brojač poseta

уторак, 29. април 2008.

Benzin poskupljuje za četiri dinara

Benzin poskupljuje za četiri dinara
Vratolomni rast cene sirove nafte juče na Njujorškoj berzi, gde je barel koštao rekordnih 120 dolara, verovatno će se odraziti i na cene naftnih derivata na srpskim pumpama. Za sada, međutim, nema zvanične procene koliki će udar na džepove srpskih potrošača izazvati ovaj nepovoljan trend na tržištu crnog zlata.

Aleksandar Popović, ministar rudarstva i energetike, ne želi da, kako kaže, licitira da li nas, kada i koliko poskupljenje čeka. Poslednja korekcija, inače, bila je 19. aprila, kad su cene naftnih derivata snižene u proseku za dva dinara.

-U skladu sa uredbom, mi ćemo po isteku 15 dana napraviti presek za cenu nafte tipa „ural“, uzećemo u obzir odnos između dolara i evra, kao i druge parametre. Potom ćemo predlog poslati na saglasnost ministarstvima trgovine i finansija. Ne postoji mogućnost da naše ministarstvo to ne uradi, jer je to naša obaveza - rekao nam je ministar Popović.
Nebojša Atanacković, predsednik Upravnog odbora AD „Nafta“, veli da su pre deset dana cene snižene za oko dva dinara jer je ministarstvo uradilo presek osam dana pre roka.
- Skoro sigurno je da će cene nafte i njenih derivata u Srbiji znatno porasti. Biće anulirano i nedavno pojeftinjenje od dva dinara, ali će maloprodajna cena ići i iznad toga za još najmanje dva dinara. Prema tome, možemo očekivati poskupljenje od najmanje četiri dinara po litru - procenjuje Atanacković, uz opasku da je aktuelni pad američke valute uzrokovao rekordnu cene sirove nafte.
Tim povodom Hakib Kelil, predsednik OPEK (Organizacija zemalja izvoznica nafte), ocenjuje da nije isključeno da cena sirove nafte uskoro skoči na čak 200 dolara po barelu čak i ukoliko isporuke tog energenta budu adekvatne, prenosi Tanjug. U odnosu na prošlu godinu, cena barela nafte sada je gotovo dvostruko uvećana, dok je samo pre tri godine ista količina koštala oko 50 dolara. Snažan cenovni rast, kakav se sada uočava kod nafte, karakterističan je mahom za razne špekulativne radnje na svetskom tržištu.

Vrsta benzina

trenutne cene

19. aprila cene pre

Super

98,80

101,10

Bezolovni

98,80

101,10

Evrodizel

91,50

94,40

Dizel

83,90

86,50


Čanak izbacio novinarku iz stana




Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak prekinuo je započeti intervju s novinarkom lista "Dnevnik" i izbacio je iz svog stana, saopštila je novinarka Snežana Nikolić.

Incident se dogodio u ponedeljak, u trenutku kada je Nikolićeva došla na zakazani intervju i postavila domaćinu pitanje o Kosovu, piše novosadski "Dnevnik".

Čanak je uzeo diktafon sa stola, isključio snimanje, izvadio kasetu, smrskao je u ruci, baciona na pod, počeo da maše štapom i izbacio novinarku iz kuće.

Prema rečima Nikolićeve, pitanje je glasilo - "Gospodine Čanak, vi kažete i u tome ste vrlo jasni, da su ovi izbori za Narodnu skupštinu referendum između Evrope i izolacije, zbog čega ste se i okupili oko liste 'Za evropsku Srbiju - Boris Tadić'. Ali, postoje nedoumice u javnosti da li ste ulaskom u tu koaliciju prihvatili i politiku DS-a prema Kosovu. Oliver Dulić je u intervjuu našem listu to potvrdio, ali je to posle demantovala narodna poslanica LSV-a Aleksandra Jerkov".

Čanak je tada optužio novinarku da se "služi metodama kao i Vojislav Koštunica", uzeo diktafon i rekao joj da napusti njegovu kuću.

Do intervjua je došlo u kući lidera LSV u Lipovom gaju, na periferiji Novog Sada, zbog toga što je Čanak tako želeo, pošto se posle saobraćajne nesreće otežano kreće.

Na optužbe novinarke "Dnevnika" Čanak je odgovorio u utorak da u Srbiji postoje novinari koji ne služe na čast novinarskoj profesiji.

"Da bi neko bio novinar, nije dovoljno da ima novinarsku legitimacju, nego mora da ima i profesionalnu etiku. Kada ta etika zataji, onda se tu događaju i neprijatne situacije", rekao je Čanak na konferenciji za novinare.

Dodao je da je siguran da se neće ponoviti slučaj od ponedeljka, kada je odbio da nastavi intervju sa novinarkom Snežanom Nikolić.

Čanak nije potvrdio da je novinarki zaista smrskao kasetu, ali je rekao da mu je "vrlo žao" kada dođe u poziciju da se susretne sa "neprofesionalcem".

"Pošto smo došli u poziciju da intervju više nema smisla, nisam želeo da dozvolim da se pravi skandal tamo gde ga nema. Naravno da nisam dozvolio da se taj tip zlostavljanja sagovornika u smislu traganja za nečim čega nema posle koristi na hiljadu načina", kazao je lider LSV.

On je naveo da ga je novinarka "45 minuta ispitivala o Kosovu", nakon čega joj je on rekao da postoje i druge teme sem Kosova, posle čega je ona nastavila da postavlja pitanja o Kosovu, a on je odlučio da prekine intervju.

Udruženje novinara Srbije osudilo je nasilno ponašanje predsednika LSV i saopštilo da očekuje da se Čanak izvini novinarki "Dnevnika".

Lepša i prsatija posle porođaja

Nova holivudska mama smelo je prošetala crvenim tepihom na gala večeri „Silver rose” u lepršavoj haljinici s leopard dezenom i pokazala da izgleda bolje nego ikada...

Samo šest nedelja pošto je rodila ćerkicu, tamnoputa lepotica Hale Beri (41) pojavila se pred kamerama u izdanju koje je čak i najsurovije tabloide ostavilo bez komentara. Ne samo da nema traga od stomačića koji je donedavno šetala, već izgleda svežije i bolje nego ikada.

Malo bi se novopečenih mama usudilo da manje od dva meseca posle porođaja pozira fotoreporterima u kratkoj haljini s dubokim dekolteom. Ne i Hale Beri, koja izgleda planira da i ove godine odbrani titulu najseksi zvezde od „četiri banke”, prošle godine dobijenu od magazina „Touch”.
Nova holivudska mama smelo je prošetala crvenim tepihom na gala večeri „Silver rose” u lepršavoj haljinici s leopard dezenom i pokazala da ne samo da se uspešno izborila sa svim tragovima donedavne trudnoće, već izgleda bolje, blistavije nego ikada.
I dok Hale svoje brzo vraćanje u formu pripisuje vežbanju, jogi i plivanju, a „bliski izvori” iz njenog okruženja u glas kliču da je u pitanju zadovoljstvo ulogom majke, mediji poseban akcenat stavljaju na njen znatno uvećan obim grudi. To je zapravo i jedina misterija vezana za njen novi „look”, pa je već krenuo i prvi trač da se glumica opredelila za implante umetnute specijalnom tehnikom kroz pazuh.
Međutim, kako je tajna njenog izgleda već izlizana tema, ono što posebno nervira fanove je to što Hale Beri još uvek nije predstavila svoju ćerkicu Nahlu Arielu, a dodatan „začin” su i njene izjave da još ne planira venčanje s manekenom Gabrijelom Obrijem.

Potpuni raskol oko SSP-a

Beograd, Jagodina -- Potpisivanje SSP-a sa EU izazvalo dalji raskol između članova vlade iz DS i G17+ sa jedne, i DSS-a sa druge strane, koja preti poništavanjem SSP-a. LDP za sporazum, SRS protiv.

Vlada Srbije potpuno je podeljena kada je u pitanju potpisivanje SSP-a. Iako je Vlada upravo u tom sastavu parafirala SSP i ovlastila potpredsednika Božidara Đelića da ga potpiše, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova ministri iz "narodnjačke koalicije" oštro se protive potpisivanju, smatrajući da time Srbija daje saglasnost na nezavisnost Kosova.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je danas da predsednik Republike Boris Tadić "svojim potpisom na Solaninom sporazumu neće obrukati Srbiju, već isključivo samoga sebe" i poručio da će ga nova vlada i skupština odmah poništiti.

"Boris Tadić svojim potpisom na Solaninom sporazumu neće obrukati Srbiju, već isključivo samoga sebe", ocenio je Koštunica u izjavi Tanjugu.

Prema njegovim rečima, taj potpis je "protivustavan i antidržavni čin i samim tim je protivpravan i potpuno nelegitiman".

"Poručujemo NATO paktu i svim državam EU koje su priznale lažnu državu Kosovo da ovaj Tadićev protivpravan potpis ne mogu tumačiti kao potpis Srbije na nezavisnost Kosova", navedeno je u izjavi premijera dostavljenoj Tanjugu.

S druge strane, ministri iz Demokratske stranke i G17 plus, kao i predsednik Srbije Boris Tadić, kažu da je SSP prvenstveno ekonomski sporazum i da ni na koji način ne ugrožava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.

"Uostalom, baš taj član 135 pisala je DSS zajedno sa evropskim pregovaračima i oni su se trudili da zaštite naš teritorijalni integritet i mislim da su ga dobro napisali taj deo i mislim da ću ih podržati, bilo koga ko taj sporazum potpiše", rekao je juče predsednik Tadić.

Da li je Kosovo uslov? Gostujući u emisiji Poligraf TV B92, i portparol DSS-a Andrija Mladenović rekao je da EU nikada nije zvanično postavila priznanje Kosova kao uslov nastavka evro-integracija. "Da li je EU tražila od Srbije da prizna nezavisnost Kosova? Ne, nije. Ali ako vam kaže slovenački ministar spoljnih poslova, koji predsedava Savetu ministara, i ako vam kaže budući predsedavajući, gospodin Kušner, u pismu koje vam upute, ako gospodin Ren, koji je zadužen za pridruživanje, kaže da će Srbija morati da razvija dobrosusedske odnose sa Kosovom, šta to znači", zapitao se Mladenović. Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović izjavio je pre potpisivanja SSP-a da bez obzira na to što će predsednik Republike Boris Tadić potpisati u toku dana "Solanin sporazum", Srbija taj potpis neće nikada prihvatiti i da će ga nova vlada i skupština poništiti.

"Mi poručujemo Borisu Tadiću da njegov potpis nije potpis Srbije, već da on stavlja Judin pečat svoje partijske koalicije na Solanin sporazum", rekao je Mladenović u pisanoj izjavi Tanjugu.

Kritikama se pridružio i ministar prosvete i funkcioner DSS-a Zoran Lončar ocenom da bi predsednik Srbije Boris Tadić mogao da odgovara zbog potpisivanja "protivustavnog sporazuma" sa Evropskom unijom.

"Može Tadić Solani da potpisuje šta god hoće, ali taj potpis obavezuje samo Tadića, Čanka i G17. Sa prezirom odbacujemo ovaj Judin pečat koji je Tadić stavio na Solanin papir. Neće Srbijom upravljati Solana, NATO pakt i njihovi momci Tadić, Čanak i Dinkić", navedeno je u Lončarevoj izjavi dostavljenoj Tanjugu, uz ocenu da će nova vlada i nova skupština odmah poništiti Tadićev potpis na "Solaninoj prevari".

Dulić: Nepovratno na evropskom putu

Predsednik parlamenta Oliver Dulić čestitao je građanima Srbije potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom ocenivši da je to dokaz da je Srbija nepovratno na evropskom putu.

"Lepa vest, koja nam danas stiže iz Luksemburga, a prema kojoj je naša zemlja stavila potpis na prvi ugovorni dokument sa EU, još jedan je dokaz da je Srbija, i pored svih iskušenja i teškoća iz prošlosti, nepovratno na evropskom putu", rekao je Dulić.

Nesumnjivo je da će konkretne koristi od potpisanog Sporazuma prvi osetiti srpska privreda i najsiromašniji građani naše zemlje, smatra predsednik parlamenta.

On je rekao da će SSP omogućiti otvaranje granica EU za domaće proizvode, priliv direktnih stranih investicija, pristup različitim fondovima EU, otvaranje novih radnih mesta i izgledniju i lepšu budućnost za sve građane.

Jovanović: Pomoći ćemo Tadiću

Ponuda za potpisivanje Sporazuma o asocijaciji i pridruživanju EU je sjajna vest koja nam je stigla iz Evropske unije, izjavio je za B92 lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović, koji se nalazi u poseti Sarajevu.

"Drago mi je što je još jednom potvrđena spremnost Evrope da pomogne, ali i razumevanje koje imaju prema našem društvu, ako ga nemaju prema političarima u Srbiji“, kaže Jovanović.

"Učinićemo sve što možemo da učinimo da bi pomogli predsedniku Republike i zaštitili ga od pritisaka kojima je izložen zbog toga što štiti interese budućnosti našega društva. Toliko toga smo svi učinili da bi se tako nešto desilo da mislim da niko nema pravo da sebe smatra odgovornim za tako nešto. Davno smo rekli neka Božidar Đelić svakoga dana potpisuje taj sporazum i bićemo srećni", kaže Jovanović.

"Ovo Srbiju čini normalnijom zemljom, a našu budućnost boljom od prošlosti. Svaki korak bliže Evropi je korak dalje od problema koji uništavaju živote miliona ljudi. Politika Koštunice i radikala je politika stranaka koje su uništile ovu zemlju, i one su zapravo politike za koje ne možemo imati razumevanja i poltike za koje nemožemo imati kompromisa", smatra Jovanović.

SRS: Optužićemo Tadića za izdaju

Potpredsednik Srpske radikalne stranke Dragan Todorović izjavio je danas pre porpisivanja SSP-a da će predsednik Srbije Boris Tadić odgovarati zbog "kršenja Ustava i izdaje Srbije" ukoliko potpiše sporazum sa EU.

"Novi parlament, kada bude konstituisan posle 12. maja, pokrenuće postupak za smenu Tadića, zbog kršenja Ustava i izdaje Srbije", naveo je Todorović u izjavi Tanjugu.

On je potpisivanje SSP-a uporedio sa potpisivanjem pakta sa silama osovine u Drugom svetskom ratu:

"Ovo danas neće biti prvi sporazum takve vrste. Jedan takav sporazum potpisan je 27. marta 1941. godine, a narod je rekao svoje posle potpisivanja tog sporazuma", rekao je Todorović povodom odluke Saveta ministara EU u Luksembrugu da Srbija danas popodne potpiše SSP.

G17: Veliki dan za građane Srbije

Portparol G17 plus Nikola Papak izjavio je Tanjugu, povodom odluke Saveta ministara EU da Srbiji ponudi potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, da je danas veliki dan za građane Srbije i ocenio da će potpisivanjem SSP-a Srbija biti u boljoj poziciji da očuva Kosovo u svojim granicama.

"Potpisivanje znači bolju budućnost za našu decu, lakša putovanja, jak i stabilan dinar i više investicija i novih radnih mesta u Srbiji. Korist od evropskih integracija će imati svi građani naše zemlje", ukazao je on.

Prema njegovoj oceni, poziv EU da Srbija potpiše SSP pokazuje da naše društvo može brže da ide ka EU, ako ima prave lidere i ako je vode pravi ljudi.

"Svako odbijanje i poništavanje Sporazuma sa EU je politika prošlosti, izolacije i ekonomske nestabilnosti. Zato su izbori 11. maja veoma važni. Građani će odlučiti da li idemo brzo ka Evropi i novim radnim mestima, ili nazad u izolaciju i ekonomsku nestabilnost", smatra portparol G17 plus.

SPS: O SSP-u posle izbora

Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić ocenio je danas da niko nema pravo da potpisuje bilo kakav sporazum sa Evropskom unijom dok se ne razreši da li EU Srbiju smatra celovitom državom.

"Niko nema ovlašćenje ove države i ovoga naroda da potpisuje bilo kakve sporazume sa EU dok se prethodno ne razreši da li EU smatra Srbiju celovitom državom", rekao je Dačić danas ranije.

On je podsetio da je veliki broj evropskih država jednostrano već priznao nezavisnost Kosova.

Prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo da uđe u EU, ali ne po cenu da se pridruživanjem EU zapravo plati cena i faktički prihvati, direktno ili indirektno, nezavisnost Kosova.

SPS smatra da ukoliko danas bude potpisan SSP, to može biti samo sporazum pojedinca ili određene političke grupacije, navodeći da će novi saziv parlamenta i nova Vlada Srbije pokrenuti nove razgovore sa EU, razrešiti pitanje da li EU Srbiju smatra celovitom državom i poništiti sve delove ovog sporazuma koji to dovode u pitanje.

Lider socijalista je kazao da bi najbolje bilo da se o potpisivanju SSP-a raspravlja tek po okončanju izbornog ciklusa.

"Tek po okočanju izbornog ciklusa nova vlada bi trebalo da odredi gde su granice između želja Srbije za evropskim integracijama i zaštite državnih interesa, pa bi tek onda valjalo razgovarati o potpisivanju Sporazuma", rekao je Dačić.

Marković: Ne SSP-u u ovom trenutku

Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković - Palma ocenio je danas da "u ovom političkom trenutku niko nema pravo da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji".

Marković je u izjavi Tanjugu ocenio da je "nekorektan" poziv Saveta ministara EU Srbiji da već danas potpiše SSP.

"Siguran sam da Vlade u ovakvom sastavu neće biti posle 11. maja. Biće u njoj neki drugi ljudi, a i sastav sadašnjeg parlamenta će biti izmenjen najmanje 30 odsto i to bi oni koji nameravaju da potpišu SSP trebalo da imaju na umu", smatra Marković.

Pajtić: Istorijski događaj za Srbiju

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je da će potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju za Vojvodinu značiti mnogo više investicija nego do sada.

Pajtić je u Novom Sadu rekao da su strane kompanije do sada zaposlile oko 40.000 ljudi u Vojvodini, kao i da je više od 80 odsto tih kompanija iz EU.

"Vidimo na primeru Rumunije i drugih zemalja da su nakon potpisivanja SSP i kandidature za članstvo u EU, evropske kompanije počele da otvaraju još više radnih mesta. Vojvodina ima veliki interes za SSP, jer postoji veliki kapacitet za korišćenje fondova EU koji su namenjeni regoionalnom razvoju", kazao je on.

Pajtić je kazao da je potpisivanje SSP istorijski događaj za Srbiju i naveo da će milijarde evra iz predspristunih fondova EU biti uložene u nova radna mesta, infrastrukturu, jačanje zdravstvenog i obrazovnog sistema.

"Sa druge strane, poseban kvalitet je član 135, kojim se garantuje poštovanje Rezolucije 1244 UN, na osonvu koga je jasno i međunarodnim pravom definisano da je Kosovo bilo, jeste i biće sastavni deo Srbije", kazao je Pajtić.

Srbija potpisala SSP

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić potpisao je danas u Luksemburgu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom. Potpisivanju su prisustvovali i predsednik Srbije Boris Tadić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, kao i najviši evropski zvaničnici, među kojima i visoki predstavnik EU Havijer Solana, evropski komesar za proširenje Oli Ren i slovenački ministar spoljnih poslova i predsedavajući Saveta ministara Evropske unije Dimitrij Rupel, koji je u ime EU potpisao sporazum sa Srbijom.

"Srbija mora da poštuje dogovor sa EU, naročito kad je reč o saradnji sa Haškim tribunalom. Evropa je, potpisujući ovaj sporazum sa Srbijom, otvorila vrata i za njene političare i za njene građane", rekao je Rupel i dodao da se Slovenija, tokom predsedavanja Evropskom unijom, zalagala da Srbija što pre postane kandidat za člana EU.

Solana je poručio mladim Srbima je Evropa od danas njihova kuća i naglasio da je veliki deo svoje političke karijere posvetio pokušaju da doprinese stabilnosti Balkana.
"Ovo je važan dan i za Evropu i za Srbiju. Ovaj sporazum obezbediće ekonomski prosperitet građana Srbije", rekao je Solana i poručio da EU ne bi bila kompletna bez balkanskih zemalja.
Oli Ren je rekao je Srbija pokazala da je veoma važan faktor na Balkanu.
"Radili smo veoma naporno da bismo danas potpisali ovaj sporazum sa Srbijom. To je prekretnica koja označava novu fazu u našim odnosima, zato je ovaj dan veoma važan i za Evropu i Srbiju, koja više nikad neće biti sama", rekao je Ren.

Đelić je rekao da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju još jedan dokaz koji garantuje punopravno članstvo u EU.
"Potpisujem danas izuzetno važan sporazum za Srbiju. Samo jaka Srbija može da se izbori sa problemima koji su je snašli. Danas se nalazimo na prekretnici, jer u narednim nedeljama moramo doneti teške odluke koje će nas odvesti u Evropu. Nadam se da ćemo ispuniti sve uslove koji nam je EU postavila, naročito kad je reč o saradnji sa Haškim tribunalom. Ovim otvaramo vrata ka Evropi, a sve ostalo zavisi od građana Srbije, koji će, nadam se, na predstojećim izborima izabrati pravu opciju. Danas preuzimamo obavezu da svom narodu obezbedimo bolju budućnost", rekao je Đelić i poručio da SSP potpisuje kao "srpski patriota".
Predsednik Tadić je kratko rekao da je potpisivanje SSP najvažniji korak ka članstvu Srbije u EU.
"To je prvi ugovor koji definiše odnos između Srbije i EU. Građani SRbije su 5. oktobra 2000. izabrali demokratsku vlast i ovo je dokaz da smo na pravom putu", rekao je Tadić.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je potpisan u formi u kojoj je parafiran, a njegova primena zavisiće od od ocene Saveta ministara EU da li je dostignuta puna saradnja s Haškim sudom. On se neće primenjivati na Kosovu i ne dovodi u pitanje određivanje statusa Kosova. Sporazum stupa na snagu prvog dana drugog meseca od trenutka kada je odluka donesena.
Prema rečima Dimitrija Rupela, ministri zemalja-članica EU odlučili su da Srbiji ponude da danas potpiše SSP, kao i privremeni sporazum kao prateći dokument, na osnovu kojeg se Srbiji pruža mogućnost da koristi skoro 90 odsto beneficija na osnovu SSP-a i pre nego što ga ratifikuju sve zemlje-članice Unije. Implementacija tog pratećeg dokumenta zavisiće, međutim, kako je objasnio slovenački ministar, od ocene Saveta ministara o ispunjenosti saradnje Srbije sa Haškim tribunalom.
" Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju biće potpisan u formi u kojoj je parafiran, a o njegovoj primeni naknadno će doneti procenu Savet ministara EU", izjavio je uoči potpisivanja predsedavajući Saveta ministara Dimitrij Rupel.
Gostujući u emisiji "Kažiprst" B92 direktorka kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević podsetila je da Srbija tri godine čeka na potpisivanje kako je rekla jednog "manje više tipskog sporazuma" koji, prema njenim rečima donosi velike pogodnosti.

Jeremić: Primena SSP "blisko povezana" sa izborima
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je potpisivanje SSP-a kao "istorijski čin" i "diplomatsku pobedu", ali je ukazao da je primena tog dokumenta "blisko povezana" sa srpskim izborima.
"EU je donela odluku o potpisivanju, a građani Srbije će na izborima, 11. maja, odlučiti da li žele da u potpunosti primene S S P", izjavio je šef srpske diplomatije novinarima u Luksembrugu.
"Nakon duge noći i pregovora, postigli smo diplomatski proboj. Veoma sam zadovoljan što će SSP biti potpisan. Sada je Srbija nepovratno krenula ka članstvu u EU", rekao je Jeremić, nazvavši taj čin "istorijskim".
Jeremić je odrečno odgovorio na pitanje novinara da li mu se čini da je sporazum "prazan" pošto neće moći da bude primenjen pre ostvarenja pune saradnje sa Haškim tribunalom.
"Primena SSP je blisko povezana sa izborima 11. maja. Ako Srbija bude imala proevropsku vladu, vrlo brzo ćemo biti u situaciji da u potpunosti ispunimo saradnju s Haškim tribunalom", uveren je Jeremić.
"Politička odluka građana Srbije o tome da li žele da postanu punopravni članovi EU", dodao je, "biće doneta 11. maja".

Bramerc: Dobro je što je saradnja Srbije sa Hagom i dalje uslov
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc ne želi da komentariše politički proces potpisivanja Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji između Srbije i EU, ali ceni to što je EU zadržala punu saradnju Beograda sa Tribunalom kao uslov za približavanje Srbije. Kako je za Betu prenela njegova predstavnica Olga Kavran, "tužilac ceni podršku EU, koja se vidi iz činjenice da politika uslovljavanja ostaje centralno pitanje i da je puna saradnja sa Tribunalom i dalje uslov".
"Tužilastvo je, takođe, ohrabreno činjenicom da su države članice Evropske unije izrazile svoju odlučnost da pomognu Srbiji da uspostavi punu saradnju sa Haskim tribunalom", naznačila je Kavranova i podvukla da se "Tužilaštvo se i dalje oslanja na presudnu podršku međunarodne zajednice kako bi se preostali begunci konačno izveli pred lice pravde".

Rijs: Odmah po potpisivanju, SSP praktično van snage
"Savet ministara EU doneo je danas u Luksemburgu odluku da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom odmah po potpisivanju praktično automatski bude stavljen van snage sve do ispunjenja uslova pune saradnje s Haškim tribunalom", izjavio je Tanjugu portparol holandskog Ministarstva spoljnih poslova Bart Rijs.
"Potpisujemo SSP i prelazni sporazum, ali je Savet upravo doneo odluku da će oba sporazuma biti automatski stavljena van snage", izjavio je on.
"Ratifikacija i primena sporazuma će početi tek kada Savet bude odlučio da je Srbija ostvarila punu saradnju s Haškim tribunalom", dodao je holandski portparol.

Ristivojević: Judin potpis na SSP
Funkcioner Demokratske stranke Srbije (DSS) Branislav Ristivojević izjavio je danas da je "Tadićev potpis na Solaninom sporazumu" bezvredan i da će prva odluka nove vlade i skupštine biti njegovo poništavanje.
"Potpis (Borisa) Tadića na Solanin sporazum, kojim se priznaje nezavisnost Tačijeve i NATO tvorevine, najbedniji je čin u istoriji Srbije posle Drugog svetskog rata", navedeno je u Ristivojevićevoj izjavi dostavljenoj Tanjugu. "Samo ljudi poput Tadića, koji se ničeg ne stide, mogli su da stave Judin izdajnički pečat na Solanin sporazum'. Odbacujemo ovu sramnu prevaru i nikada Srbija neće prihvatiti Tadićev potpis i Solanin sporazum. Prva odluka nove Vlade i nove Skupštine biće poništenje ovog bednog sporazuma koji najdublje vređa građane Srbije", istakao je Ristivojević.

Ljajić: Prvi korak ka konkretnim koristima od integracija
Ministar za rad i socijalnu politiku i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom u Hagu Rasim Ljajić ocenio je danas da je potpisivanje SSP odlučujući korak da građani Srbije osete konkretne koristi od evropskih integracija.
"To je prvi ugovorni odnos sa EU koji će garantovati konkretnu korist za građane Srbije", rekao je Ljajić i dodao da SSP na političkom planu stvara bolju perspektivu da Srbija ojača međunarodni ugled i da se efikasnije bori za zaštitu teritorijalnog integriteta i očuvanja Kosova u svom sastavu.

Jovanović: Potpisivanje SSP veliko ohrabrenje za Srbiju
Predsednik Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović izjavio je danas da je vest o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sjajna i da je to veliko ohrabrenje za evropske snage u Srbiji.
"Potpisivanje SSP-a je pomoć koja nam je bila potrebna i istovremeno potvrda stava, na kojem LDP dugo insistira, da Evropa razume Srbiju čak i u situacijama kad političari i lideri naše vlasti to ne zaslužuju", kazao je Jovanović.

Dačić: Nova vlada će poništiti SSP
Predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić ocenio je danas povodom mogućeg potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske unije da su to "partijski sporazumi" koje će nova Vlada Srbije poništiti. U saopštenju SPS-a se navodi da je Dačić na predizbornoj konvenciji u Pančevu naglasio da će nova vlada "kad se potvrdi volja naroda" poništiti sve sporazume i ravnopravno razgovarati sa Evropom.

Nova Srbija: Potpisivanje SSP priznanje nezavisnosti Kosova
Nova Srbija (NS) ocenila je danas da je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom "antidržavni čin koji znači direktno priznavanje Kosova i Metohije, koji Srbija nikada neće priznati". NS je ocenila da su se njihovi "nepouzdani koalicioni partneri" odlučili na taj "sraman čin" ne razmišljajući o posledicama i "očigledno primorani od strane njihovih mentora iz Evropske unije".
"Potpuno je jasno ko u ovom trenutku i zbog čijih interesa rasparčava Srbiju", smatra NS i dodaje da je uverena da će građani Srbije 11. maja poslati jasnu poruku svetu čija se slobona volja mora poštovati.

Otvorena specijalna bolnica za lečenje steriliteta u Leskovcu

U Leskovcu je danas otvorena specijalna bolnica za lečenje steriliteta. Genetičar Miodrag Stojković konačno će svoj naučni rad i veliko iskustvo koje ima moći da primenjuje u svom rodnom gradu, prenosi RTS.

Stojković je izjavio da bolnica ima neophodnu opremu za vantelesnu oplodnju, ali da je potrebno dodatno opremanje, radi laboratorijskih istraživanja na matičnim ćelijama.
"Moj san je da ovde obavljamo ispitivanja na matičnim ćelijama, radi lečenja dijabetesa tipa A, Parkinsonove bolesti, povreda kičmene moždine", rekao je Stojković.
On je rekao da je veliko interesovanje za rad bolnice i da pacijenti dolaze i iz inostranstva. On je izjavio da se najveći broj pacijenata javlja zbog steriliteta i vantelesne oplodnje.
"Veliki je broj pacijenata koji se interesuju i dokle je stiglo istraživanje na matičnim ćelijama. Dolaze i pacijenti koji pate od šećerne ili Parkinsonove bolesti", konstantovao je Stojković.
Prema njegovim rečima, Specijalnoj bolnici se javilo više od 500 bračnih parova zbog steriliteta.
"Jun i jul su, praktično, već zauzeti, zbog velikog broja pacijenata koji se interesuju", izjavio je Stojković.

понедељак, 28. април 2008.

GREŠKOM UDATA

Voditeljka Ana Pendić prilikom vađenja državljanstva od matične službe opštine Voždovac saznala da se 2005. godine venčala za izvesnog gospodina Komljenovića

Ana Pendić, manekenka i voditeljka televizije Pink, udala se početkom 2005. godine za izvesnog gospodina Komljenovića. Vest bi bila veoma zanimljiva da nije bizarno što o sopstvenom venčanju sama Pendićka - pojma nema, i što obaveštenje da je postala gospođa nije saznala od matične službe beogradske opštine Voždovac.

Kako je „loto" devojka izjavila za Press, ona je pre nekoliko dana otišla u opštinu Voždovac kako bi izvadila važeće državljanstvo radi izdavanja novog pasoša. Nakon što joj je šalterska službenica izdala potvrdu o državljanstvu, Ana umalo nije pala u nesvest videvši na svom izvodu, umesto prezimena Pendić, za nju potpuno strano prezime Komljenović, a potom je i saznala da se 2005. godine venčala u opštini Stari grad.

- Pomislila sam prvo da je u pitanju skrivena kamera, jer ovakvu stvar nisam sanjala ni u najkošmarnijim snovima, niti sam čula da je neko sličnu stvar doživeo - kroz smeh započinje svoju neobičnu priču atraktivna voditeljka, i dodaje: - U utorak sam otišla u opštinu Voždovac da uzmem državljanstvo, koje mi je bilo potrebno radi vađenja nove putne isprave. Sačekala sam red, podigla izvod o državljanstvu i tek kad sam krenula ka parkiranim kolima, videla sam da na njemu piše Ana Komljenović. Odmah sam se vratila u opštinu i rekla im da je došlo do greške i da su mi umesto mog dali državljanstvo neke druge devojke - objašnjava Ana.

Pendićeva navodi da joj se opštinska službenica izvinila, ali da joj je posle provere matičnog broja saopštila da uopšte nije došlo do greške i da je ona pre tri godine svoje ime promenila - udajom.

- Nisam mogla da verujem da su mi mrtvi hladni rekli da sam se udala za nekog Komljenovića još 2005, i to u opštini Stari grad. Još je neverovatnije da ja ne poznajem nijednog Komljenovića. Uopšte mi nije jasno kako je došlo do takve greške, koja, šalu na stranu, može da mi napravi brojne komplikacije prilikom svakog sledećeg vađenja nekog dokumenta. Službenica mi je čak navela da se seća da je ona lično 2005. zabeležila promenu o mom bračnom stanju - zaključila je Ana, dodavši duhovito da će narednih dana ići da se raspita ko joj je muž i mora li da pokrene brakorazvodnu parnicu kako bi svoj status ponovo vratila u „originalno" stanje!

BEBA ZA PRAZNIK

Poznata voditeljka televizije Pink Ivana Zarić i njen suprug, glumac Ivan Zarić, postali su u petak po podne roditelji preslatke devojčice.

Ivana se porodila carskim rezom na hrišćanski praznik Veliki petak u Ginekološko-akušerskoj bolnici u Višegradskoj, a beba, kojoj još uvek nisu smislili ime, teška je 3.500 grama i dugačka 52 santimetra.

- Ivana i Ivan su presrećni posebno što se beba rodila na veliki hrišćanski praznik Veliki petak - navodi sagovornik Pressa blizak novopečenim roditeljima, i dodaje: - Mama i beba su odlično, a budući da se Ivana porodila carskim rezom, juče su sa intenzivne nege prebačene u apartman u kojima će ostati do kraja ove nedelje. Još uvek nisu dali ime devojčici, jer im je trenutno najvažnije da je živa i zdrava. Ivanu su, pored supruga, u bolnici prvi posetili njene kolege sa Pinka, ali i zaova - poznata glumica Milica Zarić - navodi sagovornik Pressa.

Bračnom paru Zarić ovo je drugo dete, jer su pre tri godina dobili ćerku Katarinu.

TUŽBA PROTIV PREDSEDNIKA!

Aktuelnog predsednika opštine Ćuprija Ljubomira Marića optužnica tereti da je zapošljavao koga je hteo dok je bio direktor Više medicinske škole

Arčio se budžet škole... Viša medicinska škola u Ćupriji

Protiv predsednika opštine Ćuprija Ljubomira Marića Javno tužilaštvo u Ćupriji podiglo je optužnicu za zloupotrebu službenog položaja dok je bio direktor Više medicinske škole u Ćupriji! Marić se tereti da je pribavio imovinsku korist sebi i svojoj ćerki Ivani, koju je zaposlio na nepostojećem radnom mestu menadžera u ovoj školi.

Marić je takođe optužen da je zaposlio i više drugih osoba, iako one nisu ispunjavale uslove iz Pravilnika o sistematizaciji i organizaciji poslova u Višoj medicinskoj školi i tako im omogućio sticanje imovinske koristi. Vesnu Ćorić zaposlio je kao predavača za predmet Uvod u farmaciju i lekovito bilje u kozmetici, a na sličan način omogućio je zaposlenje i sticanje materijalne koristi Milanu Sretenoviću, tehničkom saradniku na smeru za fizioterapiju, Jeleni Aćimović, referentu za studentska pitanja i stručnom saradniku za predmet informatika, i Dušku Jociću, kome je obezbedio mesto šefa voznog parka. Kao direktor Više medicinske škole zaposlio je i Veru Kostić da obavlja poslove skriptara, mada, kako se navodi u optužnici, škola nije imala skriptarnicu.

Marić je bio direktor škole od njenog osnivanja do 2005. godine, kada je smenjen. Bio je vrlo velikodušan kad je reč o trošenju para iz budžeta škole. U optužnici se navodi da su na račun Visoke medicinske škole deca pojedinih profesora putovala u inostranstvo iako nisu bila njeni studenti. Opremu za nastavu izdao je u zakup nepoznatom licu bez reversa, a jednoj zanatskoj radnji iz budžeta škole uplaćeno je 1.900.000 dinara, na ime reprezentacije i sličnih troškova. Takođe, prema navodima optužnice, Marić je omogućio tadašnjem potpredsedniku Upravnog odbora Više medicinske škole Radetu Đorđeviću da stekne materijalnu korist veću od milion dinara preko nabavke opreme za studentski restoran i kabinet za praktičnu nastavu. Sebi je samoinicijativno povećavao platu, bez odluke Upravnog odbora.

Ovo je druga optužnica protiv predsednika opštine Ćuprija, dr Ljubomira Marića. U toku je sudski postupak za zloupotrebu službenog položaja u vreme dok je bio direktor Zdravstvenog centra. Krivičnu prijavu podneo je Zdravstveni centar još 2000. godine, nakon što je Marić smenjen i obavljena kontrola Zavoda za obračun i plaćanja. Istraga, koja je trajala vrlo dugo, utvrdila je da je Marić kao čelni čovek zdravstvene ustanove načinio niz zloupotreba. Između ostalog, već korišćena magnetna rezonanca za bolnicu plaćena je 2.160.000 maraka, iako je, u to vreme, nova koštala 1.500.000 maraka, kaže naš izvor u Zdravstvenom centru. Isti izvor navodi da je Marić već odgovarao zbog ugovora o izgradnji Koronarnog odeljenja koji je zaključen sa preduzećem „ZIPP" iz Paraćina. Posao je tada ugovoren za 19.600.000 dinara i kao avans uplaćeno je 9.000.000 dinara, a prava cena bila je 2.500.000 dinara

KRVAVI OBRAČUN ZBOG DEVOJKE!

Marko Pavlović (22), radnik obezbeđenja u kafiću „Komodo" u Nišu, ubijen zbog svađe oko devojke koja je pravila nered u lokalu

Mesto napada... Mokranjčeva ulica u Nišu

Marko Pavlović (22), radnik obezbeđenja u niškom kafiću „Komodo", ubijen je zbog svađe oko jedne devojke koja se bahato ponašala u lokalu! Kako Press saznaje, Pavlović je u subotu, dan posle incidenta u kafiću, pokušao sa njenim momkom da raščisti nesporazum, ali je posle svađe u Mokranjčevoj ulici u Nišu izbila žestoka pucnjava u kojoj je Pavlović ubijen, a dva mladića su teško ranjena!

FAKTI

- U januaru 2002. godine u pucnjavi u centru Niša ranjen je Branko Simić, poznatiji kao Sima Nosonja, dok je njegov prijatelj Zoran Malešević Bosanac ubijen

- Sandro Stamenković i Robert Viciknez ubijeni su u sačekuši septembra 2002. godine

- U aprilu 2004. godine u pucnjavi u centru Niša ranjeno je četvoro ljudi, uključujući i prolaznicu Bojanu Nikolić

- Niški biznismen Rodoljub Kanjevac, koji je izbegao tri atentata, ubijen je u julu 2006. godine ispred svoje kuće

- Krajem februara ove godine ispred diskoteke u Novom Selu ranjen je Bratislav I. (34)

- U dve pucnjave na Obilićevom vencu pre mesec dana jedna osoba je teško povređena, dok u drugoj pucnjavi niko nije stradao

Zoran Popović, istražni sudija Okružnog suda u Nišu, saslušao je svedoke pucnjave, ali u interesu istrage nije želeo da saopšti detalje njihovog iskaza. Međutim, kako Press saznaje, napadači su identifikovani i u toku je policijska potraga za njima. Osumnjičeni su odranije poznati policiji kao izvršioci brojnih krivičnih dela, uključujući i razbojništva.

- Motiv pucnjave su neraščišćeni računi dve grupe mladića, koji su se dan ranije sukobili u kafiću „Komodo", u kojem je Pavlović radio kao obezbeđenje. Veče uoči pucnjave osumnjičeni su bili gosti kafića. Devojka jednog od njih počela je bahato da se ponaša, da razbija čaše po lokalu, pa ju je Marko Pavlović zamolio da se smiri. To je naljutilo njenog momka, koji je optužio Pavlovića da maltretira njegovu devojku. Međutim, te večeri se sve okončalo na verbalnom sukobu - kaže za Press izvor blizak istrazi, i nastavlja:

- Sutradan je osumnjičeni pozvao Pavlovića da se nađu u Mokranjčevoj ulici, kako bi navodno raščistili nesporazum. Marko je to prihvatio, ali je sa sobom poveo starijeg brata. Kada su se sreli, mladići su počeli da razmenjuju psovke, a zatim su potegli oružje. Na licu mesta pronađena su tri pištolja koja su bačena prilikom dolaska policije.

Marko Pavlović pogođen je u srce i preminuo je na putu do bolnice. U pucnjavi je teško povređen njegov stariji brat Miroslav (30), a teške povrede zadobio je i slučajni prolaznik Mihajlo Živić (22), kojeg je rikošetirani metak pogodio u glavu, a prilikom pokušaja da pobegne udario ga je automobil i slomio mu nogu. Obojica su zbrinuta na Neurohirurškoj klinici u Nišu.

- Pacijenti su nakon pružene pomoći u stabilnom stanju. Miroslav ima prostrelnu ranu na slepoočnici, dok Mihajlo ima ustrelnu ranu na glavi - rekao je Ivan Stefanović, direktor Neurohirurške klinike.

U istoj bolnici na lečenju je zadržan i Luka T. (21), koji je u noći između četvrtka i petka teško povređen u pucnjavi u kafani „Premijer" na Vizantijskom bulevaru. Luka je metkom pogođen u vrat, usled čega mu je oduzet donji deo tela. Doktor Stefanović kaže da je reč o visokorizičnom pacijentu sa teškim neurološkim oštećenjem koje zahteva intenzivnu terapiju.

Istraga... Uviđaj posle pucnjave trajao nekoliko sati

Istražni sudija Okružnog suda Novica Stefanović odredio je pritvor Novici Jovanoviću, vlasniku kafane „Premijer", i radniku obezbeđenja Milanu Petroviću, koji se sumnjiče za podstrekavanje, odnosno pomaganje u pokušaju ubistva. Kako saznaje Press, Jovanović je angažovao grupu mladića kako bi se obračunali sa Lukom i njegovim društvom koji su se bahato ponašali u njegovom restoranu.

- Luka je sa društvom i ranije dolazio u „Premijer" i sukobljavao se sa zaposlenima. U četvrtak uveče ponovo je sa društvom došao u lokal. Jedan od konobara obavestio je gazdu da je Luka tu i da im pravi probleme, zbog čega je Jovanović, umesto da obavesti policiju, odlučio da se lično obračuna sa njim. Pozvao je grupu mladića koji su došli naoružani pištoljima, a kada je radnik obezbeđenja isključio kamere, ovi momci su se ustremili na Luku i njegovo društvo i počeli da ih tuku. Jedan od njih je iz neposredne blizine pucao na Luku, nakon čega su pobegli. Za njima se i dalje traga - kaže dobro obavešten izvor blizak istrazi.

Kako je Pressu potvrđeno u niškoj policiji, za akterima obe pucnjave biće raspisana poternica.

SUĐENJE NAVIJAČU ZA POKUŠAJ UBISTVA ŽANDARMA!

U Okružnom sudu u Beogradu sledeće nedelje počinje suđenje Urošu Mišiću (19), koji je optužen da je na fudbalskoj utakmici Crvena zvezda - Hajduk iz Kule pokušao da ubije žandarma Nebojšu Trajkovića (42).

BRUTALNO PREBIJEN... Nebojša Trajković

Prema optužnici, Uroš Mišić je 2. decembra prošle godine, na poluvremenu utakmice, upaljenom bakljom napao Nebojšu Trajkovića, koji je bio u civilu, i naneo mu teške povrede po glavi i leđima. Mišić je identifikovan pomoću video-snimka nereda na kojem se vidi kako pali baklju i njom udara žandarma Trajkovića.

Trajković je mesec i po dana proveo na VMA, a posle izlaska iz bolnice izjavio je da pije „šaku lekova" i mora redovno da posećuje neuropsihijatra, jer i dalje ima jake glavobolje. Trajković je tada izjavio da se boji osvete i da zna od koga. Sa kolegama iz Žandarmerije se samo čuje telefonom, jer oni zovu i pitaju za zdravlje.

Nebojša Trajković završio je policijsku školu u Kamenici i Fakultet za primenjene nauke, odsek bankarstvo. On je krajem devedesetih bio ranjen kod Medveđe u obračunu sa albanskim separatistima. Uroš Mišić iz Višnjice, koji je uhapšen zbog napada na Trajkovića, trenirao je džudo u klubu Žandarmerije, ali zbog nedoličnog ponašanja, druženja s huliganima i više prekršaja odstranjen je iz kluba. Suđenje je zakazano za 5. maj u Palati pravde. Za ovo krivično delo predviđena je kazna od 10 do 40 godina zatvora.

Bregović optužen za plagijat

Ugledni francuski režiser Patris Šero, autor filma „Kraljica Margo”, optužio je Gorana Bregovića da je plagijator...

Ugledni francuski režiser Patris Šero, autor filma „Kraljica Margo”, optužio je Gorana Bregovića da je plagijator. Njih dvojica su sarađivali na tom filmu za koji je Bregović napisao muziku.
- Bregović krade gde god stigne. To je činjenica na koju su me upozorili tek pošto sam film završio i nisam mogao ništa da uradim. Recimo, Jevreji koji su čuli pesmu Ofre Haze, koju smo upotrebili na kraju filma, upozorili su me da to što ona peva ne znači ništa, da je besmisleno. Ali, Bregović je vrlo talentovan muzičar i zato sam ga angažovao - rekao je Patris Šero.

Premijer: Zaštiti Tijanića

Beograd -- Posle jučerašnjeg najnovijeg fizičkog sukoba generalnog direktora RTS-a Aleksandra Tijanića sa članom LDP-a, premijer Koštunica traži zaštitu Tijanića.

Dok premijer i lider DSS-a Vojislav Koštunica Tijanića u ovom slučaju vidi samo kao novinara čiju zaštitu traži, iz NUNS-a kažu da je Tijanić ne samo novinar, već i direktor Javnog servisa. “Da je anđeo na nebu i da nije ništa kriv, njegovo ponašanje mora da vodi toleranciji i smirivanju strasti”, kaže Nadežda Gaće

Nakon što je pre mesec dana Aleksandar Tijanić ošamario u hodniku Prvog opštinskog suda simpatizera LDPa Miloša Lukovića do novog incidenta je došlo juče na Autokomandi.

Član izbornog štaba LDP-a na Voždovcu, Robert Tomaš, optužio je Tijanića da ga je udario nekoliko puta pesnicom u glavu.

Zamoljen da prokomentariše ovakvo ponašanje direktora RTS , Vojislav Koštunica je ocenio da je Tijanić žrtva napada kao novinar:

"Ja mogu da uočim jednu drugu stvar da se novinari u obavljanju svoje profesije po pravilu štite, a da je gospodin Tijanić u nekoliko navrata bio izložen napadima, i to različitim napadima, to je ono što mogu da kažem. Isto onako kao što svakog svog kolegu štitie u obavljanju svoje profesije i znate koliko sam se u toj stvari sam se držao uzdržano i smatrao sam da su mediji potpuno slobodni. Ni na koji način se ne može dovoditi u pitanj njihova samostalnost i sloboda. Meni je neobjapšnjivo jednostavno da pojedine političke stranke vrše u ovom slučaju atak na čoveka koji je isto poslenik novinarske profesije . On jeste direktor RTS-a, ali je u isto vreme i novinar", rekao je Koštunica.

U Nezavisnom udruženju novinara (NUNS) navode da je mesto Direktora RTSa ipak i politička funkcija:

"Gospodin Aleksandar Tijanić je direktor javnog servisa. Dakle, on kroji javno mnjenje i to nije samo novinarska pozicija, to je pre svega politička fuunkcija. Strašno bih volela da gospodin Vojislav Koštunica razmišlja i o drugim novinarima. Nisam primetila da se ijednog trenutka zabrinuo za njihovu situaciju. Očigledno se ovde radi o odbrani političkog istomišljenika", kaže predsednica NUNS-a Nadežda Gaće.

Stav Liberalno-demokratske partije je da Tijanić ne voli tu stranku zato što stalno podseća javnost na to ko je on zapravo

"LDP podseća ko je Tijanić - od toga da je bio JUL-ovski ministar u vladi Mirka Marjanovića, bio je vođa svečanog dočeka Legije one noći kada se predao u MUP-u. Tijanić je od javnog servisa napravio partijski servis DSS-a. Razumem da Koštunica mora da brani svog partijskog komesara", smatra član predsedništva LDP-a Zoran Ostojić.

Sam Tijanić je za B92 rekao da smatra da ga je vrh LDP-a označio za najvećeg političkog protivnika i da su zato učestale provokacije protiv njega, zbog čega će biti prinuđen da angažuje telohranitelje.

SDU: Šta je potrebno da se Tijanić smeni?

Socijaldemokratska unija (SDU) osudila je generalnog direktora RTS-a Aleksandra Tijanića za incident u kome je učestvovao i aktivista Liberalno-demokratske partije i postavila pitanje šta je potrebno kako bi se on smenio sa mesta direktora Javnog servisa.

Kako se navodi u saopštenju SDU, "Tijanić je nakon incidenta sa članom izbornog štaba LDP-a za Voždovac Robertom Tomašem primenio najklasičniji primer zloupotrebe i manipulacije Javnog servisa koji je zakonom zabranjen".

SDU postavlja pitanje "šta je potrebno da uradi Tijanić, inače bivši savetnik za medije Vojislava Koštunice da bi demokratska javnost reagovala i zatražila njegovu smenu sa mesta direktora RTS-a".

Španija odbila da izruči Izabelu Peron u Argentinu

Španski visoki sud odbacio je zahtev iz Buenos Ajresa za izručenje bivše argentinske predsednice Izabele Peron na osnovu optužbi o kršenju ljudskih prava.

Iz suda je saopšteno da se optužbe ne odnosi na zločine protiv čovečnosti, a da je istekao rok za sudsko gonjenje za prekršaje za koje je optužena.

Peronova, čije je puno ime Marija Estela Martines de Peron (Maria Estela Martinez de Peron), pojavila se na sudu u ponedeljak da bi saslušala odluku suda.

Španija je dobila dva zahteva za izručenje Peronove od argentinskih sudija koji žele da je ispitaju zbog aktivnosti "vodova smrti" tokom njene vlasti od 1974. do 1976. godine zbog nestanaka dvojice levičarskih aktivista.

Izabela Peron, treća supruga bivšeg predsednika Huana Dominga Perona (Juana Dominga Perona), optužena je da je potpisala tri dekreta kojima je omogućen državni terorizam tokom njene vlasti od 1974. do 1976. godine.

Na mesto predsednika došla je posle smrti svog muža, ali je nakon puča 1976. godine srušena sa vlasti.

Španska policija uhapsila je Peronovu (75) u januaru 2007. godine u njenoj kući u gradu Vilanueva da la Kanada (Vilanueva de la Canada) u blizini Madrida, kako navode izvori iz policije.

Optužena je za umešanost u slučaj nestanka mladića 1976. godine u Mendozi, koji je, kao tvrde organizacije za ljudska prava, poslednji put viđen kada su ga priveli agenti službe bezbednosti.

Napadač pokušao da pobegne iz Srbije

Napadač pokušao da pobegne iz Srbije
BEOGRAD - Nemanja A. (33) iz Mladenovca uhapšen je preksinoć oko 18 sati na graničnom prelazu Horgoš ka Mađarskoj, nakon što je policija za njim raspisala potragu zbog sumnje da je tog jutra u centru Mladenovca hicima iz pištolja pokušao da ubije Nenada N. (33), ranivši ga u stomak i ruku.

Vatrenom obračunu u centru Mladenovca, blizu lokalne pijace, prethodila je svađa, kako policija pretpostavlja, zbog neraščišćenih računa u vezi s drogom. Tog jutra Nemanja A. je sedeo sa drugovima D. M. (24) i Ž. M. (19) u kafiću, u kome je sa svojim društvom bio i Nenad N. Počela je svađa, pa su Nemanja A. i Nenad N. izašli iz lokala i na ulici nastavili verbalni duel. Prema nezvaničnim informacijama, Nenad N. je Nemanju A. nekoliko puta ošamario, pa je ovaj izvadio pištolj i pucao mu u stomak i ruku. Držeći pištolj u rukama, počeo je da beži pored šokiranih građana koji su se vraćali iz uskršnje kupovine.
- Praštalo je kao vatromet, takva pucnjava nikada nije bila u Mladenovcu. Uplašili smo se, jer je nosio pištolj i mislili smo da će pucati i na nas - priča jedan od očevidaca.
Pretrčao je preko ulice, a za njim je potrčao policajac u civilu, koji je čuo pucnjavu i video ga kako beži. Policajac je izvadio pištolj i uz povike „stoj“ pokušao da zaustavi begunca. Kako se ovaj nije osvrtao, policajac je u znak upozorenja pucao u vazduh. U tom trenutku, Nemanja A. je bacio svoj pištolj u žardinjeru ispred obližnje radnje i pobegao. Policajac je odmah pozvao kolege, a zatim priveo D. M. i Ž. M., koji su bili sa Nemanjom A. u kafiću. U međuvremenu, Nenadu A. je u Hitnoj pomoći ukazana pomoć, a zatim je prevezen u Urgentni centar u Beogradu. Kako saznajemo, Nenad N. se oporavlja.
Policija je odmah blokirala Mladenovac i krenula u potragu za napadačem. Osumnjičeni je, ipak, uspeo da automobilom stigne do Horgoša, gde je uhapšen. Kako „ Blic“ saznaje, Nemanja A. je nameravao da pobegne u Austriju, jer ima vizu te zemlje.
Napadač Nemanja A. i ranjeni Nenad N. su stari poznanici policije. Prema nezvaničnim informacijama, Nemanja A. je ranije imao problema i sa austrijskom policijom. Nenad N. je, takođe, bio u sukobu sa zakonom u inostranstvu, pa je hapšen u Holandiji zbog krijumčarenja heroina. Iz te zemlje je nedavno došao na odmor u Mladenovac. D. M. i Ž. M., inače braća, takođe su poznata policiji zbog prestupa. D. M. je u vreme pucnjave bio na zatvorskom vikendu, a sada u KPD u Valjevu izdržava kaznu zbog prodaje droge.

Policajci sami ugasili požar

Marijana Gržetić (24) je teže, a Dragoslav Stanojević (61) lakše povređen juče, oko 18.30 časova, u saobraćajnoj nesreći u Bulevaru olobođenja, kod Veterinarskog fakulteta. Kako saznajemo, devojka je sa povredama vrata prevezena u Urgentni centar i ne nalazi se u životnoj opasnosti.

Do udesa je došlo kad je Marijana Gržetić, krećući se crvenim „jugom“ (BG 865 196) iz pravca Autokomande ka Slaviji u jednom trenutku prešla u suprotnu saobraćajnu traku i direktno naletela na plavi „reno tvingo“ (BG 816 932), kojim je upravljao Stanojević. Po dolasku na lice mesta, lekari Hitne pomoći devojci su fiksirali vrat i zajedno sa lakše povređenim Stanojevićem prevezli je u Urgentni centar.
Posle sudara došlo je i do manjeg požara u motoru „juga“, koji su brzo ugasili policajci sa protiv požarnim aparatima, ali se, ipak, za svaki slučaj pojavila i vatrogasna brigada. Vatrogasci su svoje vozilo parkirili na šine, pa je tramvajski saobraćaj u Bulevaru oslobođenja kraće vreme bio u zastoju.

Izgurao ga u kanal
Na polupraznim gradskim ulicama juče nije bilo puno saobraćajnih nesreća, ali su zato neki vozači dovljali po prilaznim putevima. Tako je sinoć oko 20.40 nepoznati vozač bele „lade“ izgurao sa puta vozilo koje je preticao na putu za Besni Fok. Izgurano vozilo završilo je u kanalu pored puta, dok je vozač „lade“ pobegao u nepoznatom pravcu. Povređenih nije bilo, ali je na oštećenom vozilu pričinjena veća materijalna šteta.

Iračanin brutalno ubio ćerku zaljubljenu u britanskog vojnika

Iračanin brutalno ubio ćerku zaljubljenu u britanskog vojnika

Tinejdžerku iz Iraka zadavio je i izbo sopstveni otac da bi "zaštitio porodičnu čast", kada je od poznanika saznao da se viđa sa britanskim vojnikom zaposlenim u Basri, prenosi Dejli mejl.

Rand Abdel Kader
Sedamnaestogodišnja Rand Abdel Kader rekla je u poverenju svojoj najboljoj drugarici Zeinab (19) da se zaljubila u Pola (22) kojeg je upoznala na humanitarnom događaju gde je radila kao volonter. Dva meseca nakon što je Rand poslednji put videla Pola, njen otac Abdel Kader Ali saznao je od svog prijatelja da njegova ćerka komunicira sa stranim vojnikom i tada je pojurio kući. Majka devojke Leila Husein, kaže da je otac za vreme ovog gnusnog akta urlao na sav glas "da to radi jer mora da sačuva svoj ponos".
"Vrištala sam i zvala u pomoć njenu braću da bi pokušali da savladaju oca, ali umesto da su je spasli, oni su mu samo pomogli da je ubije", priča Leila Husein plačući.
Otac je bio uhapšen, ali i pušten nakon dva sata. Ali Jabar, policijski zvaničnik u Basri navodi da otac nesrećne devojke ima veoma dobre veze u Vladi Basre i da zato iračka policija nije dalje reagovala. Majka Rand, koja ga je dve nedelje nakon ubistva napustila, krije se i živi u strahu od osvete.
"Nijedan muškarac u Iraku ne može da podnese da ga žena ostavi", kaže ona.
Ministarstvo odbrane pokušalo je sinoć da uđe u trag vojniku, za kojeg zvaničnici tvrde da nije uradio ništa loše, osim što se sprijateljio sa devojkom. Iako zvaničnici smatraju da Rand i Pol nisu imali fizički odnos, ovaj događaj povlači pitanje da li su strani vojnici dovoljno obučeni o razlikama u kulturi između njihove zemlje i Iraka. U Basri je samo prošle godine 47 žena ubijeno "u ime časti".
Prema izveštajima iz Basre, Pol je član pešadije, a poslednji put je video Rand u januaru.
Rand je svojoj najbližoj drugarici Zeinab ispričala da se zaljubila istog momenta kada je ugledala mladog vojnika. Studirala je engleski na Univerzitetu u Basri i kako kaže Zeinab, "volela je da priča o njegovoj zlatnoj kosi, njegovim očima boje meda, njegovoj beloj koži i načinu na koji je pričao i ophodio se sa njom. Bio je drugačiji od ostalih muškaraca koje je poznavala, a koji su bili grubi i nekulturni."
Igračka koju je Pol poklonio Rand
"Ali ja sam je stalno podsećala da je ona muslimanka i da njena porodica nikada neće prihvatiti brak sa britanskim vojnikom hrišćanske vere", dodaje Zeinab. "Nažalost ona nije htela da sluša te priče, bila je u svom svetu snova". Zeinab dodaje da je nesrećnoj devojci mladić poklonio plišanu igračku i da se Rand sa Polom srela samo četiri puta, uvek na javnim mestima.
Pošto ju je porodica smatrala nečistom, Rand je dobila najjednostavniju sahranu, a stričevi devojke su u znak gađenja pljunuli u njen grob.

Mina u vrhu top modela

Mina u vrhu top modela

Za samo dve godine bavljenja manekenstvom, naša lepotica Mina Cvetković uspela je da dođe do samog vrha modnog biznisa i postane jedan od najtraženijih svetskih modela. Mina je do sada radila revije za najbolje svetske modne kreatore dok su je iz prvih redova pažljivo posmatrali Viktorija Bekam, Kejti Holms, Demi Mur, Pi Didi... Uspešan je model agencije „Wumen“, a trenutno živi i radi u Njujorku.

- Manekenstvom sam počela da se bavim pre dve godine. Za to je zaslužan moj agent Dejan Marković. Otišla sam na kasting kod njega u agenciju „Wumen“ i samo me je pitao da li bih volela da se bavim manekenstvom - kada sam rekla da, odmah su me pozvali da dođem u Milano. Sve je počelo tim jednim pitanjem - priča Mina Cvetković kojoj je prvi posao koji je dobila bila kampanja za prestižnu marku „Fendi“. Nakon toga, ponude su počele da se nižu...
- Prvi posao mi je bio takozvani „luk buk“ za „Fendi“. Zatim, otišla sam u Njujork i tada su počeli da se nižu pravi poslovi za velike modne kuće. Radila sam za Mark Džejkobs i taj angažman smatram svojim najvećim uspehom u svetu mode do sada. Potom, radila sam za Anu Molinari, Džona Galijana, Dior, Kavali, Karl Lagerfild, Miu Miu... - priča lepa manekenka koja je bezbroj puta u prvim redovima na revijama koje je radila videla i upoznala brojne slavne ličnosti.
- U prvim redovima sam viđala Viktoriju Bekam, Kejti Holms, Pi Didija, Eštona Kučera, Demi Mur... Dosta njih sam upoznala u bekstejdžu ili na nekim žurkama kojima moramo da prisustvujemo, ali ni sa kim od njih se ne družim - kaže Mina koja se osim na revijama, našla i na naslovnim stranicama brojnim prestižnih modnih magazina.
- Radila sam za italijanske magazine, ruske, japanske, koreanske, američke, engleske... Slikala sam se za „Vog“, „Mari Kler“, „ID“... - priča Mina i priznaje da nikada nije ni sanjala o tome da je u životu čeka karijera uspešnog top modela.
- Nikada nisam razmišljala o tome kao o nečemu ozbiljnom. Znala sam da imam potencijala, moji prijatelji su mi uvek govorili da bih trebala da se prijavim na neko takmičenje ili izbor i sve je na tome ostajalo - navodi Mina kojoj se, kako kaže, od kada je u ušla svetski modni biznis život skroz promenio.
- Promenio se, nabolje naravno. Sve je bilo drugačije od onoga na šta sam ja bila navikla i vremenom ta promena je počela da mi prija. Sada svoj život ne bih mogla da zamislim bez te promene - priča manekenka iz Niša koja je svake nedelje na nekoj drugoj destinaciji.
- Trenutna baza mi je u Njujorku. Radim širom sveta, takva mi je profesija - kaže Mina koja dnevno ode čak i na dvadeset kastinga.
- Sve zavisi od sezone, skoro svaki dan se radi. Ponekad imam dvadeset kastinga, pet revija na dan. U suštini, mnogo sam zauzeta. Ima tu dosta stvari, od kastinga, snimanja, putovanja... odlaska u ambasade zbog raznih viza - priča Mina i priznaje da joj je veoma teško palo to što je morala da odvoji od porodice i prijatelja.
- Bilo mi je najteže to što sam daleko od porodice, moje sestre, mame i meni veoma dragih ljudi... Treba da se zna da manekenstvo nije lak biznis, veoma je naporan i težak. Na neki način odričete se života u Srbiji i krećete novim putem daleko od porodice i poznatih ljudi oko sebe - kaže Mina koja je u Njujorku našla nove drugarice.
- Uglavnom se družim sa našim manekenkama, Oljom Ivanišević, Anom Mihajlović, Majom Latinović, Marijom Vujović...

Zarada vrhunskih manekenki
Naša najplaćenija manekenka je Nataša Vojnović, koja je, kako nezvanično saznajemo, tokom svoje manekenske karijere zaradila više od 10 miliona dolara. Odmah iza nje, po godišnjoj zaradi, nalazi se Maja Latinović, dok top modeli poput Marije Vujović, Ane Mihajlović, Olje Ivanišević, Mine Cvetković... godišnje ostvare zaradu od nekoliko miliona dolara. Najplaćenija manekenka na svetu, po godišnjoj listi magazina „Forbs“, jeste Žizel Bundšen koja je prošle godine inkasirala 33 miliona dolara. Na drugom mestu je Kejt Mos sa godišnjom zaradom od devet miliona dolara, dok je treća Hajdi Klum koja godišnje zaradi osam miliona dolara.

Cane uhapšen u Moskvi

Cane uhapšen u Moskvi
BEOGRAD - Stanko Subotić Cane uhapšen je juče u Rusiji, čije vlasti su mu pre mesec dana dale vizu za ulazak u tu zemlju. Subotić je uhapšen po Interpolovoj poternici koju je za njim, pod optužbom da je vođa duvanske mafije, raspisao Specijalni sud u Beogradu.

- Subotićevo hapšenje rezultat je intenzivne akcije koja traje poslednjih mesec i po dana. Subotić je tada bio u Švajcarskoj, a lociran je kada je tražio i dobio vizu za Rusiju. Znali smo da je za Moskvu otputovao između 8. i 10. aprila. Od tada su sa kolegama iz Rusije rađene stalne provere i razmena informacija koje su juče rezultirale Subotićevim hapšenjem - kaže za „Blic“ izvor iz vrha srpskog MUP-a.
Izvor „Blica“ navodi da se celokupan izveštaj o Subotićevom hapšenju, sa detaljima gde se i u čijem društvu tada nalazio, još čeka od ruske policije. Subotić se sada nalazi u ekstradicionom pritvoru a, kako navodi naš izvor, očekuje se da će uskoro biti izručen Srbiji. Tek tada će se znati gde se Subotić krio od juna prošle godine, kada je za njim raspisana međunarodna poternica.
- Za ovih deset meseci dobili smo nekoliko informacija o Subotićevom kretanju, ali je njega sve vreme u inostranstvu čuvao novac - objašnjava naš izvor.
On navodi i da je srpska policija za to vreme uspela da zaokruži celokupno finansijsko poslovanje Subotića. Firme preko kojih je poslovao tako su otkrivene u Danskoj, Nemačkoj, Luksemburgu i na Kipru, a računi i nekretnine kojima se meri Subotićevo bogatstvo teški su nekoliko desetina miliona evra.
Izvor „Blica“ kaže da je paralelno sa akcijom za Subotićevo hapšenje, u poslednjih mesec i po dana policija bila i na vezi sa Stevanom Banovićem, još jednim beguncem iz Canetove grupe, koji se ponudio za svedoka saradnika. Banović se krio u Južnoj Americi, a u Beograd je stigao prošle nedelje, gde je i uhapšen.

Šengen vize za Srbiju?!

Brisel -- Put do ukidanja "šengenskih viza" za građane Srbije vodi preko ispunjenja uslova definisanih u četiri oblasti: bezbednost dokumenata, imigracija, javnog reda i spoljnih poslova.

Takođe, treba primeniti postojeće sporazume o viznim olakšicama i o readmisiji, stoji u tzv. "mapi puta", odnosno redosledu mera za liberalizaciju viznog režima, u koji je Tanjug ima uvid, a koju će potpredsednik Evropske komisije Žak Baro 7. maja u Beogradu predstaviti srpskim zvaničnicima.

U tom dokumentu definišu se konkretne mere koje Srbija mora da usvoji da bi srpski državljani bili oslobođeni viznog režima za ulazak u zemlje Unije. Konačna verzija tog dokumenta usaglašena je ove sedmice na sastanku Komiteta za zapadni Balkan Saveta EU.

Ukoliko Beograd prihvati ponuđenu platformu, razgovori o viznoj liberalizaciji bi mogli da počnu odmah, a cilj je da svi uslovi budu ispunjeni tokom 2009. godine.

Mere ukidanja viza bi stupile na snagu u slučaju da Savet EU kvalifikovanom većinom glasova država članica odobri predlog o viznoj liberalizaciji, koji bi Evropska komisija iznela po ispunjenju svih kriterijuma predviđenih u "mapi puta".

U odsustvu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, izveštavanje o napretku procesa će biti obezbeđeno postojećim okvirom "pojačanog stalnog dijaloga" između Beograda i Brisela.

U okviru "mape puta", prva grupa pitanja odnosi se na "bezbednost dokumenata" - pasoša i ličnih karata.

U tom pogledu, Srbija bi trebalo da počne da izdaje biometrijske pasoše koji su u skladu sa standardima Evropske komisije i Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo, i koji uključuju biometrijske podatke za fotografije i otiske prstiju.

Vlasti bi takođe trebalo da pojačaju bezbednost tih dokumenata i njihove izdavanje, te da redovno javljaju Interpolu podatke o ukradenim ili izgubljenim pasošima.

U drugoj oblasti "mape puta" za liberalizaciju viznog režima nalaze se pitanja ilegalne imigracije i readmisije.

Po pitanju upravljanja granicom, neophodno je usvajanje zakona o njihovom prelasku i o graničnoj upravi, i sprovođenje niza budžetskih i administrativnih mera koji bi omogućili efikasno tehnološko opremanje granica.

Srbija bi takođe trebalo da usvoji i primeni zakonodavstvo o azilu koje je u skladu s Ženevskom konvencijom iz 1951. godini i pravnim okvirima i standardima EU.

Posebna pažnja trebalo bi da bude posvećena mehanizmima praćenja migracije, uključujući detalje o ilegalnoj i legalnoj migraciji i sprečavanju i istraživanju organizovane ilegalne migracije.

Treća grupa pitanja posvećena je javnom redu i bezbednosti.

U pogledu sprečavanja i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, zahteva se primena strategije i usvajanje i primena akcionog plana s tim ciljem.

Takođe je neophodna primena strategija za borbu protiv trgovine ljudima, usvajanje nacionalne strategije za sprečavanje i borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, usvajanje zakona o sprečavanju finansiranja terorizma, donošenje zakona o konfiskovanju imovine kriminalaca i usvajanje i priprema nacionalne strategije za borbu protiv droge.

Srbija bi trebalo i da primeni zakone o sprečavanju korupcije osnivanjem nezavisne agencije za borbu protiv korupcije.

Srpsko pravosuđe i policija bi takođe moralo da ojačaju saradnju sa zemljama regiona i EU u oblasti borbe protiv kriminala.

Četvrta oblast, nazvana "Spoljni poslovi", predviđa garancije za slobodu kretanja svih građana Srbije, izdavanje putnih i ličnih dokumenata svim državljanima, bez ikakve diskriminacije prema manjinskim grupa, raseljenim licima i izbeglicama.

U "mapi puta" za liberalizaciju viznog režima ističe se i neophodnost da se pojasne uslovi za sticanje srpskog državljanstva.

Evropska komisija će predložiti slične mere i ostalim zemljama zapadnog Balkana, a brzina dolaska na "belu šengensku listu" će biti merena ispunjenjem kriterijuma svake države ponaosob.

петак, 25. април 2008.

ČERNOBILJ JOŠ ODNOSI ŽRTVE

Najveća ekološka katastrofa koju čovečanstvo pamti dogodila se pre tačno 22 godine, 26. aprila 1986, u Černobilju.

PUSTOŠ POSLE EKSPLOZIJE... Nuklearna elektrana u Černobilju

Dve snažne eksplozije toga dana odjeknule su u reaktoru broj četiri u černobiljskoj nuklearnoj elektrani, stvorivši ogromne radioaktivne oblake. Cezijumom 137 kontaminirana je površina od 3,9 miliona kvadratnih kilometara, odnosno oko 40 odsto površine Evrope. Najjači udar primile su Ukrajina, Belorusija i Rusija, ali posledice su se osetile i u Finskoj, Norveškoj, Švedskoj, bivšoj Jugoslaviji, Bugarskoj, Rumuniji, Austriji, Nemačkoj i Poljskoj.

Od posledica direktnog izlaganja radijaciji akutno se razbolelo 237 ljudi. Od toga je 28 umrlo već tokom 1986. godine, a još 19 od 1987. do 2004. godine. Žrtve radijacije su najčešće obolevale od raka tiroidne žlezde, leukemije i drugih vrsta malignih oboljenja, kardiovaskularnih bolesti, katarakte i psihosomatskih bolesti.

U bivšem SSSR-u je na otklanjanju posledica havarije u Černobilju bilo angažovano 250.000 ljudi, od kojih je za poslednjih 10 godina umrlo 70.000, a 150.000 su postali invalidi.

Danas na zagađenim teritorijama živi gotovo 2,3 miliona osoba, a od tog broja u zoni pojačane radiološke kontrole više od 1,6 miliona njih.

Najosetljiviji problem, koji još nije rešen, jeste stanje takozvanog Sarkofaga, odnosno konstrukcije u kojoj je pohranjen četvrti energetski blok. Sagrađen prema privremenim planovima i u neverovatno teškim uslovima 1986. godine, „Sarkofag" nije predviđen za trajnu eksploataciju i predstavlja potencijalnu opasnost.

Stručnjaci predviđaju da će se negativni uticaji havarije na atomskoj elektrani u Černobilju osećati još približno 300 godina. Naime, tek 2056. godine trebalo bi da prođu najgore posledice.

GUSARI JOŠ NISU IZUMRLI

Tokom prošle godine dogodila su se 263 gusarska napada u blizini obala Somalije, Nigerije i Indonezije, a samo tokom aprila u tim vodama su zabeležena tri prepada

Nekad i sad...Pirati u Somaliji ne izgledaju onako kako ih Holivud vidi (slika dole)

Obale Somalije, Nigerije i Indonezije opasne su za moreplovce zbog čestih napada gusara, upozorava Međunarodna pomorska organizacija. Prema podacima te institucije, samo tokom prošle godine, u tim vodama zabeležena su 263 gusarska prepada, a u poslednjih mesec dana dogodila su se tri napada.

Poslednji incidenti sa gusarima zabeleženi su blizu obale Somalije. Prvo su gusari napali luksuznu francusku jahtu „Ponan" početkom meseca i 30 putnika i članova posade nedelju dana držali kao taoce dok vlasnik jahte nije platio otkup od 1,3 miliona evra.

Pirate su nakon toga uhapsili francuski komandosi. Nekoliko dana kasnije, u istim vodama napadnut je i španski ribarski brod „Plaja de Bakio", a početkom nedelje gusari su se okomili na tanker iz Japana, koji je prolazio pored obale Somalije.

Brod „Takajama" je preko radija objavio da je na njega pucano sa jednog glisera, a poruku je primio nemački ratni brod „Emden", koji ionako nadzire Hormuški tesnac. Dok je nemački helikopter doleteo do japanskog broda, od gusara više nije bilo ni traga. Nakon tih incidenata, Španija i Francuska su odlučile da u te vode pošalju i svoje ratne brodove.

Električna ograda za odbranu

Svaka zemlja je drugačije pripremljena za gusarske napade. Iako većina brodova nema nikakvu specijalnu zaštitu, postoje države čija su plovila zbog pirata opremljena čak i oružjem. Na primer, brodovi sa zastavom Izraela veoma često su naoružani.

Zbog učestalih napada, čak su i kompanije u svetu našle način kako da zarade na tome. Jedna holandska fabrika ponudila je na tržištu žičanu ogradu pod električnim naponom za brodove koji se često kreću u rizičnim vodama.

Direktor kancelarije za prijavu gusarskih napada pri Međunarodnoj pomorskoj organizaciji Potengal Mukundan izjavio je da u Somaliji ne funkcionišu lokalne vlasti, infrastruktura, kao ni snage reda.

- Gusari u blizini obale Somalije zbog opšteg rasula mogu da rade šta hoće i da prođu potpuno nekažnjeno - naveo je Mukundan.

U Međunarodnoj pomorskoj kancelariji navode da se jedva pet odsto ukupnih gusarskih napada završi sa ljudskim žrtvama. Pirati najčešće napadaju radi pljačke. Oni otimaju uglavnom lične predmete posade, čak se i ne muče da dođu do tereta koje brodovi prenose u kontejnerima, a koji je jako dobro zaštićen.

Tako se većina piratskih napada završi sa ponekim ukradenim lap-topom ili u najgorem slučaju, sa nekoliko miliona dolara otkupnine, koje brodovlasnici obično plaćaju bez mnogo buke.

Iako su obale pored Nigerije, Somalije i takozvani tesnac Malake između Malezije i Indonezije najomiljenija gusarska područja, broj napada je, ipak, opao u poslednjih pet godina, naviše zbog sprovođenja koordinisane međunarodne akcije u borbi protiv pirata. Smanjenju gusarskih napada doprinela su i osiguravajuća društva, koja su drastično povećala cenu polisa za brodove koji plove u rizičnim vodama

NERADNO NA VASKRS

Većina prodavnica u gradu u subotu i ponedeljak radiće skraćeno, dok će u nedelju biti zatvorene

Trgovine na gotovs... Neizbežna praznična gužva

Za vaskršnje praznike većina prodavnica u Beogradu radiće po izmenjenom radnom vremenu, dok će 27. aprila, na dan Vaskrsa, biti zatvorene.

„Tempo" centri u subotu, 26. aprila, radiće do 22 sata, u ponedeljak, 28. aprila, do ponoći, dok u nedelju neće raditi. „Maksi" supermarketi za Vaskrs će biti zatvoreni, a 28. aprila radiće do 17 sati, dok će „Mini Maksi" u subotu raditi do 21 sat, u ponedeljak do 17, a u nedelju neće raditi. „Super Maksi" u „Delta sitiju" na Novom Beogradu 27. aprila biće zatvoren, a u subotu 26. i ponedeljak 28. biće otvoren do 22 sata. Za megamarkete i veleprodaje „M-Rodić", nedelja 27. april je neradni dan, dok će svi ostali maloprodajni objekti raditi do 10 sati.

I pijace praznuju

Zelene pijace 26. aprila radiće od 6 do 19 sati, a 27. aprila radiće samo pijace „Banovo brdo", „Dušanovac", „Zemun" i „Gornja varoš", i to od 6 do 13 sati. Sve pijace 28. aprila radiće od 6 do 13 časova, dok će Kvantaška pijaca sve vreme praznika raditi od 0 do 24 sata.

Otvoreni tržni centar na Novom Beogradu 26. aprila radiće od 8 do 16 sati, dok 27. i 28. aprila neće raditi. TC „Depo" 26. i 28. aprila radiće od 10 do 20 sati, a 27. aprila biće zatvoren.

Trgovinsko preduzeće „Jabuka" u subotu radiće od 7 do 18 sati, dok u nedelju, na Vaskrs, neće raditi, a u ponedeljak objekti će biti otvoreni od 7 do 15 sati. Dragstori „Višnjica dućana" u Skadarskoj 45, u Carice Milice 11 i u Vuka Karadžića 11, 27. aprila radiće non-stop. Drugog dana Vaskrsa, 28. aprila, dragstori će raditi od 0 do 24 sata, dok će ostale prodavnice biti otvorene od 7 do 22 sata.

Tržni centar „Merkator" i centri „Metro" neće raditi samo u nedelju, 27. aprila, dok će ostalih dana raditi po uobičajenom radnom vremenu. Takođe, i maloprodajni objekti „Si marketa" i hipermarket „Intereks" u nedelju biće zatvoreni.

KPS oduzeo vozilo članovima SRS u juznom delu Mitrovice

Kosovska policijska služba (KPS) kasno sinoć je na punktu u južnom delu Kosovske Mitrovice oduzela vozilo članovima Srpske radikalne stranke (SRS), a delegaciju Demokratske stranke (DS) je na prelazu zadržala više od sat vremena.

Delegacije dve stranke su se, nakon predaje izbornih lista kancelariji Republičke izborne komisije (RIK) u severnom delu Kosovske Mitrovice, vraćale za Gnjilane.

Šef kancelarije Ministarstva za Kosovo i Metohiju i jedan od koordinatora RIK-a u Kosovskoj Mitrovici Nenad Kojić (DŠ) rekao je danas agenciji Beta da je sinoć morao da ode po delegaciju radikala jer su bili ostavljeni na ulici u južnom delu Mitrovice u kojem žive Albanci.

"Njima je oduzeto vozilo na prelazu preko mosta iz severenog u južni deo Mitrovice gde postoji punkt KPS-a, a kada sam, nešto posle 23 časa došao po njih, bili su na ulici", rekao je Kojić dodajući da je južni deo "zabranjena zona za Srbe".

"Izgleda da KPS ima jedino zadatak da maltretira Srbe", ocenio je on i dodao da KPS maltretira Srbe širom Kosova uz izgovor da više nisu validne srpske registarske tablice i srpske vozačke dozvole, već da se srpskim vozačima traže zeleni kartoni.

U isto vreme kada je KPS oduzeo vozilo SRS-u, delegaciju Demokratske stranke patrola KPS-a je na istom punktu zadržala više od sat vremena.

Kako je agenciji Beta rekao koordinator za opštinu Gnjilane i član DS-a Predrag Stojković pripadnici KPS-s su se "bahato ponašali, oduzeli im dokumenta i hteli da konfiskuju vozilo" da bi proverili da li je legalno.

"Što se više približavaju izbori sve je veća napetost i sve je veća tortura nad Srbima. Više puta ovog meseca smo prolazili kroz južni deo Mitrovice, ali su nas samo sada maltertirali kada su u kolima pronašli propagandni stranački materijal", rekao je Stojković.

On je upitao kako će stranački funkcioneri proći punkt kada budu donosili glasački materijal za lokalne izbore.

Stojković je naveo da bi za održavanje lokalnih izbora u istočnom delu Kosova najbolje bilo da se nekako obezbedi da RIK izborni materijal donese u jedinicu lokalne samouprave.

U KPS-u za agenciju Beta, za sada, nisu mogli da komentarišu ove optužbe.

четвртак, 24. април 2008.

ICG protiv potpisa na SSP

Znak Međunarodne krizne grupe
Znak Međunarodne krizne grupe
Međunarodna krizna grupa (ICG) u sredu je objavila svoj novi izveštaj, u kojem se od Evropske unije traži da Srbiji ne ponudi potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Sabin Frajzer je direktor za Evropu pri toj organizaciji, a o stavovima iznetim u izveštaju ICG za BBC kaže:

"Mislimo da ne bi bilo korisno ako bi se Unija direktno umešala u političke prilike u Srbiji neposredno pred izbore. Takođe mislimo da nije od pomoći kada gospoda Solana i Ren daju izjave kojima se praktično direktno mešaju u izbornu kampanju u Srbiji. Njih dvojica, podsetiću, već nekoliko nedelja govore kako je važno da Evropska unija podrži srpske demokratske snage", smatra Sabin Frejzer.

Štetne posledice

Ona objašnjava i koje bi konkretno štetne posledice, po njenom mišljenju, mogle da imaju takve izjave evropskih funkcionera:

"Ja mislim da posao evropskih zvaničnika nije da navijaju za jednu ili drugu stranu na izborima u Srbiji, niti da javno govore koga podržavaju", rekla je Frejzer.

A šta sa argumentom da je gradjanima Srbije koji žele ulazak zemlje u Evropsku uniju potreban jasan signal da ih Evropa želi u svojim redovima?

Beograd, hram Sv. Save
Beograd, hram Sv. Save
"Ja se sa tim ne slažem", kaže Frejzer. "Mislim da je na građanima Srbije da odluče za koga će glasati i da im nije potreban nikakav signal iz Brisela. Oni sami treba da procene ko će omogućiti bolji život u Srbiji".

Sabin Frajzer iz Međunarodne krizne grupe BBC je upitao i nije li malo licemerno govoriti o nemešanju u političke prilike u Srbiji, ako se vlada u Srbiji raspala upravo zato što je deo zapadnih vlada ohrabrio i priznao nezavisnost Kosova?

"Ja se sa tim ne slažem", ponovila je Frejzer, dodajući: "Ne mislim da su vlade koje su priznale nezavisnost Kosova sada odgovorne za ishod izbora u Srbiji".

Žele li neke vlade dolazak desnice na vlast?

A može li se govoriti o tome da bi neke vlade, koje su priznale nezavisnost Kosova, ali i Medjunarodna krizna grupa koja se za to zalagala, sada priželjkuju da u Srbiji na vlast dodje ekstremna desnica?

Time bi, na neki način, odluka o priznanju Kosova posredno bila opravdana ?

"Ne, i još jednom da ponovim - verujem da je na gradjanima Srbije da odluče kakvu vlast žele", naglasila je Sabin Frejzer. "Nadajmo se da će to biti vlada koja će biti u stanju da saradjuje sa međunarodnim institucijama, kao i sa zemljama širom sveta i nevladinim organizacijama kao što smo mi", rekla je na kraju razgovora za BBC direktor za Evropu Međunarodne krizne grupe.

Zaposlenje za 200 doktora medicine i 800 medicinskih sestara

Ministarstvo zdravlja odobrilo je zaposlenje 200 doktora medicine i 800 medicinskih sestara-tehničara na nova radna mesta u zdravstvenim ustanovama, saopšteno je danas iz tog ministarstva.

ZAPOSLENJE U domovima zdravlja sa sedištem u opštinama sa malom gustinom naseljenosti zaposliće se 67 doktora medicine i 10 medicinskih sestara-tehničara za službe opšte medicine i hitnu medicinsku pomoć. U bolnicama će se zaposliti 89 doktora medicine i 463 medicinske sestre-tehničara i to u prijemno-urgentnim odeljenjima, anesteziologiji sa reanimatologijom, radiološkoj, biohemiskoj i patološkoj dijagnostici, uključujući i medicinske sestre i tehničare angažovane na poslovima nege bolesnika. U bolničkim ustanovama, klinikama, institutima i kliničko-bolničkim centrima zaposliće se 44 doktora medicine i 327 medicinskih sestara -tehničara u prijemno-urgentnim odeljenjima, anesteziologiji, radiološkoj, biohemiskoj i patološkoj dijagnostici, uključujući i medicinske sestre i tehničare angažovene na poslovima nege bolesnika.
Ministarstvo zdravlja time nastavlja sprovođenje strategije smanjenja nezaposlenosti s ciljem da se nezaposlenost u sistemu zdravstvene zaštite prepolovi do kraja 2010 godine, saopšteno je iz tog ministarstva. Kako je navedeno u saopštenju, pojedinačne oglase raspisaće zdravstvene ustanove kojima je odobreno zaposlenje novih radnika, a zainteresovani kandidati podnosiće prijave zdravstvenim ustanovama u kojima žele da zasnuju radni odnos. Zdravstvene ustanove dužne su da raspišu oglase u sredstvima javnog informisanja najdalje do 30. juna, kao i da rok za prijavu kandidata bude 15 dana od raspisivanja ogasa, kaže se u saopštenju.