brojač poseta

четвртак, 28. фебруар 2008.

EU protiv podele Kosova

Nova zastava Kosova
Nova zastava Kosova
U Beču je u četvrtak održan prvi sastanak Međunarodne upravljačke grupe za Kosovo, na kome je razmatrano ostvarivanje plana izaslanika UN Martija Ahtisarija, u skladu sa kojim je ovo telo i formirano.

Oko tog plana nikada nije postignuta saglasnost u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Visoki predstavnik EU za Kosovo, Piter Fejt, izjavio je u austrijskoj prestonici da Međunarodnu upravljačku grupu za Kosovo čine zemlje koje su do sada priznale nezavisnost Kosova i koje žele, kako se izrazio, "da doprinesu daljem razvoju događaja".

Grupa je otvorena za nove zemlje koje bi bile zainteresovane da joj se pridruže, rekao je on:

"Grupu čini značajna koalicija država koje su sve prijatelji nezavisne države Kosovo. Od mene je zatraženo da primenim sveobuhvatni plan za rešenje kosovskog statusa, koji je sačinio bivši finski predsednik Marti Ahtisari. Mi smo uvereni da je to kvalitetan i dobar plan, zato što mu je cilj da Kosovu pomogne da se razvije kao stabilna, mutietnička i demokratska država na jugoistoku Evrope. Pomenuti plan će uz to pomoći stabilnosti regiona, ali i ekonomsko-socijalnom položaju svih građana Kosova, uključujući i pripadnike tamošnjih zajednica - pre svega srpske zajednice".

Uslovi za decentralizaciju

Piter Fejt je na konferenciji za novinare u Beču naglasio da će biti obezbeđeni uslovi za decentralizaciju na Kosovu i formiranje opština, uključujući i niz novih koje bi, po njegovim rečima, trebalo da budu od koristi Srbima na Kosovu.

Priština
Priština
On je istovremeno naglasio i čega na Kosovu neće biti:

"Neće biti podele Kosova kao zemlje. Tako nešto nije predviđeno, niti je neštoi takvo namera Međunarodne upravljačke grupe. Ono što je predviđeno je uspostavljanje, da tako kažem, privilegovanih konatakata između Beograda i srpske zajendice. Mislimo da je to realan pristup koji održava postojeće okolnosti na terenu, ali te privilegovane veze sa Beogradom moraju biti potpuno transparentne i moraju da uvažavaju autoritet vlasti u Prištini. Kao treće, biće obezbeđena jasna i snažna zaštita kulturnih i verskih spomenika i baštine svih zajednica, a posebnoo srpske zajednice na Kosovu", rekao je Fejt.

On je dodao i da postoje četiri tačke koje su za misiju EU "svojevrsne crvene linije, koje se ne smeju preći":

"Prva je da će medjunarodna misija biti prisutna na celoj teritoriji Kosova, druga tačka je da nećemo dozvoliti bilo kakvo nasilje na teritoriji Kosova, treća je da tražimo slobodu kretanja na celoj teritoriji Kosova, i poslednja - da ne dozvoljavamo da na teritoriji Kosova deluju bilo kakve paralelne bezbednosne strukture", rekao je on.

Kancelarija na severu Kosova

Fejt je takođe dodao i da će kancelarija EULEKS-a uskoro biti otvorena na severu Kosova, gde je "bezbednosna situacija trenutno teška i emocije su veoma jake".

On je naglasio da su ljudi iz misije EU u kontaktu sa liderima kosovskih Srba, kako bi im objasnili da je njen cilj da popravi položaj srpske zajednice na Kosovu.

Carinski punkt na severu Kosova
Carinski punkt na severu Kosova
Na pitanje kako će na delovanje EULEKS-a uticati snažno protivljenje Moskve njenom rasporedjivanju na Kosovu, Fejt je odgovorio:

"Ostaćemo u tesnom kontaktu sa Rusijom. Ako ta zemlja želi da se pridruži upravljačkoj grupi, taj zahtev ćemo razmotriti u vrlo povoljnom svetlu. Ali, izgledi za to u ovom trenutku nisu baš veliki", naglasio je visoki predstavnik EU za Kosovo Piter Fejt na konferenciji za novinare u Beču.

Bez podele Kosova

Prethodno je taj holandski diplomata, u intervjuu objavljenom u londonskom Fajnenšel tajmsu, upozorio protiv eventualne podele Kosova po etničkim linijama, rekavši da čak ni "meka podela" Kosova ne dolazi u obzir.

Na ministarskom sastanku balkanskih zemalja u Sofiji, šef srpske diplomatije Vuk Jeremić rekao je da nezavisno Kosovo "neće postojati dokle god postoji Srbija".

On je upozorio da će, kako se izrazio, "nezakonit pokušaj Kosova da se otcepi od Srbije" destabilizovati čitav region, i poručio zemljama Balkana koje razmišljaju o priznavanju nezavisnosti Kosova da će doći u situaciju da "biraju izmedju Srbije i Kosova".

Grčka ostrva za svačiji džep

Popularna ostrva su Krit, Rodos, Mikonos, Santorini, Ios

Oni koji su obišli grčka ostrva kažu da su ona mnogo lepša od priobalnog dela. Zabluda je da su nepristupačna zbog visokih cena, jer domaće agencije u ponudi imaju širok spektar letovanja za „svačiji džep”. Među povoljnijim su Tasos, Krf, Skijatos i Zakintos, a popularna, ali nešto skuplja ostrva su Krit, Rodos, Mikonos, Santorini, Ios.

Tasos se ističe lepim plažama. Ako očekujete lud provod, tamo ga nećete naći. Zbog toga je idealan za porodice s decom. Agencija „Argus tours" polovinom jula organizuje desetodnevno letovanje u Limenasu, glavnom gradu Tasosa, za 230 evra. Radi se o smeštaju u vilama. Savetujemo vam da na Krf putujete avionom, pošto je put dalek i naporan. Samo ostrvo je relativno veliko i ima raznovrsnu ponudu. Od peščanih, stenovitih i šljunkovitih plaža do ogromnog vodenog parka i prelepog grada Krfa posebnog šarma. Preko agencije „Matiko" u junu možete 10 dana da letujete u gradiću Dasija na Krfu, u hotelu s tri zvezdice, za 300 evra (uključen je avio-prevoz s taksama i noćenje s doručkom).
Skijatos se našao na spisku najboljih 10 grčkih plaža, a vanpansionska potrošnja je nešto veća nego na drugim mestima. Agencija „Sabra" u ponudi ima desetodnevni aranžman u dvokrevetnim apartmanima, čiji zakup u julu košta 350 evra, a na to dodajte autobuski prevoz za 65 evra i dinarski deo od 5.100 dinara.
Letovanje na Zakintosu u avgustu preko agencije „Matiko", u trajanju od 10 dana, avionom (takse i polupansion uključeni) košta 609 evra. Zakintos ne pravi veliku pompu oko turista, mnogi ostrvljani čak ne znaju strane jezike. Gosti su uglavnom Italijani, Nemci i Englezi. Na ovom ostrvu se nalazi i poznata plaža „Navagio", do koje se stiže brodom.
Santorini je idealan za parove s prepoznatljivim plavo-belim kućama i kristalno čistim morem. „Filip travel" u avgustu vodi na Santorini za 690 evra (avio-prevoz uključen) ako vam više odgovara apartmanski smeštaj ili 1.329 evra u hotelu s četiri zvezdice.
Zahvaljujući svojoj velični, Krit nudi mnogo toga. Aranžman u trajanju od 11 dana krajem juna, preko agencije „Eurodžet", sa smeštajem u hotelu na plaži s četiri zvezdice, košta 759 evra.

Evropska letovališta u kojima se nikad ne spava

Najčešće destinacije mladih: Majorka, Ibica, Kosta Brava i u Turska

Kako kažu operateri u turiskičkim agencijama u potrazi za ludim letnjim provodom mladi ljudi iz Srbije najradije odlaze na Majorku, Ibicu, Kosta Bravu i u Tursku.

Ako pod savršenim odmorom podrazumevate sunčanje na predivnim plažama i druženje s mladim ljudima na žurkama koje traju po „25 sati dnevno", onda su Majorka, Ibica i Kosta Brava idealna mesta za vas.
Majorka je jedno od Balearskih ostrva koje je poznato po prelepim plažama, a glavni grad Palma i po dobrom provodu. U slučaju da vam tamošnji elitni klubovi i diskoteke nisu dovoljno zanimljivi, valja znati da se odande trajektom za oko dva sata stiže i do Ibice.
Ibica je svuda u svetu sinonim za jednu veliku žurku. Neke su tihe uvale u kojima možete da se osamite, dok su druge hit mesta krcata ljudima. Tu žurke traju po ceo dan, što je samo zagrevanje za noć koja predstoji. Grad Ibica je centar svih poznatijih klubova, kao sto su Space, Pacha, Cream... Ulaz u diskoteke naplaćuje se između 35 i 50 evra, ali kafe-klubovi koji se nalaze na samoj plaži ne naplaćuju ulaz.
Na Kosta Bravi najpopularnije letovalište je Ljoret de Mar koji vrvi od diskoteka i barova koji su uvek puni. Jedina mana je što prodavnice rade samo do 22 sata i što se cigarete mogu naći smo po automatima u barovima.
Svi turistički gradovi u Turskoj imaju takozvane „bar steetove" - ulice pune kafića, klubova i diskoteka. Bodrum, osim što ima luku za feribote koji prevoze na grčko ostrvo Kos, ima i plutajući disko „Bodrum Club". To je veliki katamaran staklenog dna kroz koje snažni reflektori osvetljavaju noćno more.

Uživanje na sat-dva vožnje od Beograda

Preporučujemo vam nekoliko lokacija za vikend provod uz prirodu i domaće specijalitete



Srebrno jezero
Preko leta Srebrno jezero kod Velikog Gradišta postaje jedna od glavnih turističkih destinacija u Srbiji zbog plaža i noćnog života, ali ako tražite pravi odmor u prirodi, najbolje je da tamo svratite van sezone. Sada se radi na prečišćavanju jezerske vode, tako da bi uskoro sve trebalo da bude spremno za idiličnu formulu: bistro jezero zelenilo - nebo - tišina. Raj za pecaroše i umetnike.
Noćenje: 10-27 evra
Više informacija:
www.srebrnojezero.com

Zobnatica
Zobnatica blizu Bačke Topole je poznata po ergeli sa viševekovnom tradicijom odgoja rasnih konja, tako da ovo mesto svoj turistički potencijal bazira prvenstveno na programima kao što su škola jahanja, obilazak Muzeja konjarstva, jedinstvenog u Evropi, i hipodroma, rekreativno jahanje, vožnje fijakerom... Ako ste ipak imali na umu neku mirniju varijantu, na raspolaganju vam je Zobnatičko jezero i bogati ribnjak, pravi izbor sportskih ribolovaca.
Noćenje: oko 32 evra, polupansion
Više informacija:
www.zobnatica.co.yu

Dvorci Dunđerski
Priča se da je Bogdan Dunđerski imao tri velike ljubavi - žene, konje i vino, pa pri obilasku njegovog dvorca iz mašte, poznatog kao „Fantast” (kod Bečeja), možete izabrati romantičnu šetnju parkom uređenim u francusko-engleskom stilu ili jahanje... Inače, porodica Dunđerski, najbogatija u Vojvodini s kraja 19. veka, imala je u svom vlasništvu i dvorac u Čelarevu, a zanimljiv je i zamak u Kulpinu. Posebna atrakcija je kolekcija metli, a žene, ako ispune određene uslove, mogu dobiti zvanični sertifikat da nisu veštice.
Noćenje: 36,5-41,5 evra, polupansion.

Čarde i salaši
Bićete sigurni da ste na pravom mestu kad ugledate belu salašku kuću na kojoj šarenim slovima piše „Ostajte ovde jer vi ste stigli na kraj sveta”. Pejzaž zaista odaje takav utisak - put vodi do čarde, a od nje se šire samo neprohodne močvare i dunavski rukavci. Možete da birate da li ćete u boemskoj čardi probati kulinarske specijalitete i uživati uz zvuk tamburica ili iznajmiti čamac i krenuti u avanturu. U blizini je Cvetni salaš, koji u svojoj ponudi ima jahanje, kupanje u bazenu, vožnju fijakerom, pecanje, etno radionice... Za one koji žele da se odmore u tradicionalnom vojvođanskom ambijentu, uz niz atraktivnih edukativnih i rekreativnih programa, preporuka je Salaš 84.
Noćenje: oko 2.000 dinara, polupansion
Više informacija:
nakrajsveta.blogspot.com

Resavska pećina
Od „resavske lepotice” kod Despotovca moći ćete da vidite samo 800 metara (od 4,5 kilometara), koliko je dosad uređeno za posetioce. Ipak, i to je dovoljno da vas fasciniraju njene dvorane, kanali, galerije, okamenjeni vodopadi... A, pod pretpostavkom da nemate želju da provedete ceo dan u pećini, u blizini se nalaze manastiri Despotovac, Manasija, Ravanica, izvor Veliko vrelo i fantastični vodopad Veliki buk.
Više informacija:
www.resavska-pecina.co.yu

Dunavsko ostrvo Bela stena
Do ostrva Bela stena, uokvirenog šumom topola, moćnim Dunavom i belim peščanim plažama, stižete čamcem. Prvo na šta ćete naići su restorani u kojima se majstorski sprema riblja čorba i u kojima možete da se opustite uz priče dunavskih alasa, zvuke gitare, miris Dunava.

Bela Crkva
Čak i ako ne tempirate svoj dolazak u Belu Crkvu prema nekoj od brojnih turističkih manifestacija po kojima je ovaj gradić poznat, ovde možete videti mnogo toga - arheološko nalazište „Grad”, najstariji muzej u Vojvodini, crkve iz 18. veka... Ili se jednostavno opustiti na obali nekog od šest belocrkvanskih jezera u blizini Vršca.
Noćenje: 1.000 - 2.000 dinara, PP
Više informacija:
www.belacrkva.co.yu

Benzin uskoro 100 dinara

Benzin uskoro 100 dinara
Ukoliko se nastavi rast cena sirove nafte u svetu, već narednog meseca se može očekivati da litar benzin u Srbiji prremaši 100 dinara, kažu poznavaoci tržišta. Država bi smanjenjem akciza mogla da smanji udar na džep potrošača, ali u Ministarstvu finansija trenutno ne razmišljaju o tome.

Cena nafte je juče postavila nov rekord od blizu 102 dolara za barel, a ukoliko se nastavi takav trend, vozači bi već u martu mogli da plaćaju više od 100 dinara za litar benzina.
- Trenutna cena benzina veoma je blizu tom iznosu, tako da je realno očekivati da uskoro košta preko 100 dinara - kaže Nebojša Atanacković iz AD „Nafta“, a slično razmišlja i Boža Stanišić iz kompanije „AVIA Petrobart“. Prema njegovim rečima, ako se nastavi sadašnji trend rasta cene sirove nafte u svetu, već pri sledećem poskupljenju u Srbiji, benzin bi mogao da košta više od 100 dinara.
- Cena derivata će pratiti cenu sirove nafte. Ipak, ne verujem da će se ona mnogo povećavati u odnosu na sadašnji nivo. Prognoze su bile da će vrednost nafte u 2008. godini padati - kaže on.
Država ipak ima mehanizam da donekle smanji cene goriva u Srbiji, i to putem akciza. Međutim, Ministarstvo finansija ih je nedavno povećalo i za sada se ne razmišlja o njihovom smanjenju, potvrđeno je juče „Blicu“ u tom ministarstvu.
Kako nam je objasnila Mirjana Radojević, PR ministarstva, trenutno se posmatra kako će se kretati cene sirove nafte na svetskom tržištu i kako će uticati na rast cena goriva u Srbiji.
- Na osnovu Zakona o akcizama, postoji mogućnost da se smanje ovi nameti ako se proceni da je došlo do naglog skoka cena. Još uvek nismo počeli da radimo na tome, a čeka se još jedna promena cena derivata u zemlji da vidimo da li će biti povećanja i koliko. Za sada pratimo situaciju i moguća je reakcija ako se kod nas budu drastično povećavale cene - kaže ona.

среда, 27. фебруар 2008.

OBAMA: BRANIO BIH KOSOVO OD RUSA!

Hilari Klinton i Barak Obama na završnoj TV debati međusobno se raspravljali oko zdravstva, Iraka, spoljne politike i - Kosova!

SAD su priznale Kosovo kao nezavisnu državu, zajedno s Velikom Britanijom i drugim zemljama iz regije, što nosi određene obaveze da ono ne bude izloženo invaziji - rekao je Barak Obama u završnoj TV debati, u kojoj je učestvovao zajedno sa protivkandidatom za demokratsku predsedničku nominaciju Hilari Klinton.

Obama je na pitanje šta bi učinio ako budući predsednik Rusije Dmitrij Medvedev odluči da s vojskom pomogne Srbiji da vrati Kosovo odgovorio da bi to bilo „neprihvatljivo", ali da SAD ne bi trebalo same da rešavaju taj problem jer je i međunarodna zajednica priznala Kosovo, i da bi to pitanje SAD rešavale zajedno s Evropskom unijom i NATO-om.

Irak - koska u grlu

U raspravi o ratu u Iraku Obama je rekao da je to „najkrupnija strateška nepromišljenost u istoriji SAD", kojoj se on od početka protivio, dok je Klintonova u Senatu 2002. glasala za rat. Odgovarajući na pitanje voditelja koji bi svoj potez promenila, Klintonova je prvi put od početka kampanje direktno priznala da bi promenila svoje glasanje za rat u Iraku.

U debati koja je održana prekjuče uoči predizbora u Teksasu i Ohaju, kandidati su se međusobno teško optuživali i izvređali. Hilari je u 90-minutnoj raspravi nastojala da se predstavi kao borac (tu je reč ponovila pet-šest puta), a Obama se trudio da deluje predsednički, mirno odgovarajući na napade i provokativna pitanja voditelja. Hilari su kao hleb nasušni potrebne nadmoćne pobede u Ohaju i Teksasu da bi ostala u trci za predsedničku nominaciju, za šta ima slabe izglede.

Na pitanje da li bi odmah povukli američku vojsku iz Iraka ako to zatraži vlada u Bagdadu, oba kandidata odgovorila su potvrdno. Kada ih je voditelj pitao da li bi vratili američku vojsku ako Irak postane utočište Al Kaide, Klintonova je to ocenila previše hipotetičkim, dok je Obama rekao da bi štitio interese SAD.

Raspravljalo se o negativnoj kampanji, reformi zdravstva, slobodnoj trgovini, ratu u Iraku i spoljnoj politici, a politički analitičari ocenili su da ni Hilari ni Obama nisu ostvarili odlučujuću prednost i da rasprava neće bitnije uticati na predizbore.

Obama je, između ostalog, morao da odgovara na pitanje o podršci koju mu je dao sporni vođa Nacije islama Luis Farkan, poznat po antisemitizmu, rekavši da tu podršku „otkazuje". Hilari nije odgovorila zašto ona i suprug Bil ne žele da objave podatke o povraćaju poreza za prošlu godinu, rekavši da će to učiniti ako dobije nominaciju, a možda i ranije.

Bivši marinac iz ambasade SAD koji je predstavio lepšu Srbiju

Ingliš priča o svojim beogradskim iskustvima i svom viđenju cele situacije...

Američka TV stanica „Vejvi” objavila je prilog povodom spaljivanja ambasade SAD u Beogradu, o marincu Kejtu Inglišu, koji je osamdesetih godina prošlog veka radio 15 meseci u Beogradu na obezbeđenju zgrade te ambasade. Na snimku, koji se može pogledati na sajtu www.wavy.com,

UTISAK - Posle informacije o tome da je jedna osoba poginula i da je više od 100 ranjeno na neredima u Beogradu, kao i vesti da niko od američkih marinaca koji su bili u ambasadi nije povređen, Kejt Ingliš je počeo priču.
- Šokiran sam pomalo da vidim ljude kako napadaju i pale ambasadu. Sve na šta sam mogao da mislim, jeste da li je neko od marinaca povređen ili ubijen u ovoj akciji. Naravno, tokom službe u Jugoslaviji ljudi su bili tako topli i prijateljski nastrojeni i bili su tako ponosni na svoje nasleđe i istoriju - baš kao i mi - kaže Ingliš.
Voditeljka programa potom objašnjava da je Ingliš u Beogradu proveo 15 meseci i da je radio kao deo osoblja koje je obezbeđivalo ambasadu SAD 80-ih godina.
- Kosovo je vrsta svete zemlje. Kosovo je njima ono što je Bunker hil (velika bitka koja se odigrala 17. juna 1775. u okviru američke opsade Bostona tokom rata za nezavisnost. Britanci su odneli Pirovu pobedu, ali, zbog velikih gubitaka, kasnije su izgubili rat od kolonista) za neke Amerikance. Postoji velika mogućnost da bi oni mogli da izvrše invaziju na Kosovo, zato što je za njih to kao revolucija ili ustanak - izneo je Ingliš svoje viđenje konflikta.
Ovaj bivši marinac kaže da je zahvalan Bogu što niko od osoblja koji su te noći bili u ambasadi i američkih građana nije povređen.
Prilog se završava vešću da je ambasada SAD povukla deo personala iz Srbije dok situacija ponovo ne bude bezbedna.

Ambasada SAD predala snimke demonstracija
Juče je ambasada Sjedinjenih Američkih Država istražnim organima dostavila snimke sigurnosnih kamera koji bi trebalo da pomognu da se rasvetli uzrok smrti Zorana Vujovića (21), čije izgorelo telo je nađeno u ambasadi prošlog četvrtka. Okružni sud u Beogradu saopštio je da mu još nisu dostavljeni zvanični rezultati obdukcije i toksikološkog veštačenja tela. Zoran Vujović je sahranjen juče na novosadskom Novom groblju u prisustvu više od 3.000 ljudi.

Priča o drugom marincu
Priču o marincu Dastinu Hofu, rodom iz Beograda u Montani, u SAD, objavio je list „Bouzman dejli kronikl”. Hof je bio u ambasadi u Beogradu u vreme kada je ona napadnuta. On tvrdi da nije bilo sukoba s demonstrantima. „Nismo u ratu s tim ljudima. Većina njih je bila pijana i nemate opravdan razlog da ih napadnete”, rekao je Hof. On je ocenio da je moral marinaca visok i da će oni nastaviti da rade svoj posao.

Posle patika, tu je i „Kosovo za računare"

Za razliku od snimka „Kosovo za patike” na kome se jasno vide akteri, na ovom snimku, koji je postavila oštećena prodavnica, nemoguće je identifikovati huligane jer je u radnji bilo prilično mračno...

Nakon što se na internetu pojavio snimak „Kosovo za patike”, na kojima „čuvene” plavuše Marija i Jovana zajedno s ostalim huliganima pljačkaju prodavnice, juče je na sajtu YouTube objavljen snimak „Kosovo za računare”. Na snimku, koji je zabeležila sigurnosna kamera prodavnice „List Computers”, vidi se kako nekoliko desetina huligana demolira i pljačka prodavnicu i tehničke robe u Nemanjinoj ulici.

MONITOR - Nakon što su zajedničkim snagama uspeli da razvale i podignu zaštitna metalna rol vrata, huligani su razbili izlog i upali u prodavnicu. Za samo minut i 29 sekundi, koliko i traje snimak upada, vandali su uspeli da demoliraju kompletnu prodavnicu i ukradu veći deo robe. Kako za „24 sata” kažu iz prodavnice „List Computers”, nastala šteta je gotovo stoprocentna, mada se tačan iznos još procenjuje.
- Huligani su počeli da pljačkaju negde između sedam i osam sati, tačno vreme ne znamo, ali svakako se dogodilo kada su počeli nemiri u gradu. Odneta je i uništena velika količina robe, a uglavnom je reč o veoma skupim predmetima jer je u radnji izložena tehnička roba. Mi sada naručujemo novu robu, stakla, police i drugi inventar kako bismo mogli da nastavimo sa radom - kažu iz prodavnice „List Computers”.
Za razliku od snimka „Kosovo za patike” na kome se jasno vide akteri, na ovom snimku, koji je postavila oštećena prodavnica, nemoguće je identifikovati huligane jer je u radnji bilo prilično mračno.

Istraga protiv plavuša
Zbog sumnje da su počinile tešku krađu tokom prošlonedeljnih demonstracija, Prvi opštinski sud u Beogradu pokrenuo je istragu protiv Maje Trbojević (20) i Jovane Petrović (19), devojaka sa snimka poznatog kao „Kosovo za patike”. Istražni sudija saslušao je privedene devojke, ali im nije odredio pritvor, pa će se one braniti sa slobode. U prethodna četiri dana dežurnim istražnim sudijama privedeno je četvoro od 192 uhapšenih tokom nereda i pljački u centru Beograda.

„Pathfinder” pobeđuje sve zamke prirode

Laki terenac s dizel motorom od dve i po litre (174 KS) u sekundi se iz gradskog automobila pretvara u pustolova...

Nisan je prošle nedelje u Topoli predstavio gamu svojih modela koji mogu da se kupe u Srbiji. Najveće interesovanje izazvala je „teška konjica” predvođenja „kaškaijem”, kompaktinim krosoverom s pogonom na sve točkove, čija je odlična prodaja iznenadila sve, pa i ljude iz Nisana.

PANORAMA - „Kaškaji” je takozvani gradski SUV, koji ume da se snalazi i po lošem terenu, ali ipak više uživa u vožnji gradskim ulicama ili autoputevima. Pristojnom cenom i bogatom opremom privukao je brojne kupce, tako da je Nisan u svojoj fabrici u Sanderlendu uveo i treću smenu.
Srbija se ne razlikuje od ostatka Evrope, za koju je „kaškaji” i predviđen. Na automobil se čeka i po šest meseci, što znači - naručite u proleće, a vozite u jesen. Testirani model pokretao je komon-rejl dizelaš od dve litre i 150 KS, dovoljno snažan da se izbori s tonu i po teškim „kaškajiem”. Agregat, inače razvijen u Renou, radi mirno i tiho, a u kombinovanoj vožnji ne bi trebalo da troši više od sedam litara dizela na 100 kilometara. Luksuzna oprema „tekna” nudi sve potrebno, dok je pravi mamac za kupce stakleni panoramski krov. U „kaškaiju” se sedi visoko, ali period privikavanja je kratak, jer je sve podređeno udobnosti vozača. Cena testiranog modela s automatskim menjačem je 34.630 evra (s šestostepenim ručnim menjačem 32.890 evra). Osnovni model „kaškaji 1.6” s opremom „visia” prodaje se za 19.960 evra.
Pravo iskušenje za vožnju predstavljao je pikap „navara” sa svojih 5.22 metara dužine. U kompaniji „Radulović grup”, ovlašćenom dileru Nisan vozila za Srbiju, iznenadili su nas podatkom da se kod nas „navaro” prodaje bolje od „mikre”. „Navara” je namenjena „gradskim kaubojima”, a početna cena je 33.220 evra.
„Nisan X-trejl” van puta radi sve ono što je zabranjeno „kaškaiju”, a po istoj ceni (2.0 dCi 4x4 od 29.500 evra), dok je za „off-roud” uživanje stvoren „patfajnder”. Laki terenac s dizel motorom od 2,5 litara (174 KS) u sekundi se iz gradskog automobila transformiše u „pustolova”, koji savladava sve zamke prirode. Cena „patfajndera” je od 38.804 do 55.118 evra.

Rekordna vrednost nafte i evra

Cena sirove nafte dostigla je u utorak uveče rekordnu vrednost od skoro 101 dolara po barelu zbog reakcije investitora na slab dolar nakon niza sumornih ekomskih pokazatelja.

Velika potražnja nafte za grejanje u Evropi i SAD usred hladnog talasa, kao i naznake iz OPEK-a uoči sastanka sledeće nedelje da neće povećati proizvodnju, dodatno su podstakli skok cene sirove nafte.
Američka sirova nafta poskupela je za 1,65 dolara na 100,88. Cena u Londonu je povećana za 1,94 dolara na 99,63 dolara pošto je prethodno dostignut evropski rekord od 99,67 dolara po barelu.
Stručnjaci ocenjuju da je slab dolara "najveći katalizator" ovog skoka nafte. Slab dolar navodi trgovce da povećavaju nominalne cene robe koja je izražena u toj vlautu kako bi sačuvali vrednost izraženu u drugim valutama.
Vrednost dolara je juče naglo pala pošto su izveštaji pokazali da je poverenje američkih potrošača na najnižem nivou u poslednjih pet godina.

Novi rekord evra u Njujorku
Za razliku od dolara, euro je u Njujorku dostigao novi rekord, zahvaljujući između ostalog, rastu nemačkog ekonomskog indeksa Ifo.
Evro je u utorak u Njujorku vredeo 1,4982 dolara.
Iako se prethodno očekivalo da će barometar poslovnog raspoloženja direktora nemačkih korporacija biti na 102,7, njihov optimizam bio je zapravo osetno viši dostigavši 104,1 poena.
Taj konjukturni barometar meri ugledni nemački institut Ifo. Na osnovu tih podataka ekonomski analitičari zaključuju da se recesija još nije prelila iz SAD u Evropu.

Elektronski rokovnik

Elektronski rokovnik
Neki IT proizvodi, verovali ili ne, osvanu u Beogradu i pre nego što će premijerno biti predstavljeni na najvećem i najznačajnijem sajmu informacionih tehnologija na svetu, hanoverskom CeBIT-u.

Ove godine, na skupu poslovnih korisnika kompanije Fujitsu Siemens Computers „Dynamic Data Center Roadshow 2008“, paralelno sa poslovnim rešenjima za kreiranje dinamičkih IT infrastruktura predstavljeni su i prenosivi računari koji još kako mogu da „kupe“ i produktivnost i slobodno vreme korisniku.

LIFEBOOK P1620
Novi, ultralagan konvertabilni prenosivi računar sa oznakom Lifebook P1620 predstavljen ovom prilikom, namenjen je upravo poslovnim korisnicima i pravi je primer generatora mobilnosti i slobode korisnika. Ovaj model dimenzija omanjeg rokovnika i „težine“ samo jednog kilograma, pri tom predstavlja kombinaciju prenosivog i tabličnog PC-ja. Dakle, ako više volite pisanje od kuckanja po tastaturi - dovoljan je jedan okret ekrana. Performanse i snagu u rangu ozbiljnog poslovnog računara dopunjuje integrisana UMTS opcija za bežični pristup Internetu, odnosno mogućnost povezivanja preko 3G mobilne mreže. Rezolucija ekrana veličine 8,9 inča u ovom modelu je odlična, celih 1280x786 elemenata slike, što će svakako olakšati dugotrajniji rad a time i kupovinu slobodnog vremena. Lifebook P1620 će, naravno, moći da se kupi tek po otvaranju sajma CeBIT 2008, dakle nakon 4. marta.

Amilo Si2636
Za ljubitelje pretežno slobodnog vremena, Amilo Si2636 multimedijalni računar iz programa ovog proizvođača je notebook senzacija koja pleni poglede okruženja - tanak, blještavo crne boje, sa stilizovanom neoncrvenom linijom duž bočnih strana računara koja veoma originalno naglašava preklop i sam obod ekrana. Nesvakidašnji „fensi zasečen“ oblik stvara utisak da je ovaj notebook Fujitsu Siemens Computersa još tanji i manji od svojih inače minimalnih gabarita.
Magnet za oči samog korisnika je pri tom brilijantna „BrilliantView“ tehnologija ekrana koja prosto oživljava boje, dok moćna Intel Centrino tehnologija „ispod haube“ sa finesama poput Bluetooth 2.0 bežičnog povezivanja ili izlaza za SATA eksterne diskove, gradi potpun užitak u mobilnosti sa stilom.

Ceca i Đuričko idealni ukućani

Ceca i Đuričko idealni ukućani

U subotu će u kuću „Velikog brata“ kao VIP ukućani najverovatnije ući hrvatski pevač Dino Dvornik (koleba se zbog političke situacije), estradne zvezde Mina Kostić, Era Ojdanić, Kaja, a i dalje se pregovara sa voditeljkom Suzanom Mančić, bosanskim folk pevačem Nazimom Gljivom, reperom Ilom, Minimaksovim sinom, te manekenkom Anastasijom Buđić. Organizatori nam sigurno spremaju i nekoliko iznenađenja, imena ukućana se do subote uveče drže u strogoj tajnosti, a mi smo uz pomoć čitalaca pokušali da otkrijemo koja bi bila idealna ekipa ukućana. Rezultati naših anketa su sledeći: najzabavnije bi bilo videti političare u kući, dok se među javnim ličnostima najbolje kotiraju Ceca, Čola, Milan Kalinić, Nikola Đuričko...

Dok gledaoci sa nestrpljenjem iščekuju početak serijala koji će i ove godine prenositi TV B92, razmišljajući kako će se poznati likovi snaći zatvoreni na mesec dana u borbi za 50.000 evra, „Blic“ je od čitalaca ali i prošlogodišnjih VIP ukućana pitanjem „Koga biste želeli da vidite u kući?“ pokušao da otkrije ko bi bili idealni junaci.
Nekadašnji VIP ukućani koji su nas prošle godine zabavljali svojim dosetkama, zaljubljivanjima i svađama, ove godine prvenstvo bi dali političarima. Tako bi pojedinci voleli da u kući „Velikog brata“ živi čak i predsednik Srbije Boris Tadić, a osim njega, nekadašnji učesnici bi želeli da ove godine u kuću uđu i Ceca Ražnatović, Sergej Ćetković, Dino Dvornik (velika želja voditelja Dragana Marinkovića Mace), Isidora Bjelica, Lane Gutović, Ana Ivanović, Emina Jahović...
Pitali smo čitaoce u anketi na našem sajtu www.blic.co.yu i koga bi voleli da vide u kući, kada su zanimanja u pitanju. Po svemu sudeći, ljudi bi više od svega voleli da vide političare, zatim sportiste, dok im ljudi iz sveta šoubiznisa i nisu toliko zanimljivi. A kada je reč o ličnostima, čitaoci bi najradije u kuću zatvorili Cecu, Zdravka Čolića, Ramba Amadeusa, Jelenu Karleušu, Vladu Georgieva, Željka Joksimovića... Interesantno je i to da bi od političara čitaoci najviše voleli da vide Nenada Čanka i Aleksandra Vučića, naravno u paketu. Odlično se kotiraju i spisateljica Isidora Bjelica, kao i neuništiva Milka Canić, supervizor popularnog kviza „Slagalica“. Takođe, čitaoci bi u kući „Velikog brata“ voleli da vide i voditelja Milana Kalinića, pevača Tonija Montana, Daru Bubamaru, glumce Nikolu Đurička i Nenada Jezdića, Vudu Popaja, Tijanu Dapčević, Zoranu Panić, Milića Vukašinovića...

Reč bivših vip ukućana

Big Lale

- Voleo bih da u kući vidim političare. Recimo predsednika Borisa Tadića. Takođe, radovao bih se kada bi u kuću ušla Isidora Bjelica, ona je žena za sve. A od ovih zabavnih izabrao bih Marka Živića i Laneta Gutovića. Gutović je hladnokrvan prema svemu i ne verujem da bi iko mogao da ga iznervira - kaže Big Lale.
Ognjen Ivanović
- Ne zanima me preterano ko će se naći u kući u ovoj sezoni. Ako bih već mogao da biram koga želim da gledam 24 časa u kući „Velikog brata“, sve bi se svelo na pevačicu Eminu Jahović. Nju bih jedino mogao da gledam non-stop, a da slušam nemam želju nikoga - iskren je Ognjen.
Danijel Alibabić
- Moj izbor za ukućane „Velikog brata“ bili bi teniserka Ana Ivanović, pevač Sergej Ćetković i pevačica Milena Vučić. Ana, zato što je pre svega prezgodna cura, a siguran sam da bi se i dobro snašla u kući. Sergej Ćetković je, po mom mišljenju, jedna kompletna ličnost i rado bih ga gledao u kući - zaključuje Danijel.
Goga Sekulić
- U kući bih volela da vidim Cecu Ražnatović, Borisa Tadića, Mila Đukanovića, pevača Dina Merlina, manekenku Tamaru Paunović i megakošarkaša Vladu Divca. Mislim da bi ova kombinacija bila fantastična i da bi gledaoci imali šta da vide. Ovaj skup je sjajan i ja bih ih rado gledala u kući - otkriva svoje želje Goga.
Marta Keler
- U kući „Velikog brata“ bih želela da vidim nekog interesantnog. Nekog ko je beskrajno duhovit, pun duha jer mislim da narod voli takve lude. Moj izbor bi bile Isidora Bjelica i Vendi zato što su obe blesave i mislim da bi se sjajno uklopile. Isidoru Bjelicu pre svega poštujem i mislim da bi se super snašla u toj situaciji - objašnjava Marta.
Dragan Marinković maca
- Najveća želja bi mi bila da u kući „Velikog brata“ sa poznatima gledam hrvatskog pevača Dina Dvornika. Mog brata, mog dobrog druga. Voleo bih da on uđe u kuću i navijam za to. Od ovih drugih stvarno ne znam koga bih izabrao i koga bih voleo da gledam - priča Maca.

Top 10 želja
1. Ceca Ražnatović
2. Nikola Đuričko
3. Vlado Georgiev
4. Zdravko Čolić
5. Rambo Amadeus
6. Jelena Karleuša
7. Toni Montano
8. Milka Canić
9. Isidora Bjelica
10. Milan Kalinić

Iz koje branše bi bili idealni ukućani
pevači 15%
glumci 14%
voditelji 5%
sportisti 20%
biznismeni 7%
političari 36%

Gledajte film u kolima

Gledajte film u kolima

Popularnost mobilnih uređaja sve više raste, pa ćete danas teško naći nekoga ko nema barem MP3 plejer, a o USB flash uređajima da i ne govorimo. Kod nas sve traženiji postaju i portabl DVD plejeri koji su naročito popularni kod ljudi sa decom i onih koji često putuju. Uporedo sa popularnošću rastu i njihove mogućnosti, pa danas osim proste reprodukcije DVD filmova ili muzike, neki nude i mogućnost praćenja TV kanala.

Mi vam danas, uz pomoć stručnjaka iz PC centra, predstavljamo nekoliko uređaja iz različitih kategorija na kojima možete pratiti multimedijalne sadržaje gde god da se nalazite. Dakle, možete da ih koristite u automobilu, možete da ih nosite na put, da gledate filmove na plaži... Možete sve. Evo nekoliko preporučenih uređaja.

Mustek MP80D
Ovaj model poseduje sve standardne karakteristike, kao i prethodni model, ali u odnosu na njega ima jednu značajnu komponentu: u sebi ima ugrađen i TV Tuner - pa se pomoću integrisane antene na njemu može gledati i TV program, a memorija pamti do 1.000 TV kanala. Poseduje i slot za memorijske kartice, kao i priključak za USB pa pristup multimedijalnim sadržajima nikada nije bio brži i lakši. Za njega treba izdvojiti 21.038 dinara.
MUSTEK MP 76 E
Poseduje sve napredne funkcije neophodne za gledanje filmova na bilo kom mestu i u bilo koje vreme. Ima jaku antišok zaštitu, dolby digital dekoder, slot za memorijske kartice i ekran od 7 inča - a sve to je sada mnogo dostupnije jer sve funkcije mogu da se prate na srpskom jeziku. Podržava: DVD, DVD+R/RW, DVD-R/RW, CD, CD-R/RW, MPEG4, MP3, Kodak Picture CD i JPEG. Napaja se preko punjive baterije, punjača za automobil od 12V i/ili AC/DC adaptera. Ima ugrađene stereo-zvučnike, a ako ipak hoćete da se osamite, tu je i pri-ključak za slušalice. Naravno, moguće ga je povezati na televizor, a komande možete davati i preko daljinskog upravljača.
Cena je 12.248 dinara.

Mustek PD77
Ovaj model ima čak dva tanka displeja od 7 inča, pa je kao takav namenjen pre svega korišćenju u automobilu. Zahvaljujući opremi koja se dobija uz njega, lako je i jednostavno zakačiti ga na naslone prednjih sedišta. Podržava veliki broj različitih audio i video formata, od MP3, preko DivX, do audio CD i JPEG.
Cena mu je 18.600 dinara.

Asus a636n
Zahtevnijim korisnicima namenjen je ASUS A636N, koji je pravi mali kompjuter. Osim reprodukcije filmova i MP3 muzike, on je opremljen Microsoft Mobile 5.0 premium operativnim sistemom - što njegove mogućnosti proširuje do maksimuma.
Ima integrisanu GPS jedinicu, pa se može koristiti u navigaciji jer podržava veliki broj komercijalnih GPS mapa. Da ima ugrađene dodatke za bežično povezivanje - Bluetooth i Wireless LAN - ne treba posebno ni pominjati jer se kod jednog ovakvog uređaja to podrazumeva.
Uglavnom ukoliko vam treba moćan kompjuter koji staje u ruku, sa velikim ekranom i multimedijalnim i navigacijskim mogućnostima - Asus A-636N je pravi izbor.
Cena je 36.950 dinara.

Dečji kosturi u sablasnom sirotištu

Dečji kosturi u sablasnom sirotištu

Britanski detektivi istražuju bivše sirotište u Džersiju, ostrvu pod upravom britanske krune između obala Francuske i Engleske, nakon što su tamo u subotu pronašli kostur maloletne devojčice. Policijski psi pretražuju okolinu sablasne viktorijanske zgrade Hot de la Garen, koja je danas hostel, a detektivi strahuju da bi mogli otkriti još šest dečjih kostura. Mediji spekulišu da je reč o najvećem britanskom skandalu - zločinima nad mališanima koji su počinjeni na ostrvu pre 40 godina.

Policijska istraga o zlostavljanju dece na ostrvu vođena je u tajnosti, a prvi put je obelodanjena u javnosti u novembru 2007. Tokom intervuja sa osobama koje su bile žrtve zlostavljanja kao deca, policija je počela da sumnja da su u sirotištu, koje je korišćeno i za snimanje poznate kriminalističke serije „Beržerak“, sakrivena tela preminule dece. Tri osobe, koje su kao deca bile smeštene u dom, rekle su policiji da su im drugari jednostavno nestajali.
Policija je tada u Hot de la Garen došla sa najboljim radarskim detektorima i dva najbolja psa tragača. Psi su nanjušili zabetoniran kostur sedmogodišnje devojčice u blizini glavnog dvorišta i pažnju istrage usmerili na još šest lokacija. Pored kostura, za koji se veruje da datira iz ranih 80-ih, policija je pronašla i devojčicinu šnalu, dugme i deo odeće.
Policajci sada pretražuju pedalj po pedalj i studiraju građevinski plan zgrade jer su brojni podrumi velelepne građevine zabetonirani. Istragu vodi Leni Harper, zamenik načelnika policije, koji je rekao da je stravično otkriće možda samo „vrh ledenog brega“.
Upitan da li postoji mogućnost da policija pronađe još tela, Harper je rekao: „Moguće je da ćemo pronaći još šest kostura, a možda i više.“
„Na svakoj od šest lokacija koju su nanjušili psi tragači radar je pokazao određenu vrstu smetnje“, rekao je Harper. „Još uvek ne možemo reći da je reč o ubistvu, ali informacije koje dobijamo vode nas ka otkriću najgoreg“, dodao je on.
U okviru istrage policiji se javilo više od 140 osoba koje su davno obitavale u sirotištu, tvrdeći da su bili žrtve mučenja i silovanja.
Oni su opisali da su telesna mučenja, bičevanja i zatvaranja dece u mračne ćelije predstavljala „rutinu“. Osobe koje su bile smeštene u dom bile su ili siročad ili odbačena deca, pa njihov nestanak niko zapravo ne bi ni primetio. Zaposleni u domu, najverovatnije namerno, nisu vodili evidenciju o mališanima koji su u njemu boravili.
Velelepno zdanje je izgrađeno 1867. kao Industrijska škola za „decu iz niže klase ili odbačene mališane“. Škola je kasnije postala Dom za dečake koji se zatvara 1986, a od 2004. Hot de la Gren postaje prvi hostel na ostrvu.
Veruje se da je u domu sa 60 kreveta, od ranih 50-ih do njegovog zatvaranja sredinom 80-ih, bilo zbrinuto više od 1.000 mališana. Mnoga od dece od sedam do 14 godina bila su deca sa posebnim potrebama. Kada je sirotište zatvoreno, mališani su prebačeni u druge institucije širom Džersija, gde su mučenja trajala sve do početka ove decenije. Policija je ušla u trag žrtvama koje žive čak u Australiji i na Tajlandu.
U januaru 2008. podignuta je prva optužnica protiv Gordona Kloda Voteridža (76), koji je optužen da je vršio bludne radnje nad tri devojčice mlađe od 16-godina, u periodu od 1967. do 1979. Policija kaže da poseduje spisak sa imenima 40 osumnjičenih koji su nekada radili u domu „Sent Martin“ na istočnoj obali Kanalskih ostrva, koja čine Džersi i Gernzi.
Stjuart Sivret (42), senator Džersija, rekao je da je zbačen sa položaja ministra zdravlja i socijalnog staranja na ostrvu, jer je izrazio sumnje da je bilo zlostavljanja dece. On tvrdi da je razgovarao sa osobama koje danas imaju oko 60 godina, a koje su mu ispričale da su deca zadobijala teške udarce u glavu, silovana, šibana i zatvarana u tamne podrume, gde su čamila i po nekoliko nedelja.
Međutim, Frank Voker, generalni guverner Džersija, odbacio je takve tvrdnje i rekao da je „najnovije otkriće šokiralo sve stanovnike ostrva“.
Džersi nije deo Ujedinjenog Kraljevstva, niti EU, ali je pod suverenitetom britanske krune, kojeg predstavlja generalni guverner na ostrvu. Džersijem rukovodi „bejlif“, što je srednjovekovni oblik vladavine u Francuskoj, i on predsedava parlamentom i sudom. Glavni grad je Sent Helije sa 30.000 stanovnika.

Najveći skandali u Britaniji
Velški skandal - Najveći skandal o masovnom zlostavljanju dece do sada otkriven je u Severnom Velsu. Izveštaj istrage „Voterhaus“, koji je obelodanjen u februaru 2000, otkrio je slučajeve sistematskog zlostavljanja mališana u domovima za nezbrinutu decu tokom 70-ih i 80-ih. Broj žrtva zlostavljanja dosegao je 650, od kojih je 12 izvršilo samoubistvo, jedna osoba je osuđena za ubistvo, dok su drugima životi zauvek uništeni. Klivlendski skandal - U Klivlendu 1987. na videlo je izbio skandal o seksualnom zlostavljanju više od 120 mališana, a za slučaj su okrivljeni doktori Marijeta Higs i Džefri Vat, koji su radili kao pedijatri u bolnici „Midelsbro“ i koristili specifične metode tokom medicinskih pregleda.

Nepogrešivo čulo mirisa kokera Edija
Za jezivo otkriće kostura sedmogodišnje devojčice u Hot de la Garenu zaslužna su dva policijska kokera, koji imaju izrazito osetljivo čulo mirisa. Prvi koker, po imenu Edi, posebno je treniran za otkrivanje ostataka ljudskih tela i kostura. Drugi, Kila, istreniran je da otkrije i mikroskopski male tragove krvi. Ova dva policijska psa za otkrivanje leševa iz Južnog Jorkšira prošle godine su bila u Portugalu i radila na slučaju nestale devojčice Medlin Mekejn.

BANJALUČKI BOJ ZA KOSOVO!

U žestokom sukobu posle velikog narodnog mitinga protiv samoproglašenja Kosmeta povređene desetine demonstranata i policajaca, a šestoro zadržano na hirurgiji. Policija uhapsila 20 lica, među kojima 15 maloletnika

Ulice Banjaluke juče su, posle prošlonedeljnih sukoba demonstranata i policije, ponovo pretvorene u poprište žestokog obračuna građana i organa reda, koji su se suprotstavili masi u pokušaju da je zaustave u naletu na zgradu američkog konzulata! U neredima ispred predstavništva SAD i u okolnim ulicama povređene su desetine policajaca i izgrednika, a šest lica zadržano je u banjalučkom Kliničkom centru. Portparol KC-a Tamara Radlović saopštila je da je pomoć ukazana četvorici policajaca, jednom šesnaestogodišnjaku, koji je zaradio prelom zida sinusa, i jednoj ženi. Policija je uhapsila 20 lica, među kojima je 15 maloletnika. U neredima su razbijani izlozi prodavnica, vozila i prozori na stambenim zgradama u blizini Konzulata, koji je ovog puta ostao neoštećen!

Dodik: Moćan miting

Premijer Srpske Milorad Dodik istakao je da će na zasedanju Saveta za primenu mira u Briselu poručiti da dolazi sa moćnog mitinga Srba i drugih građana RS, koji će uvek reagovati na nepravdu i koje niko ne može naterati da urade ono što neće.

- RS je trajna, naša, volimo je i niko je neće ugrožavati i omalovažavati. U proteklom ratu ginuli su i Srbi i nema kolektivne odgovornosti - odgovornost je pojedinačna! Ne može biti kriv narod ili republika! To je jasan stav RS! Nemamo ništa protiv Sarajeva, ali oni iz Sarajeva ne treba da se mešaju u RS! - poručio je Dodik.

Do sukoba je došlo odmah posle završetka velikog narodnog mitinga protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, koji je, u prisustvu 20.000 ljudi, održan na banjalučkom Trgu Krajine. U trenutku dok su građani, pristigli iz svih delova RS, počeli da se razilaze posle mirnog i dostojanstvenog skupa, na kojem su govorili najviši zvaničnici Srpske, grupa demonstranata, predvođena banjalučkim srednjoškolcima i navijačima, ostrvila se na zgradu predstavništva SAD u ulici Jovana Dučića. Tu ih je dočekao kordon MUP-a, a Konzulat je obezbeđivalo i jedno oklopno vozilo Specijalne policije. Pojačano policijsko obezbeđenje sprečilo je demonstrante da priđu zgradi predstavništva SAD. Tada su poletele prve kamenice, kojima su demonstranti zasuli policiju, a na njihovoj meti našla se i prodavnica hrvatske firme „Kroata", čiji je izlog razbijen u paramparčad. Ceh je takođe platilo i nekoliko automobila koji su bili parkirani u blizini američkog konzulata. Napadači na predstavništvo pokušavali su na sve moguće načine da razbiju policijski kordon. Međutim, policajci, koji su dobili izričito naređenje da sačuvaju predstavništvo SAD kako znaju i umeju, posle višesatnih okršaja uspeli su da razbiju demonstrante, koji su se razbežali po okolnim ulicama. Iako su srednjoškolci i navijači bežali u manjim grupama, policajci u civilu ispred Glavne pošte uhapsili su najmanje petoricu demonstranata. Jako policijsko obezbeđenje juče je bilo raspoređeno ispred svih važnijih objekata u gradu. Zgrade Vlade RS, Banskog dvora i brojnih diplomatskih predstavništava zapadnih zemalja bile su toliko dobro obezbeđene da se srednjoškolci i navijači nisu ni usudili da ih napadnu.

Iako su premijer RS Milorad Dodik, ministar policije Stanislav Čađo i Branislav Dukić, predsednik Spone, koja je zvanični organizator jučerašnjeg narodnog mitinga, posle obračuna policije i srednjoškolaca bili nedostupni za komentar, Press RS saznaje da su i Vlada i organizatori zadovoljni intervencijom policije i veruju da će SAD i sve druge zapadne zemlje odati priznanje MUP-u RS na obavljenom poslu.

Međutim, da su izgrednici bacili senku na jučerašnji miran i dostojanstven protest na Trgu Krajine, uverena je većina građana RS, jer je miting, osim podrške Srbiji i srpskom narodu na Kosovu, iskorišćen i da zvaničnici RS još jednom poruče da je Srpska nesporna i trajna kategorija!

Građani su na ovaj retko viđeni skup u Srpskoj počeli da dolaze još u ranim prepodnevnim časovima autobusima iz Bijeljine, Gacka, Milića, Trebinja i drugih mesta. Mnogi su došli i privatnim automobilima iz Srpskog Goražda, Prijedora, Dervente... Nosili su transparente na kojima je, između ostalog, pisalo „Hoćemo samostalnu RS", „Priznajte Republiku Srpsku Krajinu!", „Srbija = RS = Kosovo!", uzvikivali „Kosovo je srce Srbije!".

Mihajlica: GDE SU RADMANOVIĆ, ŠPIRIĆ I ŽIVKOVIĆ?!

Predsednik SRS RS Milanko Mihajlica izrazio je nezadovoljstvo organizacijom protestnog skupa, a kao krivca navodi Vladu RS i Sponu, ističući da je miting trebalo organizovati odmah posle jednostranog proglašenja lažne države Kosovo.

- To je trebalo da uradi Vlada RS u saradnji sa srpskim političkim partijama! Međutim, vlast nije smela da na sebe preuzme organizaciju protesta, ali su se zato predstavnici Spone u potpunosti stavili u službu vlasti, zbog čega na mitingu nije bio očekivan broj građana - kaže Mihajlica, i pita se zašto protestima nisu prisustvovali srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović, predsedavajući Saveta ministara Nikola Špirić i predsedavajući Parlamenta BiH Milorad Živković.

Obraćajući se prisutnima, predsednik Vlade Republike Srpske Milorad Dodik, koji je nosio bedž sa grbom i zastavom Srbije, poručio je da nije problem jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, već je problem što su velike zemlje priznale takvu nepravdu.

- To stvara osećaj nezadovoljstva i prevare kod srpskog naroda! Najvažniji odgovor RS na sve nepravde je miran i demokratski protest, a BiH nikada neće priznati Kosovo! Dok živimo ovde, nećemo priznati nikakvo nasilje koje je odvojilo Kosovo od Srbije! - rekao je Dodik.

Predsednik Narodne skupštine RS Igor Radojičić rekao je da je građane na miting okupila nepravda koja se čini otimanjem dela teritorije suverene države Srbije. On je podsetio da je jedinstven stav svih srpskih parlamentarnih stranaka da ne priznaju i ne prihvate nezavisnost južne srpske pokrajine.

- Ovu poruku i stav treba da potvrdi i ovaj veliki parlament građana na otvorenom i to treba da bude poruka građana RS, a ne pojedinaca. Ne prihvatamo tumačenje po kojem je Kosovo izolovan slučaj, jer ako svet prizna nezavisnost Kosova, onda pravo na nezavisnost imaju i druge teritorije širom sveta, koje sa demokratski izraženom voljom svog naroda mogu da pokrenu pitanje samostalnosti - poručio je Radojičić.

Narodni poslanik Borislav Bojić rekao je da je sveta obaveza da se ne dozvoli trganje Kosova iz utrobe Srbije, poručivši da su na srpskoj strani i pravda i istina.

- Republika Srpska nikada neće priznati lažnu državu Kosovo, a ukoliko većina zemalja prizna jednostrano proglašenu nezavisnost južne pokrajine Srbije, nema razloga da i RS ne krene svojim putem! - poručio je Bojić, koji se obratio prisutnima u ime parlamentarnih stranaka.

Na mitingu su govorili i predsednik Boračke organizacije RS Pantelija Ćurguz, lider Spone Branislav Dukić, student Novica Koroman i bokser Goran Delić.

KUPILI PRODATO!

Firma koja gradi hipermarket "Vero" na Voždovcu traži da joj se što pre omogući izvođenje radova na zemljištu koje je legalno kupila prošle godine, a koje je već jednom prodato pre 20 godina

Predstavnici firme "Meridijan inženjering", koja gradi hipermarket "Vero" u ulici Vojvode Stepe, pozvali su juče na odgovornost nadležne organe i zatražili da im se omogući da grade na zemljištu koje su legalno kupili. Posle niza protesta i serije incidenata građana, koji hoće da na toj lokaciji ostane parking, sukob je kulminirao pre dve noći kada je neko od nezadovoljnih sugrađana automobilom prešao preko noge radnika obezbeđenja!

Sami se bacaju pod auto

Dragan Dingarac, predstavnik građana, međutim, kaže da ni za jedno od rešenja nisu čuli i da žele sve da im se ponudi "crno na belo". On objašnjava i da se radnici obezbeđenja "bacaju na automobile, ne dozvoljavajući građanima da uđu na njihovo parkiralište".

- Niko nije povređen, to potvrđuje i zapis MUP-a - kaže Dingarac.

Nadležni iz Skupštine grada, institucije koja je obavezna da reši ovaj spor, međutim, danima ne uspevaju da nađu pravo rešenje koje bi zadovoljilo obe strane, već apeluju na strpljenje. Gradski čelnici dozvoljavaju da se ponavlja isti scenario iz Petog parkića na Zvezdari, kada su morali preduzeću "Crnotravac" da, iz džepova poreskih obveznika, isplate ogromnu odštetu jer su građani sprečili izgradnju poslovnog objekta.

Svi na sud

- Molimo investitore i stanare da imaju strpljenje, jer pokušavamo da nađemo najbolje rešenje, pošto su i jedni i drugi su u pravu. Svakodnevno se sastajemo i tražimo izlaz. A ako neko misli da je oštećen i da gubi novac, onda može sudovima koji su nezavisni da podnese tužbu - kaže v. d. gradonačelnika Zoran Alimpić.

fakti:

- Sporno zemljište na uglu Vojvode Stepe i Mite Cenića bilo je privatna svojina sve do 1960. godine

- Opština Voždovac je 1987. godine parcelu ustupila Stambenoj zadruzi "Prostor" da podigne zgradu, parking za 126 stanova i uredi zelene površine

- Zadruga "Prostor" ju je 2007. godine uknjižila kao svoje vlasništvo i prodala "Veropulosu"

- Namera "Veropulosa" je da na ovoj lokaciji sagradi peti po redu megamarket "Vero" u Beogradu

Prema rečima direktora "Meridijan inžinjeringa" Babisa Karagiozidisa, investitor i ova firma imaju sve papire koji su neophodni za početak radova, a odlaganjima koje su izazvali nezadovoljni stanari gube velike pare i ugled. On kaže i da firma "Trag", čiji je radnik povređen, najavljuje krivične prijave protiv stanara iz ulice Vojvode Stepe.

- Posle incidenta pozvali smo policiju, ali ona nije reagovala. To je drugi incident koji nas je naterao da u potpunosti obustavimo radove, iako imamo sve dozvole za gradnju, što potvrđuju i sve nadležne institucije. Niko ne može da nas zaštiti, gubimo ogroman novac, a zemljište smo dobili i platili sasvim legalno - objašnjava tehnički direktor "Meridijan inženjeringa" Slobodan Protić.

Tri ponude

Protić ističe da su stanarima predložena tri rešenja, ali da su oni to odbili, iako su nadležni iz Skupštine grada i opštine Voždovac voljni da učestvuju u njihovom finansiranju.

- Prvo, ponuđeno im je da se izgradi podzemna garaža između "Vera" i ulice Vojvode Stepe, drugo, da se podzemne garaže izgrade između "Vera" i stambenih zgrada i, treće, najpovoljnije rešenje, da se izgradi nadzemna garaža sa 100 parking mesta, za šta bi se obezbedio poseban prostor betoniranjem posebne ploče u drugoj nivelaciji. Izgradnja garaža po prvom i drugom planu koštala bi oko 400.000 evra, a treća varijanta je još najjeftinija, oko 250.000 evra. Sumnjamo da je pravi razlog svih ovih problema to što neki od stanara u stvari žele to zemljište - kaže Protić.

PARE SRBIMA, NE ALBANCIMA

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić predložiće Vladi da prekine otplatu kosovskog duga i da te pare usmeri na Srbe na Kosmetu

Predsednik G17 Plus i ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio je juče da će na sledećoj sednici Vlade predložiti da Srbija prekine da otplaćuje dug Kosova i Metohije međunarodnim poveriocima. On je istakao da je reč o značajnim sredstvima, koja iznose između 100 i 150 miliona dolara, i da umesto na otplatu kosovskog duga taj novac treba da bude usmeren na jačanje položaja Srba u pokrajini.

Rebalans budžeta zbog Kosova

Ministar finansija Mirko Cvetković najavio je juče mogućnost rebalansa budžeta zbog izdvajanja dodatnih sredstava za Kosovo i Metohiju.

- Razmatra se veliki broj zahteva srpskih institucija iz južne pokrajine koji prevazilaze mogućnosti tekuće budžetske rezerve i budžetska sredstva za Kosovo i Metohiju. Zato je velika verovatnoća da će se ići na rebalans budžeta - rekao je Cvetković posle obilaska filijale Uprave za trezor u Kosovskoj Mitrovici, i naglasio da će dodatna sredstva za Kosovo i Metohiju biti obezbeđena.

Podsetimo, u Zakonu o budžetu za 2008. godinu za Kosovo i Metohiju planirana je 31 milijarda dinara, i to po razdelima, u različitim ministarstvima.

- Taj novac treba da se preusmeri Srbima na Kosovu, a ne da se daje Albancima. Ako ne plaćamo dug, ne znači da se odričemo političkog zahteva za suverenitetom Srbije. Ako se jednog dana vrati taj suverenitet, mi možemo ponovo da plaćamo taj dug. Potrebno je u što kraćem roku uspostaviti ekonomski suverenitet nad delom teritorije Kosova gde žive Srbi - izjavio je Dinkić, i dodao da o njegovom predlogu ne postoji jedinstveno mišljenje, ali da očekuje da će on biti prihvaćen na sednici Vlade u četvrtak.

Ministar rudarstva i energetike i funkcioner Demokratske stranke Srbije Aleksandar Popović nije, međutim, želeo da komentariše Dinkićev predlog.

- Dogovor o otplati kosovskog duga potrebno je napraviti unutar Vlade Srbije - bio je kratak Popović.

Sa predlogom ministra finansija u potpunosti je saglasan nosilac Srpske liste za Kosovo Oliver Ivanović.

fakti

- Prema podacima Narodne banke Srbije, ukupan dug Kosova i Metohije na dan 31. decembra 2007. godine iznosio je 1,2 milijarde dolara

- Ove godine za naplatu dospeva 91 milion dolara, od kojih će 40 miliona biti plaćeno u martu, a preostalih 50 miliona dolara u nekoliko rata od aprila do kraja 2008.

- Ministar finansija Mirko Cvetković najavio je da će Srbija nastaviti da otplaćuje kosovski dug međunarodnim finansijskim institucijama, iako od 1999. godine nema nikakvih prihoda sa teritorije južne srpske pokrajine

- Zaista nema logike da Srbija servisira dug nastao u vreme kada ona nije upravljala tom teritorijom i ujedno nema nikakvih prihoda iz južne pokrajine. Mislim da takva odluka ne bi ugrozila položaj Srba na Kosovu, niti bi značila priznavanje samoproglašene države Kosovo. To bi bila čisto ekonomska, a ne politička odluka - smatra Ivanović, i dodaje da o svemu tome Vlada Srbije prvenstveno mora da razgovara sa UNMIK-om.

Dinkićev predlog ne zvuči loše ni funkcioneru Demokratske stranke i predsedniku skupštinskog Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom Aleksandru Vlahoviću. On, međutim, smatra da država Srbija pored izdvajanja značajnih investicija za podizanje životnog standarda Srba na Kosovu ipak treba da nastavi da otplaćuje kosovski dug.

- Slažem se sa ministrom Dinkićem da bi Srbija trebalo da podstiče preduzetništvo, prvenstvo da se otvore nova radna mesta na Kosovu, u onim delovima gde je srpsko stanovništvo. Međutim, otplata kosovskog duga međunarodnim kreditorima je političko pitanje. Srbija ne priznaje jednostrano i nezakonito proglašenje nezavisnosti Kosova i smatra ga delom svoje teritorije. Stoga je važno da Srbija kao do sada nastavi da otplaćuje svoje dugove - kaže Vlahović.

уторак, 26. фебруар 2008.

Zenith Zero-G


Sakupili ste pola miliona dolara u posudi za sitniš? E pa, onda bi trebalo da svim šminekerima sa Breitling i Omega satovima bacite rukavicu u facu ovim Zenith čudom tehnike.
Zero-G je Tourbillon čuvenog švajcarskog proizvođača satova, a inspirisan je nevidljivim stealth avionima. Tačnost je na nivou milisekundi, a kako se radi o mehanizmu sa Tourbillonom uticaj gravitacije na rad sata je isključen, tako da slobodno možete da se vozite u vašem interkontinentalnom bombarderu bez straha da ćete zakasniti na mamine palačinke. Za izradu su iskorišćeni moderni i neuništivi materijali poput titanijuma i kevlara. U prodaji će biti već od aprila, a najbolje je da odete do Švajcarske i kupite ga na sajmu časovničara Baselworld.

Dino Dvornik i Mina Kostić ulaze u kuću

Dino Dvornik i Mina Kostić ulaze u kuću

Drugi serijal šou programa „Veliki brat“ sa poznatim ličnostima počinje sa emitovanjem na Televiziji B92 u subotu 1. marta u 21 čas. Gledaoce ove godine očekuju brojna iznenađenja od junaka serijala, među kojima se naći, kako „Blic“ saznaje, hrvatski kralj fanka Dino Dvornik, pevačice Katarina Ostojić Kaja i Mina Kostić, kao i naš folk pevač Era Ojdanić.

Mlada i atraktivna pevačica Kaja je, kako saznajemo, još prošle godine izrazila želju da se nađe u kući - želju koja će joj po svemu sudeći biti ispunjena.
- U kuću sigurno ulazi Era Ojdanić, koji je neka vrsta zamene za njegovog kolegu Mileta Kitića koji je, posle dugih pregovora, ipak odbio učešće - priča izvor „Blica“ blizak organizatorima emisije. Folk pevačica Mina Kostić je sa zadovoljstvom pristala da mesec dana stanuje u kući i bori se za 50.000 evra, dok za Dina Dvornika život pred kamerama nije nepoznanca. On je pre dve godine učestvovao u rialiti šou „Dvornikovi“ koji je u petnaest epizoda prikazivao život njegove porodice na hrvatskoj televiziji RTL, po ugledu na američke emisije „Ozbornovi“ i „Hoganovi“. Da Dvornikovi zaista vole kamere, pokazuje i to da će ove godine, i to uskoro, u hrvatsku kuću „Velikog brata“ ući Dinova supruga Danijela Dvornik.
Osim Dvornika, Kaje, Ere i Mine, u kući bi trebalo da se nađu i Vladimir Ilić Ila, sin pokojnog šoumena Milovana Ilića Minimaksa i član rep grupe „Ša-ila“, kao i zavodljiva manekenka Anastasija Buđić, ćerka poznatog paparaca Zorana Buđića Kobre, koja se prošle godine našla u „Plejboju“.
U igri za nagradu od 50.000 evra, možda će se naći i voditeljka Suzana Mančić, a kao predstavnik Bosne folk pevač Nazim Gljiva. Njih dvoje su poslednjih nekoliko dana pregovarali sa producentskom kućom „Emotion“, ali još nije sigurno da li su prihvatili učešće u emisiji. S obzirom na to da Suzana trenutno nigde nije angažovana, vrlo je moguće da ćemo upravo nju gledati u šouu.
Kako gledaocima, ali i muškim ukućanima ove godine ne bi bilo dosadno, zlatna vrata građevine u Košutnjaku preći će i jedna misica. Kako trenutno stvari stoje, reč je o crnogorskoj lepotici Ivani Knežević, prošlogodišnjoj mis Crne Gore.
Imajući u vidu da su nas prošle godine organizatori, producentska kuća „Emotion“, iznenadili učešćem bivšeg fudbalera Saše Ćurčića, glumica Marte Keler i Danijele Vranješ... sigurno je da će i ovoga puta biti velikih iznenađenja.

Marko Živić odbio šou
Iako ima mnogih koji priželjkuju da uđu u kuću, postoje i oni koji za to nisu želeli da čuju. Osim folk pevača Mileta Kitića primamljivu ponudu odbili su i fudbaler Nikola Trajković, „Grandovi“ pevači Darko Filipović i Slavica Ćukteraš, voditeljka Olja Crnogorac, bosanski kontroverzni pevač Deen, te glumci Kalina Kovačević i Marko Živić.
- Istina je da su me zvali, ali ja nemam ni tri slobodna dana u životu da uživam u toj vrsti zabave, a kamoli čitav mesec - rekao je kratko Marko Živić za „Blic“.

Prijateljicu prodao za 2.500 evra

Prijateljicu prodao za 2.500 evra

KRAGUJEVAC - Tridesetčetvorogodišnja Kragujevčanka J. P., posle dve godine provedene u ropstvu u Italiji gde je zlostavljana i primoravana na uličnu prostituciju, uspela je da pre dve nedelje pobegne kući. Ona je iskoristila priliku kada su njenog makroa uhapsili karabinjeri, sela je u voz i došla do Trsta, gde se prijavila u konzularno predstavništvo Srbije.

Ubrzo je prebačena u Beograd, a lekari su utvrdili da je prebijena, puna modrica, mršava i u teškom psihofizičkom stanju. Posle njenog bekstva, kragujevačka policija je ušla u trag pripadnicima kriminalne grupe koja je devojku odvela iz Srbije. Pretpostavlja se da ona nije jedina žrtva ove grupe, već da su mnoge devojke na sličan način iz Srbije prodavane kao belo roblje i primoravane na prostituciju u Italiji.
Kako „Blic“ saznaje u Policijskoj upravi Kragujevac, svi pripadnici ove kriminalne grupe su Srbi. Za sada je uhapšen jedino Srećko P. (44) iz Topole, dok se za ostalima traga.
Za dve nedelje rada na ovom slučaja, policija je utvrdila okolnosti pod kojima je J. P. na prevaru odvedena iz Kragujevca, a zatim batinama pune dve godine terana na prostituciju u tri grada u oblastima Emilija Romanja i na primorju. Ona je u roblje prodata za 2.500 evra, a za dve godine mučenja po ulicama severne Italije gazdama je zaradila više stotina hiljada evra.
Načelnik odeljenja za strance, suzbijanje ilegalnih migracija i trgovinu ljudima Milorad Pavlović objašnjava za „Blic“ da je ovu devojku prevario prijatelj u koga je imala poverenja.
- Taj čovek ima sestru koja radi u Italiji i obećao joj je posao. Poverovala mu je, i pristala da otputuje prvo u Grčku, zbog navodnih „problema sa papirima“. Međutim, čovek koji ju je kupio, odmah joj je oduzeo pasoš i sva dokumenta. Prebacili su je ilegalnim kanalima u Italiju, gde je na ulici radila kao prostitutka. Kako smo do sada saznali, dnevno je imala po desetak mušterija, koje su za odnos plaćale od 50 do 100 evra. Iako je gazdama donosila zaradu od 1.000 evra svakog dana, dobijala je samo 10 evra da kupi hranu. Živela je u najlošijim hotelima, pod stalnim nadzorom, tako da nije mogla da pobegne - kaže Pavlović.
J. P., koja u Kragujevcu ima oca, majku, braću i sestre, često je dobijala batine. Tako je bilo i dva dana pre nego što je iskoristila priliku da pobegne iz ropstva. Makro koji je uhapšen bio je treći po redu koji ju je prodavao od 2006. godine. Sa njom su, istog dana uspele da pobegnu i tri devojke iz Rumunije i dve iz Moldavije, koje su zajedno robovale kao prostitutke. Sve su se spasle tako što su se javile diplomatskim predstavništvima svojih država. Inače, ovo je prvi razotkriveni kriminalni lanac trgovaca belim robljem, koji su vodili isključivo Srbi.

Smeštena na tajnoj lokaciji
J. P. je, pre nego što je nasela na lažna obećanja svog prijatelja o dobroj zaradi u Italiji, imala stalni posao. Napustila je radno mesto i otputovala u neizvesnost koja je za nju, kako se ispostavilo, bila kobna. Danas, nakon dve godine, o njoj brine državna služba za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Smeštena je na tajnoj lokaciji u Beogradu i obezbeđena joj je sva pravna pomoć.

Po američku vizu možda će se putovati u Zagreb

Većina ambasada zapadnih zemalja u Beogradu juče je radila normalno i primala zahteve naših građana za dobijanje viza. Izuzetak su ambasade Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke i Slovenije, koje zahteve za vize nisu primale.

Rajan Heris, ataše za štampu Ambasade SAD, za „Blic“ kaže da ambasador i ključno osoblje Ambasade trenutno rade od kuće i da se nadaju da će Ambasada biti ponovo otvorena za dan-dva.
- Zbog oštećenja koja su napravili demonstranti, konzulat do daljeg neće izdavati vize. Građani Srbije kojima je sada potrebna viza za Sjedinjene Američke Države zahtev mogu da podnesu Ambasadi SAD u Zagrebu - kaže Heris.
Kada je reč o našim građanima koji su već podneli zahtev za američku vizu i imali zakazane intervjue, on navodi da će ih kol-centar direktno obavestiti da sačekaju da konzulat ponovno profunkcioniše ili da zahtev za vizu podnesu u američkoj ambasadi u Zagrebu.
Zahteve za vize do daljeg, zbog bezbednosnih razloga, neće primati ni Ambasada Nemačke u Beogradu. Kada će ponovo početi prijem dokumenata za vize, u Ambasadi juče nisu mogli da preciziraju. Građani će, kažu, o svemu biti obavešteni preko sajta Ambasade. Oni koji su ranije predali zahtev za vizu, mogu po pasoše doći u već zakazanim terminima, rečeno nam je u Ambasadi.
Građani koji su ovih dana nameravali da podnesu dokumenta za dobijanje slovenačke vize moraće malo da se strpe. Naime, ni ova ambasada juče nije primala zahteve, vizno odeljenje nije radilo, a cela ambasada radila je u smanjenom obimu.
Na naše pitanje kada se očekuje ponovno primanje zahteva za vize, u nemačkoj ambasadi nam je rečeno:
- Još ne znamo tačno. Razgovori o tome su u toku. Nadamo se da će prijem biti nastavljen od četvrtka ili petka.
Predstavništva ostalih zemalja koje su najinteresantnije našim građanima juče su radile normalno i primale zahtev za vize.
Da se radi uobičajeno i po ustaljenoj praksi potvrđeno nam je u ambasadama Francuske, Italije, Češke, Austrije, Velike Britanije.
I oni koji žele da otputuju u daleku Australiju nemaju problema sa predavanjem zahteva za vizu. U australijskoj ambasadi u Beogradu, naime, kažu da događaji od prošle nedelje nisu promenili njihov način rada i da se zahtevi primaju uobičajeno.

Po pasoše u MUP ili MIP?
U Ambasadi Slovenije „Blicu“ je juče rečeno da će građani koji su ranije podneli zahtev za slovenačku vizu pasoše moći da uzmu u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. U ovom ministarstvu, međutim, kažu da oni po zakonu nisu nadležni za putne isprave naših građana, već da su one u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova. Kako „Blic“ saznaje, danas bi trebalo da bude održan sastanak predstavnika slovenačke ambasade i našeg MUP-a, na kojem će se razgovarati o načinu kako da se građanima koji su tražili slovenačku vizu vrate pasoši.

Osigurani od uličnih nemira

Još se ne zna kad će restorani „Mekdonaldsa“, koji su oštećeni za vreme nemira, ponovo otvoriti svoja vrata za Beograđane. Pre nego što rekonstrukcija počne, domaći i strani procenitelji utvrdiće kolika je šteta pričinjena, a ceo račun biće prosleđen kompaniji „Dunav osiguranje“.

Iako još nije završena procena šete u restoranima brze hrane „Mekdonalds“, već sad je evidentno da se radi o velikoj sumi novca. Najviše je stradao restoran na Slaviji, koji je i zapaljen, a potpuno su demolirani i „Mekdonaldsovi“ restorani na Zelenom vencu i Terazijama. U njima su uništena stakla, gotovo sva oprema i građevinski objekti, dok su restorani na Novom Beogradu mnogo bolje prošli.
- Pričinjena nam je velika šteta, prvenstveno u centru grada. U Novom Beogradu restorani nisu mnogo pogođeni. Tokom nemira došlo je samo do kamenovanja, pa su oštećena uglavnom stakla - kaže Vesna Pavković, marketing menadžer „Mekdonaldsa“.
Na proceni štete ovih restorana radi osiguravajuće društvo „Dunav“ - gde je ovaj lanac i osiguran, kao i jedna grčka kompanija, koja je angažovana kao druga strana. Oko naplate štete kod „Dunav osiguranja“ nema nikakve dilema, jer su restorani „Mekdonaldsa“ osigurani i od uličnih demonstracija. Procenitelji iz domaćeg i stranog osiguravajućeg društva angažovani su već posle prvih nemira, dan nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosmeta.
- Znamo samo da se radi o velikoj sumi novca. Ovi restorani su raspolagali skupom opremom. Koliko ona tačno vredi još ne znamo, jer su neki uređaji stari pet, a neki 15 godina. Mogu samo da kažem da ćemo mi svoju ugovorenu obavezu ispuniti i to u roku od 14 dana, nakon izvršene procene - priča Milica Slijepčević iz „Dunav osiguranja“. Ona dodaje da ova kompanija neće odugovlačiti isplatu štete i da će nakon toga na ovaj posao biti stavljena tačka.
- Mi nemamo nameru da tužimo Grad ili organizatore mitinga. To se radi samo u slučajevima kad su u pitanju enormne sume novca - kaže Slijepčević.
U upravi „Dunav osiguranja“ kažu da će „Mekdonaldsu“ u narednom periodu biti pojačano obezbeđenje, ali i da ne očekuju nove nemire.

Nikad nisu prekidali rad
U kompaniji „Mekdonalds“ radi oko 700 građana Srbije, a od direktnog ili indirektnog poslovanja od nje živi oko 2.000 porodica. U Srbiji posluju 20 godina, a nisu prekidali rad ni u najgorim vremenima. Sve vreme je ova kompanija uključena u pomaganje lokalnoj zajednici, odnosno zdravstvu, humanitarnim organizacijama, sportskim aktivnostima i kulturi. Već neko vreme „Mekdonalds“ pomaže i jednu porodicu u Zubinom Potoku na Kosovu i Metohiji.

Zatrudne, pa dobiju otkaz

SUBOTICA - Loša finansijska i situacija, opšta nesigurnost, ali i strah od gubitka radnog mesta glavni su razlozi zašto sve manje Subotičanki rađa decu. Lekari kažu da se starosna granica za prvo rađanje pomerila na tridesete godine, pa se žene teže odlučuju na drugo i treće dete. Ipak, kao jedan od glavnih razloga zašto nema više dece, Subotičanke navode strah da će dobiti otkaz ili neće moći da nađu posao ako zatrudne.

Prema podacima matičnog ureda u Subotici, prošle godine je u knjigu rođenih upisano 1.527 beba, dok je 2006. godine bilo 106 više. Ovaj broj iz godine u godinu opada, a poslednja dekada u kojoj je zabeležen rast nataliteta bio je period između 1975. i 1985. godine. Ako se prošlogodišnjim podacima doda i činjenica da je više od 20 novorođenih mališana kineske nacionalnosti, onda je pitanje i veliki problem zašto Subotičanke ne rađaju ili se ne odlučuju na više od jednog deteta.
Načelnik ginekološko akušerskog odeljenja subotičke bolnice, doktor Luka Anđelić, kaže da je evidentno da žene odlažu rođenje prvog deteta.
- Starosna granica kada se žene odlučuju na materinstvo je pomerena, a odlaganjem rođenja prvog deteta, one se kasnije susreću sa psihološkim, fizičkim, socijalnim i materijalnim poteškoćama, zbog kojih kasnije više ne rađaju. Sa materinstvom treba krenuti na vreme, a to je svakako pre treće decenije života - kaže dr Anđelić.
Na pitanje da li je moguće da je sterilitet jedan od uzroka opadanja nataliteta u Subotici, dr Anđelić kaže da se ova pojava nekada javljala u jednakim procentima i kod žena i kod muškaraca (oko 40 odsto), dok su po 10 odsto činili nerazjašnjeni sterilitet, kao i neplodnost kod oba partnera.
Prema njegovim rečima, taj odnos je narušen, pa je sada više neplodnih muškaraca.
Psiholog Desa Kujundžić objašnjava da je do smanjena broja novorođenčadi došlo zbog opšte nesigurnosti, lošeg materijalnog stanja i sve većeg broja tridesetogodišnjaka koji ne razmišljaju o braku.
- Promenili su se stavovi prema porodici i braku, a opšta ekonomska neizvesnost u zemlji dovela je da se mladi kasnije odlučuju na brak, pa zato žene i rađaju kasnije. Druga i treća trudnoća, pored rizika za ženu, predstavljaju i teret za budžet. Država bi mogla da utiče na promenu ovako loše situacije, ali je to za sada samo na obećanjima - kaže Kujundžićeva.
Nevena Ivanić, majka dvoje mališana, kaže da se njene sugrađanke ne odlučuju na materinstvo pre svega zbog materijalne situacije, ali i problema sa kojima se susreću na poslu ukoliko obelodane trudnoću.
- Većina devojaka, naročito ako rade kod privatnika, automatski se suočava za otkazom, ako želi da ostane u drugom stanju ili je već trudna. Vlada potpuno nerazumevanje, a pored toga država ne čini ništa da omogući i olakša roditeljima bolje uslove za podizanje dece. Generacija smo koja je mladost provela u haosu, a svaka žena želi da postane majka, samo se plaši nestabilne situacije - kaže Nevena.
Njena sestra, Ivana Miler, misli da je i uticaj „zapadnih trendova“ doprineo da imamo sve više tridesetogodišnjaka koji životare, bez razmišljanja o potomstvu.
- Priče o podsticanju nataliteta su prazne priče. Mlade poslovne žene jure karijeru, bez koje bi verovatno ostale čim bi svojim šefovima pomenule trudnoću - kaže Ivana.
Jelena Radovanović, Ivanina i Nevenina majka, kaže da se, kad je ona dobila decu, živelo drugačije, srećnije i opuštenije.
- Danas se mladi suočavaju sa previše problema i ne čudi me što ima sve manje dece. O boljim uslovima za mlade i natalitetu se govori samo kada se skupljaju politički poeni - kaže Radovanovićeva.

Somborke popravile subotički prosek
U Subotici je 2005. godine u matičnu knjigu rođenih upisano 1.440 beba, 2006. godine 1.633, a prošle godine 1.527 novorođenčadi. Slika iz 2006. godine nije realna, jer je te godine zbog sanacije somborska bolnica bila zatvorena, pa su se Somborke porađale u našoj bolnici i većina ih je upisala decu u subotičke knjige rođenih - kaže Žužana Odri, šef matičarske službe.

Manje abortusa
Dr Luka Anđelić kaže da je za svaku pohvalu drastično smanjenje broja abortusa, što je postignuto upornim radom i razgovorima, u kojima se naglašava da je abortus najgori mogući način za rešenje začeća.
- Prethodnih godina imali smo oko 2.000 abortusa, dok je 2007. godine obavljeno 330 i na ovakav način rešavanja začeća odlučuju se žene svih starosnih grupa - kaže on.

Kako se leči vitiligo

Kako se leči vitiligo

Vitiligo je autoimuna bolest u kojoj se pigmentne ćelije razaraju, što ima za rezultat pojavu beličastih pečata bez pigmenta na koži. Bilo koji deo tela može biti zahvaćen.

- Najčešća mesta su lice, vrat, kapci, nozdrve, areole dojki, genitalije, predeo zatkolene jame i lakatni pregib, mesta povrede ili zone oko mladeža - objašnjava dr Jasmina Kozarev, dermatolog i alergolog.
- Kosa takođe može posedeti, što se naziva polioza, a takođe i mrešnjača može da izgubi pigmentaciju - objašnjava ona.
Vitiligo zahvata oko jedan posto populacije. Kod polovine obolelih gubitak pigmenta počinje pre dvadesete godine života, a kod petine neko od članova porodice već ima vitiligo.

Zašto se javlja
Uzrok vitiliga je nepoznat. Ponekad je pratilac fizičke traume kože, opekotina, emocionalnog stresa, a pominje se i više teorija nastanka vitiliga. Prva teorija govori da pigmentne ćelije koje vode embrionalno poreklo od neuralne kreste usled abnormalnog funkcionisanja nervnih ćelija, gube svoju funkciju. Druga teorija navodi postojanje autoimune reakcije protiv pigmentnih ćelija, a treća autotoksičnost čija je posledica samodestrukcija pigmentne ćelije. Postoji i mišljenje da je vitiligo imunološka bolest koja se može povezati sa autoimunim oboljenjem štitne žlezde, te nivo antitireoglobulinskih antitela i antiTPO antitela ima korelaciju sa težinom kliničke slike i progresijom vitiliga.

Kako se manifestuje
Težina kliničke slike vitiliga je različita kod svake osobe. Osobe svetle puti gubitak pigmenta primete u letnjim mesecima, kada se osunča i potamni pigmentovani deo kože. Osobe tamne kože pojavu vitiliga registruju bilo kada. U teškim slučajevima gubitak pigmenta zahvata celu površinu tela i ne postoji način da se napravi predikcija toka bolesti. Proces gubitka pigmenta obično nastupa u ciklusima praćen periodima stagnacije.

Kako se leči
Dermatološki tretman podrazumeva lokalnu primenu kortikosteroidnih krema, koje u ranim fazama bolesti deluju antiinflamatorno, a u kasnijim fazama se provocira stvaranje hiperpigmentacija, kao i niz efekata dugotrajne primene kortikosteroidnih preparata. Inhibitori kalcineurina kao pimekrolimus i takrolimus su sigurni i efikasni, a posebno korisni za tretman promena na licu i vratu, gde dugotrajnija primena kortikosteroida može dovesti do atrofije kože.
PUVA terapija podrazumeva peroralno uzimanje psoralena, a potom UV ekspoziciju. PUVA nije primenljiva za tretman vitiliga u dečijem uzrastu. Primena UVB zraka je poslednjih godina sigurnija i efikasnija alternativa PUVA terapiji. Primena sredstava za depigmentaciju tipa monobenzona se indikuje osobama koje imaju više od 50 odsto tela zahvaćenog vitiligom. Posle aplikacije preparata zabranjuje se kontakt koža-koža sa drugim osobama najmanje dva sata posle primene ovog preparata. Neželjeni efekti su pojava crvenila, otoka i svraba kože. Postignuta depigmentacija je trajna.
Savremena hirurška terapija daje puno nade osobama koje imaju tzv. stacionarni vitiligo. Tu spadaju dve tehnike kojima se vrši mini transplantacija pigmentovane kože na vitiligo ploče koje su prethodno obrađene ErYAG laserom, ili se prethodno sukcijom formira plik, pa se radi klasičan transplantat površnog sloja kože.
I kao poslednja mera, primenjuje se mikropigmentacija ili tetoviranje bojama koje odgovaraju tenu kože.

Šta treba izbegavati
Osobe sklone vitiligu apsolutno treba da izbegavaju traumatizaciju kože, počev od minimalnih trauma iritacija garderobom ili nakitom sve do znatnih oštećenja.
Fotoprotekcija zona bez pigmenta je neophodna kako bi se sprečila pojava opekotina. I koža normalne boje oko ploča vitiliga zahteva protekciju kako se vitiligo usled fotooštećenja ne bi širio i kako bi se smanjio vizuelni kontrast potamnele u odnosu na svetlu kožu. Dermatolozi savetuju nošenje odeće koja štiti, izostajanje insolacije u periodu najvećeg UV zračenja i upotrebu dobrog fotoprotektivnog preparata sa velikim faktorom zaštite („solenol SPF 50+“). Kozmetička vodootporna kamuflažna sredstva i primena sredstava za samotamnjenje sa dihidroksiacetonom samo pomažu da se vitiligo prekrije i postane manje vidljiv.

понедељак, 25. фебруар 2008.

Završetak magistralnog gasovoda kroz Srbiju 2014. godine

Vršilac dužnosti direktiora "Srbijagasa" Saša Ilić izjavio je da je danas napravljen prvi korak da Srbija na "gasovodnoj karti Evrope, umesto slepe ulice, postane autoput"

On je u izjavi novinarima, posle posete delegacije Rusije Pančevačkoj rafineriji, ocenio da bi bi početkom 2014. godine ruski gas trebalo da krene magistralnim gasovodom kroz Srbiju.

Ilić je u precizirao da je počela operacionalizacija međudržavnog dogovora Srbije i Rusije, kojim su "Srbijagas" i "Gasprom" preuzeli obavezu da osnuju zajedničko preduzeće za tranzit gasa kroz našu zemlju.

Zajedničko preduzeće trebalo bi da se osnuje do 25. maja a osnivači će biti "Gasprom" i "Srbijagas" u odnosu 51 prema 49 odsto, naveo je Ilić.

On je napomenuo da su postavljene samo osnovne smernice u osnivanju zajedničkog preduzeća i dati rokovi kada ono treba da profunkcioniuše, tako da bi 1. januara 2014. godine trebalo da krene gas kroz našu zemlju.

Radne grupe će raditi na pripremi dokumentacije, kako bi zajedničko preduzeće počelo da funkcioniše u skladu sa našom zakonskom regulativom, dodao je on.

Ilić je podsetio da će kapacitet gasovoda kroz Srbiju biti najmanje 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, ali da činjenica da projektovani kapacitet kroz Crno more iznosi oko 30 miliajrdi kubnim metara, ostavlja mogućnost da se kapacitet kroz Srbiju poveća.

Gasovod će ići preko Crnog mora, kroz Bugarsku prema Srbiji, precizirao je Ilić i napomenuo da će tranzitna taksa za transport gasa kroz našu zemlju biti formirana tako da se obezbedi rentabilno poslovanje rusko-srpskog preduzeća.

Da bi zajedničko preduzeće krenulo sa radom, moraju biti obezbeđena sredstva i to će biti urađeno kroz razne vidove kreditiranja, kazao je on.

Podzemno sklasdište gasa u Banatskom Dvoru biće predmet posebnog sporazuma, koji će takođe biti potpisan između "Srbijagasa" i "Gasproma", najavio je Ilić.

Do kraja godine Banatstki Dvor bi trebalo da bude u funkciji, rekao je Ilić i dodao da se radi o prvoj fazi izgradnje koja podrazumeva od 500.000 do milion kubnih metara gasa na dan.

'Koordinisano' oko Kosova

Dmitrij Medvedev i Boris Tadić
Tokom posete Medvedeva potpisan je sporazum o izgranji tranzitnog gasovoda kroz Srbiju
Prvi potpredsednik ruske vlade Dmitrij Medvedev i šef diplomatije Sergej Lavrov sastali su se u ponedeljak u Beogradu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i premijerom Vojislavom Koštunicom.

Dnevnim redom su dominirale dve teme: Kosovo i bilateralna saradnja u oblasti energetike.

Koordinisano u vezi sa Kosovom

Posle razgovora sa predsednikom i premijerom Srbije, Medvedev je rekao da je će Beograd i Moskva koordinisati napore za izlazak iz, kako je rekao, komplikovane situacije nastale posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica je rekao da neće biti normalizacije odnosa sa državama koje su priznale Kosovo, sve dok se odluka o jednostranom proglašenju nezavisnosti ne poništi u Savetu Bezbednosti UN-a.

Dogovorili smo se da ćemo koordinisati napore za izlazak iz ove komplikovane situacije i da ćemo rešavati pitanje Kosova
Dmitri Medvedev, prvi potpredsednik ruske Vlade

Moskva podržava suverenitet Srbije

G.Medvedev je istakao da je cilj njegove posete Beogradu da prenese poruku da će Moskva i dalje podržavati suverenitet Srbije na celoj teritoriji, uključujući i Kosovo i Metohiju.

'Dogovorili smo se da ćemo koordinirati napore za izlazak iz ove komplikovane situacije i da ćemo rešavati pitanje Kosova', rekao je Medvedev posle razgovora sa Koštunicom i potpisivanja sporazuma o izgradnji gasovoda za tranzit prirodnog gasa iz Rusije preko Srbije.

Medvedev je upozorio da se situacija u, kako je rekao, 'južnoj srpskoj pokrajini' iskomplikovala posle proglašenja nezavisnosti i upozorio na negativne posledice koja ona može da izazove na druge regione u Evropi i svetu.

Premijer Srbije je, posle razgovora sa Medvedevim, u zajedničkom obraćanju novinarima, rekao da će Srbija i Rusija nastaviti sa zajedničkom politikom kada je u pitanju odbrana teritorijalnog suvereniteta i integriteta Srbije.

Podrška i upozorenje Lavrova

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, član ruske delegacije koju u Beogradu predvodi vicepremijer Medvedev, ponovio je da njegova zemlja podržava odbijanje Srbije da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

'Rusija aktivno podržava zahtev Beograda za obnovom teritorijalnog integriteta Srbije - i suvereniteta te zemlje. Nedopustivo je da se po prvi put u posleratnoj istoriji jedna država, koja je i članica UN, deli protivno svim principima i temeljima na kojima su do sada rešavani teritorijalni sporovi', rekao je ministar Lavrov u Beogradu.

On je dodao i da kosovski slučaj predstavlja loš presedan koji bi mogao da bude potencijalna pretnja svetskoj stabilnosti.

'Nekima ne bi smetalo da iskoriste Kosovo kao primer i vide da li je moguće da se centar odlučivanja prebaci drugde, i pri tom imenuju NATO savez kao takvo mesto. To je najopasnija moguća igra. Ta igra, kao što sam već govorio, neće dovesti samo do rasta separatizma, već će ujedno potkopati temelje globalne bezbednosne arhitekture - pre svega ukupne evropske bezbednosne arhitekture', upozorio je Sergej Lavrov govoreći u Beogradu u ponedeljak.

Potpisan sporazum o tranzitnom gasovodu kroz Srbiju

Tokom posete visoke državne delegacije Moskve, u ponedeljak pre podne je potpisan i sporazum o gasovodu kroz Srbiju.

Predstavnici Srbijagasa i ruskog Gasproma potpisali su sporazum o izgradnje gasovoda za tranzit prirodnog gasa iz Rusije preko Srbije.

Sporazum je u ime "Gasproma" potpisao je zamenik predsednika Upravnog odbora te ruske kompanije Aleksej Miler, a sa srpske strane direktor "Srbijagasa" Saša Ilić.

Vicepremijer Medvedev je tim povodom, u susretu sa novinarima, izrazio nadu da će sporazum o Južnom toku novog gasovoda prema Evropi - koji treba da bude završen do 2013. - povećati energetsku bezbednost starog kontinenta.

Neće biti normalizacije odnosa sa državama koje su priznale Kosovo sve dok se odluka o jednostranom proglašenju nezavisnosti ne poništi u SB UN.
premijer Vojislav Koštunica

'Sporazum služi interesima Rusije i Srbije i polaže temelj za bezbedan energetski režim u ujedinjenoj Evropi', rekao je Medvedev tokom sastanka sa premijerom Koštunicom u Beogradu u ponedeljak.

Razgovori o projektu Južni tok

Prema sporazumu koji su krajem januara potpisale Rusija i Srbija jedan ogranak tog gasovoda će voditi preko Srbije do Austrije, čime Srbija postaje tranzitna zemlja za ruski gas.

Gazprom
Medvedev: sporazum o gasovodu Južni tok polaže temelj za bezbedan energetski režim u ujedinjenoj Evropi

Deo projekta su i izgradnja skladišta za gas Banatski dvor i prodaja većinskog udela u Naftnoj Industriji Srbije ruskom Gaspromu.

Neki beogradski mediji su javili da se očekuje da će Dmitrij Medvedev tokom boravka u Srbiji posetiti i rafineriju nafte u Pančevu, koja posluje u okviru NISa.

On će potom, kako navodi agencija Itar Tas, o izgradnji gasovoda Južni tok voditi razgovore i u Budimpešti.

Oštre kritike iz Beograda i Moskve zbog Kosova

Medvedev i Lavrov u Srbiji borave dan nakon što su i Beograd i Moskva još jednom oštro kritikovali Sjedinjene Američke Države zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Srpski premijer Koštunica je u izjavi za agenciju Tanjug rekao da Vašington treba da poništi odluku o priznanju "
"lažne države na teritoriji Srbije".

"To je pravi način da se ponovo uspostavi važenje temeljnih načela međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija na Balkanu", dodao je srpski premijer, upozorivši da će "u suprotnom, nastavljanjem politike sile", samo biti produbljena "kriza koja potkopava temelje celokupnog svetskog poretka i preti da ugrozi mir i stabilnost, ne samo na Balkanu".

Putin i Medvedev
Očekuje se da Medvedev zameni Putina na položaju predsednika Rusije posle martovskih izbora

Koštuničin savetnik Branislav Ristivojević, je u izjavi za agenciju Beta ocenio da su SAD "imale potpuno pogrešnu procenu da će otpor Srbije trajati jedan dan i da će biti iskazan kroz malu ljutnju, a da će onda sve biti u redu".

On je dodao da će Amerika "danas ili sutra ipak shvatiti da će otpor Srbije trajati sve dok SAD ne ponište priznanje lažne države Kosovo i dok ne priznaju da je Kosovo Srbija".

Odgovor Rusije SAD

Ministarstvo inostranih poslova u Moskvi je za to vreme oštro intoniranim saopštenjem odgovorilo zameniku američkog državnog sekretara Nikolasu Bernsu, koji je u petak optužio Rusiju da prema pitanju Kosova vodi licemernu i neodgovornu politiku i ocenio da je Moskva u protivljenju nezavisnosti izolovana u medjunarodnoj zajednici.

Rusko ministarstvo uzvraća da je upravo Vašington licemeran jer, kako se navodi u saopštenju, ignoriše medjunarodno pravo, podržava jednu stranu, tj. kosovske Albance, i pokazuje ravnodušnost prema sudbini 100 hiljada Srba "koji se u XXI veku, praktično, teraju u geto".

Za Bernsovu ocenu da je Rusija u vezi sa Kosovom izolovana u medjunarodnoj zajednici se navodi da predstavlja izvrtanje činjenica.

"Nas ne treba, kako pokušava Berns, podsticati na odgovorne izjave o Kosovu, jer mi tako i radimo, kada govorimo istinu, nazivamo stvari pravim imenom, pošteno upozoravamo na destruktivne posledice podsticanja separatizma i direktno ukazujemo na one, koji svojim aktivnostima ruše svetski poredak", naglašava se u saopštenju ruskog ministarstva.