brojač poseta

уторак, 08. април 2008.

NAREDIO MASAKR

Ramuš Haradinaj lično u junu 1998. potpisao naredbu o kontroli OVK nad rejonom Dukađini, posle koje su usledili stravični zločini nad Srbima i neposlušnim Albancima

Dokazi, ipak, postoje... Faksimil naredbe Ramuša Haradinaja na albanskom jeziku i prevod na srpski

Bivši vođa OVK Ramuš Haradinaj, koga je Haški tribunal prošle nedelje oslobodio svih optužbi, lično je 24. juna 1998. godine potpisao naredbu iz koje se jasno vidi da je on bio neprikosnoveni komandant OVK za rejon Dukađini, u kome su počinjeni stravični zločini. Iz naredbe koja je zavedena pod brojem EV.OP.24/06/98 vidi se da je šef terorističke OVK Haradinaj naredio mobilizaciju „celokupnog ljudskog i materijalnog potencijala", ali i zapretio „izolacijom i zatvaranjem" onima koji se suprotstave naredbi!

Haradinaj u naredbi traži da se izvrši „priprema stanovništva, boraca i starešina za rat", da se evidentiraju najsposobniji borci, ali i oni koji su sposobni „za posebne dužnosti za potrebe rata", kao i da se preduzmu mere za sprečavanje „svih radnji koje štete našoj borbi".

„Likvidirao sam, ubijao, uklanjao..."

Ramuš Haradinaj je u svojoj knjizi „Priče o ratu i slobodi" sam napisao kako je ubijao Srbe i „neposlušne Albance".

- Likvidirao sam srpske policajce, ubijao srpske civile, uklanjao neposlušne Albance. Još kao dete postao sam svestan da je rešenje albanskog i kosovskog pitanja moguće samo silom. Od malih nogu spremao sam se za obračun sa Srbima, a u OVK sam stupio 1994, kada sam, do zuba naoružan, sa svojim istomišljenicima iz Švajcarske, preko Albanije, stigao na Kosovo. Nebrojeno puta sam, specijalnim kanalima, prebacivao tovare oružja iz Albanije u Prizren, Peć, Đakovicu... Nekada je u jednom kontingentu bilo i po stotinu pušaka i automata. Stalno smo napadali srpske snage, na svakom mestu, danju i noću, bez skrivanja. Svakog dana ubijali smo policajce - napisao je u predgovoru svoje knjige sam Ramuš Haradinaj.

Zločini posle naredbe

- U slučajevima suprotstavljanja i nepridržavanja ove naredbe preduzeće se mere izolacije, razoružanja, zatvaranja i za ovo se raportira Operativnom štabu Dukađinijeve ravnice, tačnije u Centralnom štabu OVK. U zoni odgovornosti operativnog štaba ravnice zabranjuje se kretanje borcima, starešinama i građanima bez odobrenja komandanta odgovarajućeg štaba. Za izvršenje ove naredbe odgovorni su posebno komandanti lokalnih štabova, zona i sam Operativni štab Dukađinijeve ravnice - kaže se u naredbi ispod koje je potpisan Ramuš Haradinaj.

Posle ove naredbe usledila je serija monstruoznih zločina na teritoriji pod kontrolom i komandom Haradinaja. Njegovi banditi ubili su brojne srpske policajce i civile, ali i mnogobrojne Albance u selima Lođa, Zahać, Račaj, Kosurić, Dubovo, Jablanica, kao i u Peći. Haško tužilaštvo teretilo je Haradinaja da je odgovoran za ubistva više desetina ljudi, među kojima je bilo i dece!

Najkonkretniji slučaj je Radonjićko jezero. Tužilaštvo u Hagu tvrdilo je da ima neoborive dokaze da je pod Haradinajevom komandom kidnapovano i ubijeno najmanje 37 srpskih i drugih civila, koji su potom bačeni u kanal Radonjićkog jezera kod Đakovice. Oteti i ubijeni prethodno su držani u logoru u selu Jablanica, a lokacija na kojoj su pronađeni leševi nalazi se u blizini nekadašnjeg Haradinajevog štaba u selu Glođani.

Tadašnji predsednik Okružnog suda u Peći, Rade Gojković, koji je o ovom masakru svedočio u Hagu, kaže da je Haradinaj morao da bude osuđen.

Monstrumi... Teroristi OVK pod komandom Ramuša Haradinaja ubili su 29. aprila 1999. Jasnu Tasić (14) iz sela Medveđa kod Prizrena. Prethodno je bila u zatvoru koji se nalazio u kući Nazifa Elzanija

Mučeni, pa ubijani

- Haradinaj je morao da bude osuđen najmanje za komandnu odgovornost, i to upravo na osnovu ove naredbe koju je potpisao. Njegov potpis na tom dokumentu potvrđuje da je kriv. Mi smo od 19. do 26. septembra 1998. iskopali na desetine leševa, od kojih su 33 bila kompletna, a samo 12 je identifikovano. Pronalazili smo i mnogobrojne delove tela, ruke, noge, glave... Čak je bilo i dvoje dece... Prizor je bio jeziv. Pronašli smo i bodljikavu žicu i električne kablove, kojima su ljudi vezivani i mučeni. Svi oni umrli su u stravičnim mukama. Ja sam o svemu tome svedočio na suđenju Haradinaju u Hagu i sve potkrepio mnogobrojnim dokazima, ali je to Hag očito ignorisao - kaže Gojković.

U julu 2007, na suđenju Haradinaju, kao veštak optužbe pojavio se beogradski patolog Branimir Aleksandrić, koji je takođe detaljno opisao kako je u jesen 1998. kod Radonjićkog jezera u okolini Dečana ekshumirano tridesetak tela.

- Na površini je nađeno devet leševa, dok su kosti ostalih žrtava nađene dublje u zemlji. U nekoliko slučajeva, posmrtni ostaci su bili jedni ispod drugih, a nekoliko leševa je nađeno i u kanalu koji vodi do jezera. Utvrđeno je da su posmrtni ostaci u zemlji bili od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Skoro sva tela koja smo pronašli plitko imala su oštećenja od metaka. Upoređivanjem tih tragova i položaja tela s rupama od metaka na obližnjem zidu kanala moglo se zaključiti da su žrtve streljane na tom mestu. Kraj nekih od posmrtnih ostataka nađeni su komadi bodljikave žice i električnih kablova. Isti kablovi su nađeni i u zgradi obližnje zadruge u kojoj je OVK, prema optužnici, držala zarobljenike - rekao je za Press Aleksandrić.

Нема коментара: