brojač poseta

понедељак, 31. децембар 2007.

NAJ RASKIDI 2007.

Godinu za nama obeležili su brojni razvodi i rastanci holivudskih zvezda

Proteklu, 2007. godinu na ljubavnom planu obeležilo je nekoliko veza, ali i raskida. Pogledajte čije svađe i razlazi su obeležili godinu za nama.

Kejt Mos i Pit Doerti su se rastajali više puta. Posle jednog vikenda u julu kada su se žestoko posvađali, 33-godišnja Kejt konačno je prekinula svaki kontakt sa 28-godišnjim Pitom, i to nakon što je čula da ju je on prevario. Njih dvoje nisu dugo samovali: Kejt je krajem septembra počela da se zabavlja sa Džejmijem Insom, gitaristom grupe „The Kills", dok je Pit objavio veridbu sa modelom Irinom Lazareanu.

Kameron Dijaz i Džastin Timberlejk su posle tri godine zabavljanja u januaru objavili da su se rastali. Iako su se u medijima pojavile informacije da je razlog za raskid prevara i sa njene i sa njegove strane, oni su u zvaničnoj izjavi objavili da su se rastali „prijateljski, i da će nastaviti da se vole i poštuju". Džastin je već u maju počeo da se zabavlja sa Džesikom Bil, ali je morao da istrpi kritiku jer joj je kupio isti poklon koji je kupio i Kameron.

Iako joj je bio najveća podrška dok se lečila od raka dojke, u februaru je Kajli Minog objavila da je prekinula četvorogodišnju vezu sa Olivijeom Martinezom. Ona je za svog bivšeg posle toga izjavila da je on „najodaniji čovek kojeg je ikad srela", a i ostali su u dobrim odnosima, pa će tako i ove praznike provesti zajedno.

Oven Vilson je upoznao tada još uvek udatu Kejt Hadson na snimanju komedije „Ja, ti i Dupri" 2005. godine. Nisu dugo morali da kriju svoju vezu, jer se Kejt u avgustu 2006. razvela od muzičara Krisa Robinsona.

Međutim, nisu još dugo vremena proveli zajedno, jer su se već u junu rastali. U junu ove godine Oven je završio u bolnici, pošto je pokušao da se ubije, navodno zbog toga što mu je Kejt slomila srce i jer ima novog dečka.

Prema rečima Džejka Gilenhala, Hit Ledžer i Mišel Vilijams počeli su da se zabavljaju na snimanju filma „Planina Broubek", i nisu mogli da skinu oči jedno sa drugog. Ovaj par je ubrzo, u oktobru 2005. godine dobio i ćerku Matildu, ali su se ovog septembra „prijateljski i mirno" razišli.

Dru Barimor i Fabricio Moreti su u januaru prekinuli svoju petogodišnju vezu. Razlog razlaza je, kako je rekla zvezda filma „E. T.", to što Moreti „ne shvata njene prijatelje" i zato što mrzi „Holivudske stvari".

Merilinu Mensonu nije trebalo dugo da se oporavi od januarskog raskida sa Ditom fon Tiz. On se, za sada, skrasio sa upola mlađom glumicom Rejčel Evan Vud. Kraljica buruleske je njihov razvod okarakterisala sledećim rečima:

- Menson je imao previše demona - objasnila je Dita.

Krajem ove godine, u medijima je osvanula i vest da se Pamela Anderson razvodi od svog trećeg supruga, Rika Salomona, posle samo dva meseca braka. Ovo je oboma bio treći brak. Glumica je ranije bila udata za rok zvezde Tomija Lija, sa kojim ima dva sina, i Kida Roka. Rik takođe ima dva prethodna braka, sa Šenon Doerti i Elizabet Dejli.

NAJ VENČANJA 2007.

U proteklih godinu dana mnoštvo poznatih zvezda stalo je na ludi kamen

Pored brojnih ljubavnih afera i dramatičnih raskida koji su obeležili proteklu godinu, bilo je i onih veza koje su završene glamuroznim, ali i tajnim venčanjima.

Elizabet Harli se u martu udala za indijskog milionera Aruna Najara sa kojim živi već nekoliko godina. Venčali su se u dvorcu Sudelej u Engleskoj, a troškovi ceremonije su procenjeni na tri miliona evra. Elizabet iz veze s bogatašem Stivom Bingom ima četvorogodišnjeg sina.

Pevačica Anastasija rekla je „da" svom tamnoputom telohranitelju Vejnu Njutnu krajem aprila u Meksiku. Diva, koja je prebolela rak dojke, zaljubila se u njega prošle godine samo nekoliko meseci nakon što ga je zaposlila. Problematična pevačica Ejmi Vajnhaus obučena u vruće pantalone i kratki topić rekla je „da" Blejku Filderu Sivilu. Par se venčao u maju, na ceremoniji u Majami Biču.

„Očajna domaćica" Eva Longorija, udala se za košarkaša Tonija Parkera. Venčanje je organizovano u julu u dvorcu u blizini Pariza. Na kratkoj ceremoniji u predgrađu Los Anđelesa glumica Rebeka Rominj venčala se sa Džerijem O'Konelom. Bilo je to atipično holivudsko venčanje sa manje od sto zvanica i roštiljem.

„Spajsica" Mel B tajno se udala u junu, u Las Vegasu za dugogodišnjeg prijatelja Stefana Belafontea. Ona je u aprilu rodila ćerku Endžel Iris koju je začela s Edijem Marfijem. On ju je, kada je saznao da je trudna, javno ostavio preko televizijske emisije u kojoj je gostovao, a negirao je očinstvo sve dok ono nije potvrđeno DNK analizom.

Filmski „Spajdermen" Tobi Megvajer tajno se oženio dugogodišnjom devojkom Dženifer Majer, dizajnerkom nakita. Par se venčao početkom septembra na Havajima. Oni su se verili u aprilu, a u novembru prošle godine dobili su ćerku Rubi.

Pevač grupe „Oejzis" Liam Galager venčao se s Nikol Aplton, pevačicom grupe „Ol seints", sa kojom je bio u vezi osam godina. Liam i Nikol imaju šestogodišnjeg sina Džina, a Nikol je kasnih 90-ih pobacila dete začeto u vezi s Robijem Vilijamsom. Liam ima dvoje dece iz veza s Petsi Kensit i Lisom Moriš. U decembru, u Parizu tajno su se venčali Bijonse Nouls i Džej Zi. Džej Zi je Bijonse zaprosio u maju kada su bili u Kanu.

DRAGI DEDA MRAZE

Srpski džetseteri uglavnom veruju da novogodišnja magija počinje dolaskom bradatog dekice u crvenom odelu

Srpski džetseteri priznaju da su kao klinci iskreno verovali u Deda Mraza, u istom duhu vaspitavaju i svoje naslednike, a neki su i dalje ubeđeni da sedobradi debeljko zaista postoji

Srpski džetseteri uglavnom veruju da Deda Mraz postoji i svoje naslednike uče da novogodišnja magija počinje upravo dolaskom bradatog dekice u crvenom odelu. Niko od njih pouzdano ne zna kada je rođen i gde živi, ali budući da je Finska jedini međunarodno priznati dom Deda Mraza, gde se nalazi njegova zvanična pošta, i njihova pisma kreću na tu adresu. Najsrećniji mališani dobiju čak i odgovor, napisan rukom nekog od njegovih „vilenjaka". Ipak, da li je to dovoljno da se zaista i poveruje da Deda Mraz postoji - pitali smo neke od pripadnika srpskog džet-seta koji listom priznaju da bi, poput Foksa Moldera, „želeli da veruju".

Ceca Ražnatović: Ja sam svojoj deci Deda Mraz

- Odavno sam prestala da verujem u Deda Mraza, a i moja deca su pre nekoliko godina prerasla tu legendu - kaže Svetlana Ceca Ražnatović. - Anastasija i Veljko očekuju da ja budem njihov Deda Mraz, što i želim da budem, i za svaku Novu godinu ih obradujem poklonima. Njih dvoje prethodno kažu šta bi voleli da dobiju a ja ih, zbog toga što su bili dobri, nagrađujem i na taj način pozitivno motivišem. Moram da priznam da su oboje skromni, ali su odavno prestali da žele igračke i najviše ih obraduje nešto od moderne tehnologije - lap-top ili, recimo, „soni plejstejšn 3". Budući da današnja deca brže sazrevaju i mnogo ranije ulaze u pubertet, a Veljko i Anastasija su u tim nekim godinama kad im je važno kako izgledaju, onda dolazi u obzir neki dobar komad garderobe - otkriva Ceca, i priseća se kako su Nove godine proslavljali ona i njena sestra Lidija: - Svi roditelji žele da deci obezbede lep život i udobno detinjstvo, pa tako i naši roditelji. Tokom novogodišnje noći, tata i mama su nam ispod ukrašene jelke ostavljali poklone, kojima bi se nas dve uvek obradovale. Nova godina je odlična prilika da se u domu napravi romantična atmosfera, okićena jelka, svećice i sve što čini te dane specijalnim. Deca vole da se nešto dešava, pa im prija tenzija koja po pravilu vlada do ponoći, a posebno što jedino te noći mogu da ostanu budni koliko god hoće.

Ceca je za Press otkrila i svoju specijalnu novogodišnju želju: - Sve žene isto žele. Da budem precizna, za mene bi najlepši doček bio taj kada bi mi, pored dece, voljena osoba poželela srećnu Novu godinu tačno u ponoć. To nije skupo ni komplikovano, a znači najviše.

Velimir Ilić: Ma, Božić Bata je zakon!

- Moja deca, naravno, kao i sva druga do nekog uzrasta, veruju da Deda Mraz postoji. Moj Jovan je upravo u tim godinama kada se obraduje svakom poklonu, a pogotovo novogodišnjem, a tradicionalno dobije na poklon slatkiše i neku igračku od Vlade Srbije, a misli da mu je poklon poslao Deda Mraz - otkriva za Press Velimir Ilić. Srpski ministar kaže da je u kući Ilića Srpska nova godina uvek imala primat, i da je Božić Bata omiljeniji od Deda Mraza. - Ja sam iz neke druge priče i nikada nisam ni verovao u Deda Mraza, već u Božić Batu i Srpsku novu godinu. Iz prostog razloga što se u našoj kući oduvek poštovao božićni post, nismo slavili Novu godinu koja pada u vreme Nedelje čistog posta. Pre nekoliko godina sam jedini put u životu presedeo celu novogodišnju noć, eto, da ne bude da nisam nikada dočekao budan Novu godinu koju slavi ceo svet. Međutim, Srpsku novu godinu slavim još od studentskih dana, jer je bila zabranjena, a za studente je zabranjeno voće uvek najslađe. U to vreme smo je žestoko mladalački proslavljali, a otkako sam se oženio i dobio decu, slavim je isključivo sa najmilijima. Odnosno, kod Ilića ne prestaje slavlje od Božića sve do posle Nove godine.

Inspektor Blaža: Daću mu još jednu šansu!

- Od prošle godine sam počeo da sumnjam da Deda Mraz postoji, jer mi nije doneo bicikl - kaže Igor Blažević, poznatiji kao Inspektor Blaža. - Ipak, odlučio sam da mu pružim još jednu šansu i napisao mu i ove godine poruku sa svojim željama: „Dragi Deda Mraze, voleo bih da mi ove godine doneseš bicikl sa pomoćnim točkom, a koji sam ti tražio i prošle godine. Veoma bi mi bilo drago da mi doneseš i novu igricu fudbal, za moj kompjuter i onaj kostim Supermena, što si mi bio obećao prošle godine. Ako se desi da mi opet ne doneseš ovo što ti tražim, ne moraš više ni da dolaziš, a ja ću zvati Božić Batu, jer ga ionako više volim od tebe."

Blaža tužno priznaje da ne veruje da će mu za neku Novu godinu doći Pamela Anderson koju obožava otkad zna za sebe, ali je kao mali verovao da će mu Deda Mraz barem jednom doneti igračku: - Od detinjstva verujem da Deda Mraz postoji, ali ga preterano nisam voleo, jer mi nikada nije donosio igračke koje sam žarko želeo, nego uvek pidžamu i čarape.

Slavica Ćukteraš: Urbani mit

- Oduvek sam verovala u Deda Mraza, jer sam žarko želela da on postoji - priznaje Slavica Ćukteraš. - Kao devojčica, a bogami i kao tinejdžerka, obožavala sam Novu godinu i sve vezano za nju. Deda Mraz je bio dobri dekica koji je dolazio u našu kuću preko noći, na samom prelasku iz stare u novu godinu. Ostavio bi poklone ispod jelke, kojima bismo se moj brat i ja ujutru strašno obradovali. Uvek ću se sećati našeg raspoloženja koje je vladalo tih prazničnih dana, godinama unazad - kaže Slavica, i dodaje da će Deda Mraz sigurno predstavljati značajnu figuru i njenoj deci, kada ih jednog dana bude imala. - Zašto bi neko uskratio deci da uživaju u urbanom mitu o Deda Mrazu? Sutra, kada budem imala decu, i njih ću uvek radovati na način kako su mene moji roditelji. Međutim, vremena se menjaju, pa možda mojim klincima poklone budu donosili pravi Deda Mrazovi.

Maja Nikolić: Verujem u tradiciju

- Ne sećam se da li sam ikada zaista verovala u Deda Mraza, ali verovatno jesam, kad sam bila baš mnogo mala. Današnja deca su mnogo zrelija nego što smo mi bili i mislim da je Deda Mraz za njih od najranijeg detinjstva samo jedna lepa priča - kaže voditeljka Maja Nikolić, i otkriva da se u njenoj porodici način slavljenja novogodišnjih praznika prenosi sa kolena na koleno.

- Trudim se da deca, suprug i ja praznike provodimo na sličan način kao što su to nekada radili naši roditelji sa nama. Sećam se da je ceo decembar bio u prazničnom raspoloženju, a ja sam, kao dete, na sve načine pokušavala da ubedim roditelje da sam bila dobra tokom godine i da sam zaslužila da moje želje budu uslišene.

Danijela Vranić: On postoji u mojoj mašti

- Deda Mraz je oduvek bio deo moje mašte - kaže Danijela Vranić. - On je i danas pojava kojoj se radujem. Mislim da je moja generacija bila privilegovana u odnosu na današnju decu. Vodila sam decu mojih najbližih na dodele paketića i videla sam da uglavnom reaguju negativno na pojavu Deda Mraza, iako im da poklon. Naime, sva mala deca plaču kada ih Deda Mraz uzme u naručje, tako da neku iluziju kakvu smo mi imali, oni više nemaju. Verujem da deci Deda Mraz deluje daleko bajkovitije kada ga gledaju na televiziji, nego u živom susretu, pogotovo što je kostim malo kada dobro urađen. Inače, desetak dana pre kalendarske Nove godine, pa do Srpske, za mene je ubedljivo najlepši period. Neko voli leto, a mene ipak najviše privlači euforija koja prati ulazak iz stare u novu godinu. Energija koja se tom prilikom svuda oseća me pokreće. Ove godine Deda Mrazu poručujem da mi pošalje neke dobre majstore, jer u ovoj godini nisam imala sreće sa njima, kako bih završila novi stan, „moj Skadar na Bojani". Mojoj publici bih skrenula pažnju da paze šta žele, odnosno da imaju realne želje, jer nijedna druga varijanta nije dobra. Srećna svima 2008.

Branka Nevistić: Deda Mraz je idealan muškarac

- Verujem u Deda Mraza, jer mislim da je idealan muškarac, koji nikome nikada nije učinio ništa loše. Dolazi uvek u isto vreme i svima donese bar neki poklončić - kaže Branka Nevistić. Njen sedmogodišnji sin Luka nikada joj nije postavio pitanje da li Deda Mraz postoji i od rođenja veruje da je to dobri čika koji dolazi jednom godišnje da ispuni želje deci koja su bila dobra tokom cele godine.

- Luka se veoma raduje Deda Mrazovom dolasku, jer mu on uvek donese pregršt poklona. Kod nas u kući je običaj da Luka napiše na papiru sve svoje želje, koje ja prosledim Deda Mrazu. Kažem mu da ima pravo da napiše sve što želi da dobije, jer je tokom čitave godine bio predivan dečak. Međutim, na njegovom spisku se uvek nađu apsolutno skromne želje, uglavnom neke nove igračke - otkriva Branka. A u njenoj poruci Deda Mrazu za 2008. godinu stoji: „Želim da mi pomogneš da u godini koja sledi budem malo mudrija i da imam malo više strpljenja. Za one koje volim želim da im podariš puno smeha, lepih trenutaka, a svima da u narednoj godini budemo bezbrižniji. Puno poljubaca, Branka."

Retuširanje - skraćeni kurs

Kada smo u prethodnom tekstu razmatrali moralnost digitalne obrade fotografija, pomenuli smo jednu oblast u kojoj je intervencija neophodna, a reč je o retuširanju starih i oštećenih snimaka. Svako od nas ima drage fotografije urađene na papiru koje su oštećene zubom vremena, ali ne i negative s kojih bi se mogle iznova uraditi. U takvom slučaju dileme nema – digitalno retuširanje je najbolji način da spasemo uspomene i da ih arhiviramo u digitalnom obliku kako ne bi bile podložne propadanju.

Priprema za retuširanje


Oštećenja zbog kojih preduzimamo retuširanje mogu biti raznovrsna. Stare fotografije, zaštićene ramom, vremenom izgube kontrast, izblede i požute usled kombinovanog uticaja atmosferskih prilika i kvaliteta papira i hemikalija upotrebljenih pri razvijanju, fiksiranju, toniranju i drugoj obradi. Fotografije manjih dimenzija, koje najčešće nosimo po džepovima i novčanicima, trpe habanje, vremenom izblede i ispuca im emulzija. Najteži slučajevi su snimci sa izgrebanom emulzijom ili oštećenjima od vlage i hemikalija i pocepane fotografije kojima mogu nedostajati pojedini delovi.
Ukoliko imate sreće da je fotografija čitava, ili da su bar svi delovi na broju, prvi korak je skeniranje. Preporučujemo vam da i crno-bele fotografije uvek skenirate u koloru i u rezoluciji od najmanje 600 tačaka po inču. Skeniranje u koloru omogućuje bolju kontrolu nad kontrastom i svetlom po kanalima, a mnogo lakše ćete uklanjati obojene mrlje, kao što su na primer tragovi od kafe ili vina. Skeniranjem u višoj rezoluciji imaćete bolji uvid u detalje i lakše ćete raditi na njihovoj restauraciji.



Uklanjanje obojenih mrlja mnogo je lakše kada se kanali razdvoje.
Imajte na umu da će vam za udoban rad na retuširanju fotografija biti neophodan prilično jak računar, s najmanje 1 GB sistemske memorije, odgovarajućom grafičkom karticom i dosta prostora na čvrstom disku. Rad s fotografijama visoke rezolucije i mnogo slojeva zahteva mnogo brze RAM memorije. Bez svih tih komponenata rizikujete gubitak živaca, a katkad i podataka.

Osnovne alatke


Najčešći problemi u retuširanju starih fotografija jesu ogrebotine, pukotine, razderotine, mrlje od uticaja svetla ili hemikalija, tragovi prašine usled nepažljive obrade negativa, zatim izbleđivanje vremenom, a s njim gubitak boje i kontrasta. I na novim i na starim fotografijama poželećete da uklonite eventualne kompozicione nedostatke, žice, stubove i druge elemente nepoželjne u kadru.
Alatke specijalizovane za rekonstrukciju oštećenja: četkica za zaceljivanje i alatka za krpljenje dobijaju se pritiskom na taster J, a alatka za kloniranje pritiskom na taster S.
Na paleti alatki programa Adobe Photoshop nalazi se nekoliko alatki specijalizovanih za rekonstrukciju oštećenja. To su, pre svih, alatka za kloniranje (Clone Stamp tool, s ikonicom pečata), četkica za zaceljivanje (Healing Brush tool, s ikonicom flastera) i alatka za krpljenje (Patch tool, s ikonicom zakrpe).

Ma kako ove alatke delovale moćno i privlačno, one su tek deo slagalice u okviru koje ćete intenzivno koristiti selekcije, slojeve, maske i kombinacije već savladanih tehnika kako biste potpuno ovladali tehnikom restauracije.

Počnite od najlakšeg


Najlakše se mogu „ispeglati“ problemi nastali na tonski ujednačenim delovima slike s malim brojem detalja, ili tamo gde detalji nisu bitni – na našem primeru, na nebu i zemlji. Ali pre nego što se upustite u popravljanje, ne zaboravite da fotografiju kopirate u novi sloj. Dodelite tom sloju prikladan naziv, primerice „Ogrebotine“.

Najlakše se popravljaju delovi s najmanje detalja.

Upotreba alatke za krpljenje i njena paleta.
Osnovna upotreba alatke za krpljenje je jednostavna: izaberite je i, držeći pritisnut levi taster miša, načinite grubu selekciju oko oštećenja, a zatim selekciju prevucite, opet držeći pritisnut levi taster miša, preko tonski slične i ujednačene površine. Dok to budete činili, videćete kako oštećenje unutar izabrane površine nestaje, odnosno biva zamenjeno novom podlogom. Čim otpustite taster miša, alatka će prelaz na ivicama zakrpe učiniti neprimetnim.

Upotreba alatke za krpljenje u oblasti oštrog kontrasta.
Ako se oštećenje nalazi blizu prelaza oštrog kontrasta, obuhvatite i njega, i povlačenjem kontrolišite završni rezultat.

Kada bi to bila jedina funkcija ove alatke, ona bi već bila dovoljno snažna da vam uštedi veliki trud i vreme. Ali to je tek početak; pogled na paletu te alatke otkriva još nekoliko izuzetno moćnih funkcija. Ukoliko u paleti umesto opcije Source izaberete Destination, oštećenje će biti uredno kopirano na novu lokaciju. Ako pri tome aktivirate opciju Transparent, kloniranje će biti obavljeno tako da se sve uklopi u pozadinu na najprirodniji mogući način.

Za najteže slučajeve služi komanda Use Pattern, koja korisniku omogućuje da izabere neku od unapred definisanih shema uklapanja u pozadinu, ili da definiše novu biranjem uzorka s fotografije koju treba popraviti.

Flaster za lica


Na delovima fotografije na kojima detalji ne dopuštaju upotrebu alatke za krpljenje, koristićete podesnu alatku za zaceljivanje. Ukoliko na slici ima nepoželjnih svetlih ili tamnih tačaka, dovoljno je izabrati veličinu četkice primerenu oštećenju i pritisnuti preko nje. U našem primeru, izabraćemo mekšu četkicu i pritisnuti preko tačaka na licima da bismo uklonili najkrupnije i najneprijatnije.

Grubo skidanje sitnih fleka na licu.
Da bi se uklonile sitne pukotine emulzije, treba izabrati četkicu oštrih ivica, tek nešto širu od oštećenja. I ovu alatku možete kontrolisati preko palete. U slučaju da vam ne odgovara ponuđeni uzorak, možete se opredeliti za opciju Sampled i istovremenim pritiskom na levi taster Alt i levi taster miša sami izabrati oblast na fotografiji koja će poslužiti kao uzorak za popunjavanje oštećenja. Ako opcija Aligned ostane deaktivirana, uzorak će biti ponovljen sa istog mesta koje ste izabrali svaki put kad pritisnete taster miša. Aktivirajte tu opciju ukoliko su ogrebotine duge i prave ili kad uzorak možete pratiti duž pukotine emulzije.

Popunjavanje praznina


Izrazita oštećenja ćemo popunjavati alatkom za kloniranje kad god je to moguće. Njena upotrebljivost naročito dolazi do izražaja kada treba popuniti veći prostor i šire razderotine, kao i prilikom spajanja pocepanih delova fotografija. Idealan postupak je stvaranje inicijalnih informacija na nedostajućem delu pomoću alatke za kloniranje, a zatim neprimetno stapanje s okolinom pomoću višestrukih prelaza alatkom za zaceljivanje.

Alatka za kloniranje takođe ima opciju Aligned, pošto je njen podrazumevani način rada takav da se najpre izabere uzorak kloniranja (istovremenim pritiskom na levi taster Alt i levi taster miša). Obe alatke dele i opciju Use all layers, koja omogućava da se uzorak uzme s bilo kog sloja obrađivane fotografije. Moćne kontrole na paleti alatke za kloniranje obuhvataju i podešavanje prozirnosti kloniranog uzorka, njegovo uklapanje u okolinu po istom modelu kao s paleta slojeva i precizno „raspršivanje“ uzorka metodom erbraša.

Rekonstrukcija detalja na licu čoveka s belim šeširom.
No uprkos svim digitalnim čarolijama, nijedna od ovih alatki ne može da rekonstruiše izgubljen detalj. Njihova moć doseže samo do pretpostavljenog sadržaja – o stvarnom sadržaju odlučuje čovek koji obrađuje fotografiju. Kada su na licima detalji izgubljeni, lakše je napraviti i umetnuti detalj, nego nastojati da se uništeno rekonstruiše. Na izdvojenom detalju našeg primera, oštećenje preko oka čoveka s belim šeširom ne dopušta da valjano primenimo nijednu od pomenutih alatki.

Kontrolna selekcija komande Free Transform.
U ovakvoj situaciji, kada je jedno oko toliko oštećeno da se ne može ni rekonstruisati pomoću alatki, nedostajući deo ćemo napraviti na osnovu drugog oka. Izaberite neoštećeno oko na način koji vam najviše odgovara i kopirajte ga u novi sloj. Zatim pritisnite kombinaciju tastera CTRL-T da biste aktivirali komandu Free Transform iz menija Edit. Sada zadajte komandu Edit/Transform/Flip Horizontal – i desno oko će postati levo.

Dok je još aktivna kontrolna selekcija komande Free Transform, pokazivač miša pomerajte do ugla selekcije sve dok se on ne pretvori u zakrivljenu dvostruku strelicu. Sada možete precizno da podesite ugao oka preko oštećenja tako da se dobije veran izgled. Potom pritisnite taster Enter i alatkom gumica pažljivo uklonite delove koji se ne uklapaju u okruženje.

Strpljenje je ključ uspeha – evo kako može da izgleda retuširana fotografija posle pažljive upotrebe alatki za kloniranje i zaceljivanje.

Strpljenje iznad svega


Poslednja, najmoćnija i najneophodnija alatka, koja se nažalost ne može naći u Photoshopovim menijima, jeste – strpljenje. Jasno je da veća oštećenja zahtevaju više strpljenja, ali da bi staroj fotografiji bio vraćen pređašnji sjaj potrebna je i doza posvećenosti.

Naš primer posle petnaestak minuta osnovne obrade.
Ako stvari posmatramo sa svetlije strane, moramo reći da ovako dobar rezultat ne mora biti dugotrajan, ukoliko pokažete strpljenje prilikom učenja mogućnosti Adobe Photoshopa i trikova retuširanja. Objašnjavali smo grubo uklanjanje sitnih ogrebotina i tačaka na licu, a fina obrada zahteva dodatne tehnike koje obuhvataju rad sa slojevima za podešavanje (adjustment layers) i „istorijskom“ četkicom (history brush). Ali to već spada u sledeći tekst – viši kurs retuširanja.


Programi za retuširanje



Po već ustaljenoj praksi, za dugotrajne i dosadne poslove relativno brzo se pojave specijalizovani programi koji prosečnom korisniku štede i vreme i trud. U najbolje automatske alate na tržištu svakako spada Akvis retoucher (http: //akvis.com/en/retoucher/index.php), dodatak za Photoshop koji ne samo što uklanja prašinu, ogrebotine, mrlje i druga oštećenja na fotografijama nego je u stanju i da rekonstruiše delove koji nedostaju na osnovu informacija iz dodirnih područja na slici.

Akvis Retoucher – alat za automatsko uklanjanje izvesnih oštećenja na fotografijama.
Akvis Retoucher može da ukloni i automatski dodate datumske podatke, logotipe, nepoželjne elemente u kompoziciji, čak i krupnije objekte. Jedna od izuzetno zanimljivih opcija jeste proširenje slike dodavanjem informacija uz ivice u postupku pripreme za štampu, da bi štamparima bilo olakšano obrezivanje materijala.

Na lokaciji http: //www.colorpilot.com/retouch_software.html nalazi se nekoliko specijalizovanih programa za retuširanje. Beauty pilot otklanja nedostatke na tenu prilikom snimanja portreta, dok Make-Up Pilot omogućuje naknadno šminkanje modela. Retouch Pilot obavlja klasične zadatke retuširanja, na primer uklanjanje oštećenja s fotografija i neželjenih elemenata u kompoziciji, a poslednji „član posade“ je Wire Pilot, predviđen za odstranjivanje žica, kablova, antena i drugih objekata koji kvare za oko prijatne pejzaže.

Bez obzira na solidnu kontrolu koja se ovim dodacima može postići nad procesom obrade, automatici nikad ne možete verovati da neće sitne ali važne detalje ponekad protumačiti kao oštećenja i samim tim ih odbaciti. Svaki ovakav program je dobar samo onoliko koliko može da posluži ostvarenju vaše vizije konačnog rezultata.


Arhiviranje


Činjenica da digitalne datoteke nisu podložne propadanju ne podrazumeva da i nosači informacija, tj. mediji, ne mogu propasti. Važne fotografije arhivirajte na bar dva diska (CD ili DVD) i u bar dva formata, na primer .jpg i .tiff. Diskovi su danas jeftini i mogu da prihvate veliku količinu informacija i stoga je arhiviranje na njima podesnije od skladištenja i čuvanja filmske trake. Kao i za film, važi pravilo da diskove morate čuvati zaštićene od uticaja vlage i prašine.

Što se tiče snimanja u različitim formatima, ono je bitno zato što se neprestano pojavljuju novi, usavršeni formati, a stari mogu izgubiti podršku. Česta izmena formata je naročito izražena u slučaju .raw zapisa, gde praktično svaki model fotoaparata zahteva i specifičan konvertor. Kompanija Adobe je pokušala da standardizuje format .raw (.dng), ali on još uvek nije opšteprihvaćen.

"FIĆA" KAO METAK

Novi "fijat 500" ubedljivo pobedio na izboru za Auto godine 2008, šarmantni "italijan" napravio revoluciju unutar A klase

Međunarodni žiri koji je odlučivao o nagradi za Auto godine, sastavljen od 58 specijalizovanih novinara iz 22 evropske zemlje, proglasio je "fijat 500" za pobednika 2008. sa 385 glasova ispred "mazde 2" (325 glasova) i "forda mondeo" (202).

Osim što je osvojio samu titulu super-kompaktni "fijat", u Srbiji nekada poznat kao "fića", istakao se i time što je zadobio glasove od većine članova žirija: Od 58 njih 57 su ga stavili u svoj najuži izbor, a njih 33 je baš njega odabralo za najboljeg na vlastitim rang-listama. Ovo je po drugi put - prvi put je to bio "fijat panda" 2004. - da model segmenta A osvoji ovu na svetu najprestižniju nagradu automobilske industrije.

Predstavljen prvi put u julu 2007, novi "fijat 500" je smesta izazvao buru interesovanja i izuzetno povoljne komentare kod više od 7.000 ljudi iz 63 zemlje (samo je akreditovanih novinara bilo preko 1.000), koji su bili privremeno udomljeni u Torinu povodom njegovog debija. Bili su tu zvaničnici iz vlasti, finansijski stručnjaci, poslovni ljudi i slavne ličnosti iz sveta međunarodne zabave, mode, sporta.

12 pobeda "Fijata"

Ovo je 12. pobeda "Fijat" modela. Automobili: "fijat 124" (1967.), "fijat 128" (1970.), "fijat 127" (1972.), "lančija delta" (1980.), "fijat uno" (1984.), "fijat tipo" (1989.), "fijat punto" (1995.), "fijat bravo/brava" (1996.), "alfa" 156 (1998.), "alfa" 147 (2001.), "fijat panda" (2004.) i sada "fijat 500" (2008.).

Od 12.500 evra

"Delta Auto-moto", ovlašćeni uvoznik i distributer vozila iz programa "Fijat" za Srbiju, omogućio je da budemo prva zemlja na Balkanu i jedna od malobrojnih u Evropi gde se može videti i poručiti "fijat 500".

Od 1. novembra najpoznatiji "Fijatov" model izložen je u salonu automobila "Fijat" u holu novootvorenog tržnog centra "Delta siti" na Novom Beogradu. U prodajnom salonu imate jedinstvenu priliku da vidite originalni, legendarni "fijat 500", koji je Anjeli, tadašnji vlasnik preduzeća, poklonio Josipu Brozu. Zainteresovani kupci mogu rezervisati željeni model u prodajnom salonu "Fijat" koji se nalazi u ulici Omladinskih brigada 33a, Novi Beograd. Cena osnovnog modela "fijat 500" 1.2 69 KS POP je oko 12.500 evra.

Potvrdu kritike je neposredno potom sasvim opravdao i vrlo intenzivan interes javnosti. Zaključeno je preko 105.000 narudžbenica tokom prva dva meseca i to u samo dve zemlje (Italiji i Francuskoj), dok je taj interes nastavio da raste i u ostalim evropskim zemljama (6.300 porudžbina je već zaključeno samo u Nemačkoj, u kojoj je prodaja ovog auta otpočela pre svega nekoliko nedelja). Pokazatelji za Evropu za mesec oktobar "fijat 500" stavljaju na drugo mesto po prodaji u A segmentu sa udelom od 14.1 odsto (iza "fijat pande" sa 21.2 odsto udela).

"Fijat 500" u svakom pogledu predstavlja otelotvorenje novog pristupa ove kompanije, obnovljenu strategiju brenda, sasvim drugačiji način interpretacije automobila. I upravo je to razlog zašto je "fijat 500" uspostavio sasvim nove domašaje unutar sopstvenog segmenta. Sad se po prvi put desilo da se vozilu dugom jedva 3.55 metara dodeli pet zvezdica za nivo bezbednosti u kreš-testu po Euro NCAP-u, a to je i prvi slučaj da auto ovog segmenta ima sedam vazdušnih jastuka kao standardnu opremu (takođe i jedini super-kompaktni auto sa jastukom za kolena vozača), kao i napredni ESP koji se može ugraditi na svim modelima (standardan je na modelu 1.4 16V od 100 KS).

Kao dodatak, ovo je po prvi put da se jedan model pri samom lansiranju pojavi sa čitavom gamom pogonskih jedinica (1.2 od 69 KS, 1.3 MultiJet od 75 KS sa DPF-om i 1.4 16v sa 100 KS), svi konstruisani uz strogo uvažavanje graničnih emisija štetnih sastojaka kakve uspostavlja Euro 5, a sve to čak preko dve godine pre krajnjeg roka koji ovaj zakon predviđa. Takođe je inovacija i to da jedan mali auto poput modela "fijat 500" može da se pohvali tako širokom gamom unutar koje možete da birate sledeće: četiri nivoa unutrašnje opreme, tri motora i 12 boja (među njima tri tradicionalne koje bi trebalo da osveže sećanje na pedesete i šezdesete, i troslojna bela boja, sofisticirani postupak bojenja kakav je do sada primenjivan samo na super-automobilima).

Kupci još mogu da biraju i između 15 različitih dizajna enterijera među kojima su i prestižna "kordura" i "frau leder", devet različitih tipova točkova, 19 setova tretmana nalepnicama, što ukupno čini preko 500.000 različitih varijacija. A, to još nije kraj, tu su i 100 originalnih dodatnih delova projektovanih specijalno za "fijat 500" - među njima će vas najviše iznenaditi električni raspršivač mirisa i privesci za ključeve u raznim bojama - skupa sa najnaprednijim info-telematskim sistemom.

Strogi kriterijumi

Dodeljivanje nagrade Auto godine je započelo 1964. Da bi se kvalifikovao, za novi auto prodaja mora da je započela na barem pet različitih evropskih tržišta, sve unutar jedne godine. Presuđuje se na osnovu sledećih parametara: dizajna, udobnosti, bezbednosti, ekonomičnosti u radu, lakoće u vožnji, performansi, praktičnosti rešenja, uvažavanja životne sredine, cene i odnosa kvalitet/cena. Početni izbor se vrši od svih novih modela koji su u komercijalizaciju ušli tokom kalendarske godine (ove godine je tu bilo 33 automobila) od kojih samo sedam ulazi u uži izbor. Svakom članu žirija na raspolaganju stoji 25 poena da ih rasporedi na najviše sedam automobila, s tim da prvoplasiranom po svom izboru ne sme da dodeli više od deset poena.

Ceremoniju dodele nagrade Auto godine 2008. organizuje nemački časopis "Stern", a održaće se u Berlinu 28. januara 2008.

NA DVORU SNEŽNE KRALJICE

Napravljen je od 15.000 tona snega i 500 tona leda, u njemu gosti piju piće iz ledenih čaša i spavaju na ledenim krevetima, a zaljubljeni imaju pravo ledeno venčanje

Ako ste ikada zamišljali kako izgleda dom Snežne Kraljice, predlažemo vam da posetite jednu malu palatu koja, kada kanadska ravnica Suncu kaže: „Laku noć do proleća", postaje jedan od najekskluzivnijih hotela na svetu. I, zaista, izgleda kao u Andersenovoj bajci. Napravljen je od 15.000 tona snega i 500 tona leda!

Info:

Površina: 3.000 m2

Smeštaj: 21 soba (12 m2) i 15 apartmana (30 m2)

Restorani i barovi: noćni klub „N'Ice" i „Ice Lounge"

Prateći sadržaji: kapela, tople kupke ispred hotela, dve umetničke galerije

Aktivnosti: kros-kantri skijanje, klizanje, vožnja psećom zapregom uz kratak kurs o preživljavanju u divljini, pecanje na zaleđenom jezeru, vožnja motornih sanki, pravljenje građevina od snega i leda, vožnja helikopterom...

Lokacija: 30 minuta vožnje od grada Kvebek, do kojeg je najlakše stići autoputem 40, sa kog se silazi za mesto Sainte Catherine de la Jacques

Okruženje: guste četinarske šume u kojima žive crni medvedi

Visina plafona: 5,4 metra

Cena noćenja: 110 evra

Detaljnije: www.icehotel-canada.com

„Ice Hotel Quebec" jedini je ledeni hotel ovakvog tipa u Severnoj Americi. Za posetioce je svake godine otvoren od januara do aprila, kada se pod prvim jačim sunčevim zracima njegovi debeli zidovi pretvaraju u barice. Sastoji se od salona, kapele za venčanja i 36 soba, od kojih su 15 apartmani. Gosti se dočekuju u ajs-baru u kojem se služe pića poput pinja kolade ili nekog drugog egzotičnog koktela. I to u debelim čašama koje su, kao i sve u hotelu, napravljene od leda. Kome uspe može da ih kao suvenir ponese kući. Posetioci koji imaju slabu bešiku ili često vole da se tuširaju shvatiće ubrzo da građevine od leda, ma kako bile glamurozne, imaju svoje mane. Naime, ceo hotel ima samo jedno veliko javno kupatilo ispred kojeg u toku ranog jutra gosti mogu da naprave veliki red. Pogotovu ako su prethodno u noćnom klubu „N'Ice" ispijali koktele do duboko u noć.

Ali, kada se smeste u svoje sobe, imaju šta i da vide. Kreveti od leda, stolice od leda, stolovi od leda. Sve samo od leda. Jedino prostirke i prekrivači, napravljeni od životinjskog krzna, daju kakav-takav osećaj topline. Temperatura je stalno između - 5 i - 3 stepena Celzijusa, pa ko prilegne mora da se uvuče u tople vreće za spavanje. A da bi se spavanje što bolje podnelo, domaćini su ispred hotela postavili tople kupke. Drugo mesto na kojem je moguće da se zagrejete jeste soba s kaminom. Uz laganu vatricu, ovde najradije sedi starija gospoda, koja uz brendi i cigare pokušava da shvati šta ju je nateralo da dođe na ovako hladno mesto. Odmah pored sobe s kaminom nalaze se dve umetničke galerije s brojnim eksponatima od leda.

Unutrašnjost često deluje klaustrofobično, ali je zahvaljujući reflektorima različitih boja veoma svetla, jer se zidovi presijavaju u tonove plave, zelene, ljubičaste i bele boje.

Od ove godine ledeni hotel privlači i novu grupu turista - mlade parove koji planiraju venčanje. Prelepa ledena kapela s čijeg plafona visi kitnjast kristalni luster, koji je naravno od leda, i blago belo svetlo prave neverovatno romantičnu atmosferu, pa je sve više onih koji, umesto toplih egzotičnih destinacija, biraju baš ovaj hotel za mesto na kojem će reći sudbonosno da. Ne kaže džabe sveštenik u kapeli da ništa ne može bolje da spoji dvoje zaljubljenih od hladnoće i leda.

ŽIVOT KROZ PRESS OBJEKTIV!

Fotografije Pressovih fotoreportera i u 2007. godini često su govorile i više od reči. Izmamljivale su suze, smeh, terale na razmišljanje, na akciju, vraćale nas u stvarni život...

Objektivi njihovih kamera fokusirali su se na sportske događaje, koncerte, portrete i figure starih i novih srpskih džetsetera i drugih javnih ličnosti, ali i na događaje i mesta koji predstavljaju tamniju stranu naše svakodnevice. Neki od njih, kao Novak Đurović, doživeli su da njihovu fotografsku veštinu prepoznaju i nagrade doajeni ove umetnosti.

Sin Mike Oklopa!

Na hiphoperskom nebu Srbije pojavila se nova „zvezda u najavi": Damjan Oklopdžić, sin autora knjige „CA Blues" Mike Oklopdžića Oklopa, nakon detinjstva i dela mladosti provedenog u SAD, vratio se u Srbiju u želji da otpočne karijeru muzičara. Fotograf Nemanja Jovanović zabeležio je vrelu atmosferu na snimanju spota repera čije je umetničko ime MC Dejms.

I ovo je Beograd!

Prizori kao što je ovaj čine naličje života u prestonici. Fotograf Milan Popović snimio je ovaj prizor na deponiji smeća u Vinči, jednom od mesta koja ujedno simbolizuju nedostatak ekološke svesti u Srbiji, kao i činjenicu da na početku XXI veka u Srbiji još ima ljudi koji moraju da skupljaju sekundarne sirovine da bi prehranili svoju porodicu.

Dikinson nas razočarao!

Brus Dikinson, harizmatični frontmen engleskog benda „Ajron Mejden", zaslužan je za to što je koncert u Hali 1 Beogradskog sajma jedan od najkontroverznijih minule godine. Engleski hevimetalci svirali su sa energijom mladića, što se vidi i fotografiji Marka Đokovića, ali će se, nažalost, dugo pamtiti i arogantan stav članova „Mejdena" prema publici, kao i činjenica da je koncert bio kraći od sat i po.

Katarina kod Sisa!

Mlada glumica iz Kruševca Katarina Marković doživela je televizijski debi u seriji „Agencija za SiS", komediji naravi Slobodana Šuljagića, u ulozi simpatične sekretarice Roze. Nastavak serije nosi ime „Kafanica blizu SiS", a Katarina Marković, koju je ovekovečio Đorđe Kojadinović nastavlja da pleni gledaoce i da krči svoj put kroz estradnu džunglu.

Leti, leti, biciklista!

Fotograf Novak Đurović ovekovečio je trenutak sportske briljantnosti koji se dogodio na takmičenju bajkera na Kalemegdanu. Fotografija je nagrađena na konkursu agencije Beta priznanjem žirija Francuskog kulturnog centra u kome su bili Tomislav Peternek, Imre Sabo i Matje Bardije.

Život je isti!

Invaliditet ne predstavlja kraj aktivnog života. Ova fotka Boška Karanovića snimljena je na humanitarnom sportskom događaju posvećenom osobama sa invaliditetom, a takmičenja su se održavala u odbojci, košarci, stonom tenisu i drugim fizički vrlo zahtevnim sportovima.

Molitva naibu reisa!

Minulu godinu, nažalost, obeležile su i podele među islamskim vernicima na području Srbije. Kamera Igora Pavićevića u beogradskoj Bajrakli džamiji zabeležila je trenutak molitve naibu reisa Abdulaha Numana, zamenika reisa ul uleme Hamdije Jusufspahića.

Ragbijanje!

Tim Dorćol izgubio je od Pobednika rezultatom od 23-10, bilans je takmičenja u ragbiju održanom na Adi Ciganliji 30. septembra. Ovaj sport britanskog porekla ima u Srbiji vrlo agilnu bazu igrača, kao i jaku nacionalnu reprezentaciju, što jasno pokazuje fotka Aleksandra Radivojevića.

GODINA STRAVIČNIH ZLOČINA!

Nikola Radosavljević iz Jabukovca ubio devetoro ljudi, Danijel Jakupek iskasapio i bacio u Dunav dečaka i njegovog ujaka

Najveći masovni ubica u istoriji Srbije... Nikola Radosavljević

Devetostruko ubistvo u Jabukovcu kod Negotina i krvavi pir sataniste u Novim Banovcima šokirali su srpsku javnost u protekloj godini! Nikola Radosavljević (39) počinio je najveći zločin u istoriji Srbije: krajem jula iz lovačke puške ubio je u svom selu devetoro i ranio dvoje ljudi! Dva meseca kasnije, Danijel Jakupek (27) ubio je mladića i petogodišnjeg dečaka, njihova tela iskasapio i bacio u Dunav! Posle psihijatrijskog veštačanja obojica su proglašena neuračunljivim. Njima se neće suditi za počinjene zločine, pa će ostatak života verovatno provesti u duševnoj bolnici!

Policajci monstrumi

Zločin koji će ostati upamćen po brutalnosti izvršili su policajci Igor Marić (23) i Aleksandar Jovanović (22), sa poznanikom Milanom Veljovićem. Oni su 5. maja kod naplatne rampe na Bubanj potoku oteli Hrvata Jakupa Hajdinija (34) i potom ga ubili na planini Goč. Nesrećni Hajdini sat vremena je gledao kako mu ubice kopaju raku! Hajdinijev „sitroen" su nekoliko dana posle ubistva prodali u bescenje, a dobijeni novac, kao i opljačkane stvari, međusobno su podelili.

Nikola Radosavljević iz sela Jabukovac kod Negotina 27. jula, posle svađe sa suprugom, uzeo je pušku sačmaru, izašao na ulicu i ubio devetoro ljudi, a dvoje teško ranio! Uhapšen je iste večeri kada je na porodičnom grobu pokušao da se ubije. Posle nekoliko meseci posmatranja u psihijatrijskoj bolnici beogradskog Okružnog zatvora, lekari su utvrdili da Radosavljević boluje od trajne duševne bolesti, paranoidne psihoze. Sud je prihvatio ovaj nalaz i Radosavljević je oslobođen krivice, pa će najverovatnije do kraja života ostati na lečenju u zatvorskoj bolnici!

Strava u Novim Banovcima... Dvostruki ubica Danijel Jakupek

Slična sudbina očekuje i Danijela Jakupeka iz Novih Banovaca, koji je 27. avgusta ubio i izmasakrirao Vasilija Trbovića (26) i njegovog sestrića Luku Opačića (5). On je u nastupu ludila žrtve ubio u svojoj kući, a onda ih nožem i testerom isekao u kadi, posle čega je delove tela stavio u bure i bacio u Dunav! Tokom istrage ispričao je do detalja kako je sekao žrtve i uživao u tome! Policija je u njegovoj kući našla satanističke knjige. Međutim, posle istrage nije dokazano da je on satanista i svirepi ubica, već da je duševni bolesnik!

- Dva stravična zločina obeležila su ovu godinu. I Radosavljević i Jakupek su u našoj bolnici, gde ih tim naših lekara svakodnevno posmatra. Posle detaljnog posmatranja utvrđeno je da su obojica teški duševni bolesnici opasni po okolinu, koji moraju da se leče na psihijatriji - rekao je za Press dr Miodrag Anđelković, upravnik zatvorske bolnice u Beogradu.

fakti

n Branko Jovanović (23) iz Beograda nastradao je 19. avgusta kada je sa zidina Kalemegdanske tvrđave upao u kavez sa medvedima! Stravična nesreća dogodila se u vreme održavanja „Bir festa", a do danas nisu do kraja razjašnjene okolnosti ove pogibije

n Sredinom oktobra psihički bolesnik Mališa Miletić (53) ubio je svoju ženu i dvoje dece, pa izvršio samoubistvo! Miletić je iz pištolja ubio suprugu Slavicu (48), ćerku Jelenu (28) i sina Miloša (27), a onda pucao sebi u glavu. Tela četvoročlane porodice slučajno je pronašao policajac koji je došao da Mališi uruči poziv za suđenje zbog nasilja u porodici

n Antal Skendžić (20), učesnik prošlogodišnjeg „Velikog brata", uhapšen je početkom novembra zbog sumnje da je nožem ubio svoju majku Rozaliju (48)

Beograđani će dugo pamtiti Kineza Vang Ling Lija (44), koji je 25. marta iz poslastičarnice-grila „Sat" oteo veliki nož za sečenje mesa i njime napao prolaznike u Knez Mihailovoj ulici. Li je u trenucima nervnog rastrojstva isekao petoro prolaznika, a najgore je prošao Marko Đurin (25) iz Beograda, kog je pobesneli Kinez isekao po glavi i rukama.

Nekoliko dana kasnije rešen je stravičan zločin u Novom Sadu. Službenik EFG Eurobanke Zoran Munćan (31) ubio je i satarom isekao Živojina Margetića (85), a delove tela nesrećnog starca pobacao po Novom Sadu, Kikindi, Zrenjaninu, Somboru i Beogradu! Kasapin, koji je radio kao referent štednje, mesecima je planirao ovaj monstruozan zločin zbog 10.000 evra, koliko je uzeo sa Živojinovog računa u ovoj banci.

Početkom juna Ilija Danilov (53) iz sela Deronja u sudu u Odžacima ubio je sudiju Zorana Cvetanovića (46) i stranku Petra Savanovića (54). Danilov, koji je posle deset godina izgubio parnicu i bankrotirao jer je njegova imovina bila pod hipotekom, ušao je u sudnicu i iz pištolja ispalio šest metaka, posle čega je otišao u policijsku stanicu i predao se.

BO

Slonovi su najveća turistička atrakcija Indije, Šri Lanke i Tajlanda, lokalno stanovništvo im se divi i klanja, a turisti ih ponekad doživljavaju kao igračke za zabavu

Ejmi ima samo tri godine, voli da se igra, skače i brčka u vodi. Ali ona nije dete, nego slonče koje sa svojim najboljim prijateljem i mahutom Pukarom bezbrižno provodi dane u toplom Tajlandu. Njeni preci su pre samo dva veka slobodno lutali džunglama južne i jugoistočne Azije, a danas ona i nekoliko hiljada njenih rođaka opstaju zahvaljujući entuzijazmu prirodnjaka i turista koji ih smatraju velikom atrakcijom, ali ne znaju uvek na koji način da im priđu.

Nekada su slonovi korišćeni u ratnim pohodima, za prenos građe i prevoz ljudi. Još od starih vremena postali su deo folklora i narodnih pesama, a našli su svoje mesto i u religiji, posebno u hinduizmu. Ne čudi zato što je bog Ganeš, s telom čoveka i glavom slona, obožavan kao znak sreće, zdravlja i prosperiteta.

Najčešće greške turista

Slonovi rado pristaju da ih turisti timare, kupaju i maze. Ipak, treba im prilaziti sa puno opreza, jer su, u suštini, divlje životinje. Najveća greška koju turisti prave jeste što bukvalno maltretiraju mladunce, iako misle da se tako samo zabavljaju. Slončićima prilaze bez prisustva dresera, skaču im na leđa, vuku ih za uši kako bi napravili što zanimljiviju fotografiju, a majka slonica, logično, odmah se uznemiri i staje u zaštitu deteta. Zato treba biti na oprezu i nikad ne ostajati sa slonovima bez dresera. Oni slušaju samo njegove komande.

Slonovi su sada jedna od glavnih atrakcija i zaštitni znak turizma toplih azijskih zemalja. Nigde na kugli zemaljskoj turista neće biti u prilici da tako blizu priđe ovim veličanstvenim životinjama, jaše ih i poigra se s njima. Ali i zato su potrebni predznanje i kultura ponašanja.

U Indiji ih smatraju domaćim životinjama još od prastarih vremena. Pripitomljeni slonovi počinju trening kada napune tri godine. Žive pod zaštitom svog mahuta koji je, pored majke, najvažnija osoba u njihovom životu i ima najviše uticaja na njihov razvoj. Njih dvoje će tokom godina treninga, ali i druženja, razviti uzajamno verovanje i ljubav. Zato će mahut moći da kontroliše slona prostim verbalnim komandama i dodirom, a ponekad će biti dovoljan samo pogled.

Porodice koje odgajaju slonove, bilo na Tajlandu ili u Indiji, generacijama prenose ovo znanje s kolena na koleno, a životinje se tretiraju kao rod najrođeniji. Zato i ne čudi što im u glavnom gradu Radžastana, Džajpuru, svake godine tradicionalno priređuju čuveni festival. Nakinđureni slonovi se šepure gradskim ulicama dok ih oduševljena publika pozdravlja. I baš u vreme festivala mladi mahut Radža svog slona je prvi put neobično lepo ukrasio.

- Slonovi su svete životinje, a svoju slonicu Šivu volim kao svoju porodicu - oduševljeno priča ovaj dečak. Ovom rečenicom se tek shvata kakav se odnos razvija između mahuta i slona. Neki bi čak rekli da se telepatski razumeju.

Nešto severnije, u brdovitom Nepalu, pripitomljeni slonovi se koriste za ekskurzije kroz džunglu i zabavu turista u nacionalnim parkovima i rezervatima. Nepalci su im, međutim, pronašli i jednu novu ulogu. Svake godine se u ovoj zemlji održava svetsko prvenstvo u slonovskom polou, prestižno takmičenje na koje se dovode slonovi iz celog sveta.

Na Šri Lanki slonovi takođe imaju važno mesto u svakodnevnom životu, a posebno je poznato sirotište za slonove Pinavela, u kojem danas živi 65 slonova koji su glavna turistička atrakcija regiona oko glavnog grada Kolomba.

Ali, možda nigde u ovom delu sveta slonovi nisu tako popularni kao na Tajlandu. Oni su važan deo tamošnje kulture i načina života. Tradicionalni su simbol kraljevske snage, esencijalni deo budističke umetnosti i arhitekture i duhovni mentor ljudima u svim životnim putevima, pa su svoje mesto našli i na kraljevskoj zastavi. Pošto su inteligentni, imaju neverovatan osećaj za ritam, a ni njihova masa im ne smeta da se često njišu po taktu muzike. Zato su glavni zabavljači na brojnim festivalima. Ovo nije jedini njihov talenat. Slonovi na Tajlandu igraju redovno fudbalske utakmice. Neverovatno zanimljivo je gledati životinje teške pet tona kako trče i šutiraju ogromnu loptu. Jeste da slonovima upravljaju ljudi, ali oni stariji slonovi, koji dugi niz godina igraju fudbal, znaju svaki gol da proslave na sebi svojstven način.

Koliko su cenjeni na Tajlandu govori i praznik koji se proslavlja njima u čast. To je Nacionalni dan slonova, koji se svake godine održava na ulicama Čajeng Meja, najvećeg grada u unutrašnjosti zemlje. Tada se priređuje velika gozba za sve slonove, koji posle toga defiluju gradom. Ljudi se prema njima odnose kao prema bogovima i kraljevima.

DEŽURNE SLUŽBE

Zdravstvene ustanove, pošte, pijace i prodavnice tokom praznika radiće po izmenjenom režimu. Građani ne moraju da brinu jer će 1. i 2. januara u svim ustanovama postojati dežurne službe

Slavlje može da počne... Niš je bogato okićen

NOVI SAD

Domovi zdravlja: Radiće Dom zdravlja u ulici Zmaj Ognjena Vuka 19. Stomatološke usluge biće pružane u Njegoševoj ulici broj 23 svih 24 časa.

Apoteke: Apoteka „Bulevar" u Mihajla Pupina 7 radi 1. januara i 2. januara do 7.30. Apoteka „Liman" u u Narodnog fronta 10 radi 2. januara od 7.30 do 20.30.

Pošte: Dežurni šalter u Glavnoj pošti 1. i 2. januara radiće od 8 do 15 sati.

Pijace: Ne rade 1. januara, a 2. januara pijace će biti otvorene od 7 do 16.30.

Prodavnice: Prvog januara ne radi ništa, a drugog januara supermarketi „Univereksporta" radiće od 8 do 17 časova.

KRALJEVO

Domovi zdravlja: U svim službama će dežurati lekari i medicinsko osoblje, a Služba hitne pomoći će raditi neprekidno.

Apoteke: Dežura apoteka „Centar" na glavnom gradskom trgu.

Pošte: Neće raditi tokom praznika.

Pijace: Rade kao i svakog drugog radnog dana.

KRAGUJEVAC

Dom zdravlja: Školski dispanzer 1. i 2. januara radi do 12 sati, Centralni školski dispanzer i služba kućnog lečenja rade normalno. Služba opšte medicine u svim domovima zdravlja radi 1. i 2. januara do 11 sati.

Apoteke: Dežurna je apoteka u naselju Bubanj koja će raditi non-stop. Apoteke „1. maj" i „29. novembar" u centru radiće 1. i 2. januara od 7 do 13.30 sati.

Pijace: Ne rade 1. januara, dok će 2. januara raditi.

LESKOVAC

Domovi zdravlja: Radiće samo Urgentni centar i Hitna pomoć. Dečji dispanzer će u utorak i sredu imati dežurne ekipe na predškolskom i školskom delu, tokom celog dana.

Apoteke: Dežurne su apoteke „Hipokrat" koja se nalazi u sastavu Doma zdravlja i „Dečja apoteka" u zgradi Dečjeg dispanzera.

Prodavnice: Neće raditi 1. januara. Drugog prazničnog dana prodavnice će biti otvorene u režimu radnog vremena koji inače važi nedeljom.

SUBOTICA

Domovi zdravlja: U zdravstvenim stanicama Bajmok i Čantavir organizovano je dežurstvo za sve vreme praznika. Prvog i drugog januara 2008. godine dečji lekari dežuraju od 7 do 19 sati u Dečjem dispanzeru. Stomatološka služba za praznike radiće u ambulanti Zubne poliklinike na Trgu žrtava fašizma.

Apoteke: Od 31. decembra do 2. januara 2008. dežurna apoteka je ogranak 1 pod Gradskom kućom.

Pošte: Na graničnim prelazima radiće non-stop.

NIŠ

Domovi zdravlja: Dom zdravlja će 1. i 2. januara raditi od 7 do 20 sati, s tim što će raditi samo opšta medicina i pedijatrija. Kućna nega dežuraće u Rajićevoj ulici od 8 do 13.30 časova, a infuzioni punktovi biće u naseljima Milka Protić i Obilićev venac od 7 do 20 časova. U istom terminu dežuraće i medicinske sestre iz službe Kućne nege.

Apoteke: Apoteka „Mediana" na Bulevaru Zorana Đinđića tokom praznika radiće non-stop. Apoteka „Čegar" u Domu zdravlja 1. i 2. januara radiće od 7 do 20 časova.

Pošte: Dežuraće Pošta 1 u Voždovoj ulici i to 1. januara od 9 do 14 sati, a 2. januara od 8 do 14 sati.

Prodavnice: Prvog dana praznika neće raditi nijedan od većih marketa, a radno vreme 2. januara biće od 11 do 16 časova.

SOMBOR

Domovi zdravlja: U Domu zdravlja u Mirnoj ulici od 8 do 12 dežuraju dečji i školski dispanzer, stomatološka, ambulanta opšte prakse i ambulanta medicine rada.

Apoteke: Dežurna je centralna apoteka „Narodna" na Vencu vojvode Radomira Putnika (kod Doma Vojske).

Pošte: Ne rade.

Prodavnice: Većina supermarketa i prodavnica prehrambene robe neće raditi 1. januara, a drugog dana praznika radiće skraćeno.

UŽICE

Domovi zdravlja: Služba Hitne pomoći, kao i uvek, radiće neprestano 24 časa. Dečji dispanzer će imati dežurnog lekara.

Apoteke: Dežurna će biti apoteka „Zdravlje" u Domu zdravlja.

Pošte: Neće raditi 1. januara, a 2. januara radiće pošta br. 1 (preko puta RK „Beograd") od 8 do 15 časova i pošta na Zlatiboru.

Prodavnice: Nijedan market u centru grada neće raditi 1. januara, dok će raditi nekoliko manjih prodavnica na perifernim delovima grada. Slična je situacija i 2. januara.

VALJEVO

Domovi zdravlja: Dom zdravlja i valjevska bolnica rade po sistemu dežurstva, kao vikendom.

Apoteke: Dežurna je apoteka „7. juli" u ulici Vuka Karadžića

Prodavnice: Ne rade.

BIZARNI STRAHOVI

Činjenica da neko provodi život u strahu od kaputa, putera od kikirikija ili oblaka možda nekima deluje kao dobra šala, međutim, reč je o fobijama od kojih pate ljudi širom planete!

Veliki broj ljudi na svetu ima iracionalne strahove. Jedni se panično plaše insekata, drugi visine, treći letenja avionom... Međutim, postoje i ljudi koji se panično plaše na prvi pogled sasvim bezazlenih stvari.

Život u neprestanom iracionalnom, neobjašnjivom i teško izlečivom strahu od pojedinih predmeta, mesta i pojava nije nimalo zabavan i nipošto nije, niti bi smeo da bude predmet sprdnje. Fobije su ozbiljni poremećaji s kojima se ljudi teško bore, brojne su i ne baš retke, a ponekad i toliko neobične i bizarne da zdrav čovek uopšte nije u stanju ozbiljno da ih shvati. Press vam predstavlja popis najbizarnijih fobija!

Papafobija - Strah od pape

Iako pomalo zvuči kao ruganje, reč je o legitimnoj fobiji koja ne uključuje samo strah od poglavara Katoličke crkve, već i od same crkve. Šta je u poglavaru Crkve toliko strašno, teško je reći. Ako je u pitanju odeća, onda bi predmet fobije praktično mogao da bude i svaki kardinal, a ne samo papa. Možda je stvar u papamobilu?

Vestifobija - Strah od odeće

Svet bi bio vrlo zanimljivo mesto kad bi veći broj ljudi patio od ove fobije, pogotovo kad bi ti ljudi spadali u grupu mlađih i dobro građenih. Međutim, to važi samo za zemlje u kojima bi se ta fobija mogla slobodno da manifestuje, bez straha od smrzavanja i sličnih neprijatnosti.

Epistemofobija - Strah od znanja

Ironično gledano, ovo je verovatno najraširenija fobija na svetu. Znanje je loše, opasno i nepotrebno a, prema toj pretpostavci, ni samu ovu fobiju ne treba previše proučavati jer to samo pogoršava stvari. A za one koji su samo lenji, reč je o odličnom izgovoru za izostajanje iz škole i s predavanja, kao i za loše rezultate na ispitima.

Linonofobija - Strah od traka

U kojoj meri obična traka može da našteti čoveku da razvije fobiju od tog predmeta? Ne može ga bog zna kako povrediti, teško da će se neko njome poslužiti u nameri da izvrši neki težak zločin, nije, poput odeće, norma svakodnevnog života, pa da izaziva zgražavanje, čak ni sama po sebi ne izgleda strašno. Jedino ako linonofobi znaju nešto što srećnici koje ne muči ta fobija ne znaju...

Arahibutirofobija - Strah od putera od kikirikija zalepljenog za nepce

Koliko je ova fobija česta? Teško je reći, iako je i jedan slučaj previše! Premda je osećaj zalepljenog putera na nepcu prilično neugodan, ova fobija ne spada u užu konkurenciju fobija koje su velika gnjavaža, jer se mogućnost da se nađete u situaciji da dobijete napad straha zbog putera od kikirikija može svesti na minimum jednostavnim izbegavanjem tog proizvoda.

Panofobija - Strah od svega

Mislite da ste imali loš dan jer vas je šef zatrpao poslom, niste stigli ništa da pojedete, bolela vas je glava i još vas je po povratku kući napao pas? Sve to nije ništa u poređenju s danima kakve provode panofobi. Zamislite život u neprestanom strahu od svega i svačega, bez mnogo mogućnosti da se ta situacija olakša! Teško je reći koliko je ova fobija česta, jer se panofobi boje pitanja, boje se odgovora, boje se ljudi koji bi mogli da im postave pitanja...

Hippopotomonstro sesquippedaliofobija - Strah od dugih reči

Zbog čega nastaje strah od dugih reči? Iz perspektive laika, dovoljno je pomisliti koliko je takvu reč komplikovano pročitati i izgovoriti (pogotovo ako je reč o javnom nastupu), a tome su sigurno doprinela i dosadna predavanja koja su mnoge uspavljivala u školama i na fakultetima. A kad se tome doda i sve ono što se danas može videti (i čuti) na televiziji...

Nepofobija - Strah od oblaka

Olujni, tmurni i zlokobni oblaci zaista mogu da izazovu jezu i kod ljudi koji se ne bore s ovom vrstom problema. Ali, postoje ljudi koji pate od nepofobije, straha od oblaka, pa kod njih i obični, simpatični, beli i debeljuškasti oblaci izazivaju ne samo jezu, već i jake iracionalne napade straha. Kako sebi pomoći u takvoj situaciji? Rešenje možda leži u preseljenju - Velika Britanija nikako nije preporučljiva, ali Karipska ostrva zvuče kao odlično rešenje.

Kakofobija - Strah od ružnoće

S obzirom na fotografije lepotica i lepotana koji nam se smeše sa stranica tabloida, ženskih i tinejdžerskih časopisa, nije ni čudo da je reč o vrlo čestoj fobiji. Ružnoća znači teškoće u pronalaženju partnera, više truda u ostvarenju poslovnih i životnih ciljeva, izloženost ruganju, pa čak i zlostavljanju u osnovnoj i srednjoj školi. Uz to, ovaj strah ne zaobilazi ni one koji se svrstavaju u kategoriju ružnih, ni one u kategoriji lepih - jednima je briga da se nose sa izgledom, a drugi se brinu da ga ne izgube. Kako se onda ne bojati ružnoće?

Fobofobija - Strah od straha ili strah od razvijanja fobije

Iako zvuči kao loša šala, strah od straha, to jest, strah od razvijanja fobije stvarno postoji i mnogima zadaje glavobolje. Stručnjaci upozoravaju da je ova fobija prilično česta i, kao i sve ostale fobije, vrlo loše utiče na kvalitet života jer sa sobom povlači probleme poput preteranog znojenja, teskobe, lupanja srca, gubitka daha, pa čak i pravih napada panike.