brojač poseta

недеља, 14. октобар 2007.

SVE „JATOVE" NESREĆE

Uprkos kritikama koje povremeno dobija na svoj račun, srpski avio-prevoznik je jedno od najbezbednijih avio-preduzeća na svetu. Ipak, na crnoj listi ima nekoliko tragedija

Nekadašnji jugoslovenski avio-prevoznik „Jat", a sada i srpska kompanija pod istim imenom, uprkos kritikama koje povremeno dobija na svoj račun, jedno je od najbezbednijih avio-preduzeća na svetu. Avioni „Jata" imali su veoma mali broj havarija i još manje udesa. Sa te kratke crne liste izdvojili smo nekoliko udesa koji su se avio-istoričarima najviše urezali u pamćenje.

Prva nesreća sa avionom „konver CV-340" dogodila se 8. juna 1951. godine na liniji Frankfurt-Minhen-Beograd. Avion se zbog zapaljenog paketa u odeljenju za prtljag ubrzo zapalio u vazduhu, na visini od 1.500 metara, ali je hrabra posada uspela da avion baklju spusti na livadu u blizini minhenskog aerodroma. Iskusni piloti Majcen i Nikolajčić rekli su tada da u takvom škripcu i u tako teškoj situaciji nikada nisu bili. Kad su izašli iz aviona koji je goreo i koji se prepolovio, putnici su saznali da se nalaze kraj sela Ajahah, 60 kilometara udaljenog od Minhena. Posada je ponovo ušla u zapaljeni avion sa opekotinama na rukama i licu i izvukla iz njega poštu koja se nalazila u repu. Posle dolaska hitne pomoći posada je prebačena u bolnicu u Minhenu na previjanje, a putnici u hotel. U avionu se tada nalazio i sin Džordža Alena, tada prvog posleratnog ambasadora SAD u Beogradu, a posle dolaska u Beograd odao je poštovanje našoj posadi koja je bila nagrađena novčano.

Nova pravila

Primer neprofesionalnog rada kapetana Kunovića naterao je domaće stručnjake da se više pozabave bezbednošću leta i obuci ljudi. Pošto su slična negativna iskustva imale i druge zemlje, u to vreme je u većini sveta zabranjeno puštanje ljudi u pilotsku kabinu za vreme leta.

Prezidijum Narodne skupštine FNRJ odlikovao je članove posade ordenom zasluga za narod, drugog reda, a radio-telegrafistu Tomu Delaša, mehaničara Vasilija Vorkapića i domaćina aviona Anicu Ostojić ordenima za hrabrost.

Nažalost, isti avioni imali su svoje nove neuspehe, a jedan od takvih dogodio se 10. oktobra 1955. godine. Na letu Beograd-Beč novog „Jatovog" „konvera", u blizini Beča, zbog veoma loših vremenskih uslova i posade koja je slabo poznavala nove instrumente u avionu, došlo je do udesa i do pada aviona u šume Kalenberga, u blizini bečkog aerodroma „Vien-Švehat". Nesuglasice između kapetana Aduma i kopilota Kostića, kao i veoma loši vremenski uslovi pri sletanju, doveli su do toga da je svojom pogrešnom odlukom kapetan Romeo Adum udario u brdo Kalemberg koje se nalazilo baš u pravcu sletanja.

Šestoro mrtvih, 22 preživelo

Avion je udario u sam vrh brda, prepolovio se, a jedan deo se odvojio i ostao na vrhu drveća. Iz repa aviona koji je bio na litici i koji je otpao prilikom udara, stjuard Veljko Popović je pokušao da spase putnike iz zapaljenog dela aviona. Nažalost, šest putnika, od kojih jedan član posade, poginuli su, a 22 je preživelo udes. U prednjem delu aviona izgorelo je pet putnika i kapetan Romeo Adum. Među poginulima bila su i tri službenika američke ambasade u Beogradu.

Godine 1973. let od Skoplja do tadašnjeg Titograda avionom „karavela SE-210" završio se u planinskom vencu Maganika fatalnim udesom. Tog 11. septembra vreme nije bilo idealno, a let za posadu „karavele" bio je rutinski. Nažalost, s previdom kapetana Maglića, tadašnjeg vođe vazduhoplova. Sistem za navigaciju u avionu imao je ozbiljan problem sa žiroskopom na koji se nije obazirao.

Tako se desilo da je, na poziv kontrole leta, let predstavio idealnim po tačkama kretanja, iako je bio niži po visini i udaljeniji od aerodroma. Zbog magle i promašene rute, avion pri sletanju nije bio na predviđenoj poziciji, zbog čega je završio udarom u Maganik. U direktnom udaru trupnim delom u vrh Babinog zuba avion se prepolovio na dva dela i niko od 35 putnika i šest članova posade na ovom letu nije preživeo udes.

Šest sati bez sletanja

„Jat" je u svojoj floti pedesetih godina prošlog veka posedovao pet aviona „konver CV-340-58" i „CV-440 metropoliten", kao i 15 aviona „DC-3". Sa ovim prvim je postignut i jedan nesvakidašnji rekord, redak i danas. Kapetan Milisav Semiz uspeo je da iz Amerike preko okeana doveze avion u bivšu SFRJ za šest sati bez sletanja.

Sudbina iznajmljenog „Jatovog" „boinga 727-200" turskoj privatnoj kompaniji „Talija ervejz", koji je tehnički bio potpuno ispravan, bila je tragična zbog kobne greške kapetana Rakića i kopilota Šišovića.

Ispred aviona u kojem, na sreću, nije bilo mnogo ljudi, isprečio se planinski venac, između Kirineje i Nikozije, a avion je bio na mnogo manjoj visini od potrebne. Kršeći vrhove drveća i pokušavajući dodavanjem gasa i skretanjem ulevo da izbegnu udar, otišli su u smrt sedmorica „Jatovih" radnika.

Bila je subota, 27. februar 1988. godine. Delovi letilice bili su rasuti desetinama metara naokolo, u okolini brda, u dosta krševitom predelu, a spasioci koji su stigli na mesto udesa uspeli su da pronađu sva tela posade jer avion nije doživeo eksploziju posle pada.

Tačno u 15.06 sati u Beograd je sleteo specijalni avion „Jata" „DC-9" s posmrtnim ostacima poginulih, a u 15.30 sati stepeništem aviona počasne straže letača, inženjera, stjuardesa iznele su kovčege kapetana Mladenka Glišića, Čedomira Rakića, kopilota Miroslava Šišovića, Marka Prokopijevića, flajt-inženjera Zdravka Stanisavljevića, Vladimira Tomića i avio-mehaničara Milenka Marića.

Tamna arabijska noć

Aden, 19. mart 1972. godine, 30 poginulih u avionu „mekdonel daglas DC-9-32", koji je iznajmljen operatoru „Egipt er".

Ovaj avion je prilikom sletanja udario u brdo iznad grada Adena. Kapetan Gazivoda je pošao u desni zaokret posle preletanja aerodroma, i spuštajući avion u tom zaokretu, krilom dotakao brdo koje je bilo pokriveno maglom s mora i nije bilo obeleženo crvenom svetiljkom. Iako je bio iskusan kapetan, podlegao je svetlima grada u tamnoj arabijskoj noći, koja su ga mamila da što pre bude na pisti Adena.

Ovaj jugoslovenski kapetan u posadi je imao pripravnike koje je obučavao, zbog čega je bio dodatno opterećen i pomalo dekoncentrisan, a nije poznavao ni sam rejon.

Loša organizacija i priprema „Ineksa Adrije avio-prometa" na letu aviona „DC-9-MD-81" na aerodromu Brnik u Ljubljani dovela je do još jedne katastrofe. Na letu za Ajačio, na Korzici, kapetan Kunović pravi lošu procenu leta pri preletanju aerodroma. On se spustio ispod minimalne dozvoljene visine. Kad su svi saznali šta je u pitanju, kapetan Kunović i kopilot dali su punu snagu motorima, međutim, bilo je kasno. Avion je sa 173 putnika i sedam članova posade, brzinom od oko 900 km/h, udario u brdo San Pijetro. Nesređena lista putnika, neozbiljnost posade, loša organizacija i traljava priprema doprineli su nesrećnom događaju.


Izvor: Branko Habuš, dugogodišnji rukovodilac Sektora telekomunikacija u „Jatu"

1 коментар:

igor vasiljkovic је рекао...

Razocaravajuce i traljavo napisan tekst.Negde pise koje godine je bila nesreca negde ne pise.Negde pise broj zrtava negde ne pise,odradjeno zbrda zdola skroz amaterski i nepovezano.