisnosti - saopštilo je ministarstvo inostranih poslova u Kijevu, i dodalo da je potrebno da se u ovoj situaciji Ukrajina „što pre integriše u NATO, kao osnovu sistema kolektivne bezbednosti".

Posle jučerašnjeg ponovljenog stava zvanične Moskve da smatra da je približavanje NATO-a njenim granicama direktna pretnja za bezbednost zemlje i izjave načelnika Generalštaba Jurija Balujevskog da će, u slučaju priključenja Ukrajine i Gruzije Alijansi, Rusija biti prinuđena da preduzme „vojne i druge mere", Kijev je od susedne države zatražio da se pridržava Sporazuma o prijateljstvu, saradnji i partnerstvu između dveju zemalja.

Dokument Veliki sporazum Ukrajine i Rusije, koji su potpisali Boris Jeljcin i Leonid Kučma u maju 1997. i koji je naredne godine ratifikovan, ističe 2009.

Kosovski presedan kao tampon-zona

Predstavnik ruskog ministarstva inostranih poslova Mihail Kaminjin izjavio je da je predsednik Vladimir Putin na samitu NATO-a u Bukureštu jasno izložio poziciju Moskve, a to je da će pojavljivanje na ruskim granicama snažnog vojnog bloka predstavljati direktnu pretnju njenoj bezbednosti.

- Saopštenja da taj proces nije usmeren protiv Rusije ne mogu nas zadovoljiti - rekao je Kaminjin.

Dnevnik „Komersant" je u izdanju od 7. aprila tvrdio da je Putin na zatvorenom sastanku samita Rusija-NATO u Bukureštu nagovestio da bi Moskva mogla da, u slučaju da Ukrajina i Gruzija potpišu Akcioni plan za pristupanje Alijansi, prizna Abhaziju i Južnu Osetiju, oslanjajući se na „kosovski presedan", i na taj način stvori tampon-zonu između snaga NATO i svojih granica.

U izjavi „Kosmopolskoj pravdi", zamenik predsednika odbora ruske Dume za pitanja Zajednice Nezavisnih Država i veze sa dijasporom Konstantin Zatulin izjavio je da se sadašnja Ukrajina pojavila na karti sveta kao rezultat odsustva ruskih teritorijalnih pretenzija, što je propisano sporazumom. U tom sporazumu, podsetio je Zatulin, navedeno je da teritorija jedne zemlje ne može da se koristi za pretnje bezbednosti drugoj, a upravo to će se dogoditi ukoliko Ukrajina bude primljena u NATO.

- Ističem da NATO odlično zna fundamentalni pravni značaj tog dokumenta i da rok njegove važnosti ističe za tačno godinu dana - rekao je Zatulin, dodajući da u slučaju neproduženja sporazuma drugu stranu treba obavestiti najkasnije do oktobra ove godine.

Neposredno pred prošlogodišnji samit NATO-a u Bukureštu kada se odlučivalo o pristupanju Gruzije i Ukrajine Akcionom planu za članstvo (MAP) u Alijansu, gradonačelnik Moskve i visoki funkcioner vladajuće Jedinstvene Rusije Juri Luškov naveo je da treba „ozbiljno razmotriti" mogućnost jednostranog istupanja iz sporazuma, što bi otvorilo pitanje statusa Krima i Sevastopolja.

Нема коментара: