brojač poseta

петак, 25. април 2008.

ČERNOBILJ JOŠ ODNOSI ŽRTVE

Najveća ekološka katastrofa koju čovečanstvo pamti dogodila se pre tačno 22 godine, 26. aprila 1986, u Černobilju.

PUSTOŠ POSLE EKSPLOZIJE... Nuklearna elektrana u Černobilju

Dve snažne eksplozije toga dana odjeknule su u reaktoru broj četiri u černobiljskoj nuklearnoj elektrani, stvorivši ogromne radioaktivne oblake. Cezijumom 137 kontaminirana je površina od 3,9 miliona kvadratnih kilometara, odnosno oko 40 odsto površine Evrope. Najjači udar primile su Ukrajina, Belorusija i Rusija, ali posledice su se osetile i u Finskoj, Norveškoj, Švedskoj, bivšoj Jugoslaviji, Bugarskoj, Rumuniji, Austriji, Nemačkoj i Poljskoj.

Od posledica direktnog izlaganja radijaciji akutno se razbolelo 237 ljudi. Od toga je 28 umrlo već tokom 1986. godine, a još 19 od 1987. do 2004. godine. Žrtve radijacije su najčešće obolevale od raka tiroidne žlezde, leukemije i drugih vrsta malignih oboljenja, kardiovaskularnih bolesti, katarakte i psihosomatskih bolesti.

U bivšem SSSR-u je na otklanjanju posledica havarije u Černobilju bilo angažovano 250.000 ljudi, od kojih je za poslednjih 10 godina umrlo 70.000, a 150.000 su postali invalidi.

Danas na zagađenim teritorijama živi gotovo 2,3 miliona osoba, a od tog broja u zoni pojačane radiološke kontrole više od 1,6 miliona njih.

Najosetljiviji problem, koji još nije rešen, jeste stanje takozvanog Sarkofaga, odnosno konstrukcije u kojoj je pohranjen četvrti energetski blok. Sagrađen prema privremenim planovima i u neverovatno teškim uslovima 1986. godine, „Sarkofag" nije predviđen za trajnu eksploataciju i predstavlja potencijalnu opasnost.

Stručnjaci predviđaju da će se negativni uticaji havarije na atomskoj elektrani u Černobilju osećati još približno 300 godina. Naime, tek 2056. godine trebalo bi da prođu najgore posledice.

Нема коментара: