brojač poseta

недеља, 25. новембар 2007.

LUDE GODINE

Kad mama postane - keva, tata - ćale, škola počne da "smara za medalju", a porodično letovanje se svrsta u "najveću blamažu", jasno je da je u životu deteta nastupilo razdoblje poznato kao pubertet. Press Magazin roditeljima nudi mali vodič za lakši prolaz kroz '"ludilo"

Po dužini telefonskih razgovora kvalifikuju se za Ginisa, kilometarske SMS poruke ukucavaju brzinom svetlosti, a njihove bubne opne hrabro odolevaju decibelima koji paraju uši i srca zabrinutih roditelja! Dojučerašnje "mamino i tatino zlato" u pubertetu želi odmah i sada da postane svoj čovek. U buri sazrevanja deteta na ispitu je cela porodica, a od međusobnog razumevanja i podrške roditelja u velikoj meri zavisi razvoj mlade ličnosti.

Etapa sazrevanja

Roditelj, a ne ortak

U vaspitanju tinejdžera roditelji ne smeju da preteruju - jer neograničene slobode škode podjednako kao i stroge zabrane. Kad dete sa osmehom ispriča drugarima da mu roditelji posle neprospavane noći u provodu bez pogovora dozvoljavaju da izostane iz škole opravdavajući ga kod razredne, sva je prilika da su "promašili temu" u vaspitanju. Roditeljska mera nedostaje i onima koji vole da se pridruže žurki svoje dece, opskrbljujući ih litrama alkohola i cigaretama.

- Roditelji imaju osećaj da pomažu deci ako se suprotstave školi. Iz osećanja nemoći da promene aktuelne društvene i porodične okolnosti, lažnim opravdanjima i protestom štite decu. U stvari, roditelji i nastavnici rade na istom poslu i samo takav savez može da funkcioniše. Deci je potrebno bdenje i podrška, ali ponekad i sankcije, jer još uvek ne znaju gde su granice. Zbog toga roditelji nikako ne smeju da preuzmu ulogu druga ili drugarice - kaže profesorka psihologije Dragana Kožović.

Kad mama postane - keva, tata - ćale, škola počne da "smara za medalju", a porodično letovanje se svrsta u "najveću blamažu", jasno je da je u životu omladinaca nastupilo razdoblje poznato kao pubertet! Deca se "specijalizuju" u kontriranju roditeljima i veštini da sve što im odrasli savetuju "na jedno uvo uđe, a na drugo izađe". Govore glasno i neumereno gestikuliraju, a u njihovu komunikaciju se useljavaju sleng i vulgarni izrazi. U nedostatku izazova ili iz straha od kazni tinejdžeri sve češće pribegavaju sitnim i onim krupnijim lažima. Zarad popularnosti među vršnjacima miroljubivi dečaci odjednom uleću u tuče, devojčice se oblače po poslednjoj modi, a svi zajedno prečesto nalaze razloge da izostanu iz škole. Dakle, ono što neki obespokojeni roditelji tumače kao hirovitost ili besprizorno ponašanje svojih anđelčića, u stvari je normalna etapa sazrevanja. U to doba koje se okvirno smešta između 12. i 16. godine dolazi do definitivnog opraštanja od detinjstva i prvih nesigurnih koraka u svetu odraslih. Ovo je najosetljiviji period u razvoju deteta, kada su razdražljivost i uvredljivost dominantna raspoloženja, a nedostatak roditeljske pažnje i razumevanja pada mnogo teže od keca u školskom dnevniku. Već ovih nekoliko redaka dovoljno je da se namršte naše bake i deke - oni i njihovi roditelji nisu ni znali šta je "taj pubertet", a postadoše zdravi i pravi ljudi. Ako je verovati stručnjacima, pubertetske "bubice" mogle bi biti novijeg datuma! Prema rečima Dragane Kožović, profesorke psihologije i autorke knjige "Pubertet ne mora da stvori haos u kući", kao kriza odrastanja pubertet se vidnije manifestuje tek savremenim načinom života.

- Bake i deke nisu znale za pubertet jer su se brzo osamostaljivali. Nisu imali problem izbora zanimanja, već su preuzimali zanate svojih roditelja i sklapali brakove ranije nego današnje generacije. S druge strane, u savremenom društvu postoji problem produženog detinjstva. Deca mnogo ranije seksualno sazrevaju, ali su znatno kasnije u prilici da se finansijski osamostale. Javlja se svojevrsni vakuum koji dodatno dramatizuje pubertet - objašnjava Dragana Kožović.

Roditeljske krilatice poput one "Dok si pod ovim krovom, radićeš kako ja kažem" intenziviraju nezadovoljstvo mladih i konfliktne situacije sa roditeljima.

Ogledalce, ogledalce

Buntovnik sa razlogom

Traganje za vlastitim identitetom je neizostavan deo odrastanja. Na tom putu svi autoriteti se bacaju pod noge, dotadašnji uzori gube privlačnost, a poslušnost postaje nepoznata kategorija.

- Da pronađe samog sebe adolescent ne može dok ne "poništi" na izvestan način roditelje, nastavnike i sve ostale koje doživljava kao autoritete. Bez bunta ne može da izgradi individualnost, može da bude samo kopija - objašnjava Dragana Kožović.

Pre nego što se uhvate u koštac sa životnim dilemama, tinejdžeri imaju malo vremena da se naviknu na sopstveno telo. A, ono se menja iz dana u dan. Po pravilu devojčice ranije fizički sazrevaju od dečaka, ali na "tajming" promena utiču i mnoge individualne specifičnosti.

- Za pubertet vezane hormonalne promene i haotična hemija u organizmu generalno se javljaju sve ranije. Karakteristične obline, maljavost, mutacija glasa, ubrzan rast, telesna neproporcionalnost i druge sekundarne polne karakteristike nastaju paralelno sa polnim sazrevanjem, a sasvim su uočljive neposredno pre prve menstruacije kod devojčica, odnosno noćne polucije (ejakulacija u snu, prim. aut.) kod dečaka - kaže Dragana Kožović.

Kad hormoni "prorade" ništa više ne može da zaustavi internu "manufakturu" polnih odlika. Hormoni su "krivci" za prve brčiće i bradu, ali i "ljubavni tepih" na grudima momčića. Njihovom zaslugom, takođe, devojčicama rastu grudi. U susretu sa tim novim "ja" rađaju se brojni kompleksi. Samo jedna bubuljica izaziva "dramu" neslućenih razmera. Tinejdžeri preziru svoje noseve, kunu klempave uši, očajni su zbog svoje kose. Najviše vremena provode u druženju sa ogledalom, odlučni da detektuju sve slabe tačke "pakovanja" koje im je majka priroda dodelila. Preporučljivo je da se roditelji uzdrže od svih komentara koji mogu da rasplamsaju nesigurnost i "iskompleksiranost" podmlatka.

- Prošle godine sam, na sreću, poslednji put išla sa roditeljima na letovanje. Već sam dovoljno bila besna zbog toga što je kupaći kostim visio na mom mršavom telu, kada mi je ćale dobacio: "Sine, tek sad primetih da su ti noge iste kao moje." To mi je rekao čovek koje ima najkrivlje noge koje sam u životu videla! Matorci su zaista čudni - poverila nam se jedna tinejdžerka iznervirana "netaktičnošću" svog oca.

Tinejdžeri su često nezadovoljni i nesigurni u sebe, ali su podjednako odlučni da novonastalo stanje iz temelja promene. Predano se trude da od sebe kao obične "kreature" stvore izuzetnu kreaciju. U doterivanju i lickanju u toaletu provode večnost, dok ostali ukućani nervozno cupkaju sa druge strane zaključanih vrata. Ono što se roditeljskim rečnikom opisuje kao "ružno i neprikladno" za mlade naraštaje je sasvim "kul". Prema rečima Dragane Kožović, tinejdžeri istovremeno žele da budu jedinstveni, ali i da se utope u ono što je generacijski prihvaćeno.

- Kada svi nose džins, određenu marku patika ili razgolićene stomačiće, osećaju se sigurno jer su među sebi sličnima. Što je to različitije od onoga što roditelji i nastavnici smatraju primerenim, onda je taj osećaj specifičnosti više pothranjen. Slušanje muzike koja je popularna među vršnjacima je još jedan od načina zadovoljenja potrebe za pripadnošću koja je formulisana u onoj frazi "mi, mladi" - kaže Dragana Kožović.

Zaljubljivanje

Manje je poznato da je hormonska revolucija u telu tinejdžera odgovorna za podizanje praga čulne i emocionalne osetljivosti. Otuda se pod dobrim provodom podrazumeva zadimljena diskoteka sa zaglušujućom muzikom, u kojoj je pantomima jedini vid komunikacije. U kućnoj varijanti, ovaj pubertetski poriv zamenjuje slušanje preglasne muzike. Ako roditelji ne žele da naškode tinejdžeru u potrazi za originalnim identitetom, bilo bi bolje da mu kupe slušalice. Ili da se pomole da će njihovom mezimčetu pop numere biti draže od hitova hevi metala. Osim praćenja trendova i novih navika, pubertetlije zaokuplja intenzivno i uzbudljivo osećanje zaljubljenosti. Od bezazlenog "zaljubiška" u popularne likove iz javnog života kratak je put do konkretizacije maštarija u liku simpatije iz školske klupe.

Agresija

Pubertet je, kažu stručnjaci, pravo vreme za rešavanje krize odrastanja. Što burnije prolazi kroz pubertet, tinejdžer lakše uspeva da prebrodi lične konfuzije i one u međuljudskim odnosima. Na pitanje kako objašnjava agresiju kod mladih, profesorka Dragana Kožović ukazuje da primeri agresivnog ponašanja ne smeju da se tretiraju kao masovna pojava.

- Reč je o ispadima koji su posledica socijalnog okvira dramatičnih promena i opšte krize društva, a nadovezuju na unutrašnju krizu odrastanja. Često govorimo o ispoljenoj agresiji, a zaboravljamo na povučenu i tihu decu koja agresiju okreću ka sebi. Ogromna populacija mladih sve više koristi supstance poput cigareta, alkohola i droge, a to su sve manifestacije autoagresivnosti - napominje Dragana Kožović.

- Druženja, koja su najpre homoseksualna (devojčice imaju po pravilu najbolje drugarice, a dečaci drugove) postaju sve češće heteroseksualna, što se smatra uvodom u otkrivanje suprotnog pola - a podrazumeva savladavanje tehnike skretanja pažnje na sebe i zavođenja. Žele da se jedni pred drugima afirmišu sa polnim karakteristikama. Za momke je karakteristično robusno ponašanje i muževnost, mnogo više nego suptilnost. Devojkama postaje važan atraktivan spoljašnji izgled, a tek posle neke odlike personalnosti - objašnjava profesorka Dragana Kožović.

Deca po pravilu ovaj deo intime teško otkrivaju roditeljima, ali nešto se može pročitati između redova. Ako se zacrveni već na pomen nečijeg imena ili se iz maštanja prene tek na "urlik" roditelja, tinejdžera su verovatno zaposela romantična osećanja. Svaki pokušaj da se zabrani ili odloži zaljubljivanje, važno je da odrasli znaju, unapred je osuđen na propast. Prema rečima profesorke Dragane Kožović, u današnje vreme mladi se, međutim, vrlo rano odlučuju na neobavezni seks.

- U razgovoru sa adolescentima, otkrila sam da sažaljevaju onoga ko se stvarno zaljubio jer je, kako kažu, taj nadrljao. Ljubav shvataju kao patnju i u tom uzrastu smatraju je neprihvatljivom. Savremeno doba donelo je stav, kome se priklanjaju podjednako oba pola, da je normalno često menjati mladiće i devojke i "kulirati" - otkriva sagovornica Press Magazina.

Ona smatra da bi roditelji, bez zastrašivanja, trebalo da upozore decu da prerano seksualno iskustvo može da bude izvor trajnih trauma. Takođe, nikada nije rano decu informisati o rizicima od polnih bolesti, pre svega od side, kao i pravovremenim načinima zaštite.

BRENA: Nije lako s pubertetlijama!

- Kad dođe na red seksualno odrastanje, odjednom shvatiš da tvoje bebe više nisu bebe - priča poznata pevačica za Press Magazin

U porodičnom domu Lepe Brene i Slobodana Bobe Živojinovića pubertet je "redovno" stanje! Kroz "lude godine" legenda srpske estrade i njen suprug prošli su najpre sa Bobinim sinom iz prvog braka Filipom (22), a sada su na redu Stefan (15) i Viktor (9). Popularna pevačica veruje da roditeljstvo u zrelijim godinama daje prednost u vaspitanju i razumevanju dece.

- Kad si zreliji razmišljaš trezvenije i shvataš da dete kaže mnogo toga tek da bi nešto reklo, a ne zato što to zaista i misli. Ako greške mogu da prave odrasli, jasno je da prema detetu moraš da imaš obzira i izvestan prag tolerancije za njihove, najčešće verbalne gluposti. Iz takta ume da me izvede kad Stefan i Viktor od ranog jutra počnu da se svađaju i jedan drugog provociraju. Onda se setim da sam i ja bila takva sa svojim bratom i sestrom - kaže Lepa Brena za Press Magazin.

Mladi Živojinovići ne razlikuju se od svojih vršnjaka. Obožavaju sport, a sa školom su "u ljubavi" samo koliko je neophodno. Stefan trenira tenis, a Viktora beli sport nije uspeo da pridobije na duže staze. Stariji sin nasledio je maminu stabilnost i smirenost, a mlađi je živa vatra na Bobu.

- Kod Stefana prepoznajem iste karakterne crte kojima i sama pobeđujem neke nemire i strepnje. Ne mogu da kažem da Boba nije smiren i stabilan, ali na teniskom terenu ponekad je imao eksplozivne epizode. Naš mlađi sin je Bobin klon - hoda i izgleda kao on i hiperaktivan je poput njega - otkriva Brena.

U pubertetu deca su uverena da sve najbolje znaju, a roditeljski autoritet u očima tinejdžera pada na najniže grane.

- Nit poverenja plete se od samog rođenja deteta, kroz priču i razgovor. Umesto nekog glupog odnosa hijerarhije, roditelji bi trebalo autoritet da grade sopstvenim primerom i radom. Odrastala sam u porodici u kojoj mi ništa nije bilo zabranjeno, a što je bilo primereno mojim godinama. Ključno je deci pružiti ljubav i negovati samopouzdanje u njima. Na taj način se osamostaljuju, ali i stiču osećaj da se uvek mogu osloniti na roditelje i sve im ispričati. U našoj kući se otvoreno razgovara o svemu - kaže ponosna mama.

Jedna od tema koju je u domu teniskog asa i pevačice na"dnevni red" stavio njihov podmladak podsetila je Brenu da još uvek može da se zacrveni!

- Kad dođe na red seksualno odrastanje, odjednom shvatiš da tvoje bebe više nisu bebe! Bila sam zatečena njihovom otvorenošću i konkretnošču pitanja koje su mi postavljali. A oni me pitaju: "Mama, zašto si se zacrvenela?" - priča Brena.

Iako u vaspitanju dece nastupaju kao tandem, Brena i Boba imaju mala "kreativna razmimoilaženja".

- Sećam se da je Stefan u trinaestoj godini bio bucko i maza, i da ga sport nije interesovao. Jednog dana je iznenada rekao: "Od danas igram tenis svaki dan!" Ošišao se, doterao i smršao. Razlog je bila devojka! Živojinovićima je neophodan emotivni balans, ali kad se javi problem, nerado o tome pričaju. Onda tata nastupa sa savetima: "Ne brini, doći će druga." Ja sam ta koja uči da devojka mora da se poštuje i voli i da joj se to pokaže - kaže Brena.

Neizostavni deo života mladih su izlasci i žurke. Živojinovići juniori vole da izlaze sa ocem, a ponekad i mamu uspeju da nagovore da im se pridruži u noćnom provodu.

- Počela sam da pevam na igrankama sa 16 godina i mislila sam da ću do kraja života da đuskam! Danas rođendan ne bih proslavljala sa muzikom, ali u poslednje tri godine sve mi organizuju klinci. Kad vidim da se unosi razglas, sva se naježim... Deca jednostavno vole da se zabavljaju. Slušaju stranu pop muziku, ali i "grandovce". Od mojih pesama omiljena im je "Sanjam". Deca vole kad zapevam u društvu, pa kad se pojave njihovi drugari imam unapred pripremljen repertoar - otkriva Lepa Brena.

A. Dragović

Obostrano nerazumevanje

- Hajde što telefonira satima sa drugaricom (kad ga opomenem kaže da bi trebalo da budem srećna što nije u pitanju drug!), da ne pričam što mu je igranje kompjuterskih igrica prioritet i što tvrdi da sve zna bolje od mene, ali što pravi gluposti u školi to nikako ne mogu da razumem - žali se majka jednog beogradskog tinejdžera.

Dragi roditelji, zvuči vam poznato? Nekada se samo po telefonskom računu može detektovati prisustvo tinejdžera u kući. Od komunikacijske spravice, bilo fiksne ili mobilne, "malog čoveka" moguće je odvojiti jedino zabranom telefoniranja. Međutim, pre nego što se priklone disciplinskim merama, roditelji bi trebalo dobro da promisle. Psiholozi tvrde da je u životu nesigurnog tinejdžera telefon (vršnjak sa druge strane žice) izvor važnih informacija. Bez ličnog kontakta, lakše je izneti mišljenje, ispovediti se, pa i osuditi. Dete testira svoje stavove i status u društvu razmenjujući iskustva sa poverljivim sagovornikom s one strane žice. Fer je reći i da pubertetlije generalno nisu ljubitelji školskih aktivnosti. Obrazovna institucija češće posluži kao poligon za dokazivanje pred vršnjacima. Maminom mezimcu to je na umu kad bez razmišljanja ukrade dnevnik iz zbornice. Moguće je da uzorna učenica svoju pripadnost drugarima "demonstrira" prvom cigaretom. Tinejdžeri počinju da izlaze do kasnih noćnih sati, a u kafićima i diskotekama na meniju nisu isključivo sokići. Konzumacija alkohola ili, još gore, opojnih droga jesu realni rizici na koje roditelji na vreme treba da upozore decu. Još jednom, izricanje zabrana ili uhođenje tinejdžera nije pravo rešenje.

- Vaspitanje ne može da počne onda kada se jave problemi. Takođe, roditelji ne smeju da dočekaju dete posle nastave sa uvek istim pitanjem: "Šta je bilo u školi?" Ovakav pristup automatski izaziva gard i odbranu. Na uvek isto pitanje deca nezainteresovano odgovaraju: "Nije bilo ništa." Ako umesto toga upitate dete kako se oseća ili kako je provelo dan, možda će otkriti da ima neku nedoumicu ili problem. Uvek savetujemo roditeljima da im u prvom planu bude dete, a ne škola, uredna soba ili ocene. Autoritet se nikada neće potrošiti ako ga sačuvaju za važne stvari u životu - kaže Dragana Kožović.

Osim što zaključuju da ih roditelji ne razumeju, tinejdžeri u Srbiji se žale da ih škola "smara" i da nemaju dovoljno novca za hobije i za "blejanje" (čitaj: sedenje po kafićima). Stručnjaci ukazuju da je jedan od osnovnih zadataka roditelja da pomognu deci da se osamostale, ali i da ih stimulišu da slobodno vreme provode na kvalitetan način, baveći se sportom i umetnošću.

Нема коментара: