brojač poseta

петак, 18. април 2008.

GLEDAJU TV I PO ŠEST SATI !

Mališani predškolskog i školskog uzrasta veći deo danas provode ispred televizora i komjutera gledajući za njih neprimerene i agresivne emisije

TV NAJDRAŽA IGRAČKA...

Beogradski mališani pred televizorom provode i do šest sati dnevno, najčešće gledaju emisije koje uopšte nisu primerene njihovom uzrastu, a američki boks im je uzor ponašanja, pokazalo je najnovije istraživanje Udruženja vaspitača Beograda! Sedeći ispred televizora satima ili igrajući igrice na kompjuteru, deca predškolskog i školskog uzrasta u velikoj meri narušavaju svoje zdravlje i slabe komunikaciju sa okruženjem.

DA LI BRANITE DECI DA GLEDAJU TELEVIZOR?

Aleksandra Rajičević (39), stomatolog

- Branim, ali bezuspešno. Kada krenem da završavam neke obaveze oni sednu i gledaju TV, uz obrazloženje da i njihovi vršnjaci prate sve te emisije. Ne dozvoljavam im da gledaju emisije sa agresivnim sadržajem, kao što je američko rvanje.

Božica Bojović (38), asistent na fakultetu

- Imam troje dece i uglavnom gledamo dečje kanale. Nema šansi da se "dočepamo" nekog drugog kanala sem posle devet sati uveče. Zbog blizanaca od dve i po godine gledamo "Bebi kanal", a starija ćerka je školarac i njoj ne branim da gleda program.

Ana Savatijević (48), inženjer

- Moja deca nisu mala, pa teško da mogu da im zabranim gledanje TV-a. Starija ćerka ima 28, a sin 14 godina i on manje gleda televiziju, a više vremena provodi ispred kompjutera. Međutim, on je dobro organizovan i bavi se sportom.

Ivana Cvetković (32), frizer

- Dozvoljavam deci da gledaju TV, ali u umerenim količinama. Imaju pet i po i devet godina i više vole da se igraju. Trudim se da im vreme bude ispunjeno učenjem i igrom i mislim da je moguće organizovati njihovo vreme.

Dragana Rajković (32), spremačica

- Imam jedno dete, koje ide u peti razred osnovne škole i ne branim mu da gleda televizor, ali mislim da bi manje vremena trebalo da provodi ispred ekrana, a više učeći. Takođe, bitno je da se bavi sportskim aktivnostima.

Na osnovu istraživanja ovog Udruženja, na uzorku od 1.592 deteta predškolskog uzrasta i učenika četvrtog i osmog razreda osnovnih škola, zaključeno je da deca ispred TV ekrana dnevno provode od 30 minuta do šest sati, a za kompjuterom oko sat.

- Prvo istraživanje obavili smo prošle godine, i to samo na uzorku dece predškolskog uzrasta, što je pokazalo da decu animiraju popularne serije i kompjuterske igrice, zbog čega su u vrtić donosili igračke kao što su pokemoni, digemoni i slično. Neke od igračaka uzrokovale su agresivno ponašanje, a saznali smo i da su neki od crtanih filmova, koje naša deca gledaju, zabranjeni u inostranstvu - objašnjava Nada Gertner iz Udruženja vaspitača Beograda.

Kako ona kaže, drugi deo istraživanja obavljen je ove godine, gde se pokazalo da je američki boks, koji mogu da gledaju na televiziji, deci postao uzor ponašanja.

- Ono što bi se moglo preduzeti u cilju rešavanja ovog problema je da televizijske kuće, uposle psihologe i pedagoge koji bi se studiozno bavili dečjim programom. Takođe, termine određenih emisija trebalo bi pomeriti, jer istraživanja pokazuju da oko 50 odsto dece imaju televizore u svojoj sobi, pa roditelji nemaju uvid u ono što njihovi mališani gledaju - istakla je Gertnerova.

Prema njenim rečima, rezultati istraživanja pokazuju i da sredina deci ne nudi sadržaje koji bi mogli okupirati njihovu pažnju, pa tako, na primer, terene koji su pri školama koriste, uglavnom, odrasli. Sportski klubovi su skupi, pa mališani koji bi se i bavili nekim sportom, nemaju sredstava za plaćanje.

- Problem je to što za decu do tri godine roditelji biraju igračke, ali zato deca od šest godina sama biraju čime će da se igraju. Istraživanje je pokazalo da deca najviše gledaju crtane filmove i to, pre svega, borilačke i agresivne, pa u skladu s tim kupuju i igračke - navela je Gertnerova.

Međutim, dečji psiholog Svetlana Virijević, kaže da nije svako agresivno ponašanje štetno. Treba praviti razliku između konstruktivne i destruktivne agresije, jer kod dece koja nemaju probleme, ono što vide na ekranima nije realno i to prihvataju samo kao emisiju.

- Kod dece koja inače imaju neke teškoće u sebi i nagomilano zadovoljstvo, takav sadržaj može da utiče na ispoljavanje njihove agresivnosti. Kada pogledamo nema agresivnog sadržaja samo na televiziji, već i u bajkama u kojima se svašta dešava, kao kada veštica jede decu i slično. Kod mališana koji nemaju unutrašnjih problema, strahovi na ovaj način mogu da prođu na prirodan način - objašnjava Virijevićeva.

Ne bi valjalo u potpunsti zabraniti gledanje televizije ili korišćenje računara, već je najvažnije u svemu naći pravu meru.

Нема коментара: