brojač poseta

субота, 19. април 2008.

Šećer ne treba da izbacujte iz ishrane

Odlučili ste da se uhvatite u koštac sa šećerom. Ne želite više nijedno belo zrnce u vašoj ishrani! Grešite.
Šećer je najvažniji hranljivi sastojak za naš organizam, i najvažnija hrana za naš mozak. Uprkos činjenici da je najvažniji sastojak, šećer je izuzetno toksičan, što znači da oksidiše, odnosno oštećuje određene supstance u našem telu, a naročito belančevine. To se pogotovo dešava ako u organizam unosimo previše šećera.


- Za ljudsko zdravlje ništa nije tako važno konzumirati i u isto vreme tako kritično kao šećer - objašnjava dr Branka Mirković, nutricionista.
Verovatno vam se već dogodilo da ste, posegnuvši za zdravom hranom od muslija i voća, pročitali i sadržaj sastojaka. Osim malih količina lešnika, žitarica, minijaturnih komadića voća, na listi se nalaze i mnogi sastojci koji se završavaju na „oze“. Dekstroze, fruktoze, pa maltodekstrini, med, glukozni sirup, javorov sirup, ječmeni slad... Pod svim se ovim nazivima kriju razni oblici šećera.
Mišljenja o šećeru su podeljena, čak i suprotna: neka istraživanja pokazuju povezanost s bolestima poput dijabetesa, povišenih masnoća, arterioskleroze, bolesti želuca i gušterače, dok ih druga osporavaju, i kao jedini „greh“ šećera navode karijes. Većina bi se ipak složila - šećer je OK dok god se konzumira u razumnim, tačnije malim količinama.
Logično je da povećana potrošnja šećera dovodi do suvišnih kilograma, kao, uostalom, i mnoge druge namirnice. Zašto bismo ga onda izbegavali? Ključna reč je, kao što smo već rekli, umerenost, i samim tim nam je jasno da će nam, odaberemo li mudro, biti bolje ako svesno pojedemo komad domaćeg kolača pripremljenog sa šećerom, nego, i ne primetivši, unesemo u organizam prekomerne doze takozvanog sakrivenog šećera.

Kako da zamenite šećer?
Ako ne želite da se odreknete slatkog ukusa, pribegnite zameni - veštačkim zaslađivačima. Oni igraju na kartu: manje, ali slađe! Većina veštačkih zaslađivača ne sadrži kalorije, a ako ih i imaju, radi se o neznatnim brojkama jer nam je, budući da su i do 300 puta slađi od šećera, dovoljna vrlo mala količina.
Naravno, i među njima postoje razlike. Dele se na ekstenzivne (isto su slatki kao i šećer: sorbitol, ksilitol, maltitol...) i intenzivne (nemaju energije i puno su slađi od šećera: aspartam, ciklamat, saharin i taumatin).

Gde se krije?
Dakle, tajna umerenog unosa jeste da za početak saznate gde se nalazi skriveni šećer. Evo nekoliko smernica koje će vam olakšati njegovo prepoznavanje:
- Šećer se nalazi i u namirnicama koje spadaju u zdrave, pa ipak treba da pripazite na količinu: u medu, pšeničnom, kukuruznom i ječmenom sladu (maltozama), javorovom sirupu, voćnim koncentratima, sukanatu (nerafinisanom sušenom soku šećerne trske), sirupu šećerne trske, sirupu agave...
- Mnogi dijetalni proizvodi zbog bogatijeg ukusa sadrže povećanu količinu šećera, pa obratite pažnju i na to.
- Tu su i naizgled bezopasne bombone, žvake i sokovi koji su ponekad prave kalorijske bombe.

Fruktoza
Fruktoza se naziva i voćni šećer. Nalazi se u zrelom voću i u medu. Ne opeterećuje organizam insulinskom reakcijom i zato se preporučuje dijabetičarima, kao i osobama koje imaju nizak pritisak i skloni su hipoglikemijskim reakcijama. Hipoglikemija je reakcija organizma na velike razmake između obroka, zatim je i reakcija na obroke koji sadrže mnogo ugljenih hidrata: testenine, pice, spageti, ili slatkiša koji sadrže previše šećera. Simtomi su glavobolja, slabost, znojenje.

Нема коментара: