brojač poseta

четвртак, 31. јануар 2008.

ŽARKO NIKOLIĆ: CECA UKRALA 30 MILIONA MARAKA!

Svetlana Ražnatović je od prodaje igrača Obilića na svoj i privatni račun sestre Lidije stavila oko 30 miliona maraka. Ona je običan kriminalac i terorista i mora da bude uhapšena, tvrdi bivši predsednik kluba sa Vračara

Bivši predsednik Obilića Žarko Nikolić tvrdi da je Svetlana Ražnatović rasprodajom fudbalera vitezova na potpuno nelegalan način zaradila tadašnjih 30 miliona maraka! Glavni finansijer kluba sa Vračara iz Arkanovog doba njegovu udovicu naziva kriminalcem i teroristom, i kaže da je novac od transfera fudbalera umesto u klupsku kasu stavljala u svoj džep.

Bata Bulatović ubijen zbog para

Žarko Nikolić, kome je gensek FSJ Branko Bulatović rekao da „će biti ubijen ako ne bude izdavao sertifikate igračima Obilića", komentarisao je izjavu Dejana Savićevića da „Bulatović nije ubijen zbog fudbala".

- Čitao sam u vašim novinama ono što je pre nekoliko dana izjavio Dejan Savićević u vezi s ubistvom Branka Bulatovića. Dejan je tom prilikom rekao da Bulatović nije ubijen zbog fudbala. To je tačno! Nije ubijen zbog fudbala, ubijen je zbog para. Savićević se ne bavi biznisom, pa to nije shvatio - rekao je na kraju razgovora Žarko Nikolić.

Nikolić dodaje da na osnovu ugovora o sponzorstvu koji je potpisao sa pokojnim Željkom Ražnatovićem godinama pokušava da naplati dug od 13 miliona evra. Uprkos brojnim tužbama i krivičnim prijavama, on taj novac još uvek nije dobio i pita se „ko i zbog čega u zemlji Srbiji štiti Cecu Ražnatović"!

- Ceca Ražnatović je običan kriminalac i terorista i kao takva morala bi da bude prva sledeća osoba koju će policija uhapsiti u borbi protiv „fudbalske mafije". Svim državnim organima, počev od kabineta predsednika do nadležnih službi koje se bave privrednim kriminalom, tokom proteklih godina dostavio sam veliki broj dokaza koji jasno ukazuju da je Ceca, iako s pravne strane nije imala nikakav status u klubu, na svoj i privatni račun sestre Lidije stavila oko 30 miliona maraka, i na taj način oštetila Obilić za ogroman novac, a državu za neplaćen porez. Umesto da bude uhapšena, ona se i dalje vodi kao predsednica i stvarno mi nije jasno ko i zbog čega u ovoj zemlji štiti tu ženu - glasom ogorčenog čoveka priča za Press Žarko Nikolić.

Nikolić je prinudno otišao sa mesta predsednika Obilića osam meseci posle ubistva Željka Ražnatovića. Sednici skupštine na kojoj je smenjen nije prisustvovao...

- Cecino obezbeđenje nije mi dozvolilo da uđem u prostorije kluba. Izvršila je moju smenu, mada sam po slovu ugovora koji sam napravio sa Arkanom mogao da budem smenjen samo pod uslovom da mi bude vraćeno 13 miliona evra koje sam uložio u klub. Onda je kao članove skupštine imenovala svoju familiju, i to je jedan od razloga što istraga protiv nje tapka u mestu. Jer, kada na klupsku adresu iz suda stigne optužujući materijal, oni jednostavno odgovore da predsednica Ražnatović nije oštetila klub. Srećom, u našim sudovima još uvek ima hrabrih ljudi, koji uprkos svim pritiscima rade svoj posao, i već imam nekoliko dobijenih sporova. A tek planiram da ih dobijem.

U emisiji „Insajder" naš sagovornik je izneo tvrdnju da predsednica Obilića nije mogla da rasproda toliki broj igrača da nije imala saveznika unutar tadašnjeg FS SCG.

- Nekoliko meseci pre nego što ću biti smenjen, shvatio sam da služim samo kao paravan za veliku pljačku i zato sam poslao zvaničan dopis na Terazije i obavestio ih da ću ubuduće sve sertifikate koji budu izdali igračima Obilića bez mog potpisa tretirati kao falsifikate. U istom dokumentu precizno sam naveo pod kojim uslovima može da se izvrši prodaja naših fudbalera. Nastala je prava uzbuna u Savezu. Ipak, sve se brzo vratilo na staro. Kad vam ovo ispričam, sve će vam biti jasno. Kad je Ljubinko Nikolić, tadašnji inspektor za privredni kriminal, jednog jutra na kolegijumu u Vladi stavio na sto dokaze protiv Cece, Rade Marković, Vlajko Stoiljković i Legija samo su se pogledali i, naravno, stopirali akciju.

CECA: NIKOLIĆ LAŽE, DA JE TO TAČNO, BILA BIH VEĆ OSUĐENA!

Svetlana Ceca Ražnatović u izjavi za Press odlučno demantuje optužbe bivšeg direktora FK „Obilić" Žarka Nikolića. Ceca, najpre, tvrdi da Nikolić nikada nije bio legitimni predsednik Obilića i da je protiv njega podnela dve krivične prijave zbog falsifikovanja pečata i klupske dokumentacije

- Taj čovek je patološki lažov! Gomilama laži i izmišljotina već godinama pokušava da me ocrni i predstavi kao nekakvu mafijašicu! Uopšte neću da demantujem njegove bolesne tvrdnje. Prosto, nemam šta da kažem na sve te silne izmišljotine i klevete! - kaže Ceca, i napominje da je Nikolića već dva puta tužila sudu i da će ga tužiti i zbog najnovijih optužbi.

- Žarko Nikolić će imati priliku da sve svoje tvrdnje dokaže na sudu. Zbog ovih odvratnih laži goniću ga do sudnjeg dana ako treba! Ne mogu više ćutke da prelazim preko njegovih izmišljotina - kategorična je Ceca. Ona napominje da bi i novinari morali da „povedu računa o ozbiljnosti sagovornika koje citiraju i kojima daju prostor da optužuju druge ljude".

- Mene su zvali ovi iz B92 da u „Insajderu" odgovorim na optužbe Nikolića i onog Olarevića, ali ja sam to odbila. Nema smisla polemisati s patološkim lažovima! Sa svima njima ću se videti samo na sudu! - priča Ceca.

Svetlana Ražnatović kaže da svako njeno dovođenje u vezu s „fudbalskom mafijom" pada u vodu pred činjenicom da je ona, zbog istih optužbi, bila u zatvoru 2003. godine.

- Mene su i u vreme „Sablje" optuživali da sam pokrala milione od transfera igrača. Provela sam u Centralnom zatvoru 121 dan! Pa, da je tada postojao samo jedan jedini dokaz za sve te optužbe, bila bih osuđena na 40 godina robije! Molim vas, pa samo se prisetite koliko me je tadašnja vlast mrzela, koliko su mi zla želeli neki ljudi iz vrha tadašnjeg režima. I zar neko, zaista, misli da je moguće da bi mi oni nešto oprostili, da bi me tek tako pustili iz zatvora da sam zaista krala te silne pare?! - objašnjava Ražnatovićeva.

Komentarišući tvrdnje Žarka Nikolića da su je 2001. godine od istrage zaštitili Milorad Ulemek Legija i Rade Marković, Ceca pita ko ju je, onda, štitio posle hapšenja 2003. godine?!

- Nikada se niko nije mešao u rad Obilića. Ni Legija, ni Janko, ni Marko... Nikada me niko nije štitio od zakona! Naprotiv, neki su me stavljali izvan zakona i držali me u zatvoru, na silu, bez ikakvih dokaza! Od svih silnih fudbalskih funkcionera i svih silnih klubova jedino su mene „radili" i jedino su poslovanje Obilića pretresli do najsitnijeg detalja. I nisu našli ništa! Pa, ljudi moji, da sam stvarno uzela te pare, tih 30 ili ne znam koliko miliona maraka, one bi negde morale da se pojave, neko bi ih našao za sve ove godine. Pa, nisam ih valjda zakopala u zemlju?! - pita Ceca.

Na kraju, Svetlana Ražnatović poziva i „sve nadležne državne organe" da postupe po zakonu i utvrde da li ima bilo kakve istine u tvrdnjama Žarka Nikolića.

- Ako se utvrdi, a utvrdiće se, da ništa od toga nije istina, onda bi, valjda, i država morala da ga goni zbog širenja lažnih vesti i uzbunjivanja javnosti - apeluje Ražnatovićeva.


Iako je na kraju 2007. držala 37% ukupnog svetskog tržišta mobilnih telefona, već u prvom mesecu ove godine, Nokia je pregazila granicu od 40% udela u svetskom mobilnom tržištu i tako dodatno učvrstila vodeće mesto među proizvođačima mobilnih telefona.

Ali to sigurno nije sve što smo videli od Nokije za ovu godinu, jer je već najavljeno preuzimanje norveške firme Trolltech koja se bavi proizvodnjom i usavršavanjem software-a. Preuzimanje bi trebalo da se dogodi sredinom 2008. a Nokiji će doneti dodatno pojačanje sigurnosti i stabilnosti software-a koji koriste njihovi mobilni telefoni i razvoj internet servisa, što bi do kraja godine trebalo da rezultira još kojim postotkom tržišnog udela.

No iako je to dobra vest za ljubitelje Nokiinih proizvoda, nikako nije za ljubitelje open source-a, jer će ovo preuzimanje verovatno označiti kraj još jednog open source proizvođača, Trolltecha.

Inače, zadnjih dana se šuška da je Nokia bacila oko i na Facebook.

Al-Kaida na Kosmetu

U poverljivoj analizi NATO i KFORa južna srpska pokrajina označena kao tranzitna ruta za ekstremiste iz islamskih zemalja prema Evropi

Od dolaska međunarodnih snaga na Kosmetu paralelno postoje dva sveta. Jedan je zvaničan. On ima svoje nazovi institucije, političke partije, sudstvo, medije, kriminal, terorizam... Drugi zvanično ne postoji, ali se naslućuje po stotinama novoizgrađenih džamija čije nastajanje finansiraju arapske zemlje, ponajviše vehabistička Saudijska Arabija. Ući u taj paralelni svet islamskog ekstremizma, vehabizma, mudžahedina i terorista i zaviriti u njega iznutra je izuzetno teško i veoma opasno. Ni pripadnici Unmika i Kfora, tamo ne zalaze ili to čine veoma retko. Saznanja o njegovom postojanju i delovanju zasnivaju prevashodno na informacijama koje dobijaju od doušnika i praćenjem pojedinih islamskih ekstremista, a glavna mesta njihovog delovanja najčešće samo nadleću helikopterima. Umesto da ih javno razotkrije Unmik, po direktivi njegovog šefa Rikera, zataškava saznanja o delovanju islamskih ekstremista i terorista i njihovom jačanju da se ne bi uznemirila međunarodna zajednica, jer objavljivanje činjenica o tome da je na Kosmetu stvorena jaka baza islamskog džihada i terorizma može da bude jak argument protiv nezavisnosti južne srpske pokrajine.

Polazna osnova za razotkrivanje i razumevanje tog paralelnog džihad sveta na Kosmetu je poverljiva analiza NATO i Kfora pod nazivom "Kosovo u fokusu interesovanja islamskih ekstremista", u kojoj je južna srpska pokrajina, s jedne strane, označena kao tranzitna ruta za ekstremiste koji iz islamskih zalivskih zemalja idu u Evropu koristeći porozne, odnosno slabo obezbeđene granice Kosova i nizak nivo reda i zakona u pokrajini. S druge strane Kosmet je označen kao potencijalno područje za regrutovanje islamskih ekstremista čemu posebno pogoduje mnoštvo mladih muslimana koji su bez ekonomskih šansi. Kao primarni centar islamskog ekstremizma naveden je Prizren, a kao jedan od glavnih ljudi za širenje ekstremizma Ekrem Avdiju iz južnog dela Kosovske Mitrovice. U analizi su identifikovane islamske nevladine organizacije koje su povezane s ekstremistima koji su aktivni na Kosmetu.

Za njeno pojašnjenje od posebnog značaja su informacije koje je saopštio bivši američki marinac, vrhunski stručnjak iz oblasti bezbednosti Tomas Gembl, koji je bio šef obaveštajne službe OEBS na Kosmetu gde je boravio od 1999. do 2004.godine. On je krajem decembra 2006. godine, izjavio da je Kosovo najveći rezervoar potencijalnih vojnika džihada, a Al kaida ulaže ogroman novac za njihovo pridobijanje. Po njegovim saznanjima na stvaranju evropske islamske armije od čak 750.000 vojnika zajednički rade Saudijska Arabija, Iran, Al kaida i Hezbolah. Vojska džihada ubrzano se naoružava modernim oružjem, a odabrani mladi regruti šalju u privatne škole letenja, naročito u Češkoj i Bugarskoj. Regrutni centri nalaze se u stotinama novopodignutih džamija na Kosovu, u Bosni, Makedoniji i Albaniji, čiju izgradnju i sveštenike finansiraju arapske zemlje. Na Kosovu sam shvatio, kaže Gembl, da je operacija širenja radikalnog islama mnogo veća i komplikovanija nego što sam i mogao da zamislim.

Po obaveštajnim saznanjima OEBS, koja je Gembl saopštio, teroristička mreža je na Kosmetu stekla ogromnu operativnu moć. Al kaida je izuzetno zainteresovana za ovu oblast, jer su islamske porodice velike a tinejdžeri čine skoro polovinu populacije, što je rezervoar za regrutovanje mladih mudžahedina. Pakistanski metod vrbovanja i obuke terorista u džamijama preselio se u Albaniju, na Kosmet, jug centralne Srbije, u Makedoniju i Crnu Goru. Na Kosovu arapske humanitarne organizacije pružaju pomoć stanovnicima nekog sela samo pod uslovom da tu izgrade i džamiju. NJen imam po pravilu prima naređenja od saudijske obaveštajne službe a propovednici su najčešće i vojni instruktori. To su iranski i irački oficiri kao i veterani Al kaide koji su se borili u Avganistanu protiv SAD. Džamije privlače mladiće od 15 do 16 godina, koji se docnije upisuju u medrese u kojima je borbena obuka deo nastave. Najbolji učenici, kad napune 17 godina primaju se u tajnu kvazivojnu organizaciju. Pored verske nastave imaju i vojnu obuku iz oblasti urbanog ratovanja, oružanih sistema, rukovanja eksplozivnim sredstvima i noćne borbe.

Posle dva meseca mladi mudžahedini dobijaju fiksnu platu od 500 do 700 dolara, a posle tri meseca zadužuju uniformu i lično oružje koje nose kući i drže ga skrivenog dok ne dobiju naređenje da krenu u akciju. Glavni kanal za stvaranje islamske terorističke mreže na Balkanu bile su arapske nazovi humanitarne organizacije, u čemu je Saudijski humanitarni komitet bio majka svim ostalim arapskim organizacijama koje su samo paravan za terorističke grupe. Radikalni islamisti vešto koriste dokumenta i službena vozila tih humanitarnih organizacija,koje se pored humanitarne pomoći obavezno bave i religioznim prosvećivanjem. Plaćali su 300 do 500 dolara lokalnom stanovništvu kako bi ih preobratili u dobre muslimane. Šiptari su postepeno usvajali nove običaje, počev od obavezne molitve pet puta dnevno. S novim džamijama stigli su i novi propovednici koji su se i ponašanjem i izgledom razlikovali od starih hodža i imama. Saudijci na sve načine, posebno na časovima veronauke, promovišu svoju veru - vehabizam. OEBS je sve te informacije zataškavao i nije dozvolio da prodru u javnost.

Islamske, nazovi humanitarne organizacije, koje grade džamije, bolnice, stipendiraju mlade Šiptare i pomažu siročiće,imaju dokumentovanu povezanost s ekstremističkim i terorističkim organizacijama poput Egipatskog islamskog džihada i Al kaide, kao i sa Libanom i Iranom. Islamske nevladine organizacije aktivno pokušavaju da radikalizuju stanovništvo,i mogu da budu uspešne u radu s omladinom. Procenjuje se da su islamske nevladine organizacije na Kosmetu,i pored Kfor i Unmik koji im ograničavaju delovanje, za nekoliko godina uspele da zavrbuju oko 1.000 ekstremista.

Islamski ekstremisti koji su došli sa Bliskog i Srednjeg istoka preko raznih nevladinih humanitarnih organizacija su planski izgrađivali svoju mrežu u Makedoniji i na Kosmetu. Istraživanja su pokazala da je sve bilo pripremljeno unapred u religijskim školama u koje su poslati da steknu versko obrazovanje mladi Šiptari iz Makedonije i sa Kosmeta. Islamski univerzitet u Kairu, glavnom gradu Egipta,je najaktivnije mesto za regrutovanje studenata. Kada su islamske nevladine organizacije došle na Balkan one su se jednostavno povezale sa svršenim studenitima islamskih studija. Na Kosmetu su najaktivnije bile u Prizrenu i Peći jer je tamo bilo najviše studenata koji su studije završili na srednjem istoku. Pećka grupa je veoma radikalna i preuzela je praktikovanje islama od najfanatičnijih muslimanskih grupa. Iz jedne od tih grupa potiče i Osama Bin Laden. U početku je cilj tih islamskih organizacija bio da primene novi način praktikovanja islama na Balkanu. Novi propovednici su propovedali da je praktikovanje islama na području Kosmeta nečisto i da ne valja.u početku to nije delovalo opasno, ali kada su novi propovednici počeli da dovode u pitanje autoritet Kosovske islamske zajednice i podstiču vernike na pobunu protiv nje nastao je problem. Novi propovednici su počeli da propovedaju da je nacionalni cilj lažan a da je religiozan cilj pravi. Kosovska islamska zajednica je uspela da stavi pod kontrolu situaciju u većini starih džamija. Međutim,islamske nevladine organizacije su izgradile nove džamije u kojima su islamski ekstremisti nesmetano delovali i propovedali radikalni islam,posebno vehabizam, a nad kojima Kosovska islamska zajednica nema nikakav uticaj. Islamski ekstremisti imaju tri glavna centra operacija: 1. Skoplje, odnosno severni i severozapadni deo Makedonije, 2.Tirana i 3.Kosovo i Metohija.

Nakon početnog perioda delovanja arapske nevladine organizacije su promenile način delovanja da bi prikrile svoje aktivnosti. One neko vreme finansiraju odabrane pripadnike lokalnog stanovništva koji kasnije osnivaju svoje nevladine organizacije. Nakon toga sve operacije se odvijaju legalno preko domaćih nevladinih organizacija a ne preko arapskih. Drugi način maskiranja aktivnosti arapskih nevkladinih organizacija je njihova podela na razne organizacije čije delovanje koordinira jedan centar. Preko uspostavljene mreže nevladinih organizacija islamski ekstremisti na perfidan način stalno regrutuju nove pripadnike. Naime, oni organizuju razne besplatne kurseve, na primer za učenje engleskog jezika ili za rad na kompjuterima. Međutim, pre početka predavanja arapski nastavnici polaznicima drže propovedi o izvornom islamu i neophodnosti ujedinjavanja muslimana. Oni koji pozitivno reaguju na te propovedi postaju meta regrutovanja. U toku je planska akcija arapskih država i nevladinih organizacija na Kosmetu svake godine oko 200 mladih Šiptara sa Kosmeta odlazi u Saudijsku Arabiju da se tamo obrazuje. Troškove njihovog obrazovanja i boravka u hotelu plaća saudijska vlada.

Za razumevanje priče o islamskoj ekstremističkoj i terorističkoj mreži na Kosmetu,od posebnog značaja su brojne registrovane i neregistrovane islamske nevladine organizacije koje su aktivne na Kosmetu, a naročito one pod čijim okriljem deluju islamski ekstremisti i teroristi.Najvažnije su:1.Saudijski komitet združene pomoći za Kosovo, 2.Islamska humanitarna fondacija El Haramejn,3. Al vakh al Islami, 4.Svetski savez muslimanske omladine, 5.Islamska internacionalna organizacija za pomoć,6.Globalna fondacija za pomoć, 7. Društvo za oživljavanje islamskog nasleđa i 8. Kaliri il Mileris, odnosno vrhovna dobrota.

Te organizacije predstavljaju noseću bazu delovanja Al kaide na Kosmetu. Majka svih arapskih nevladinih organizacija za širenje islamskog fundamentalizma ,ekstremizma i terorizma je Saudijski komitet združene pomoći čije je sedište u Rijadu, u Saudijskoj Arabiji, a glavna kancelarija na Kosmetu u Prištini, u bulevaru Bila Klintona. Ima i kancelarije u južnom delu Kosovske Mitrovice i Vučitrnu. Direktor kosovskog ogranka je Jael Hamza Džalaidan koji ima veze sa Bin Ladenom. Zvanično organizacija se bavi obrazovanjem i pruža medicinsku pomoć. Organizacija plaća ljudima da slede islam. Saudijski komitet združene pomoći je tzv. kišobran,odnosno pokroviteljska organizacija koja koordinira aktivnosti svih islamskih nevladinih organizacija iz Saudijske Arabije. Suština njenog delovanja nije humanitarna pomoć već promocija islamskih fundamentalističkih uverenja i finansiranje islamskih radikala pri čemu kao masku koristi donacije za različite humanitarne namene. Finansira brojne organizacije na Kosmetu koje su poznate po ekstremizmu, posebno "Prizrensku omladinu", "Studentski islamski front","Albansku omladinu na Kosovu"Jedanaest članova te organizacije uhapšeno je od strane Kfora zbog povezanosti sa terorističkom organizacijom Al kaida. Organizacija,između ostalog obezbeđuje naoružanje za pripadnike terorističke organizacije "Albanska nacionalna armija". Ova najznačajnija islamska nevladina organizacija na Kosmetu finansira izgradnju džamija, koje se poput one u Klini, prepoznaju po dva minareta i natpisu SJRC.

Najznačajnije logističke baze islamskog ekstremizma su novoizgrađene džamije i verske škole koje finansiraju islamske humanitarne organizacije, a u kojima se propoveda vehabizam, odnosno ideologija militantnog islama. O značaju te islamske ekstremističke mreže govori i podatak da je španska specijalna legija 2001. godine u Peći primetila Jordanca Al Zarkavija koji je tada radio u jednoj islamskoj nevladinoj organizaciji u Peći.NJega je na Kosmet doveo predsednik vlade Republike Albanije Sali Beriša. Nakon američko-britanske intervencije u Iraku Zarkavi je postao vođa terorističke mreže Al kaida i džihada u toj zemlji. Preko izgrađene mreže islamskih nazovi humanitarnih nevladinih organizacija na Kosmet su ušli islamski ekstremisti, vehabije, mudžahedini i Al kaida i tu stvorili jaku, veoma živu, prosperitetnu i kapacitetnu bazu evropskog džihada.

. Može se reći da islamske nevladine organizacije na čelu sa Saudijskim komitetom predstavljaju dobro razrađenu strategiju odnosno masku za delovanje Al kaide na Kosmetu. Islamski ekstremisti i Al kaida koriste te organizacije kao idealne kanale za stvaranje mreže u pojedinim područjima, kao izvanredno pokriće za ekstremističke i terorističke aktivnosti, za ubacivanje terorista, naoružanja i novca. Preko te nazovi humanitarne mreže operativci Al kaide deluju u dva pravca. Sarađuju sa šiptarskim terorističkim i kriminalnim organizacijama, s jedne, i stvaraju snažnu bazu džihada među šiptarskom i ostalom muslimanskom populacijom na Kosmetu, s druge strane. U osnovi te džihad baze je ideologija vehabizma koja se propoveda u novoizgrađenim džamijama i verskim školama koje finansiraju Al kaidine nevladine organizacije.

Verske vaspitne ustanove služe za upoznavanje mladih muslimanskih kadrova sa ideologijom militantnog islama, ali i kao kanali za ubacivanje terorista ili za snabdevanje. Ključni cilj te mreže je regrutovanje i obučavanje novih terorista što se prikriva i legalizuje preko humanitarnih aktivnosti kojima se nudi ekonomska, obrazovna, verska i medicinska pomoć lokalnom muslimanskom stanovništvu, dok se manipuluiše islamom. Na udaru takvog delovanja posebno su mladi i deca bez roditelja, naročito u zaostalijim i ekonomski bezperspektivnim sredinama. Islamski verski objekti u kojima deluje Al kaidina mreža su izvan kontrole tradicionalne Kosovske islamske zajednice. Islamski ekstremisti i Al kaida zloupotrebljavaju svoje nevladine organizacije ubacujući ih u željena područja da bi stvorili operativno aktivnu mrežu kouja sprovodi versku indoktrinaciju, radi na obuci lokalnih regruta i učestvuje u lokalnim sukobima.Ta lokalna ekstremističko-teroristička struktura postaje deo globalne Al kaidine terorističke mreže. Najvažniji cilj tih lokalnih terorističkih ćelija je paljenje globalnog džihada protiv svih nemuslimana u svetu. Nakon što lokalna mreža postane operativna Al kaidini operativci i instruktori mogu otići sa tog područja.

Analizirana Al kaidina mreža na Kosmetu je veoma dobro organizovana, svakodnevno se širi i regrutuje nove pripadnike, sigurno je utočište i tranzitno područje za islamske ekstremiste i teroriste i sposobna je za planiranje i izvođenje jakih terorističkih napada ne samo na Balkanu, već u Evropi i drugim delovima sveta.

piše: Milovan Drecun

Prentić sahranjen kao sveti ratnik

Na sahrani ubijenog vođe novopazarskih vehabija nije služen dženaza namaz, a njegovo telo bilo uvijeno u crno platno, što svedoči da je pokopan kao šehid
NOVI PAZAR/BEOGRAD - Kuća Adema Bećirovića u kojoj se krio vođa terorističke grupe Ismail Prentić (28), smeštena je samo nekoliko kilometara od Novog Pazara, na brdovitom uzvišenju Mave u selu Donja Trnava. Rupe od gelera bombi i metaka svedoče da se tu desio oružani obračun pripadnika antiterorističke jedinice MUP-a Srbije i trojice vehabija. Nedelju dana posle okršaja, seljani su se vratili svojim svakodnevnim obavezama, naizgled je sve kao i pre, ali strah među njima, posebno među starijima, i dalje je prisutan. Selo Donja Trnava nalazi se inače na planini Rogozni, preko koje vode mnogi skriveni putevi ka Kosovu.

- Eve, sine, heftu (nedelju) dana od one pucnjave ne smem da zaspim. Ademova kuća je na osami, do nje se može samo pešice stići, i ja nisam videla da tu nekog ima. Tog jutra je nešto počelo da puca. Zvala sam čoveka. Nije nam bilo jasno šta se dešava. Videli smo naoružane policajce. Tek kasnije sam na televiziji videla o čemu se radi - priseća se jedna žena koja živi nedaleko od mesta događaja.

Pucnjava koja se prilikom sukoba policije i vođa terorističke grupe čula u petak, oko četiri, iznenadila je većinu meštana Donje Trnave.
- Tog jutra su me probudili pucnji. Nisam znao o čemu se radi. Iznenađenje je za mene bilo u toliko veće, jer se sve dešavalo u zaseoku gde se nalaze tri stambena objekta okružena gustom šumom, u kojima sam mislio da tih dana nikog nema. Znao sam da Adem Bećirović, čiji su to objekti, samo ponekad tu navrati - priča jedan od meštana koji nije ni slutio da se u tim kućama krio, kako je rekao, "vođa neke terorističke grupe".

Istraga tek treba da utvrdi da li su Ismail Prentić i Senad Ramović odabrali Ademovu kuću zbog toga što se nalazi na nepristupačnom i usamljenom mestu, ili ih je tu uputio Ademov sin Safet, njihov raniji poznanik, koji je u policijskoj akciji uhapšen. Tokom policijske akcije u selu Donja Trnava, sedam kilometara od Novog Pazar, ubijen je, kako je navedeno u policijskom saopštenju, vođa terorističke grupe Ismail Prentić, ranjen je Senad Ramović, a priveden Safet Bećirović. Tada je ranjen i jedan policajac. Podsetimo, na zahtev MUP-a Srbije i kosovska policija raspisala je poternicu za Prentićem, jer se verovalo da je prebegao na Kosovo.

Osamdesetpetogodišnji Adem Bećirović tvrdi da je uhapšenog Senada Ramovića i sada pokojnog Ismaila Prentića prvi put u životu video kada su došli u njegovu kuću sa molbom da prenoće, objasnivši mu da su putnici namernici.

- Rekli su mi: "Vala, midžo, idemo s puta podaljega, moremo li prenoćiti noćas? " Odgovorio sam: "Vala momci, ja sam ovde sam, bolestan, nikoga nisam odbio, svakoga sam s puta svratio..." Oni su tu zanoćili. Ja ne vidim dobro "na oči" i nisam primetio ništa čudno - kaže Bećirović i dodaje da nije video da imaju naoružanje.

Iako se u Novom Pazaru mogu čuti tvrdnje da su hapšenje vehabija i sukob sa policijom podmetačina srpskih službi bezbednosti, sama sahrana Ismaila Prentića, poginulog u obračunu sa pripadnicima MUP-a, demantuje ove tvrdnje. Naime, Prentić je sahranjen ne kao običan musliman, već kao šehid, ratnik poginuo u borbi za islam. Prentićevo telo na tabutu bilo je uvijeno u crno platno, što je rezervisano za šehide, a ne u zeleno, kako je uobičajeno. Čak je i telo Jusufa Barčića, nedavno poginulog u saobraćajnoj nesreći, vođe bosanskohercegovačkih vehabija, na sahrani bilo uvijeno u zeleno platno. Kao još jedna tvrdnja da je Prentić sahranjen kao šehid govori i to što na njegovoj sahrani nije služen dženaza namaz, odnosno posmrtna molitva. Kako u časopisu Novi horizonti objašnjava dr. Šukri H. Ramić, profesor islamskog prava na Islamskoj pedagoškoj akademiji u Zenici, "šehid koji se ne gasuli (ne pere mu se telo, prim. aut.) niti mu se klanja dženaza je onaj koji je na licu mjesta poginuo u borbi od ćafirske (neverničke, prim. aut.) ruke, ili od zadobijene rane od koje se umire, pa makar nakon ranjavanja nešto rekao, pojeo ili popio".

Da su balkanski islamski ekstremisti povezani sa međunarodnim terorističkim organizacijama, svedoče i tajni izveštaji američkih i britanskih obaveštajnih službi, nastali još pre dve godine. Kako Glas saznaje, CIA i SIS su tada u tajnim izveštajima naveli da je mreža organizacije Osame bin Ladena veoma raširena na Balkanu. Strane obaveštajne službe navele su kao čoveka zaduženog za regrutaciju Mirsada Bekteševića zvanog Maksimus ili Abu Imaad As Sandžaki. On u Sarajevu izdržava zatvorsku kaznu od 15 godina zbog planiranja napada na strane ambasade u Sarajevu. Bektešević se, prema tvrdnjama američke i britanske obaveštajne službe, u sarajevskom hotelu "Banana siti", neposredno pre nego što je uhapšen 2005. godine, sastajao sa pripadnicima Al Kaide. Bektešević, poznat pod nadimkom Maksimus ili Abu Imaad As Sandžaki, kako se predstavljao na Internetu, važio je za glavnog "sajber teroristu". NJegov zadatak bio je da na internetu regrutuje mlade muslimane za mrežu Osame bin Ladena, kao i da održava neke od njihovih sajtova. Bektešević je iz Švedske, gde je živeo, u Sarajevo stigao upravo kako bi svoj rad preneo sa elektronske mreže na teren. Međutim, bosanskohercegovačka policija uhapsila je njega, Abdulkadira Ćesura, Danca poreklom iz BiH, Bajra Ikanovića i Senada Hasanovića. Kod njih je nađen eksploziv, kao i oprema za samoubilačke napade. Oni su osuđeni za planiranje terorističkih akcija u Sarajevu. Prema nezvaničnim informacijama koje su se tada pojavile, britanska i američka obaveštajna služba ispitivale su Bekteševića zbog sumnje da je povezan sa planiranjem napada u SAD i Britaniji.

VELJOVIĆ: POLICIJA PRATI DELOVANJE VEHABIJA

PODGORICA - Direktor crnogorske Uprave policije Veselin Veljović izjavio je da policija nema saznanja da u Crnoj Gori postoji opasnost od terorističkih napada vehabija, ali da će intenzivno pratiti njihovo delovanje. "Za sada ne raspolažemo podacima koji bi ukazivali na realnu opasnost od radikalizacije njihovih aktivnosti", rekao je Veljović novinarima. On je najavio da će Uprava policije "po proceni" preduzimati operativne i druge mere na otkrivanju i sprečavanju eventualnog nezakonitog delovanja vehabija. "Policija ima u vidu i prihvata stanovište da sve vehabije nisu teroristi, ali da su svi teroristi vehabije", kazao je Veljović. On je rekao da je policija registrovala "nekoliko fizičkih napada" vehabija na pripadnike islamske verske zajednice u Crnoj Gori i dodao da se ne zna koliko vehabija ima u Crnoj Gori, ali se procenjuje da ih je "na desetine".

Prijatelji ili osvajači

Zemlje istočne Evrope žurile su u NATO jer su se plašile zagrljaja Rusije, a nadale su se i brzom ekonomskom preporodu. NATO je za njih predstavljao prečicu za brže integrisanje u Evropu, bržu demokratizaciju. Međutim, pokazalo se da Rusija nema nikakvih imperijalnih pretenzija

Usijanje odnosa među članicama NATO alijanse s početka 2005, kada je na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti tadašnji nemački ministar odbrane Peter Štruk pročitao izlaganje opravdano odsutnog Gerharda Šredera, dovedeno je u podnošljivije relacije što se tiče Amerike. Naime, posle dolaska na vlast Angele Merkel u Nemačkoj i Nikole Sarkozija u Francuskoj Buš je dobio mnogo bolje partnere, koji su blagonakloniji politici SAD od svojih prethodnika.

Tako da se odnedavno politika Amerike bazirana na principima slogana "Nemačku ignorisati, Francusku kažnjavati, a Rusiju hvaliti" promenila u korenu. Nemačka i Francuska su kooperativnije, a Rusija postaje ravnopravni takmac koji sa Kinom polako zauzima međunarodne pozicije, koje su do sada pripadale isključivo Vašingtonu. U takvoj situaciji Amerika u "ratu" protiv Rusije sve češće koristi i istura u prve borbene redove zemlje takozvane, "nove Evrope", novoprimljene članice NATO saveza i one koje čekaju na prijem.

U takvoj situaciji postavlja se pitanje kakva je uloga Srbije prema NATO savezu. U Srbiji odbojnost prema Severnoatlantskom savezu (NATO) postoji od 1949. godine, kada je ovaj savez osnovan kao vojna sila najmoćnijih kapitalističkih zemalja, koje su se na sve načine borile protiv socijalizma, za koji se tadašnja Jugoslavija odlučila po završetku Drugog svetskog rata. Ta odbojnost je čak porasla posle raspada Varšavskog ugovora i raspada Sovjetskog Saveza jer je tokom jugoslovenske krize, oružanih sukoba u Sloveniji, a naročito u Hrvatskoj i Bosni, NATO smatran neprijateljem i osvajačem, koji pomaže onima koji razbijaju Jugoslaviju i žele da okupiraju Srbiju.

Kulminacija narodnog gneva i opštenarodne odbojnosti prema NATO savezu u Srbiji nastala je tokom 78 dana bombarderskih akcija 19 zemalja članica NATO. Američka podrška albanskom separatizmu i progonu nealbanskog stanovništva, koji se sa Kosova i Metohije proširio na jug Srbije i Makedoniju, nije doprineo popularnosti Severnoatlantskog saveza u Srbiji, ali ni stabilnosti na Balkanu, već je, naprotiv, doveo do trajne napetosti i pretnje miru na jugu Evrope.

Svemu iznetom treba dodati da građani Srbije ne mogu da zaborave 1.002 poginula vojnika, 114 policajaca i 2.300 civila, od toga 700 dece mlađe od 15 godina, dok je 5.000 građana Srbije osakaćeno bombama NATO agresora. Međutim, prema podacima Majkla Mandelbauma, člana elitnog političkog konsultantskog tela Saveta za spoljne poslove, na Kosmetu je do bombardovanja u građanskom ratu bilo 2.500 mrtvih, a tokom 11 nedelja bombardovanja poginulo je oko 10.000 ljudi, dok je 1,4 miliona raseljeno.

Tokom bombarderskih akcija NATO snaga na Srbiju srušena su 147 zdravstvena objekta, avioni F-18 ispuštajući halon, sredstvo za zaštitu od požara na letilici, uništili su ozon iznad Balkana. Bombardovanjem "Azotare" u Pančevu ovaj grad je dobio 40.000 tona azotnog otpada izuzetne toksičnosti, što predstavlja pravi uzrok naglog skoka obolelih od raka u ovom gradu. Na Kosmetu je upotrebljeno 30 tona ozračene municije, koja pri rasprskavanju ubacuje u atmosferu milijardu čestica osiromašenog uranijuma, a svaka udahnuta čestica izaziva rak pluća.

Sramno bombardovanje izvedeno je radi "in vivo" eksperimenta nad žiteljima SR Jugoslavije sprovedenog vođenjem uranijumskog, elektromagnetnog i dioksinog rata protiv jedne suverene evropske zemlje. Posledice dejstva bombi i municije sa osiromašenim uranijumom, uz pogubne efekte elektromagnetnih bombi na mozak stanovništva, kao i posledice hemijskog dejstva dioksina na čovekov organizam s pravom se mogu ubrojati u genocid prema Srbiji koji će proizvoditi negativne genetske posledice narednih nekoliko vekova.

Ovo je samo mali spisak svega onoga što nijedan građanin, a kamoli političar u Srbiji ne bi smeo da zaboravi. Sasvim sigurno je da su ovi razlozi svojevremeno naveli i poslanike iz Srbije u Skupštini zajednice SCG da ne dozvole da se u predlogu Strategije odbrane tadašnje SCG nađe ime NATO saveza. Međutim, ulaskom Srbije u Partnerstvo za mir sve se, po svoj prilici, zaboravilo.

Na drugoj strani zemlje Istočne Evrope žurile su u NATO jer su se plašile ponovnog zagrljaja Rusije, a nadale su se i brzom ekonomskom preporodu. NATO je za njih predstavljao prečicu za brže integrisanje u Evropu i leve i desne snage u ovim zemljama smatrale su da će se uz pomoć evroatlantskih integracija brže demokratizovati prilike u njihovim zemljama. Međutim, pokazalo se da Rusija nema nikakvih imperijalnih pretenzija, već da se vraća svojim vekovnim aspiracijama svoje državotvornosti.

Od nekog spektakularnog ekonomskog preporoda u zemljama koje su iz istočnog prekoračile u zapadni blok, nije bilo ni govora, čak se primećuje da snage koje su izvele povezivanje sa evroatlantskim integracijama polako gube kredibilitet i poverenje svojih birača, u prvom redu zbog zaoštrenih problema vezanih za ispunjenje obaveza prema Briselu, što se vidi u padu proizvodnje, rastu nezaposlenosti i uskraćivanju socijalnih povlastica u tim zemljama.

Takođe, treba reći da se demokratizacija tih zemalja obavlja uz obavezni monitoring novih zapadnih saveznika, koji kroz institucije država kojima pomažu protežiraju svoje interese, koji su često suprotni nacionalnim interesima zemalja kojima se pomaže, a često su i u suprotnosti sa interesima partnera iz NATO, što izaziva konfuziju u političkim i ekonomskim odnosima unutar zemalja u tranziciji.

Ako sumiramo sve posledice koje je proizveo NATO posle pada Berlinskog zida, od bombarderskih akcija u Bosni i SR Jugoslaviji do ulaska u Avganistan, uz ekonomska opterećenja NATO troškovima zemalja u tranziciji i remećenjem međunarodne saradnje akcijama tipa razmeštanje antiraketnog štita, onda se ništa drugo ne može reći nego da je NATO ozbiljan remetilački faktor u svetu, koji ne preza ni da otpočne ratne operacije radi realizacije američkih interesa.

HRVATSKI VOJNICI U OPASNOSTI

Hrvatski vojnici u Avganistanu više nisu sigurni od talibanskih pobunjenika i njihovih simpatizera ni na mirnijem severu zemlje u pokrajini Kunduz, gde su do sada napadi na međunarodne vojne snage ISAF-a bili prava retkost. U podne 19. maja, u pokrajini Kunduz, gde su raspoređene međunarodne vojne snage, tokom patroliranja Avganistanske narodne vojske, u čiji sastav je bio uključen i hrvatski Operativni tim za vezu, eksplodirala je improvizovana naprava, postavljena uz put kojim se kretala kolona. U eksploziji niko od šestorice pripadnika hrvatskog tima ni avganistanske vojske nije poginuo niti je bio ranjen. Ali samo nekoliko kilometara dalje, istoga dana, bombaš samoubica ubio je trojicu vojnika ISAF-a i pet avganistanskih civila, a osam je bilo ranjeno, što pokazuje da će i sever Avganistana postati sličan južnom delu oko Kandahara, gde su sukobi najkrvaviji i iz dana u dan sve opasniji, kako zbog mesta i načina napada, tako i po sve većem broju poginulih i ranjenih.
"Nacional" (Zagreb) 22. maj 2007.

Koliko košta ulazak u NATO

U političkom smislu, integracija u NATO je gubljenje suvereniteta ne samo nad vojskom, nego i nad teritorijom. I to ne radi ciljeva iza kojih stoji NATO nego ciljeva iza kojih stoji Vašington jer je nemoguće pronaći, na primer u Evropi, francusku ili italijansku bazu van granica tih država

Zanimljivo je da se niko u zemljama koje hitaju u NATO, bar zvanično, nije pojavio sa računicom koliko taj "luksuz" staje svaku zemlju potencijalnog člana najmoćnije vojne organizacije na svetu. Kao prvo, istini za volju, ne postoje javno iskazani nikakvi kriterijumi koji bi omogućili izradu takve procene, niti je ko pokušao da ih razradi. Zato se svi argumenti o pričama o efikasnosti ulaska u NATO često svode samo na uštedu prouzrokovanu smanjenjem broja vojnika i njihove tehnike. Najjednostavnije rečeno, sopstvene nacionalne armije treba da budu rasprodate. Ovakva strategija odmah je na površinu društvenih zbivanja u svakoj od ovih zemalja izbacila problem zbrinjavanja velikog broja bivših vojnika i članova njihovih porodica.

U situacijama kada se brojno stanje pojedinih armija smanjivalo ispod granica sposobnosti da mogu garantovati teritorijalni integritet i suverenitet država, javljalo se pitanje koliko će koštati tuđa zaštita jer, prema izreci starih Grka, "ko ne želi da hrani svoju vojsku, taj će hraniti tuđu". Pa zar silni sporazumi između država i NATO saveza o slobodnom kretanju NATO trupa po njihovim teritorijama i zaštita američkih vojnika od bilo kakve odgovornosti za bilo kakvu pričinjenu štetu ne predstavljaju "guljenje kože" domaćih poreskih obveznika radi nekih tuđih interesa. Kada su finansijski troškvi u pitanju, situaciju dodatno komplikuje i činjenica da svaka članica alijanse ili kandidat za ulazak u nju snosi troškove angažovanja svojih trupa u trećim zemljama.

Druga bitna činjenica vezana za kandidate za prijem u NATO je ta da ulazak u NATO ne ubrzava a i ne garantuje ulazak istih tih zemalja u Evropsku uniju, kao što je bio slučaj ranije, jer je EU zaokupljena svojim problemima jasno naglasila da će pričekati sa nastavkom svog proširivanja.

U političkom smislu, integracija u NATO je gubljenje suvereniteta ne samo nad vojskom, nego i nad teritorijom. I to ne radi ciljeva iza kojih stoji NATO nego ciljeva iza kojih stoji Vašington jer je nemoguće pronaći, na primer u Evropi, francusku ili italijansku bazu van granica tih država.


U sistem svoje transformacije NATO je u poslednje vreme uvrstio i uticaj na prekrajanje evropske istorije, što sasvim sigurno iritira znatan deo evropskih građana i tako izaziva nove podele i razdore među onima od kojih se očekuje saradnja i ukupni prosperitet. To opet uvećava, na posredan i neposredan način, finansijki trošak svakog vida saradnje. Imajući ovo u vidu, Sergej Lavrov, ministar inostranih poslova Rusije, ocenio je da su Evropska unija i NATO popustljivi prema pokušajima nekih zemalja da revidiraju istoriju.

"Pokušaji da se vređa istorija postaju element i instrument spoljne politike određenih država. Nažalost, neke međunarodne organizacije, kao što su NATO i EU, popustljive su prema tim pokušajima" - istakao je Lavrov prilikom polaganja venca na spomen-ploču sa imenima diplomata poginulih u Drugom svetskom ratu povodom Dana pobede.

Ukupno gledano, teško je opravdati sve ovo što NATO čini kroz dva ključna pitanja: prvo bi se odnosilo na daljinu prostornog delovanja, takozvane zone odgovornosti, koja bi mogla da opravda svaku akciju iz ekonomskih, vojnih i političkih razloga i u borbi protiv terorizma šta predstavlja kritičku tačku kada se na pretnju mora reagovati. U neku ruku odgovor na ova pitanja, pred kraj prošle godine, dao je Jap de Hop Shefer.

Prema njegovim rečima, "NATO ne treba da bude svetski žandarm i da mu se uloga svodi na gašenje konfliktnih žarišta širom sveta, jer po svojoj prirodi za to nije tehnički ni ekonomski osposobljen, već mora da brani članice od svetskih pretnji, kao što su terorizam, širenje oružja za masovno uništenje i nepredvidivo dejstvo otpadničkih država". Po svoj prilici je borba protiv "otpadničkih država" glavni cilj novog NATO saveza. Na tom putu "uspešne" transformacije, NATO se prvo našao u građanaskom ratu u Bosni, zatim u bombarderskoj agresiji protiv SR Jugoslavije, tako da se defanzivni savez pretvorio u ofanzivni, da bi intervencijom u Avganistanu u prvoj operaciji van Evrope dobio globalnu dimenziju, a sa preko 50.000 vojnika danas je prisutan na tri kontinenta.

Nažalost, ovoga trenutka mnogo više je dilema od racionalnih rešenja u okviru NATO saveza, jer su poslednjih decenija interesi Amerike glavna vodilja svetskih političkih, ekonomskih i vojnih akcija koje, bar do sada, nisu razrešavale krize već su ih rasplamsavale i dodatno komplikovale, uz cenu koju sve teže plaćaju nove članice ali i zemlje koje čekaju u redu da budu primljene u NATO.

NATO DUBOKU U DŽEPU HRVATA

Prema pisanju hrvatskog "Jutarnjeg lista", hrvatska se obavezala da će do 2012. godini osposobiti oko 4.100 svojih vojnika za učešće u misijama NATO-a, UN i Evropske unije. Prema sadašnjim procenama, u kasu NATO-a Hrvatska će morati godišnje da uplaćuje oko tri miliona evra, i još dodatnih 10 miliona evra godišnje će trošiti na svoje oficire koji će delovati u strukturama atlantskog saveza. Glavni deo troškova odlaziće na hrvatsko učestvovanje u NATO i UN vojnim misijama po svetu, što će od 2011. godine iznositi oko 70 miliona evra godišnje.

NATO rakete i baze ugrožavaju bezbednost Evrope

Odnosi SAD - Rusija došli su u ćorsokak, u najvećoj meri, zbog planiranog instaliranja američkog raketnog štita u centralnoj Evropi i zbog krize oko Kosova. Obe ove teme, u zavisnosti od konačnog rešenja i procesa koji ih prate, na posredan i neposredan način, ugrožavaju stabilnost i bezbednost EU

Jednostranim povlačenjem SAD iz Ugovora o protivraketnoj odbrani iz 1972. godine, one su narušile postojeći sistem svetske odbrambene stabilnosti i stvorile uslove za demontiranje i drugih strateških bezbednosnih ugovora, kao što su Sporazum o raketama kratkog i srednjeg dometa, Sporazum o konvencionalnom naoružanju u Evropi i sl. Međutim, primetna je težnja Amerike da, ipak, neko drugi umesto njih uruši pomenute sporazume i obavi taj prljavi međunarodno-pravni posao umesto njih.

Planirana izgradnja objekata američke protivraketne odbrane u Češkoj, Poljskoj i na Kavkazu, kao i moguće razmeštanje objekata američke protivraketne odbrane u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj treba posmatrati kao pokušaj da se Rusija prisili da napusti pomenute dogovore kako bi obezbedila svoju sigurnost u novonastalim prilikama. Vašington smatra da bi on u ovom slučaju mogao lakše da ponudi "staroj Evropi" da ona sledi njegovu politiku i da bude više disciplinovana pod vođstvom SAD. Tada bi bilo lakše zastrašivati Evropljane ruskom vojnom pretnjom i tada bi jedini ko bi garantovao bezbednost Evrope bile SAD i to bez ikakvih obaveza prema Evropi da poštuju njene zakone i sl.

O problemu razmeštaja američkih raketa i posledicama koje ovaj postupak može da izazove širom Evrope raspravljano je i u Ukrajini. Ukrajinske rasprave o problemu raketa iskristalisale su zaključak po kome zapadni saveznici, bez ikakvog ustezanja, stavljaju omču na vrat demokratizovanim zemljama bivšeg socijalističkog lagera. Kako je prenela Internet agencija Korespodent.net, ukrajinski eksperti ne isključuju mogućnost da, u slučaju hipotetičkog rata između SAD i Rusije, upravo zbog ratnih dejstava - posebno raketnih, upravo evropska žitnica bude jedna od prvih i najozbiljnijih žrtava, čije će posledice ugroziti zdravlje i preživljavanje većine građana Evrope.

Bivši češki predsednik Vaclav Havel komentarišući najavu instaliranja američkog antiraketnog odbrambenog sistema izjavio je da je Češka svojim zahtevom za ulazak u NATO zapravo dala saglasnost da se na njenom tlu grade vojne baze alijanse, uključujući i američke. Profesor na Kraljevskom koledžu u Londonu i šef komisije za reformu NATO Džejms Gou nastupajući na beogradskoj Akademiji za diplomatiju i bezbednost rekao je ako bi već Srbija i bila članica, logično je da na svojoj teritoriji ima i baze alijanse. Prema jednom intervjuu bivšeg ministra odbrane Prvoslava Davinića Amerikanci su zainteresovani za elektronsku bazu na Kopaoniku i stratešku rečnu bazu na Dunavu. Logično ili ne, ali stanovništvo novih zemalja-članica NATO je glasalo za ulazak u blok ne znajući za ovu logiku.

Odnosi SAD - Rusija došli su u ćorsokak, u najvećoj meri, zbog planiranog instaliranja američkog raketnog štita u centralnoj Evropi i zbog krize oko Kosova. Obe ove teme, u zavisnosti od konačnog rešenja i procesa koji ih prate, na posredan i neposredan način, ugrožavaju stabilnost i bezbednost EU. Na neki način može se reći da se Evropa svojim nečinjenjem i neaktivnom ulogom u mnogim svetskim procesima našla u veoma nezavidnoj situaciji iz koje sada teško može izaći, a da uspostavi podjednako distancirani odnos i prema Americi i prema Rusiji.

Evropa se uzda u svoje jedino preostalo oružje - posredovanje. Međutim, na jednoj strani Evropa želi po svaku cenu da očuva neokrnjenom energetsku žilu kucavicu, koja stiže iz Rusije, a u isto vreme želi i da ojača uzdrmano savezništvo sa SAD zbog Iraka, ali i ozbiljnih problema NATO alijanse u Avganistanu. Podrška čelnih zemalja Evrope Ahtisarijevom planu, koji je doživeo debakl, svojevrstan je autogol EU koji bi instaliranjem američkog raketnog štita u centralnoj Evropi predstavljao stavljanje lopte na penal pred svojim golom.

Odlučnost Rusije koja je na pitanju instaliranja američkih raketa u Evropi i kosovske krize pokazala da je stekla status velike sile bez koje se više ništa u svetu ne može uraditi, pokazala je da i EU, ako želi bezbednost i prosperitet na svom tlu, mora da vodi principijelniju politiku kada su u pitanju problemi koji se neposredno tiču nje same. Svako povlađivanje Americi, a zaoštravanje odnosa prema Rusiji iz dana u dan donosi Evropi sve veće i komplikovanije probleme, za čije rešavanje će trebati mnogo više mudrosti i konkretnih ustupaka jednoj ili drugoj svetskoj sili, tako da će EU sama sebi ugroziti temelje svog opstanka.

POLJSKI PARADOKS

U trenutku kada je poljska javnost protiv plana konzervativne vlade da na svojoj teritoriji smesti američke silose za rakete, iz straha da bi u tom slučaju Poljska mogla postati meta nekog budućeg terorističkog napada, ima i onih koji drugačije razmišljaju. Naime, žitelji poljskih mesta Slupsko i Redzikovo na severu zemlje podržavaju smeštanje raketne baze u njihovom komšiluku nadajući se ekonomskom prosperitetu i boljem životu.

GRAĐANI PROTIV AMERIČKE RADARSKE BAZE

Birači tri sela u Češkoj, u blizini mesta planiranog za izgradnju američke radarske baze, odbacili su taj predlog na referendumu, dok je češki premijer Mirek Topolanek optužio Rusiju da koristi predlog o postavljenju dela američkog antiraketnog štita u Češkoj i Poljskoj da bi prikrili interne probleme.
Neobavezujući referendum, na kome se 95 odsto birača izjasnilo protiv izgradnje američke radarske baze na vojnom poligonu u Brdi, jugozapadno od Praga, najverovatnije neće pokolebati premijera Topolaneka u podršci ideji da Češka bude domaćin američkoj bazi, ali svedoči o snažnom protivljenju češke javnosti tom predlogu, naveo je Rojters.

Uništite vojsku, pa možete u NATO

Sve analize o ulozi NATO alijanse potvrdile su da je za pripremanja svakog kandidata za NATO najbitnije slabljenje vojske zemlje kandidatkinje

Situacija u Crnoj Gori može poslužiti kao pravi primer urušavanja odbrambene moći. Prema najnovijim predlozima Ministarstva odbrane, Crna Gora bi imala 2.400 vojnika, odnosno 410 oficira, 898 podoficira, 782 vojnika po ugovoru i 310 civila


Sve analize o ulozi NATO alijanse potvrdile su da je jedan od najbitnijih rezultata pripremanja svakog kandidata za NATO koji automatski "olakšava dijalog sa alijansom", uključujući aktivnosti u okviru Partnerstva za mir, slabljenje Vojske koja na kraju nije u stanju da brani i odbrani svoju teritoriju. Jedan od jasnih primera za ovu tezu možemo naći u nekoliko država, a prvo bismo se osvrnuli na Bugarsku, čija je odbrambena strategija potpuno podređena strategiji NATO.

Bugarska je ukinula Komandu operativnih snaga, Komandu za specijalne operacije, Istočnu i Zapadnu komandu kopnenih snaga, Taktičku avijacijsku komandu, Komandu vazdušne odbrane, umanjila je broj pripadnika oružanih snaga, iako je želela da ga sačuva na nivou 45.000 vojnika. Sve u svemu, svoju državnu teritoriju Bugari planiraju i jedino mogu, da brane samo sa istočne strane.

Turska kao "večiti" osvajač bugarskih teritorija mogla bi to da učini bez problema, kao i mnogo puta ranije. Osim toga Bugarska često kupuje vojnu tehniku i opremu od već preporučenih proizvođača, što je obaveza na koju se obavezala posle ulaska u NATO. Ovakva pozicija pojačava bugarsku zavisnost od vodeće članice bloka - SAD.

Upoređujući Bugarsku i Srbiju koje imaju približno isti broj stanovnika i isti vojni budžet ali Srbija i pored zabrinjavajućeg stanja u oružanim snagama i okruženju ima dvostruko manje vojnika od Bugarske. Situacija u Crnoj Gori može poslužiti kao pravi primer urušavanja svoje odbrambene moći.

NATO - POGORŠAVA ODNOSE

-Čak je i njegova ekselencija ruski ambasador Aleksejev u nedavnom intervjuu za TV Beograd rekao da ulazak Srbije u NATO ne bi poboljšao odnose dveju zemalja. To je potpuno izvesno jer bi na taj način Ruse doveli u ne baš prijatnu situaciju. Sa jedne strane, od njih očekujemo veto i podršku kada je reč o rešavanju Kosmetskog problema, dok, sa druge strane, tražimo da uđemo u NATO. Te dve stvari ne idu jedna sa drugom i očigledno je da bi nam Rusi otkazali podršku - upozorava vojni analitičar Miroslav Lazanski.

Prema najnovijim predlozima Ministarstva odbrane Crna Gora bi imala 2.400 vojnika, odnosno 410 oficira, 898 podoficira, 782 vojnika po ugovoru i 310 civila. Na osnovu ovih podataka vojni stručnjaci ocenjuju da se radi o veoma maloj oružanoj formaciji, pa na ovaj način Crna Gora svoju i bezbednost svojih građana stavlja u ruke drugim subjektima, koji se, nažalost, nalaze van granica najmlađe evropske države.

Međutim, na osnovu makedonskog iskustva jer je i ova novoformirana država svoju sudbinu prepustila NATO i SAD i po svoj prilici da će se njena sudbina određivati baš u okrilju NATO, koji se na Balkanu oslanja na albanski faktor, tako da sve zemlje koje su svoju sudbinu vezale za spoljne faktore nemaju sigurnu budućnost.

Na drugoj strani NATO traži od novoprimljenih članica i onih koje očekuju prijem da svoje najbolje vojne sastave raznih rodova pošalju u međunarodne mirovne operacije. Tako je Hrvatska radi pristupanja u NATO koje se očekuje uskoro, pristala na slanje novih 5600 vojnika u mirovne operacije. Srbija bi u ako želi da bude u istoj situaciji sa Hrvatskom trebalo da ustupi NATO više od 13.000 vojnika.

Međutim, ni u Hrvatskoj, ali ni u Srbiji ovakav broj vojnika neće lako biti poslat u Avganistan, Irak ili na neko drugo vruće mesto. Ovakvi transferi vojnika već izazivaju primetna negodovanja nacionalno demokratskih snaga, dok su liberalno demokratske opcije mnogo raspoloženije za ispunjenje svih uslova koje postavljaju NATO i SAD.

Pod znakom pitanja je često saradnja sa NATO i zbog moralnih razloga. Na prvom mestu ustručavanja od otvorene i bezrezervne saradnje i podrške su bombarderske akcije NATO alijanse u Bosni i u SR Jugoslaviji. Tu je i problem koji izaziva zahtev da zemlje članice PZM potpišu sporazum o neizručivanju američkih državljana optuženih za genocid, ratne i zločine protiv čovečnosti Međunarodnom krivičnom sudu, što je u slučaju Crne Gore bio uslov za američku vojnu pomoć.

Tu je i sporazum SOFA o statusu snaga, koji u slučaju Crne Gore daje pravo američkim vojnicima da borave u Crnoj Gori na teret crnogorske države. Zbog ovakvih sporazuma Balkan je za Amerikance postao pravi zemaljski raj, u kom mogu da rade šta im padne na pamet i da zbog toga ne odgovaraju nikom.

Mlekare prete tužbom

Komisija za zaštitu konkurencije utvrdila monopolski položaj na tržištu mlečnih proizvoda. U „Denjub fudsu“ naglašavaju da u računici nije uzeta u obzir polovina tržišta

BEOGRAD - Dijana Marković-Bajalović, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije, kaže da je utvrđeno da je „Salford“, vlasnik najvećih srpskih mlekara, zloupotrebio monopolski položaj na tržištu mleka. Ona je juče rekla da „Denjub fuds“, čiji je vlasnik investicioni fond „Salford“, zauzima 47,4 odsto tržišta u Srbiji i da sklapa nepovoljne tipske ugovore s proizvođačima mleka.

- „Denjub grupi“ je naloženo da za mesec dana ukloni sve nepravilnosti i da promeni tipske ugovore s proizvođačima od kojih otkupljuje mleko. Od toga kako će postupiti prema tom nalogu zavisi iznos kazne zbog zloupotrebe monopolskog položaja - istakla je Bajalovićeva i dodala da je za takav prestup predviđena kazna od jedan do 10 odsto godišnjeg prihoda.

U sastavu „Denjub fudsa“ su beogradski „Imlek“ i mlekare u Subotici, Zaječaru, Zemunu i Novom Sadu. Rade Pribićević, direktor za korporativne i regulatorne poslove regionalnog fonda „Denjub fuds“, ističe da je „apsolutno netačno da su oni monopolisti“, kao i da će postupiti po nalogu komisije. Sa druge strane, pokrenuće upravni spor pred Vrhovnim sudom.

SPOR PRED VRHOVNIM SUDOM

Rade Pribićević je naglasio je da je ovim rešenjem učinjena šeta „Denjub fudsu“, ali i da će postupiti po svim nalazima ove antimonopolske komisije. Pribićević objašnjava da su, inače, konkretne primedbe „sistemskog tipa“, odnosno da se odnose na način poslovanja svih mlekara u Srbiji, kao što je formiranje cena, davanje kredita ili procena kvaliteta.

- Komisija je došla do podataka o procentu tržišnog učešća tako što je za relevantne podatke uzela podatak iz Ministarstva poljoprivrede o količini otkupljenog mleka u Srbiji u 2006. godine. Po tim podacima je 2006. godine otkupljeno 739 miliona litara mleka, a mi smo otkupili 380 miliona litara. Na taj način su došli do 47 odsto. Ono što tu nedostaje jeste činjenica da je u toku te godine proizvedeno 1,6 milijardi litara mleka. I to su zvanični podaci Privredne komore Srbije, kao i Republičkog zavoda za statistiku. Komisija nije uzela u obzir više od 50 odsto tržišta. Tu ulazi i mleko koje je otkupljeno od neregistrovanih gazdinstava, koje se u tim podacima ne pominje, kao i ono koje nije imalo kvalitet da bude premirano, a mi takva mleka, za razliku od drugih proizvođača, ne otkupljujemo. U svakom slučaju, ovo tržište je veće od onog što Komisija smatra relevantnim. Zbog toga su i izveli pogrešan zaključak o procentu našeg tržišnog učešća - rekao je Pribićević i dodao da, ako se pravilno računa, oni imaju do 30 odsto učešća na srpskom tržištu.

Iz Tadića govori Nikolić, a iz Nikolića zbori Tadić

Obojica imaju neku vrstu retoričke kameleonistike - hoće da budu onaj drugi, tvrdi profesor retorike Dobrivoje Stanojević. Više se ne zna ko vodi klasičnu radikalsku, a ko kampanju koja priliči demokratama, ističe marketinški stručnjak Cvijetin Milivojević

Kao da srpskim biračima i dosad nije bila zamršena izborna kombinatorika, te tek sad, uoči famoznog 3. februara, čini se, ništa ne znaju, pošto se pitaju da l’ to čuju Tomislava Nikolića kad gledaju Borisa Tadića ili im se iz tela Šešeljevog pulena obraća Đinđićev naslednik.

U ove „vrele“ predizborne dane Tadić, vele stručnjaci, ušao je u kožu Nikolića, ali i kandidat radikala kao da se pretvorio u lidera demokrata. I tako sad imamo, naglašavaju, razjarenog Borisa i Tomu u jagnjećoj koži, za razliku od one mlake i dosadne kampanje uoči prvog kruga glasanja za predsednika države.

Tako smo bezmalo prethodne dve nedelje imali svakojake performanse s obe strane. Bilo je tu džakova s „milionima evra“ ispred zdanja na Andrićevom vencu, kao i dezinfekcije trotoara pred Palatom pravde od Nikolićevih tragova. Padali su i leci sa slikom mesta zločina, letele su optužbe i kontraoptužbe za fizičke napade, svađalo se oko Legije i amnestije premijerovih ubica, ali i oko toga ko je bio ministar zemunskog klana. Naravno, utvrđivano je ko je kriv za tragediju u RTS-u, gde je čija majka bila, kao i koje televizije koga favorizuju. A mnogobrojna saopštenja posebno su bila „duhovita“, pa se tu našlo i fićfirića, pokvarenjaka, ljudi mržnje i čega ne sve još. Vrhunac se zgodio u Knez Mihailovoj ulici, gde su ljuti rivali postavili štand do štanda.

Primetno je da obojica kandidata preuzimaju uloge onog drugog, ističe Dobrivoje Stanojević, profesor stilistike i retorike na Fakultetu političkih nauka (FPN).

- I Tadić i Nikolić imaju neku vrstu retoričke kameleonistike - hoće da budu onaj drugi. Nikolić je napadno smiren, želi da razbije stereotip o radikalima kao siledžijama, samo priča o promenama i to ranijim Tadićevim jezikom. Hoće da se približi mladima i pridobije neodlučne. Tadić burnije reaguje, mnogo temperamentnije nego ranije, kao da je ljut, a ta srdžba nema sadržaj. Ali, svima je jasno da se oni neće uistinu promeniti - objašnjava.

Kandidat demokrata, priča profesor, izražava se kontrastno, sve mu je crno ili belo: sloboda-nesloboda, za Evropu- protiv nje... A to može da odbije birače koji insistiraju na nijansama.

- Malo je verovatno da će neko zbog ove retorike da promeni mišljenje pred drugi krug. Tadić se obraća svima, nema ciljnu grupu, to nije dobro. Ne vide se konkretne ideje. A Nikolić stalno nešto upozorava, što je neki vid pretnje. Ali njegova ekipa bolje specifikuje poruke, kao što je slučaj s pričom o narkomaniji - veli Stanojević.

Da se sada ne zna ko vodi klasičnu radikalsku, a ko kampanju demokrata smatra i marketinški stručnjak Cvijetin Milivojević.

- Najveće iznenađenje je transformacija Tadića, koji je imidž lepo vaspitanog momka iz komšiluka zamenio prenaglašenom gestikulacijom, vikom i propagandom neprimerenim njemu i elitističkom DS-u - rekao je on i dodao da se Tadić služi i nedopustivim u marketingu - pominjanjem imena protivkandidata.

Izuzetno loš potez lidera DS-a, ističe, jeste i tvrdnja da vodi bitku sa lošom kopijom Šešelja.

TV DUEL ODLUČUJE

- Kampanja neće imati efekta, jer od njih nemamo šta novo da saznamo, dugo su na političkoj sceni i znamo šta su grešili. TV duel je podvlačenje crte i ko je tu uspešniji, pobediće - ističe Radojković.

PRESUDAN STRAH OD PADA BESPLATNIH AKCIJA

- Nespojivo je sa demokratskom praksom ono što radi Mlađan Dinkić, a i Narodna banka, tvrdnjama da će Nikolićeva pobeda oboriti vrednost besplatnih akcija. Ide na strah siromašnih ljudi. Kampanja neće imati efekta, jer nije uverljiva Nikolićeva pitomost i Tadićeva razgalamljenost. Jedini efekat može imati strah od pada vrednosti akcija - kaže Vukadinović.

TENIS MOGAO DA PRESUDI

Kazimir Đurguz je napomenuo i da se TV stanice mahom ne bave komentarima, što je dobro, već su prepustile kandidatima da se predstave.
- Ali, dolazi i do zasićenja kod gledalaca. Da je nekom od kandidata palo na pamet da se tokom finala Australijan opena reklamira, sigurno bi izgubio - kaže on.

KO NOSI ODELO, A KOGA ODELO NOSI

Kada je reč o estetici sve je na Tadićevoj strani, ocenjuje stilistkinja Jelena Maćić.
- Način na koji nosi sebe, odeću, opuštenost i utisak da se savršeno oseća u svojoj koži, čini Tadića pravom slikom predsedničkog kandidata. A Nikolić je ukočen, zatvoren u sebe i čini se da odelo nosi njega - kaže ona.

SOCIJALISTIČKA RETORIKA

Inače, retorika, i kod jednog i kod drugog, je u prilično velikim frazama, koje vode poreklo iz socijalističkog vremena. Sve je monotono i neproduktivno. Nema tu ništa novo, posebno kod Tadića - kazao je Stanojević.

- To je besmislica, jer je i Tadić skoro u istoj poziciji - u senci Đinđića. Predsedniku DS-a ne ide u prilog ni zloupotreba funkcije šefa države - potpisivanje gasnog sporazuma s Rusijom usred kampanje, puštanje glasina iz bliskih ministarskih soba o bezvrednosti besplatnih akcija, padu dinara... - nabraja Milivojević.

S druge strane, naglašava, kod radikala uočljiva je pozitivna promena - izostanak verbalne agresivnosti, smanjivanje kleveta na najmanju meru. Nikolić je predstavljen kao čovek svetlosti u spotovima, ali mu je mana manjak optimizma i osmeha.

U prvom delu kampanja i nije mogla biti tako oštra kao sada, ističe profesor komunikologije sa FPN-a Miroljub Radojković, pošto je bilo više kandidata. A sada imamo dvoboj.

- Na delu je razračunavanje bez kalkulacije, pobeda ili poraz, nema popravnog. Zato je veća napetost. A dosta toga je ispucano u prvom krgu, pa preti opasnost ponavljanja - objašnjava Radojković.

Profesor priča i da Tadić dosta gestikulira, govori brzo, ima više ikonografije, što je bila karakteristika radikala, kao što su zastave.

- Nikolić zna da je glavna opasnost za njegovo neprihvatanje ekstremizam, pa nastupa bez velike scenografije, spustio se više među narod, govori mirnije i tiše. A obojica idu na prljavu kampanju - kaže on i dodaje da je veća nervoza izazvana i spoljnim faktorom, posebno ponašanjem EU koja nas još uslovljava.

Tadić se, ipak, nije toliko menjao kao Nikolić, tvrdi Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa.

- Kampanja lidera DS-a mnogo je poštenija od pokušaja predstavljanja radikala. Tadić je ostao onakav kakvog ga znamo, dok je očigledno bogatstvo manipulacija u kampanji Nikolića. Radikal je ublažio tvrdi nacionalizam, pokazao razumevanje za socijalne probleme. I sve bi to bilo prihvatljivo da možemo biti sigurni da je ta promena trajna - naglasio je Nikolić i istakao da je bilo i prljavih poteza, ali da to nije podsećanje na istinu o prošlosti oponenta - na Nikolića kao Miloševićevog vicepremijera.

Kampanja je beskompromisna i prljava, veli urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović, a to posebno važi za drugoplasiranog.

- Radikali su pokušali u prvoj nedelji drugog dela da idu naglašeno pitomo, jer Nikolić želi da amortizuje strahove od toga šta će biti kad dođe na vlast. Tadić je neočekivano agresivno ušao u drugi deo, igra na sve ili ništa, često prljavo, ide na referendumsku atmosferu i širenje panike - kaže on i podseća da je to zato što lider DS-a nije dobio jasnu podršku ni od koga, osim od nacionalnih manjina.

Predsednica Društva za lepo ponašanje Dušanka Bojčić priča da su spontanost i kultura Tadićeve prednosti u odnosu na Nikolića.

- Lider DS-a deluje produhovljeno, ponaša se prirodno, gestikulacija mu je lepa, a i prijatan je za gledanje i slušanje. Uvek je lepo obučen, ali ne preterano manekenski, kao nekad. Nikolić glumi i to loše, ne deluje iskreno, ima neprirodne pokrete glavom, a ako se nekad i nasmeje - ne izgleda vedro, već cinično. Šta god da obuče deluje pogrbljeno - kazuje ona.

Kandidati, objašnjava direktor Ebart dokumentacije Velimir Ćurguz Kazimir, sve više idu na ciljane grupe.

- Tadić se obraća ženama, mladima, što je posledica istraživanja, koja mnogo više sluša. I to je sve kudikamo profesionalnije nego prethodnih godina. Međutim, nema mnogo vremena do glasanja, pa kandidati malo šta mogu da promene, osim da idu na lični napad. Ipak, smatram da će sve mirno proći, iako su zaoštrene pozicije - kazao je Kazimir Ćurguz.

ŠTA SVE RADI NATO? - Krade, učestvuje u švercu, lovi hakere i uživa u mučenjima

U poslednje vreme pojavile su se u raznim svetskim medijima informacije o nekim do sada neuočenim neobičnim aktivnostima pripadnika NATO alijanse koje u mnogome odudaraju od onih izvornih aktivnosti preciziranih u osnivačkim dokumentima. Naime, pojavili su se napisi o krađama kulturnog blaga u kojima su učestvovali pripadnici NATO snaga, u novije vreme pominju se i aktivnosti vezano za lov hakera, procurili su u javnost i rezultati anketa koje su pokazale da vojnici zapadne alijanse uživaju u mučenjima zarobljenika, a tu je i podrška NATO narkotrgovini jer je nepreduzimanjem mera za sprečavanje masovne proizvodnje i prometa narkotika omogućio ekspanziju njihove proizvodnje i prometa.

Pođimo redom. Pred kraj marta javnost u BiH se uzburkala posle vesti o otkriću dva ilirska broda i većeg broja amfora na području Desilova u Hutovom blatu kod Čapljine. Međutim, brzo se razjasnilo da je taj izuzetno bogat lokalitet u delti Neretve već odavno ispražnjen i svi vredni predmeti izvađeni sa dna reke prodati su na crnom tržištu, neke od najočuvanijih amfora dospele su u privatne kolekcije nekadašnjih hrvatskih rukovodilaca Franje Tuđmana i Gojka Suška.

Jednu od operacija čišćenja lokaliteta u Hutovom blatu opisao je meštanin Milenko Krešić. Naime, pre desetak godina, pripadnici međunarodnih snaga došli su na obalu Neretve sa petnaestak vozila, "opasali" su određeni prostor i tu logorovali nedelju dana. Za to vreme pretražili su i izvadili iz vode sve vredne stvari. Na upozorenja meštana da to ne smeju da rade, vojnici su samo podigli duge cevi i naveli ih da se pitomo ponašaju i da ne "zabadaju" noseve tamo gde im nije mesto.

Tokom poslednjih 15 godina koje BiH proživljava uz kontrolu međunarodnih snaga SFOR-a sa tog prostora iznešeno je uz pomoć vojnika NATO neprocenjivo istorijsko blago tako je čak iz Nacionalnog parka Sutjeska iz Muzeja Bitke na Sutjesci odneta maketa bitke vođene u Drugom svetskom ratu. Čak se zna i koja je jedinica NATO alijanse prisvojila ovu maketu.

Na prostorima koje kontrolišu NATO snage u Avganistanu i Kosmetu pod patronatom međunarodnih vojnih snaga odvija se nesmetana proizvodnja i promet narkotika. Čak je primećeno u godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta o trgovini drogom i finansijskom kriminalu u svetu da je proizvodnja i promet marihuane, poznate u svetu pod imenom "albanka", samo tokom prošle godine na Kosmetu porasla za 50 odsto. U istom izveštaju se spominje i da je tokom 2006. u Avganistanu povećana proizvodnja heroina za 49 odsto u odnosu na 2005, tako da od ukupno plasiranog heroina u svetu sa ovog područja stiže 90 odsto.

Iz američke analize može se zaključiti da sa prostora Balkana, zbog transparentnosti granica, Albanci krijumčare heroin iz jugozapadne Azije, kokain iz južne Amerike i "albanku" sa svojih prostora po celoj Evropi. Međutim, u celoj toj sumornoj priči po Evropu i svet Amerikanci iako su imali, i imaju, jake instrumente za uticaj na albanske vođe, nisu preduzeli ništa da spreče narkotrgovinu. Sasvim je jasno da su Vašington i komanda NATO dobro obavešteni o sadašnjem stanju na Balkanu i Avganistanu u vezi proizvodnje i prometa narkotika, ali više vole da opstruiraju međunarodnu borbu protiv širenja droge iz samo njima poznatih razloga.

Prema pisanju Večernjeg lista i Glasa javnosti, tronedeljni "sejber" napadi na zvaničnu internet prezentaciju Estonije "ozbiljni su i usklađeni" istakao je sredinom maja zvaničnik NATO alijanse, dodajući da je NATO odredio stručnjake koji će istražiti te napade. Naime, Vlada Estonije tražila je pomoć od NATO alijanse optužujući Rusiju da elektronski napada njen administrativni sitem zbog spornog uklanjanja spomenika vojnicima sovjetske Crvene armije i tako bi moglo da dođe do prekida državne i komercijalne Internet prezentacije sa ostatkom sveta. Rusiju je za ovakve aktivnosti već optuživala američka vlada koja je to čak pripisivala Ruskoj akademiji nauka.

I na kraju u "atipične" akcije pripadnika NATO snaga spadaju, u poslednje vreme, i uživanja vojnika u mučenjima zarobljenika. Do ovog zaključka došli su sami Amerikanci istraživanjima sprovedenim među američkim vojnicima u Iraku čiji su rezultati pokazali da više od 40 odsto marinaca podržava mučenje, i da je 10 odsto njih neposredno učestvovalo na razne načine u zlostavljanju civila. Pošto se radi o marincima iste vojske u Iraku, Avganistanu i na Kosmetu, nije isključeno da će se neki od njih udobno smestiti u Bondstilu i pod izgovorom da brane "teritorijalni integritet Kosova" uživati u mučenju civila. To bi mogli da čine američki vojnici jer su pripadnici multinacionalnog KFOR-a pod nadležnošću UN i zato ne smeju da brane, na taj način, integritet Kosova, već integritet Srbije i bezbednost nealbanskog življa.

Na sve navedene činjenice bi trebalo da obrati posebnu pažnju Srbija koja planira uskoro da utvrdi svoj prezentacioni dokument i time definiše u kojim oblastima i aktivnostima Partnerstva za mir želi da učestvuje. Za razliku od Srbije, SAD dobro znaju šta će tražiti od Srbije i njima takav dokument nije ni potreban.

AMERIKA ŽELI NA GRANICE RUSIJE

Tomislav Kresović, politički analitičar smatra da Rusija ne vidi opasnost od evropskih zemalja NATO-a, nego u takozvanim strategijskim interesima SAD, kao lidera snaga NATO. Amerika bi na taj način želela, ne samo da dođe do granica Rusije već bi ugrozila i ruske nacionalne interese. Rusiji bi u tom slučaju, bila ugrožena globalna bezbednost. Za nju je mnogo značajniji sistem ekonomskog otvaranja i blage demilitarizacije Evrope, u odnosu na hladni rat.

BUŠ HVALI SHEFERA

Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer sastao se privatno sa predsednikom SAD Džordžom Bušom na njegovom ranču u Teksasu. Tom prilikom domaćin je posebno pohvalio Shefera zbog uspešnog transformisanja NATO alijanse od "hladnoratovske institucije" u savez po meri 21. veka, što podrazumeva i širenje Alijanse. Predsednik Buš je izrazio posebno zadovoljstvo što će se na samitu iduće godine u Bukureštu među članicama diskutovati o širenju NATO novim državama.

NEMA VIŠE STRAHA OD RADIKALA!

Svi sa Zapada su posle prvog kruga izbora rekli da je Srbija demokratska zemlja i da čekaju konačni rezultat. To je sve što sam od njih i tražio

Predsednički kandidat SRS-a Tomislav Nikolić procenjuje da ima „znatno veće šanse" da pobedi u drugom krugu predsedničkih izbora. Nikolić kaže da to zna i Boris Tadić i da zbog toga vodi „na momente histeričnu kampanju".

I te kako mogu da se mešam u pravosuđe

n Zašto ste najavili da ćete prelistavati sudske presude, kada to nije Vaš posao kao predsednika. To je potvrdio i Slobodan Vučetić...

- Prvo, taj čovek nikad nije bio sudija, već član G17, i on godinu i po dana prima platu kao predsednik Ustavnog suda iako je u penziji. Istina je da predsednik može da se meša u rad pravosuđa! Može, i to po Ustavu. Imate, na primer, pravosnažnu presudu prema kojoj je neko osuđen na 15 godina zatvora. Predsednik kaže: „dajem pomilovanje od šest godina". Je li to mešanje u pravosuđe? Jeste! Na osnovu čega? Pa, na osnovu Ustava. Tužilac pokrene istragu, a predsednik kaže: „dajem aboliciju"! I nema istrage! Je li to mešanje? Jeste! Po Ustavu! Ali, ta je cela priča nameštaljka! Ja sam se obratio porodici Đinđić i rekao da mi se ubice premijera, organizatori, pomagači, saučesnici ne javljaju! Kao i narko-dileri, oni koji su silovali, višestruke ubice, grozne ubice, nemoj da mi se obraćaju uopšte. Za njih nema pomilovanja. I onda pročitam naslov „Toma pušta Legiju"!?!

n Da li se kajete zbog nečega što ste uradili tokom kampanje?

- Ne. Naseo sam na nekoliko provokacija nesvestan toga da su to provokacije. Možda je trebalo da i ja postupam bez duše i bez srca. Vidite šta su uradili sa Marijom Šerifović! Hoće, maltene, da ubiju dete zato što je podržalo mene.

- I Tadić je zaključio da ja imam više šansi za pobedu. Zato on 40 dana ubeđuje građane zašto ja ne treba da pobedim, a ne govori uopšte o tome zašto oni treba da glasaju za njega. Pošto nije mogao ništa lično da pronađe što bi mene obrukalo i onemogućilo da postanem predsednik, krenuo je u staru metodu zastrašivanja građana. Ali tu je pogrešio, nema više straha u Srbiji!

n Sigurni ste da se niko više u Srbiji ne plaši Vaše pobede?

- Priznajem da su građani Srbije preživeli mnogo strahova. Od raspada stare Jugoslavije, preko rata i nemaštine, koji idu za svakim ratom. Zatim su počeli izolacija Srbije i novi strahovi od nemaštine, gladi, potom prelazak rata iz Hrvatske i Bosne na Kosovo. Teroristi na Kosovu, bombardovanje, agresija NATO, onda 5. oktobar... I taman kada se mislilo da smo svi oslobođeni straha, da smo partner sveta i EU, počeo je strah od sistema koji sprovodi sistematsku pljačku građana. Ljudi su ostajali bez posla, zavladao je kriminal, ubijen je premijer... Sve je to bilo, ali sada više straha u Srbiji nema. I zato režimski kandidat ponovo proizvodi strah, strah od moje pobede! Jer, kad građani Srbije razmišljaju oslobođeni straha, oni vide sve ekonomske probleme, oni jasno vide koliko je društvo nepravedno.

n Mnogi se plaše reakcije Zapada na Vašu eventualnu pobedu?

- Priznajem, na svim dosadašnjim izborima moglo je da se kaže: okej, očigledno da ćemo imati velikih problema sa svetom ako pobedi Nikolić. Zapad je na to jasno upozoravao. To je bila tema koja mi jeste bila limitirajući faktor. Ali, ja sada nemam taj problem. Sada iza sebe posle prvog kruga izbora imam izjave najviših svetskih zvaničnika da je Srbija pokazala ogroman stepen demokratije i da oni čekaju rezultat drugog kruga. A to je ono što sam sve vreme tražio od svih.

Neću akcije

n Šta ćete da radite sa besplatnim akcijama?

- Neću ni da se registrujem. Verovatno imam pravo na njih, ali neću da ih uzmem! Radio sam u preduzeću „22. decembar" u Kragujevcu 12 godina i da li su mi tamo upisali neke akcije, to ne znam. Želim svim građanima Srbije da upišu te akcije i da njihova vrednost bude onakva kakvu su obećali.

n Da se ne svrstavaju ni na jednu stranu?

- Tako je. Mnogi su me pitali zašto ne tražim podršku Rusije. Ne! Ne želim da me bilo ko izvan Srbije podržava tokom kampanje. Zašto to da mi radi? Zašto kod građana Srbije da ostavlja utisak da ću ja biti nečiji favorit. Valjda građani Srbije odlučuju ko će biti predsednik. I zato Mlađan Dinkić i Radovan Jelašić, koji imaju veliki strah od moje pobede, čine sada krivična dela. Prete da će kurs dinara pasti strahovito ako pobedim, da će akcije na berzi doživeti slom, da besplatne akcije koje uvode baš u vreme kampanje neće vredeti ništa. E, ljudi moji, pa to je krivično delo širenja lažnih vesti i uznemiravanja javnosti! Pa, premijer Koštunica je nedavno, analizirajući situaciju, rekao da funkcija predsednika nije tako bitna. Jer, Vlada je ta koja vodi spoljnu i unutrašnju politiku. Time je on rekao: Ljudi, ako se to desi, ako padne evro, Vlada je kriva. Vlada, a ne predsednik.

Ne mogu po meni, pa udaraju po Vučiću i Šešelju

n Kad osporavaju Vas, najviše pominju Šešelja i sve što je on radio?

- Kad je nestalo straha u Srbiji, režimski kandidat se trudi se obračunava sa mnom preko Aleksandra Vučića i Vojislava Šešelja. Vučiću hoće da sude, jer mu majka nije poginula u bombardovanju RTS-a. Pazite, da se Angelina Vučić te noći zamenila s nekim, da je izašla da kupi cigarete, Vučić bi bio u zatvoru jer bi rekli „evo, sklonio je majku, znao je"! A i njega je tada Bog spasao. Te noći je u RTS-u trebalo da da intervju za CNN, ali mu je Šešelj rekao da ne ide. I spasao ga. I poslednji adut koji su ti besomučni ljudi izvukli jeste da Srbiju ponovo uvežu u strah od Šešelja i da mene povežu s njim. Kao, ja sam virtuelni kandidat, a pravi kandidat je u Hagu. A to im je najveća greška: Šešelj je vezan čovek i njega je vezao DOS. U Beogradu je pisana optužnica koju je tužilac morao četiri puta da prepravlja.

n Vi niste ni protiv EU, ali niste eksplicitno ni za nju, već ste više okrenuti prema Rusiji?

- EU ima isti odnos prema Srbiji, ko god da pobedi. Oni imaju uslove koje Tadić još nije ispunio. S druge strane, Rusija je otvorena prema Srbiji. Garantujem, ruska podrška će kada pobedim biti dva puta otvorenija nego danas, posebno ekonomska. Opet, saradnja sa Rusijom nateraće EU da što brže sarađuje sa Srbijom.

n A da li ćete sprečiti dalju integraciju u EU ako postanete predsednik?

- Ne, zašto bih?! Ali, ako je uslov da damo Kosovo i Metohiju, onda ću to sprečiti! Ali, to je i stav većine u Vladi i u tome nisam usamljen. Tu postoji potpuna podrška svih građana Srbije. DS će ostati sam u želji da potpiše Sporazum bez obzira na Kosovo.

n Vi mislite da ne stoji priča da će Zapad, ako Vi pobedite, lakše priznati Kosovo?

- Neka Tadić obeća da Kosovo neće biti nezavisno ako on postane predsednik. Neka obeća to! I skoro da sam spreman da se u tom slučaju povučem iz izborne trke. Ali znam da on to ne sme da obeća, jer ne bi raspisivao izbore pre nezavisnosti.

n Kako komentarišete ponašanje Koštunice, niti podržava Tadića, niti Vas?

- Razumem njegove dileme. On je u Vladi sa Tadićem i to što on nije njegov kandidat mnogo govori. Takođe, otvoreno svrstavanje na moju stranu drastično bi poremetilo odnose u Vladi.

Tadić: Glas za Nikolića je glas za Šešelja

Kandidat za predsednika Srbije Boris Tadić rekao je juče da njegov program predstavlja put napretka za Srbiju i ocenio da će i odbijanje nekih partija da se opredele za podršku tom programu „biti svojevrsno izjašnjavanje".

- Program koji nudim je jasan - odbrana integriteta zemlje i borba za ekonomski napredak i siguran i bolji život svih naših ljudi. Srbija 3. februara izlazi na referendum na kome se bira između strateškog puta napred i povratka u prošlost. I odbijanje nekih da se opredele biće jasno izjašnjavanje - rekao je Tadić.

On je upozorio da Srbija sebi ne sme da dozvoli povratak u „lošu prošlost".

- Upravo zbog katastrofalnih posledica vladavine bivšeg režima, u kome su radikali imali značajnu ulogu, ne smemo da zaboravimo ni sankcije, ni izolaciju, ni ekonomsko propadanje, ni veliku pljačku građana. Ne smemo zaboraviti pogibije, bezakonje, redove za hleb i mleko, strah od sutrašnjeg dana, masovni odlazak mladih i školovanih ljudi iz Srbije - kaže Tadić.

On je dodao da je SRS danas ista stranka kao devedesetih, da je njen predsednik i dalje Vojislav Šešelj.

- Šta se to promenilo u odnosu na vreme kada su oni bili na vlasti? Samo retorika. Izjave radikalskog kandidata, u kojima je sve divno i krasno, sračunate su na to da privuku glasove, ali je suština ostala ista. Zato građani moraju biti svesni da je glas za Nikolića glas za povratak na vlast Šešelja. A to znači apsolutno poništavanje svega što je urađeno od 2000, odustajanje od ekonomske perspektive, uništenje svake nade da ćemo ostvariti investicije i zapošljavanje, kao i ulazak u godine neizvesnosti i rizika za nas i našu decu - kaže Tadić.

On na pitanje o dilemi EU ili Rusija, kaže da „neki zaboravljaju da je berlinski zid pao".

- Ako bi Srbija punom snagom nastavila evropske integracije, ona bi tek za nekoliko godina dostigla nivo odnosa koje danas imaju Rusija i EU. Sa snažnom Srbijom svi će želeti da sarađuju, dok izolovana zemlja nije dobra ni sebi, ni drugima - zaključio je Tadić.


Rast američke privrede gotovo stao

Privreda SAD gotovo se zakočila u četvrtom kvartalu, sa stopom rasta od samo 0,6 odsto, čime je okončala svoju najgoru godinu od 2002

Strah od recesije raste, bez obzira što je inflacija ostala niska.

Za celu 2007. godinu ekonomija SAD se uvećala za samo 2,2 procenta, što je njen naslabiji učinak za pet godina, od vremena kada se zemlja oporavljala od recesije iz 2001. Najveći krivac je slom na stambenom tržištu koji je naveo građevinare da smanje ulaganja u podizanje novih kuća za 16,9 procenata - pad koji nije zabeležen u protekih četvrt veka.

Cene osnovnih proizvoda za celu prošlu godinu su povećane za 2,1 odsto, što je maje 2,2 procenta iz 2006.

ODRALI IM KOŽU S LEĐA!

Egipćani su debelo zaradili na masovnom egzodusu Palestinaca koji su pre nedelju dana gladni i žedni pobegli iz pojasa Gaze u Rafu. Cene svih namirnica u egipatskim prodavnicama skočile duplo!

NEKOM RAT, NEKOM BRAT... Egipćani zarađuju na tuđoj muci

Kada je pre nedelju dana počeo egzodus Palestinaca iz pojasa Gaze u Egipat, mnogi Egipćani su ih isprva dočekali kao braću, ali su im se Palestinci brzo smučili i pronašli su način kako da ih se reše - počeli su debelo da zarađuju na njihovoj muci.

- Odmah po dolasku Palestinaca cene su enormno skočile - za više od 50 odsto - posebno cene cigareta i ostalih osnovnih potrepština - žali se Hasan, zubar koji živi u gradiću u neposrednoj blizini granice.

- Taksisti su iskoristili situaciju i odmah podigli cenu usluge. Palestinci im daju 20 egipatskih funti (3,60 dolara) za vožnju koja nas je inače koštala 25 pjastera (četiri i po centa).

Više od pola miliona Palestinaca nagrnulo je u Egipat u potrazi za najnužnijim potrepštinama, pošto je Izrael blokirao njihovo područje, pa im je zapretila humanitarna kriza. Njihova navala iznenadila je beduine, radnike i državne službenike u siromašnim gradovima egipatskog Sinaja.

Trgovci, taksisti, pa čak i domišljati pastiri koji su se zaposlili kao vodiči brzo su se snašli i podigli su cene iznad granica prihvatljivosti njihovih egipatskih mušterija. Morala je da reaguje i država, i mnoge prodavnice su zatvorene, policija je postavila kontrolne punktove po putevima, a poruka je bila jasna: „Zabava je gotova".

DROGA I GORIVO NA VELIKO

Militanti Hamasa, islamske grupe koja kontroliše Gazu, u utorak su pomogli egipatskoj policiji da osigura red i smanji saobraćaj preko graničnog prelaza Rafe, ali njihovi zajednički napori nisu u potpunosti urodili plodom. Kriza je započela kada je maskirani palestinski militant napravio rupu u zidu na graničnom prelazu nekoliko dana pošto je Izrael blokirao dostavu goriva i drugih dobara u palestinsku enklavu. Ubrzo je nastao nered, granica se prelazila bez ikakve kontrole, mnogo ilegalne robe je procirkulisalo, a droga je postala široko rasprostranjena.

Ipak, procenjuje se da je najmanje 5.000 žitelja Gaze ostalo u Egiptu i da se nadaju da će se domoći Kaira i tamo ostati. Guverner pokrajine Severni Sinaj, general Ahmed Abdek Hamid, izjavio je da su lokalne banke promenile skoro 100 miliona dolara u egipatske funte Palestincima prošle nedelje. On je procenio da su gosti potrošili oko 40 miliona dolara na hranu, pirinač, šećer, meso, stoku, ovce, cement, bicikle, gorivo... Kupovali su sve što se moglo pronaći u radnjama. Barea Ismail je učitelj u školi i vodi radnju u gradiću El Ariđšu u neposrednoj blizini granice, i kaže da su Palestinci stigli „poput velike vojske" - kad su ušli u grad, od njih se više ni pločnik nije mogao videti.

Zbog njihove prisutnosti u ovako velikom broju osećao sam se vrlo nesigurno. Zamislite da se neko od njih posvađa s nekim našim; svi oni bi odmah stali na stranu svog sunarodnika. Zatvaranje radnji bilo je dobra ideja - zaključio je Ismail.

ADIO, POVRĆE!

U gradskim školama ne postoji organizovana ishrana đaka, većina učenika za doručak kupuje peciva, slatkiše i grickalice

DORUČAK - ČIPS, RUČAK - PICA, VEČERA - MESO... Posledice nezdrave ishrane sve vidljivije

Sve više školske dece u Beogradu ima prekomernu težinu, a prema poslednjim istraživanjima svako treće dete je gojazno, dok 18 odsto njih ima višak kilograma! U gradskim školama ne postoji organizovana ishrana đaka, a većina učenika izlazi u toku školskog odmora iz dvorišta da kupi doručak u pekari.

DR TOMIĆ: VIŠE SPORTA, MANJE TV-a

Pedijatar dr Snežana Tomić kaže za Press da je slaba fizička aktivnost, pored loše ishrane, najveći uzrok povećanja broja slučajeva prekomerne težine.

- Naši đaci provode i po tri, četiri sata dnevno ispred televizora, slabo se kreću a uz sve to i nepravilno hrane. Zbog gojaznosti sve češće se javljaju zdravstveni problemi. Najbitnije je da dete ujutru doručkuje, da ima tri obroka i dve užine. Pored gojazne dece, sve češće nam dolaze deca koja su izrazito mršava. I u tom slučaju reč je o neredovnoj ishrani - navela je dr Tomić.

Ekipa Pressa obišla je nekoliko gradskih škola i uverila se da deca jedu samo suvu hranu, pice, čipsove, slatkiše i sendviče koje, po pravilu, ne prave mame kod kuće već ih mališani kupuju u obližnjim sendvičarama. Direktori osnovnih škola sa kojima smo razgovarali, kažu da se trude da deci koja ostaju u produženom boravku obezbede kuvani obrok, ali i naglašavaju da se ostali učenici najčešće nezdravo hrane.

- Zabranili smo deci da za vreme odmora izlaze van dvorišta, ali imamo ugovor sa pekarom koja donosi peciva i prodaje ih u školi. Pored toga, postoji i mala knjižara koja prodaje raznorazne grickalice, od koje često tražimo, radi provere, spisak namirnica u prodaji. Pokušali smo da skrenemo pažnju roditelja, da je možda zdravije da deca nose hranu od kuće - ispričala nam je Katarina Oklobdžija Milosavljević, direktorka OŠ "Starina Novak".

Spremate li deci sendviče za školu?

Tamara Miljković, službenica
- Dobra je ideja da se deci ponudi prodavnica zdrave hrane, umesto pekara i kioska. Protiv sam bilo kakvih grickalica, slatkiša i hrane obojene veštačkim bojama, ali ih moja deca kupuju

Mladen Vračar, radnik
- Moja deca su još uvek mala, ali se nadam da će, kada krenu u školu, tamo dobijati užinu. Gojaznost je više problem aktivnosti, nego ishrane. Voleo bih da mogu posle posla da prošetam sa decom.

Slobodanka Matijašević, penzioner
- Pošto ja čuvam unučiće, trudim se da se zdravo hrane. Svaki dan im kuvam i donosim voće. Vidim da u današnje vreme deca sve više jedu nezdravu hranu, a roditelji nemaju vremena da brinu o tome.

Svetli primer je OŠ "Siniša Nikolajević" u kojoj je otvorena prva prodavnica zdrave hrane. Nadležni u školama slažu se da je akcija otvaranja prodavnica zdrave hrane dobar početak borbe protiv prekomerne težine dece, ali i da puno zavisi od saradnje roditelja i njihove inicijative.

- Jako je bitno kakav odnos prema hrani imaju roditelji. Deca većinu navika vezanih za ishranu ponesu iz kuće. Teško je đacima u tom uzrastu objasniti da belo pecivo i grickalice nisu zdrava hrana - objasnila je psiholog Suzana Deretić, zamenik direktora OŠ "Vuk Karadžić".

Sa druge strane, školarci kažu da ne vole kuvanu hranu i da radije jedu u pekari ili nekom kiosku brze hrane.

- Kada idem pre podne u školu, donesem od kuće neki sendvič ili grickalice, a kada idem posle podne mama mi ostavi sto dinara da kupim nešto za užinu. Obično taj novac potrošim u pekari, kupim neko pecivo. Mnogo sam probirljiva, pa čak i ako bih imala mogućnost da kupim nešto zdravije, nisam sigurna da bi mi se svidelo. Čak i kod kuće retko jedem ono što mama skuva - rekla nam je devetogodišnja Ivana.

Maradona se izvinio zbog "Božije ruke" posle 22 godine!

Legenda svetskog fudbala Dijego Armando Maradona sinoć se u intervjuu za britanski dnevnik "San" prvi put izvinio zbog čuvenog gola koji je rukom postigao protiv Engleske na Svetskom prvenstvu 1986. godine.

Žao mi je, ali ja sam prvak sveta:Maradona
Bivši reprezentativac Argentine je uz izvinjenje, na koje Engleska čeka 22 godine dodao da bi bi voleo da vrati vreme unazad.
"Tokom posete prišao mi je jedan engleski navijač i rekao mi da sam legenda. To me je veoma obradovalo. Englezi su ljubazan narod i pored tenzija između Argentine i Engleske tokom istorije. Kada bih mogao da se vratim unzad i promenim tok istorije, učinio bih to odmah. Gol je gol. Argentina je kasnije postala svetski prvak, a ja sam postao najbolji igrač sveta. Istoriju ne mogu da promenim, a sve što mogu je da jednostavno krenem dalje".
Maradona je završio četvorodnevnu posetu Velikoj Britaniji i otkrio nameru da se preseli na Ostrvo, možda čak i kao trener nekog tima iz Premijer lige. Maradona je boravio u Engleskoj kako bi posetio zvezdu Čelsija Kloda Makelelea i njegovog šefa, menadžera Čelsija Avrama Granta.

Najneizvesnija trka

Najneizvesnija trka

Predsednički kandidat Demokratske stranke Boris Tadić je u blagoj prednosti nad kandidatom Srpske radikalne stranke Tomislavom Nikolićem za oko 100.000 glasova, pokazalo je najnovije istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju.

Rezultati istraživanja su pokazali da je razlika u glasovima dva kandidata mala i da će poslednji dani kampanje, izlaznost, ali i eventualni nokaut u TV duelu, odlučiti pobednika izbora, rekao je rukovodilac istraživanja CeSID-a Srećko Mihailović na konferenciji za novinare na kojoj je istraživanje predstavljeno.
Procena je da će na izborima u nedelju 3. februara Boris Tadić osvojiti između 2,1 i 2,35 miliona glasova, a Tomislav Nikolić između dva i 2,25 miliona glasova.
U tom slučaju izlaznost birača u drugom krugu bi se kretala u rasponu od 4,2 do 4,6 miliona glasača, naveo je Mihailović.
- Zaista je teško reći ko će pobediti. Blaga prednost Tadića ne mora da znači ništa - ocenio je programski direktor CeSID-a Đorđe Vuković i naveo da sve zavisi od izlaznosti.
On je kazao da treba imati u vidu da je biračko telo SRS jedinstveno i sigurno u svoj izbor, a da, s druge strane, Tadić ima više potencijala.
Deo potencijala na koji dva kandidata mogu da računaju dolazi iz kruga onih koji su u prvom krugu glasali za druge kandidate, ali i onih koji 20. januara nisu izašli na izbore. Od glasača koji su propustili prvi izborni krug 27 odsto kaže da će sada izaći i glasati za Tadića, 14 odsto će dati glas Tomislavu Nikoliću.
Istraživanje je pokazalo da su pristalice DSS i NS među sobom podeljene i da je odnos birača DSS u drugom krugu 2:1 u korist Tadića. Takođe, Mihailović je naveo da je odnos birača Socijalističke partije Srbije 2,5:1 u korist Tomislava Nikolića.



Mogućnost greške
CeSID najverovatnije neće saopštavati procenu rezultata drugog kruga predsedničkih izbora tokom izborne noći ako razlika u broju glasova bude manja od 100.000, izjavio je izvršni direktor CeSID-a Zoran Lučić.
- Ako razlika bude manja od 100.000 glasova, moraćemo da sačekamo brojanje glasova do kraja - rekao je Lučić.
Na svim dosadašnjim izborima CeSID je saopštavao procenu izbornog rezultata na osnovu obrađenih glasova sa uzorka sa 700 biračkih mesta.

Ubijena kraljica telohraniteljki

Ubijena kraljica telohraniteljki

Ana Loginova, jedna od najpoznatijih ruskih manekenki i odnedavno vlasnica agencije za obezbeđenje „Stilet“, ubijena je pre dva dana u Moskvi prilikom pokušaja da spreči lopova da joj otme automobil „porše kajen“. Glamurozna dvadesetdevetogodišnja devojka je vodila agenciju za iznajmljivanje ženskih telohranitelja, od kojih su neki prošli i obuku KGB, za diskretno pružanje zaštite moskovskim milijarderima, njihovim suprugama i ljubavnicama.

Anino telo su pronašli prolaznici. Lekari su utvrdili da je umrla od teške povrede glave. Milicija je saopštila da joj je odeća bila pocepana, pa su tako zaključili da je izbačena iz automobila.
Policija je već uhapsila muškarca osumnjičenog za krađu.
Ana je, za ruske prilike, vodila neuobičajen posao, ali je tvrdila da se bogatašima više isplati uzeti ženu telohranitelja nego muškarca.
„Normalnom čoveku se smuči ako je sve vreme okružen nabildovanim telohraniteljima“, tvrdila je ona. „Pored toga, mnogi restorani ne dozvoljavaju telohraniteljima da uđu u salu za ručavanje. Oni mogu da uđu i da sve provere, ali zatim moraju da ostanu napolju. Nasuprot tome, ženu telohranitelja možete uvesti a da niko ne pretpostavi da ona sama po sebi predstavlja oružje i može da reaguje u opasnoj situaciji.“
Pored svojih borbenih veština, Loginova je bila poznata i po svojoj lepoti i ženstvenosti. „Devojka treba da bude devojka, a ne Terminator“, govorila je, a da bi to dokazala čak je i polugola pozirala za rusko izdanje muškog magazina „Maksim“.
Na moskovskim ulicama su veoma učestale otmice luksuznih automobila, a Longinova je na licu mesta izdahnula od povreda glave koje je zadobila držeći se za kvaku svog „poršea“ koji ju je u punoj brzini povukao za sobom. Policija veruje da se na meti otmice našla slučajno. Nedavno je sama uspela da spreči sličan pokušaj otmice svog dragocenog automobila.

Od pista do pištolja
Ana je kao manekenka sarađivala sa BMW-om, „Šanelom“ i mnogim drugim poznatim svetskim kućama. Jednom prilikom, dok je snimala reklamu za BMW, pružila joj se prilika da završi kurs borilačkih veština. Zatim se sprijateljila s vlasnikom agencije za obezbeđenje, koji ju je naučio da vlada oružjem. Naučila je džijudžicu i da rukuje mačem. Tek posle toga osnovala je i vlastitu agenciju obezbeđenja.

Rusi dali azil Miri i Marku

Rusi dali azil Miri i Marku

Mirjana Marković i Marko Milošević, za kojima su naše vlasti raspisale međunarodnu poternicu, kako ekskluzivno saznaje „Blic“, dobili su azil u Rusiji. Odbeglim članovima porodice bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića azil je odobren pred novogodišnje praznike.

Mirjana Marković i Marko Milošević su Srbiju napustili posle 5. oktobra 2000. godine. Oboje su se od tada više puta javljali medijima u Srbiji, ne krijući da se nalaze u Rusiji i da su tamo podneli zahtev za dobijanje azila.
Mirjana Marković je napustila Srbiju u februaru 2003, neposredno pre ubistva premijera Zorana Đinđića. U aprilu iste godine određen joj je pritvor i za njom raspisana Interpolova poternica. Poternica je prvi put povučena 31. maja 2005. uz garancije njenog advokata da će se ona pojaviti na suđenju, a drugi put 15. marta 2006, kada je SPS položio 15.000 evra kaucije kako bi mogla da dođe u Srbiju i prisustvuje sahrani supruga. Međutim, ona nije došla na sahranu, pa je poternica ponovo aktivirana, a novac koji je bio položen za kauciju otišao je u pravosudni budžet Srbije. Policija je u akciji „Sablja“ htela da obavi informativni razgovor sa Mirjanom Marković o njenoj ulozi u otmici i ubistvu Ivana Stambolića. Do toga, međutim, nikada nije došlo, a njeno ime se nije našlo na optužnici za ovaj zločin. Do akcije „Mreža“ 2007. godine protiv Markovićeve se vodio samo krivični postupak za zloupotrebu službenog položaja, kojim se ona teretila za podstrekivanje nekadašnjeg sekretara Vlade Srbije Živke - Cice Knežević da nelegalno dodeli stan dadilji koja je čuvala njenog unuka Marka.
Za novo krivično delo Mirjana Marković je osumnjičena u junu 2007. godine kada je policija pokrenula akciju protiv švercera duvana, koji su devedesetih godina oštetili budžet za više desetina miliona maraka. Kao jednu od otkrivenih grupa, policija je označila i onu koju su pored Markovićeve vodili Marko Milošević i Bojana Bajrušević. Mirjana Marković je osumnjičena da je Mihalju Kertesu, tadašnjem direktoru Carine, u više navrata usmeno naređivala da robu firme „Tref rentakara“, vlasnice Bojane Bajrušević, propusti preko granice, bez kontrole. Glavni zaštitnik preduzeća Bajruševićeve bio je Marko Milošević, koji je od šverca cigareta preko tog preduzeća zaradio milione maraka. U istrazi ovog slučaja, kako „Blic“ saznaje, predviđeno je saslušanje još nekoliko svedoka, nakon čega se očekuje podizanje optužnice.
Marko Milošević je Srbiju napustio 7. oktobra 2000. godine, odmah nakon demokratskih promena. Od tada, on se nije vraćao u Srbiju, a spekulisalo se da živi na relaciji Moskva-Peking. Protiv njega se već osam godina vodi krivični postupak zbog prebijanja trojice „otporaša“ u maju 2000. godine u Požarevcu. Tada su članovi JUL-a, koje je organizovao Marko, pretukli Radojka Lukovića, Nebojšu Sokolovića i Momčila Veljkovića. Nastavak suđenja je zakazan za 6. februar, a zaprećena kazna je do osam godina zatvora. Interpolova poternica za njim raspisana je tek 15. juna prošle godine, kada je doveden u vezu sa švercom cigareta.
Marku Miloševiću je od 1990. do 2000. godine izdato šest diplomatskih pasoša, od kojih je prvi izgubljen i oglašen nevažećim, a poslednji je vraćen državi.

Poternica i dalje važi
Uprkos azilu koji su Mirjana Marković i Marko Milošević dobili u Rusiji, za njima je i dalje na snazi međunarodna poternica, koja važi u svim ostalim zemljama.
Ukoliko se pojave na teritorije bilo koje druge zemlje, njima preti hapšenje i izručenje Srbiji.