brojač poseta

понедељак, 29. октобар 2007.

Robne kuće "Beograd" prodate za 360 miliona evra

Robne kuće

Robne kuće "Beograd" prodate su danas na javnom nadmetanju za 360 miliona evra domaćoj kompaniji "Verano Motors", vlasništvo Radomira Živanića iz Beograda.

Na javnoj aukciji u hotelu "Hajat" nadmetalo se 10 domaćih i stranih kupaca, a početna cena iznosila je 140 miliona evra. Domaći mediji su navodili da je Živanić zainteresovan za kupovinu fabrike "Zastava automobili" iz Kragujevca. Agencija za privatizaciju objavila je 27. jula oglas o prodaji Kompanije Robne kuće "Beograd".
Na prodaju je ponuđeno 239.679,06 kvadratnih metara poslovnog prostora - ukupno trideset i četiri Robnih kuća "Beograd", između ostalih tu su RK na Terazijama, "Beograđanka", RK "Podgoričanka", RK u Bijelom Polju, Subotici, Kikindi, Vranju, Pirotu, Užicu, Bačkoj Topoli, Nišu, Vršcu, Boru, Zrenjaninu, Uziču...
Na spisku su još Poslovni i Distributivni centar u Beogradu sa pravom korišćenja 27 hektara gradsko-građevinskog zemljišta, kao i supermarket i magacin "Spuž" u Podgorici.
Da bi učestvovali na nadmetanju kupci su morali da dostave bankarsku garanciju od 44 miliona evra i otkupe prodajnu dokumentaciju čija je cena iznosila 7.000 evra.
Dokumentaciju za učestvovanje na nadmetanju otkupilo je oko 40 potencijalnih učesnika.
(Tanjug)



Pročitajte šta je prethodilo prodaji Robnih kuća "Beograd" u tekstu koji je izašao u današnjem štampanom "Blicu":

Očekivana cena bila 250 miliona evra

Aukcijski čekić danas će kucati za Robne kuće „Beograd“, najstariji i najveći srpski trgovinski lanac, u čijem sklopu su maloprodajni objekti ukupne površine oko 239.000 kvadrata. Nadmetanje deset kandidovanih kupaca, koliko ih je dostavilo bankarsku garanciju naslovljenu na 44 miliona evra, počeće od 140 miliona evra, a na kojoj ceni će gong označiti kraj, zavisiće od spremnosti kandidata da odreše kesu, ali, što i nije isključeno, i od njihovih sujeta.


U konkurenciji će biti, kažu izvori „Blica“, sam vrh srpskih biznismena: Miroslav Mišković, Filip Cepter, Petar Matić, Radomir Živanić... Nadmetaće se, sasvim izvesno, i nekoliko ruskih kompanija i to, verovatno, finansijska korporacija „Metropol“, koja je kupila „Putnik“ i građevinska korporacija „Miraks grupa“ čiji je direktor Dmitrij Lucenko bio gubitnik u tom nadmetanju.
Ukoliko se danas ovaj spisak potvrdi tačnim i ne dođe do osipanja u poslednjem trenutku, prodaja Robnih kuća „Beograd“ bi mogla da se okonča na ceni između 300 i 350 miliona evra. U suprotnom, sledu koji se procenjuje realnijim, iznos će biti između 200 i 250 miliona.
„Metropol“ i „Miraks“ imaju godišnji obrt preko dve milijarde dolara, tako da bi u licitiranju mogli da idu sasvim komotno iznad svih ovih i najoptimističkijih prognoza. U potencijalu za njima ne zaostaju ni naši biznismeni. Ako je verovati računici poljskog časopisa „Vprost“, koji je nedavno napravio rang-listu najbogatijih ljudi centralne i istočne Evrope, Filip Cepter je „težak“ 4,4 milijarde dolara, a Miroslav Mišković okruglo dve milijarde dolara. Godinu pre, prema istom ovom časopisu, Cepter je imao četiri miljarde, a Mišković jednu i po milijardu. Obojici se, dakle, za godinu dana, u 2006. desio približno isti rast imetka od oko 500 miliona dolara.
U kabinetu Mirosalav Miškovića, odnosno službi za odnose sa javnošću „Delte“, nismo dobili ni potvrdu, ali ni demanti, da li će učestvovati u nadmetanju za Robne kuće “Beograd”. Bez komentara je ostalo i pitanje da li će u ovu trku ući direktno ili preko bočnih partnera.
U krugovima bliskim Filipu Cepteru “Blicu” je juče rečeno da je on, ipak, odlučio da odustane od ovog nadmetanja. Cepter se, kažu, pripremao da partnerski nastupi sa Branislavom Grujićem, odnosno njegovom firmom „PSP Farman“ iz Moskve, ali su, zbog problematičnog pravnog statusa imovine Robnih kuća “Beograd”, odlučili da se povuku. Da li je povlačenje samo blefiranje ili definitivna odluka, znaće se danas u 11 sati, kada počinje nadmetanje.
U kabinetu Petra Matića, odnosno službi za odnose sa javnošću MPC-a nema nepoznanica oko kandidature. Skrivalica ostaje sam lik gazde Petra Matića, kome ni u jednom mediju nikada nije objavljena fotografija. Petra Matića nema ni na „Vprostovoj“ listi bogataša, ali, kad bi se slična lista pravila u Srbiji, on bi bio, kažu ovdašnje procene, na petom mestu, odmah posle Stanka Subotića i Vuka Hamovića, a ispred Zorana Drakulića i Miodraga Kostića.
MPC gazduje sa stotinama hiljada kvadrata prostora, zapošljava oko 1.200 ljudi, a uz dominantnu delatnost upravljanja nekretninama, ima još dvadesetak raznih firmi od obezbeđenja, zastupništava, do trgovine. Samo prihod matičnog MPC u prošloj godini je, prema njihovim podacima, iznosio oko 100 miliona evra.
Ko je Radmir Živanić, potencijalno četvrti domaći kandidat za Robne kuće “Beograd”? Živanić je vlasnik “Verano motorsa”, i to sada stoprocentni nakon izlaska Bilije Babovića, a kroz privatizaciju je kupio nekoliko preduzeća, među kojima novosadski “Hleb”, “Žitko” i “Projmetal”.
Ko god da pobedi na aukciji, domaći ili ruski biznismeni, uslov da uđe u kupovinu biće saglasnost antimonopolske komisije. Kako će komisija da utvrđuje monopoliste, nije baš jasno, buduću da se Robne kuće prodaju kao preduzeće bez delatnosti, iz stečaja. Zbog, međutim, otklona od polaganja prava vlasnika nacionalizovane imovine, Agencija za privatizaciju ih iznosi na prodaju kao pravno lice, tako da mogu da se tretiraju i kao trgovinski lanac, ali i kao zbir nekretnina za rentiranje. U rentiranju nema klauzula o monopolu, a svi ovi kandidovani kupci imaju u svom sklopu i delatnost upravljanja nekretninama, pa i “Delta”.

Petar Matić
U posedu MPC, uz zgradu CK, odnosno poslovni centar Ušće, veličine 25.000 kvadrata je ogromni plac na kojem Matić upravo sada zida šoping mol od 131.000 kvadrata. U sledećoj fazi je zidanje zgrade bliznakinje zgradi CK. U posedu MPC su „Imo centri“ - jedan upravo završavaju na Bežanijskoj kosi i rentiraće ga Todorićevoj „Ideji“. U posedu MPC, odnosno Petra Matića je i zgrada BIGZ (20.265 kvadrata), kao i robna kuća „Planet“ u Knez Mihailovoj, pa Robna kuća „Niš“, poslovna zgrada do direkcije „Srbijašuma“ na Novom Beogradu, poslovna zgrada kod beogradske železničke stanice... U tandemu sa Milijom Babovićem Matić je napravio „Sitroenov servis“ na Čukarci, a sada idu u realizaciju projekta „Vitro grupa“…


Filip Cepter
Na sajtu kompanije „Cepter“ piše da imaju u vlasništvu objekte ukupne površtine oko 300.000 kvadrata, ali raspoređene u više zemalja. Koliko je objekata u Srbiji, ostaje nepoznanica, jer o tome nema podataka.
Jedina indikacija u tom pravcu je izjava Filipa Ceptera da ovaj prostor u njegovim ukupnim poslovima čini tek 10 procenata. Tokom privatizacije Filip Cepter je kupio priličan broj preduzeća, mada dominatno preko bočnih firmi i svojih službenika: „Brodogradilište Beograd“ i „22. decembar“ Beograd, „Centrotekstil“, „Hidrotehniku“, „Jugometal“, „Jugocentar“, „Jugofund“, kraljevački „Stoteks“, „Ćićevac“... Pred kupovinom je šećerane „Zrenjanin“, a preko nedeljnika „Evropa“ prisutan je i na medijskoj sceni.


Miroslav Mišković
Uz svoju maloprodajnu mrežu „Maksi markete“ i „Tempo“, kompanija „Delta“ drži u svom posedu: „Pekabetu“, „C market“, subotički „Namateks“, novosadski „Bazar“, beogradsku „Domaću radinost“, prodavnice „Obuće Beograd“, robnu kuću „Simpa“ u Bujanovcu... Špekuliše se da je „Delta“ bočni kupac i kragujevačkog trgovinskog preduzeća „Srbija“. Upravo ove nedelje, tačnije 1. novembra, „Delta“ otvara svoj prvi šoping mol centar. Reč je o „Delta sitiju“ na Novom Beogradu, ukupne površine oko 85.000 kvadrata, u koji su uložili oko 74 miliona evra, a već od iduće godine kreću sa gradnjom još jednog šoping mola u Beogradu, na Autokomandi.
Na spisku većih nekrentnina, koje je „Delta“ kupila u proteklim godinama svakako je i zgrada „Investbanke“ na Terazijama.


Kome idu pare od prodaje Robnih kuća
Prodaja Robnih kuća „Beograd“ ide kroz stečaj, tako da će od dobijene kupoprodajne cene prvo ići namirenje poverilaca, a onda radnika ovog preduzeća, a šta ostane ide u budžet Republike Srbije. Obaveze prema poveriocima se procenjuju na oko 105 miliona evra (tačna cifra će se znati tek kada se podvuče crta na kamate), a najveći poverioci Robnih kuća „Beograd“ su „Beobanka“ i ostale banke u stečaju, odnosno u ime njih sada Agencija za osiguranje depozita.
Radnici Robnih kuća „Beograd“ dobijaju sigurnih 15 miliona evra, a ako prodajna cena ovog preduzeća bude veća od 170 miliona evra, sleduje im i dodatni bonus. Ukoliko prodajna cena bude do 200 miliona evra, sleduje im 15 odsto na svaki milion iznad 170 miliona evra. Onda, ako prodajna cena bude u inervalu između 200 i 250 miliona evra, na sumu koja bude prelazila 200 miliona sleduje im udeo od 10 procenata. Dalje, ako cena bude veća od 250 miliona evra, sleduje im dodatnih pet odsto na svaki milion iznad 250 miliona pa do 280 miliona evra. Maksimalna količina novca koja može pripasti radnicima Robnih kuća „Beograd“, a to znači da se ovo preduzeće proda za više od 280 miliona evra je oko 295 miliona evra.
Iz te sume će se namirivati i sadašnji i biši radnici ovog preduzeća, njih oko 8.700. Isplata će ići po godinama staža provedenim u ovom preduzeću, a za trenutno zaposlene (ima ih oko 1.200) sledovaće i neka vrsta otpremnina po osnovu napuštanja posla.

Očekivali nagrade i posao, dobili otkaze

Nakon što je više od tri decenije proveo radeći kao mehaničar na železnicama, Džemal Buljubašić (55) iz Tuzle otpušten je u februaru 2005. Rukovodstvo preduzeća je tada odlučilo da im ovaj invalid rada više nije potreban. Nakon godina napornog fizičkog rada, njegova kičma je obolela.
Buljubašić je razočaran načinom na koji je otišao iz „Železnica FBiH“. Kaže da je pod prisilom potpisao otkaz ugovora o radu uz otpremninu od 8.500 KM.


„Sve je išlo na prepad, ucenu. Sindikat u Tuzli i pravna savetnica govorili su nam ‘ako ne uzmeš, za mesec dana doći će novi zakon (o radu) i nećete dobiti ni pare’. Nakon 34 godine staža morao sam prihvatiti“, kaže Buljubašić.
Međutim, to što su mu rekli, možda i nije bila istina. Novinari CIN među usvojenim izmenama i dopunama Zakona o radu nisu pronašli odredbu kojom mu je zaprećeno. Prema važećim zakonskim rešenjima, preduzeće mu je trebalo ponuditi neko drugo radno mesto ili ga poslati na prekvalifikaciju. Stariji i radnici sa umanjenom radnom sposobnošću kažu da im takvo što nikad nije ponuđeno. Osim toga, Buljubašić bi, čak i da nije potpisao otkaz ugovora o radu, imao pravo na otpremninu.
Na osnovu dokumentacije i izjava radnika moguće je zaključiti da su železnice zaobišle odredbe Zakona o radu u nameri da se otarase starijih i manje produktivnih radnika. Istovremeno, menadžment je, ne libeći se da pribegne nepotizmu i zapošljavanju preko poznanstava, upražnjena radna mesta popunio sa mlađim radnicima.

Sistematizacija
„Železnice FBiH“ su 2003. napravile program efikasnijeg korišćenja ljudskih resursa. Nakon sistematizacije, 265 zaposlenih je ostalo neraspoređeno. Uprava je zaključila da za njih nema dovoljno posla i da ih treba otpustiti. Većina tih radnika bili su invalidi sa umanjenom radnom sposobnošću.
Pašaga Alimanović (60), čuvar pruge iz Tuzle, otpušten je 2005. Rečeno mu je da za njega ne postoji drugo radno mesto i da mora otići iz preduzeća.
„Ja sam tražio da radim bilo šta - čuvar, čistač, bilo šta“, kaže on. Drugo radno mesto nije mu ponuđeno.
„Većina tih ljudi nije mogla biti prekvalifikovana zato što su bili stariji i invalidi“, kaže Narcis Džumhur, generalni direktor ŽFBiH.
Međutim, umesto da smanje broj radnika, ŽFBiH su zaposlile nove. U 2004. godini 182 radnika su potpisala otkaz ugovora o radu. Iste godine ŽFBiH su zaposlile novih 188 radnika. Zaključno sa aprilom 2007. ŽFBiH imaju 4.035 radnika, odnosno 475 više nego što je bilo predviđeno prvobitnim programom.
„U međuvremenu dobili smo fabriku u Blažuju, dobili smo novu fabriku u Rajlovcu, dobili smo jednu u Zenici, otvorili smo novu stanicu Čapljina, dobili smo nove mašine za regulisanje koloseka, gde je trebalo primiti ljude“, kaže Džumhur. Dodaje da im zbog povećanja obima posla treba još oko 230 radnika. Nije isključio mogućnost da bi neki od otpuštenih radnika mogli biti vraćeni na posao.
Od 2003. do 2005. u „Železnicama RS“ više od 150 radnika dobilo je otpremnine. Iako su zaključno sa junom 2006. zaposlena još 243 radnika, ukupni broj zaposlenih se smanjio.
U krivičnoj prijavi koju je protiv menadžmenta ŽRS podneo tadašnji saobraćajni inspektor Milan Kiković iz Republičke uprave za inspekcijske poslove, navodi se da su neki od naknadno zaposlenih radnika imali istu stručnu spremu kao i radnici kojima su isplaćene otpremnine. Zakonom je propisano da ukoliko poslodavac odluči zaposliti nove ljude, posao prvo mora ponuditi otpuštenim radnicima. Radnicima sa kojima su razgovarali novinari CIN drugo radno mesto nije ponuđeno.

Dobrovoljni otkazi
Nisu samo radnici iz FBiH ti koji kažu da je na njih vršen pritisak da potpišu dobrovoljan otkaz ugovora o radu. Na pritiske se žale i radnici iz RS. „Rekli su posla nema, hoćete nećete, morate uzeti“, kaže Ranko Bunjevac, bivši radnik ŽRS. Devet od deset otpuštenih radnika sa kojima su razgovarali novinari CIN je izjavilo da su otkaz potpisali pod pritiskom uprave i predstavnika sindikata.
Među onima koji su vršili pritisak na radnike ŽFBiH spominje se i Emina Sokoli, socijalna radnica iz regionalnog ureda u Tuzli. Ona je za novinare CIN-a izjavila da je samo izvršavala naređenja Generalne direkcije iz Sarajeva.
„Potpis nije iznuđen. Imali su pisani dokument. Imamo radnike koji nisu potpisali i ostali su da rade kod nas... Sve je legalno i dokumentovano“, kaže Sokoli. Predstavnici uprave i sindikata tvrde da je otpremnina bila više nego velikodušna i da radnici nemaju razlog da se žale.

Raskol
Radnici kažu da su ih izneverili neki od sindikata za koje tvrde da su umesto njihovog, zastupali interese menadžmenta.
Iako je izbegavao dati odgovor na pitanje da li je Sindikat vršio pritisak na radnike, predsednik Sindikata železničara BiH Munir Spahić je na kraju rekao: „Niko nije otpušten ko nije potpisao“. Za otpuštene radnike Spahić kaže da su polukvalifikovani radnici koji nisu imali šanse da dobiju drugi posao.
Radnici kažu da je Sindikat u dosluhu sa rukovodstvom i da ne štiti njihova prava. Za uzvrat menadžment daje podršku Sindikatu tako što svaki radnik po zaposlenju automatski postaje njegov član.
„Nije mene niko ni pitao, nego su mi samo doneli karticu“, kaže Ešref Mešinović, radnik ŽFBiH.
Muharem Konjević (40) iz Bihaća zadržao je posao samo zato što je član Sindikata mašinovođa FBiH, čije rukovodstvo nije prihvatilo program zbrinjavanja radnika. Desetine radnika odbilo je da potpiše ugovor ili su imali podršku svoga sindikata.
Radnici imaju pritužbe i na Sindikat železničara RS. Budući da im nije pomogao, sami su se organizovali. Njih 64 je tužilo rukovodstvo koje ih je otpustilo. Prvostepeni sud je presudio u njihovu korist. Ukoliko presuda postane pravosnažna, dobiće odštetu u iznosu od 450.000 KM.

Isplata otpremnina
Da bi isplatile otpremnine, železnice su kod Evropske banke za obnovu i razvoj podigle kredit u iznosu od 2,5 miliona evra sa rokom otplate od 15 godina. Garanciju za kredit su dale vlade entiteta. Radnicima ŽFBiH su davane otpremnine u visini od 8.500 KM, dok su radnici ŽRS dobili 5.867 KM, odnosno 11.735 KM, zavisno od toga kada su otpušteni. Politika EBRD je da se otpremnine uzimaju dobrovoljno i da se ne sme vršiti pritisak na radnike.
Upitan o pritiscima na radnike, Josip Polić, koordinator za infrastrukturu pri EBRD, kaže: „O tome prvi put od vas čujem“. Dodaje kako mu nije jasno zašto su ljudi uzeli otpremninu ako je nisu hteli. Trebalo je, kaže Polić, da je odbiju i ne prime ni pod kakvim pritiskom. Iako je banka izvršila reviziju načina utroška kredita, Polić je odbio da prosledi pomenuti izveštaj, pozivajući se na zvaničnu politiku EBRD. On kaže da su železnice opravdale zapošljavanje novih radnika „povećanjem obima rada“.
Uzimajući u obzir da železnice već godinama posluju sa gubicima, kredit koji zajedno sa kamatama iznosi oko 3,5 miliona evra mogli bi na kraju otplatiti poreski obveznici BiH. Novac je potrošen na otpremnine radnicima od kojih mnogi možda i nisu morali dobiti otkaz.
Železnice su uveliko doprinele razvoju opština Vareš i Breza u kojima žive i rade desetine preratnih i sadašnjih radnika ŽFBiH. Veliki broj meštana tih opština kažu da imaju rođake zaposlene na železnici. Hvale jednog od direktora Smaju Salketića koji je poreklom iz Dabravina u opštini Vareš, kao dobrog čoveka koji je pomogao mladima iz svoga kraja da se zaposle. Salketić je stao u odbranu železnica i prakse otpuštanja jednih, a zapošljavanja drugih radnika.

Tradicija, a ne nepotizam
„Bili su nam potrebni novi radnici. Mlađi, zbog specifičnosti posla“, kaže jedan od direktora Smajo Salketić. On negira da su se preko njega zapošljavali radnici iz ovih mesta, ali opravdava praksu nepotizma. On kaže kako je na železnici tradicija da se zapošljavaju članovi radničkih porodica. Dodaje kako su nekada njegov otac i deda radili na železnici, a danas rade supruga i stričević. „Zbog čega bi to bio problem. Oni su najbolje upoznati sa problematikom železnica. Tako se radilo i u bivšem sistemu“, kaže Salketić. „Neka pokuša u zdravstvo, u Elektroprivredu, u ‘Telekomu’ da se zaposli neko ko nije bar malo vezan porodično ili ovako... Vrlo teško to ide.“

Nišanio u vepra, usmrtio lovca

Nišanio u vepra, usmrtio lovca

NOVA TOPOLA - Željko Stojinović (47) iz Dušanova kod Nove Topole smrtno je ranjen tokom lova u subotu oko 13.30 časova na području sela Mičije-Šimići, zaselak Bijelići, saopštila je Bojana Gašović, portparol Centra javne bezbednosti Banjaluka. Stojinović je od posledica ranjavanja preminuo na putu do bolnice u Gradiški.

Za ovo ubistvo iz nehata osumnjičen je D.G. (50) iz Gradiške i protiv njega je istragu pokrenulo Okružno tužilaštvo iz Banjaluke.
Ubrzo nakon ranjavanja grupa lovaca je ranjenog Stojinovića povezla u gradišku bolnicu, ali je on preminuo od posledica ranjavanja pre nego što su lekari i bili u prilici da mu ukažu pomoć.
Svedok ove nesreće Rade Popović iz Donje Jurkovice kaže da se sve odigralo neočekivano, u lovu na divlje svinje.
- Turjačka sekcija Lovačkog društva „Kozara“ iz Gornjih Podgradaca opkolila je divljeg vepra - prvo u Lubini kod Mičija, u takozvanom Dubokom potoku. Vepra je ranio pokojni Željko Stojinović, koji je mene i grupovođu Mirka Čupića obavestio o tome i pozvao u pomoć. Potom je grupa lovaca, zajedno sa Stojinovićem, sledila trag ranjene životinje. Kada je stigla pomoć ostalih lovaca, u šumi nadomak zaseoka Bijelići, vepar je, teran psima, bio u okruženju. U ključnom trenutku ranjena životinja je kroz gustiš izbila prema Željku, a onda naglo promenila pravac, pas je zalajao i odjeknuo je pucanj. Željko je počeo zapomagati, a neko je povikao: „Eno, D.G. ubi Željka!“. Pretpostavili smo da D.G. u još olistalom granju nije mogao najbolje razaznati metu - ispričao nam je Popović. Kaže da je „tada među lovcima zavladala panika, a neki su zapomagali“.
- Brzo smo ranjenog kolegu smestili u džip i povezli u Gradišku, ali je on u Drageljima, desetak kilometara dalje, izdahnuo. Video sam da je pogođen u stomak ili grudi, a u bolnici nam je rečeno da mu je presečena aorta i da je to bilo kobno - objašnjava Popović.
Stojinović ima suprugu Milanku, maloletnog sina Ljubišu i kćerku Željku. Ovaj događaj šokirao je i njihove susede, a glas o tragediji brzo se proširio celim Potkozarjem i Lijevče Poljem jer su i nastradali, kao i osumnjičeni D.G., poznati u ovom kraju.
Željko je rodom i Sanskog Mosta, radio je u Austriji, a kući je dolazio skoro svakog vikenda. U ovaj kraj doselio se krajem rata, 1995. godine.
- Bio je uzoran, društven i vredan. Teško je poverovati da se ovo dogodilo - kaže sused Darko Vidović.
Željko Stojinović biće sahranjen u ponedeljak u Mašićima.

Majevička lepotica u trci za „Mis sveta“

Najlepša u BiH: Gordana Tomić
Direkcija za izbor „Mis BiH“ i opština Lopare organizovali su u subotu veče u kafe-piceriji „Kaskada“ u Loparama ispraćaj sedamnaestogodišnje Gordane Tomić, novoizabrane mis BiH koja će našu zemlju predstavljati na ovogodišnjem izboru za „Mis sveta“ 1. decembra u Kini.

Uz mladu Loparanku veče su proveli njeni roditelji Zdravko i Radija, sestra Radmila, brojna rodbina i prijatelji koji s nestrpljenjem čekaju izbor za „Mis sveta“.
„Sigurni smo da njena lepota i šarm neće ostati neprimećeni“, zajednička je ocena učesnika ovog hepeninga u Loparama
„Ova godina za mene je prepuna iznenađenja. Nisam se nadala da ću biti izabrana za mis BiH, a sada sam počastvovana što su došli da me isprate svi koje smo pozvali“, rekla je ova mlada Majevičanka.
„Nastojaću da dostojno predstavim BiH i ispunim očekivanja svih koji veruju u mene“, obećala je Gordana.
Ni čelnici opštine Lopare nisu krili ponos što je njihova sugrađanka proglašena najlepšom devojkom u BiH.
Mitar Zarić, načelnik opštine Lopare, uveren je da će Gordana na najbolji način predstaviti BiH, RS i Lopare.
„Pružaćemo joj i ubuduće neophodnu podršku“, obećao je načelnik Lopara.
Ispraćaj bosanskohercegovačke misice upotpunjen je muzičkim programom, efektnom modnom revijom manekena agencije „ABC Models“ iz Sarajeva i veličanstvenim vatrometom.

Gusari oteli japanski tanker sa 23 člana posade

Gusari su zarobili jedan japanski tanker sa 23 člana posade u Adenskom zalivu, nedaleko od somalijske obale, što je drugi slučaj otmice u poslednje dve nedelje, saopštio je danas Međunarodni pomorski biro.

Šef Biroa Noel Čong je rekao da je centar u Kuala Lumpuru odmah obavestio brodove koji su patrolirali zapadnom obalom Somalije, pošto su juče primili SOS signal sa tankera, ali je, na žalost, bilo kasno.
"Na brodu, koji je već ušao u somalijske teritorijalne vode, nalazilo se 23 člana posade iz Koreje, Filipina i Mjanmara", izjavio je on agenciji AP.
Čong je istakao da je ovo druga otmica pošto su 17. oktobra gusari otvorili vatru na teretni brod koji je plovio pod zastavom Komorskih ostrva i dodao da je u poslednjih nekoliko nedelja bilo najmanje pet pokušaja otmice brodova, ali su svi oni propali.
"Situacija sve više zabrinjava, jer su gusari sve agresivniji i sve se više udaljavaju od obale. Apelujemo na koalicione borbene brodove i somalijske vlasti da preduzmu ozbiljnije korake u zaustavljanju gusara", kazao je on i napomenuo da brodovi moraju da ostanu više od 200 nautičkih milja od somalijske obale.
Somalija se nalazi na važnoj pomorskoj ruti između Crvenog mora i Indijskog okeana.

Olmert obelodanio da ima rak prostate

Izraelski premijer Ehud Olmert obelodanio je danas, na iznenada sazvanoj konferenciji za novinare, da ima rak prostate u ranom stadijumu, što je otkriven pre desetak dana tokom rutinskog lekarskog pregleda.

Olmert je rekao da njegovo stanje ne zahteva hemoterapiju, ni zračenje, već će izraslina biti otklonjena jednostavnom hirurškom intervencijom, posle čega se ne očekuju problemi.
Izraleski premijer je naglasio da nema nameru da ode s funkcije, niti na bilo koji način izmeni svoju radnu rutinu.
Olmert (62) je postao premijer u maju prošle godine, a još od januara 2006. zamenjivao je izraelskog premijera Arijela Šarona koji je pretrpeo jak moždani udar, posle koga je pao u komu.
Cene akcija na berzi u Tel Avivu su pale, u očekivanju odgovora na izveštaje o mogućoj Olmertovoj bolesti.

Britanski ministar zadržan na aerodromu u SAD zbog terorizma

Šahid Malik, prvi musliman ministar u britanskoj vladi , izjavio je da je veoma razočaran, pošto je juče ujutru zadržan na aerodromu u Vašingtonu, gde su njegove šake i prtljag analizirani na tragove eksplozivnog materijala.

Britanski ministar za međunarodni razvoj, boravio je inače u Vašingtonu na seriji sastanaka u vezi sprečavanja terorizma. Njega su zadržali i 40 minuta ispitivali pripadnici Odeljenja za bezbednost države (DHS), sa čijim se predstavnicima susreo na razgovorima u američkoj prestonici.

Šahid Malik je posle povratka u London objasnio da je na aerodromu odvojen u stranu zajedno sa još dvojicom muslimana crne puti, uprkos tome što je, između ostalog, bio glavni govornik na sastanku koje su organizovali upravo DHS, FBI i muslimanske organizacije iz Njujorka.

Uprkos brojnim izvinjenjima koje je nakon incidenta dobio od zvaničnika SAD, Malik je zaključio da američki sistem ne ''uliva poverenje''.

Britanski ministar je inače novembra prošle godine na sličan način sat vremena bio zadržan na aerodromu JFK u Njujorku, takođe od strane pripadnika DHS.

Upoznali spasioca svoje majke

ZAJEČAR - Nakon što je sedamnaestogodišnji Nikola Petrović prvi pritekao u pomoć Stojanki Momčilović (54), koju je bivši nevenčani suprug Ljubiša Stanković (51) umalo zaklao naočigled mnogobrojnih prolaznika, sin i ćerka iz prvog braka napadnute žene su na sve načine pokušavali da upoznaju spasioca svoje majke. Pronašli su ga uz pomoć lokalne televizije i, kako kažu, sa Nikolom postali prijatelji za sva vremena.

- Ne postoje reči kojima možemo da izrazimo zahvalnost tom hrabrom mladiću. Lekari i policija kažu da su u pitanju bile sekunde jer je Ljubiša zaustavljen u poslednjem momentu - kazao je sin Dragiša Momčilović koji je, čim su mu javili za nesreću, doputovao avionom iz Moskve gde ima svoju firmu.
I ćerka Suzana Džipčić je prvim avionom doletela iz Italije gde živi i radi.
- To što je učinio više je od hrabrosti. Pritrčao je i povikao na jačeg muškarca koji je u rukama držao sečivo. Bićemo mu večno zahvalni - kaže Suzana.
Nikoli je, kako kaže, pomalo neprijatno zbog iznenadne popularnosti koju je stekao.
- U tom momentu nisam pomišljao na opasnost, valjda sam instinktivno pritrčao kada sam video ženu u nevolji. Najvažnije je da je ona živa - kaže Nikola.
Želeo je da poseti Stojanku u bolnici, ali su mu njen sin i ćerka savetovali da to još ne čini, jer bi ga njen izgled potresao.
- Kazali su mi da Stojanka loše izgleda i da je veoma slaba, ali da želi da se upozna sa mnom. Javiće se čim joj bude bolje - kaže Nikola.
Stojankin sin Nikola i ćerka Suzana su sa hrabrim Nikolom
razmenili brojeve telefona i dogovorili se da će ostati u kontaktu, jer ih je njegov hrabar potez zbližio za ceo život.

EU može doći na Kosovo samo novom rezolucijom

Sve dok bilo koji dokument koji se stavlja na pregovarački sto, poput 14 tačaka posredničke trojke, jasno ne isključi mogućnost unilateralnog poteza proglašenja i priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije, mi ne možemo da ga prihvatimo. Jednostavno, posle 10. decembra ne smemo biti u poziciji da kosovski Albanci proglase nezavisnost i kažu to nije u neskladu sa 14 tačaka. Znači, onog trenutka kada više ne bude ozbiljne pretnje unilateralnim potezom, spremni smo da budemo fleksibilniji i širokogrudiji u pregovaračkom procesu - kaže u intervjuu za „Blic“ ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.

Šef srpske diplomatije dodaje da, dokle god postoji takva opasnost, srpski pregovarački tim mora da bude vrlo precizan i rigidan u tumačenju svega što se ponudi, da insistira na formulacijama i da ulaže amandmane.
- Slažem se da treba biti fleksibilniji, da je potrebno pronaći zajedničke tačke, ali posle tog važnog datuma 10. decembra, mi moramo biti u sigurnoj poziciji. Voleo bih da se do 10. decembra nađe kompromisno rešenje, ali to možda nije i realno. Otuda je izuzetno značajno da budemo u prilici da se do 10. decembra napravi izvestan napredak u pregovorima koji bi bio osnova za stav međunarodne zajednice da ih treba nastaviti. Međutim, pretnja unilateralnim potezima izuzetno opterećuje proces, a time i šansu da se dođe do kompromisnog rešenja.

Trojka bi mogla do kraja pregovora da izađe sa još jednim, finalnim dokumentom?
- Nećemo pristati ni pod kojim okolnostima ni na jednu ponudu koja ugrožava ili relativizuje teritorijalni suverenitet i integritet Srbije na Kosovu i Metohiji. Za nas će biti neprihvatljiva pa bila to poslednja, pretposlednja ili bilo koja druga ponuda. Naš posao nije da ispoštujemo bilo koji datum, niti da ispunimo bilo čije tuđe obećanje. Mi smo u poslu pronalaženja modalieta za budući status Kosova koji će omogućiti mir i stabilnost u ovom regionu. Verujem da je moguć kompromis, model koji miri legitimne zahteve kosovskih Albanaca za visokim stepenom samouprave sa takođe legitimnim zahtevom Beograda za očuvanjem suvereniteta. Zato treba razgovarati do trenutka dok ne bude pronađeno ispregovarano rešenje. Sve drugo ne predstavlja rešenje već samo reformulaciju problema na Balkanu i sve je jasnije da eventualni presedan, kao što bi to bio slučaj sa kosovskom nezavisnošću, počinje da zanima sve više međunarodnih aktera. I naravno, naša diplomatska aktivnost i jeste usmerena ka tome - da podignemo stepen svesnosti međunarodnih činilaca da ovo što se dešava na Kosovu može imati jasne reperkusije na stabilnost u drugim delovima sveta.

Pod kojim uslovima bi Beograd pristao da na KiM dođe misija EU?
- Čak i za vreme pregovora koje je vodio Marti Ahtisari mi nismo stavili nijedan amandman, za razliku od svih ostalih delova predloga, na aneks 10. koji definiše evropsko prisustvo na KiM. Nismo to učinili jer verujemo da EU treba da ima vodeću ulogu u administriranju Kosovom po pronalaženju kompromisnog rešenja za status. Ali, bilo kojoj promeni načina administriranja Pokrajinom mora prethoditi odgovarajuća odluka SB UN. Sada imamo Rezoluciju 1244 po kojoj jasan legitimitet administriranja ima misija UN i to može biti promenjeno novom rezolucijom.

Da li su zalaganja da se Srbija pogura ka statusu kandidata za
članstvu u EU iskrena ili je u pitanju trgovina?
- Strateško pitanje i za EU i za nas jeste, da li će zapadni Balkan biti integrisan u EU. Proces integracije je direktno vezan za pitanje prosperiteta naše zemlje i građana, ali to je izuzetno važno i za EU jer, ukoliko Balkan ostane neintegrisan, to znači da će on biti prostor u kojem ne važe evropska pravila, zakoni i tokovi. Stav Evropljana koji žele da učine te ekstra korake koji bi ubrzali integracije jesu zaista iskrena želja i namera od strateškog značaja i to ne treba stavljati u koš sa Kosovom. Zajednička politika Brisela je kao i naša - da su proces pristupanja Uniji i pregovarački kosovski proces dva različita procesa. I ni na koji način ne bi se smela povezivati naša odluka o Kosovu sa našom odlukom o pristupu EU. To je izbor koji ova zemlja ne može da napravi. I niko ne bi smeo građane Srbije da stavlja u situaciju da biraju između ta dva. Srbiji je podjednako važan evropski put kao i očuvanje celovitosti teritorije.

Da li postoje problemi među koalicionim partnerima kada je reč o ambasadorima?
Ministarstvo spoljnih poslova je predložilo Vladi i time stavilo u proceduru postavljanje deset ambasadora. Očekujemo agremane tih država. Dva su stigla i to za Zorana Lutovca budućeg ambasadora u Crnoj Gori i Veru Mavrić ambadora u Finskoj. Naravno da ne postoji problem. Sve je pitanje dogovora koji se nekada postigne u kraćem, nekada u dužem vremenskom roku. Ali, apsolutno ne postoji nesaglasnost po pitanju kadrovske ili spoljne politike.

Trenutak nepažnje albanskog tima
Postoji li neki detalj sa pregovora koji biste izdvojili?
- Pa, bilo je to u Briselu i Albanci su rekli „principi Kontakt grupe su racionalni“, međutim, da li im se potkralo ili ne, u njihovom dokumentu se našla i odredba da bilo kakvo unilateralno rešenje ne bi bilo dobro. I tokom razgovora se traže zajedničke tačke i mi kažemo „evo mi se u potpunosti slažemo sa ovom tačkom Albanske platforme“. Kada sam je pročitao, bilo je dosta komešanja na albanskoj strani i onda su svi pogledali ka onome ko je očito to pisao. Oni su mislili na poteze Srbije jer smatraju i naš Ustav unilaterlanim korakom, što naravno nije realna zamerka, ali kada su to pisali, prenebregli su činjenicu da to može da se čita i drugačije.

Teroristi spremni za pogubljenje

Tri Indonežana osuđena na smrtnu kaznu zbog bombaških napada na Baliju 2002. godine, u kojima je poginulo više od 200 ljudi, izjavili su za Rojters da su spremni za pogubljenje i da jedino žale što su u napadima poginuli i Muslimani.

Trojica militanata, Imam Samudra, Muklas i Amrozi, koji je dobio nadimak "Nasmejani bombaš", nalaze se u najčuvanijem indonežanskom zatvoru na južnoj obali Jave.

Danas su se, uoči pogubljenja, poslednji put videli sa članovima svojih porodica.

"Pitaju me zašto se smejem; srećan sam jer ću se uskoro pridružiti anđelima", izjavio je Amrozi u intervjuu Rojtersu i lokalnoj televiziji.

"Mnogi su poginuli od mojih bombi. Naljutivši nevernike, bivate nagrađeni. Ako me pogube, uživaću uskoro u plodovima svojih dela", rekao je on.

недеља, 28. октобар 2007.

TROVANJE U UŽICU!

Nepovoljan geografski položaj grada utiče da se aerozagađenost u zimskim mesecima poveća daleko iznad dozvoljene granice

Nepovoljan geografski položaj grada na Đetinji utiče da se aerozagađenost, pogotovo u zimskim mesecima, poveća iznad dozvoljene granice. Prema rečima Dobrosava Jovanovića, opštinskog ekološkog inspektora, najveći zagađivači su kotlarnice na ugalj.

- Poseban problem predstavlja to što su kotlarnice dečjih vrtića i škola na ugalj. Godinama pokušavamo da pronađemo rešenje za Osnovnu školu „Dušan Jerković", ali nikako da se nađe novca da se konvertuje na mazut. Postoji obećanje da će se na zimskom raspustu izvršiti konverzija i priključiti na kotlarnicu na Lipi koja koristi mazut. Takođe, vrtić kod stadiona, hotel „Palas" i Vojvođanska banka još uvek koriste kotlarnice na ugalj, a nalaze se u samom centru grada - kaže Jovanović.

Zavod za javno zdravlje zagađuje vazduh

Građani naselja u Krčagovu Ekološkoj inspekciji podneli su prijavu protiv Zavoda za javno zdravlje jer dim iz odžaka ove ustanove zagađuje vazduh. Kotlarnica Zavoda još koristi ugalj i u veoma je lošem stanju.

- Ekološki inspektor je dao nalog da se sredi stanje kotlarnice i mi ćemo postupiti po tom nalogu - rekla je kratko Ksenija Bugarinović, PR Zavoda.

On je dodao da Javno komunalno preduzeće „Toplota" ima 15 kotlarnica, od kojih su tri na ugalj. One koje su bile najveći zagađivači konvertovane su sa uglja na mazut.

- Prema svim merenjima, najkritičniji period za aerozagađenje je od 15. novembra do 15. decembra. Tada su spoljne temperature malo više, a kotlarnice su projektovane da optimalno rade na temperaturi od nule do dva stepena Celzijusa. Zbog kotline u kojoj se Užice nalazi, na toj temperaturi jednostavno ne može da se izvuče dim. Ako nema vetra, onda je koncentracija štetnih materija veća. Emisija čađi je posebno izražena u februaru - objasnio je Jovanović.

Dobrosav Jovanović, opštinski ekološki inspektor

On je najavio da će u najskorije vreme poslati oko pedeset naloga da se srede kotlarnice, kako bi emisija štetnih čestica bila do ograničene granice. U slučaju da se to ne uradi, doneće se rešenja o zabrani korišćenja tih kotlarnica.

Iako je smanjen broj kotlarnica na ugalj u privrednom sektoru, opasnost od zagađenja preti i od individualnih kotlarnica. Vlasnici tih kotlova ne lože samo ugalj, već i gume, flaše, krpe i slično.

- Tu ne možemo mnogo da učinimo. Radimo po prijavi ili ako vidimo da iz nekog odžaka ide dim koji nije svakidašnji. Građanima je skupo da se priključe na gradsku toplanu. Prošle godine od osamnaest zainteresovanih kuća u jednom naselju na Carini, samo se jedna priključila. Presabrali se ljudi da dok nabave svu potrebnu opremu, plate priključak, a potom i cenu grejanju po kvadratu, a kuće su obično veće od sto kvadrata, uhvati im se mnogo para. Zbog slabe platežne moći građana, sumnjam da će hteti da uvedu gas kada stigne u Užice - dodao je ekološki inspektor.

NE MOGU BEZ ANDREJA

Svetlana Ražnatović dugo se opirala činjenici da je u Kulundžiću konačno ponovo pronašla srodnu dušu, a onda se prepustila osećanjima, koja će, tvrde njeni prijatelji, uskoro biti krunisana veridbom

Svetlana Ceca Ražnatović zaljubljena je kao šiparica. Kako za Press tvrdi jedna od njenih najboljih prijateljica, koja je iz razumljivih razloga želela da ostane anonimna, Ceca nacionale je već tri meseca u oblacima, zahvaljujući neočekivanoj romansi sa Andrejom Kulundžićem.

- Nikada je do sada nisam videla toliko srećnu - kaže Cecina drugarica, i dodaje: - Otkako je upoznala Andreja, ona doslovno blista. Poverila mi je da više ne može da zamisli život bez njega.

Kako je Press već pisao, varnice između Cece i Andreja zaiskrile su tokom letošnjeg snimanja TV emisije „Top spid", ali u prvom momentu ni jedno ni drugo kao da nisu želeli da poveruju šta im se događa.

- Već tada Ceca je počela sa puno nežnosti da priča o Andreju, ali se trudila da ostane smirena, jer se nadala da je ta opčinjenost kratkotrajna i da će brzo proći. Međutim, brzo su shvatili da su stvoreni jedno za drugo, pa se Andrej uskoro preselio kod nje - navodi prijateljica naše najpopularnije pevačice i kaže da su Cecina deca Veljko i Anastasija sjajno prihvatili „čika Andreja".

- Deca su oduševljena Andrejom i skoro da ga smatraju delom porodice - navodi ona, objašnjavajući da je Ceca pre nekoliko dana otputovala na Kipar, gde će pokušati da sredi utiske i još jednom preispita sopstvena osećanja.

- Poznavajući je, sigurna sam da će Ceca i Andrej ubrzo po njenom povratku objaviti i veridbu, o čemu su već i razgovarali - zaključuje prijateljica naše najveće folk dive.

IGRICE PRUŽAJU OSEĆAJ SREĆE

Uspeh u igri pozitivno deluje na samopouzdanje, a neke igre mogu da obogate vaš društveni život

Igranje video-igara nije samo puka zabava, već pruža osećaj sreće i slobode, pa čak i povezanosti s drugim igračima, zaključili su američki naučnici. Oni su sproveli studiju na 1.000 igrača pokušavajući da ustanove šta ih motiviše na igranje.

Prednosti

1. Refleksi se ubrzavaju igranjem igara. U proseku, brži su za 100 milisekundi, što može da bude od važnosti vozačima za izbegavanje nesreća.

2. Snalaženje u stvarnom prostoru poboljšava se igranjem trodimenzionalnih igara koje zahtevaju kretanje kroz različite lavirinte, hodnike i druge komplikovane prostore.

3. Igre koje zahtevaju rešavanje različitih problema i „mućkanje glavom" podstiču jačanje mentalnih sposobnosti.

Igrači anketirani pre i posle igranja rekli su da se najbolje osećaju kad im igre pružaju pozitivna iskustva i izazove koji su povezani s njihovim znanjem u stvarnom svetu.

- Psihološka privlačnost igara leži u njihovoj sposobnosti da pobude osećaje autonomije, sposobnosti i povezanosti - kaže voditelj studije Ričard Rajan.

Igre, barem kratkoročno, mogu da poboljšaju celokupno psihološko stanje osobe. One takođe, posebno masovne onlajn igre (MMO), podstiču društvenost i usvajanje novih pogleda na svet, pokazalo je istraživanje.

Takve igre ne izoluju ljude, već imaju funkciju virtuelnih kafića u kojima se srećemo s prijateljima i koji proširuju našu društvenu interakciju izvan granica kuće i kancelarije. Za popularnost MMO igara odgovoran je nedostatak mesta za druženje u stvarnom svetu, kažu naučnici.

Naravno, ne ispunjava svaka igra te potrebe. Samo 20 minuta igranja nasilnih igara otupljuje ljudski osećaj prema doživljaju stvarnog nasilja, pokazala je studija Univerziteta u Ajovi.

OČI U OČI!

„Zemunac" Aleksandar Simović danas započinje suočenje sa svedocima saradnicima koje je optužio da su „patološki lažovi"

Optuženi član „zemunskog klana" Aleksandar Simović danas će u Specijalnom sudu početi suočavanje sa svedocima saradnicima Ljubišom Buhom Čumetom, Dejanom Milenkovićem Bagzijem i Miladinom Suvajdžićem - Đurom Mutavim. Simović je optužio Čumeta i Bagzija da su „patološki lažovi".

Bezbednost na najvišem nivou

Zbog dolaska zaštićenih svedoka u Specijalnom sudu ove nedelje biće primenjene posebne mere bezbednosti. Sva trojica svedoka saradnika imaju policijsku zaštitu i njihova boravišna adresa je nepoznata, a MUP je dodatno pojačao njihovo obezbeđenje posle prošlogodišnjeg ubistva Zorana Vukojevića Vuka. Do tada Čume nije imao obezbeđenje.

Milenković i Suvajdžić žive vrlo povučeno. I dok se za Suvajdžića pretpostavlja da živi negde u Vojvodini, Bagzijeva adresa je najstrože čuvana tajna, a nije isključeno da je i van Srbije.

Portparol Specijalnog suda Maja Kovačević-Tomić potvrdila je za Press da bi suočavanje optuženog Simovića sa svedocima saradnicima trebalo da počne danas i da bi moglo da potraje tokom cele nedelje.

Čume hoće tajno

Kovačevićka juče nije mogla da nam kaže da li će suočavanje Simovića i svedoka saradnika biti otvoreno za javnost.

- Moguće je da neko od stranaka u postupku, možda neko od svedoka saradnika, zatraži isključenje javnosti. U tom slučaju sednica će biti zatvorenog tipa - rekla nam je Maja Kovačević.

Ljubiša Buha Čume do sada nijednom nije javno svedočio, iako je to tužilaštvo predlagalo. Sasvim je zato opravdano pretpostaviti da će se i ovonedeljno suočavanje sa Simovićem održati bez novinara.

Čekaju ih nezgodna pitanja... Čume, Bagzi i Đura Mutavi

Simovićev advokat Želimir Čabrilo kaže da je njegov klijent potpuno spreman da se suoči sa svedocima saradnicima.

- Koliko je meni poznato, prvo bi trebalo da bude suočavanje sa Čumetom, pa onda sa Suvajdžićem i Bagzijem. Mislim da su uz mog klijenta još neki optuženi tražili da se suoče sa njima, još dvojica sa Buhom i Suvajdžićem, a ukupno petorica sa Bagzijem. Moj klijent je potpuno spreman da ih ispita o svemu. On ima ozbiljne zdravstvene probleme, ali će poneti lekove u sud, kako bi izdržao ovaj bitan deo suđenja - navodi Čabrilo za Press.

Simovićeve fotke

Očekuje se da Simović priloži i pet fotografija koje, kako je rekao, dokazuju da je Milenković lagao kada je tvrdio da nije bio u kontaktu s njim od 12. marta 2003. godine, kada je ubijen premijer Zoran Đinđić, do juna te godine.

Simović je naveo da su te fotografije, koje je dostavio sudu na današnjem pretresu, snimljene na rođendanu njegovog bratanca 23. maja 2003. godine, a da se na njima nalaze njihove supruge (Simovićeva i Milenkovićeva), preko kojih su održavali kontakt.

Ljubiša Radojčić, advokat Dejana Milenkovića Bagzija, kaže da nije u kontaktu sa svojim klijentom, ali da će biti uz njega tokom ove nedelje i suočavanja.

- Siguran sam da je moj klijent spreman za suočenje. Nema razloga da ne bude. Sigurno će ostati pri onome što je ranije rekao u Specijalnom sudu. On je već rekao sve što je znao - rekao nam je Radojčić.

Iznoseći odbranu sredinom septembra, Aleksandar Simović je zatražio da se suoči sa svedocima saradnicima koji su, prema njegovim rečima, „patološki lažovi".

- Želim da se suočim oči u oči sa Bagzijem, Čumetom i ostalima. Imam još mnogo toga da kažem o njima. Ko su njihovi finansijeri, kako su u Progarima proslavljali ubistva i svašta drugo... - rekao je Simović iznoseći svoju odbranu. Prema njegovim tvrdnjama, Milenković i Buha su se dogovorili da teško i neosnovano optuže njega i njegovog brata Miloša.

- Oni su se prvo dogovarali, ali se onda među njima zakuvalo. Posvađali su se jer je Čume rekao Bagzijevoj ženi da je on svojoj švalerki Vesni kupio zlatni medaljon. Tu je nastala frka i oni su se posvađali, pa su se razišli. Sve se to dešavalo posle atentata. Tada sam se, dok sam bio u Italiji, čuo sa Bagzijem, pitao sam ga zašto sam ja u problemu, a on mi je odgovorio da se ne sekiram i da se samo sklonim - rekao je Simović.

fakti

n Ljubiša Buha Čume dobio je status svedoka saradnika 2003, a Bagzi dve godine kasnije

n Bagzi i Čume o nekim bitnim događajima imaju potpuno suprotne stavove

n Aleksandar Simović uhapšen je u decembru prošle godine, a njegov brat Miloš i dalje je u bekstvu

Inače, očekuje se da će Simović ispitati Bagzija i Čumeta o novcu koji su dobili od Dušana Spasojevića Šiptara, a koji nisu „prijavili" Specijalnom sudu.

Šiptarovi milioni

- Meni i mom bratu Dušan je dao četiri torbe „krmače". Otvorio ih je i rekao da unutra ima tačno 22 miliona evra. Brat i ja smo novac zakopali u šumi, ali pošto nisam imao mira, posle sedam dana zvao san Dušana i rekao mu da ne mogu ja da brinem o tome. On je rekao da iskopam novac i donesem mu ga. To sam i uradio, a on je onda pare dao Milenkoviću da ih čuva. On je, inače, i ranije krio novac. Dušan ga je posle optužio da je iz svakog svežnja izvlačio po jednu novčanicu i da ga je tako oštetio za nekoliko stotina hiljada. Ovaj se kleo da nije... Od onih 22 miliona, meni je predato 3,7 miliona da ih odnesem kod Vukojevića. Ostatak je preuzeo Bagzi. On je deset miliona evra zakopao, a ostatak je dao svojim prijateljima - rekao je Simović.

SRBI NE MISLE NA STAROST!

Samo 15.000 Srba samostalno uplaćuje privatnu penziju, dok za oko 130.000 građana dodatnu penziju uplaćuju poslodavci

U privatnim penzionim fondovima štedi manje od 150.000 Srba. Uplate za dodatnu penziju uglavnom plaćaju poslodavci, dok je procenat građana koji samostalno uplaćuju privatnu penziju manji od deset odsto. U fondovima upozoravaju da naši građani ne brinu o svojoj budućnost, a da činjenice govore da bi trebalo, jer na svakog zaposlenog u Srbiji dolaze jedan penzioner i više od jednog nezaposlenog, a državni fond PIO već je uveliko ispražnjen.

Kovačević: Narod nema para

Ekonomista Milan Kovačević ocenjuje da je razvoj privatnog penzijskog osiguranja kod nas još u povoju i da građani imaju problema da prežive.

- U odnosu na plate troškovi života su toliko veliki da većina naših građana živi na kreditima, minusu na karticama ili devizama koje dobijaju od rođaka iz inostranstva. U takvoj situaciji malo ko može da razmišlja o dobrovoljnoj privatnoj penziji. S druge strane, poslodavci imaju velike poreske olakšice kad uplaćuju dobrovoljno penzijsko osiguranje za svoje zaposlene i sasvim je očekivano da te uplate idu preko njih. Treba imati u vidu da smo sa privatnim penzionim fondovima počeli tek prošle godine i da je teško da se upoređujemo sa jednom Engleskom ili Grčkom, gde paralelno radi više od dvadeset fondova - kaže Kovačević.

„Delta Đenerali" dobrovoljni penzijski fond prvi je ponudio privatne penzije. PR fonda Nataša Đurđević kaže da je glavna prednost privatne penzije to što građanin sam bira kada će i koliko novca da uplati.

- Minimalan ulog koji klijent može da uplati u fond je 1.000 dinara, ali sem toga ne postoje druga ograničenja. Građanin može jednog meseca da uplati tu sumu, a da tek za tri meseca uplati na primer 3.000. Odluka je na njemu. Sav novac koji uplaćuje preračunava se u investicione jedinice, čija se vrednost svakodnevno menja i prikazana je na sajtu - kaže Đurđevićeva.

Milica Slijepčević, PR dobrovoljnog penzijskog fonda „Dunav", kaže da je do sada fond stekao 72.000 članova. Od toga je, međutim, samo osam odsto fizičkih lica koja sama za sebe uplaćuju doprinose.

- To je znak da građani nisu upoznati sa prednostima koje imaju privatne penzije. Naš klijent, na primer, ne mora da ima radni staž i ne mora da bude zaposlen. Osim toga, rizik kod ovakvog ulaganja sveden je na minimum. Prema propisima NBS, sve što klijenti uplate ide na poseban račun i čak i ako fond propadne, taj novac ostaje vlasništvo građana - navodi Milica Slijepčević.

U fondu „NLB nova penzija" kažu da ako građanin 30 godina mesečno uplaćuje samo 1.000 dinara, na kraju može da prikupi čak 2,98 miliona!

fakti

n U Srbiji trenutno radi šest privatnih penzionih fondova u kojima oko 143.000 klijenata raspolaže imovinom od nešto više od 25 miliona evra

n Prosečna mesečna uplata malo je veća od 2.000 dinara

n Privatni penzioni fondovi naplaćuju naknadu za uplatu penzijskih doprinosa i naknadu za upravljanje fondom

n U slučaju smrti privatna penzija se nasleđuje

n Uplata penzijskog doprinosa do 3.000 dinara mesečno oslobođena je poreza

n Prilikom povlačenja novca plaća se porez na kapitalni dobitak od 20 odsto

- Prosta simulacija pokazuje da klijent koji u narednih 30 godina uplaćuje samo 1.000 dinara mesečno, po procenjenoj stopi prinosa od 12 odsto može da skupi 2,98 miliona dinara. Ako se odluči da uplaćuje 3.000, akumulirana suma za isti period dostiže čak 8,9 miliona dinara. Tako neko ko brine za svoju budućnost lako sebi može da obezbedi pozamašnu penziju i ne mora da brine ili da čeka državu da mu mesečno uplaćuje neku sumu - kažu u penzionom fondu „NLB".

Prema propisima NBS, građani koji uplaćuju u privatni penzioni fond imaju pravo da raspolažu svojim novcem kad napune 53. godine.

Pravi bum u Sloveniji i Hrvatskoj!

Sistem dobrovoljnih penzijskih fondova kao treći stub uz obaveznu državnu penziju i obavezne privatne fondove u Sloveniji je uveden 2000. Krajem 2006. u 13 penzijskih fondova bilo je oko pola miliona članova koji su raspolagali imovinom od oko milijardu evra.

U Hrvatskoj sistem obaveznih privatnih fondova kao drugi stub uveden je 2002. Krajem 2006. više od milion članova bilo je uključeno u obavezne penzijske fondove čija je imovina iznosila oko 2,2 milijarde evra. Postojanje drugog stuba dovelo je do toga da manje sredstava odlazi u dobrovoljne penzijske fondove. Krajem 2006. njihova imovina iznosila je oko 50 miliona evra.

EVOLUCIJA TRAJE!

Ljudska rasa će se jednog dana razdvojiti na dve vrste - privlačnu, inteligentnu vladajuću elitu i na potlačenu klasu izvitoperenih, ružnih stvorenja nalik goblinima, kažu eksperti

Nova naučna istraživanja donose šokantnu sliku ljudske budućnosti. Naša vrsta će se za 10.000 godina razviti u dve nove rase - vladajuću elitu, koju će krasiti lepota i inteligencija, i potlačenu i podređenu rasu glupih, ružnih stvorenja koja liče na gobline. Ovo alarmantno predviđanje dolazi od Olivera Karija, teoretičara evolucije s londonske Ekonomske škole, koji kaže da će ljudska rasa doživeti svoj fizički vrhunac 3000. godine.

Ljudi će tada biti visoki do dva metra, a životni vek će se produžiti do 120 godina. Seksualna selekcija daće prednost zdravom, mladalačkom izgledu, a razvoj estetske hirurgije pomoći će da se ljudski izgled prilagodi takvom standardu lepote. Muškarci će tako 3000. godine imati simetrična lica, dublji glas i veće penise. Žene će krasiti sjajna kosa, koža će im biti meka i bez dlaka, oči velike, a grudi čvrste.

Jedna loša vest za neonaciste širom sveta jeste da će se, prema doktoru Kariju, rase koje poznajemo danas stopiti u jednu i da će svi ljudi imati - bronzanu put. Daleka budućnost naših potomaka ipak neće biti dug život u lepom telu. Pošto budu dosegli svoj vrhunac, ljudi će za 10.000 godina osetiti loše strane tehnološkog napretka. Stalna upotreba medicinskih preparata postupno će oslabiti ljudski imunološki sistem i čovek će sve više ličiti na dete. Tako ćemo, s jedne strane, imati prekrasne, pametne nadljude, a s druge, ogavne, zaostale gobline. Priznati naučnik doktor Kari budućnost ljudske vrste vidi kao „priču o dobrom, lošem i ružnom".


NE ŠALJEM PORUKE ANI!

Zdravko Kuzmanović: Ma, kakve SMS poruke, otkud vam to? Priznajem da je Ana mnogo lepa, nismo se još upoznali, iako smo oboje živeli u Bazelu

Srpski reprezentativac Zdravko Kuzmanović priznaje da mu se dopada jedna od najlepših svetskih teniserki Ana Ivanović i da bi voleo da je upozna! Dvadesetogodišnji fudbaler Fiorentine kaže za Press da još nije imao priliku da upozna svoju vršnjakinju, iako su oboje živeli u Bazelu.

Kuzmanović oštro demantuje čaršijske priče da je već razmenio prve SMS poruke a Anom.

- Kažem i ja da je mnogo lepa. Znam za Anu još iz vremena dok nije bila toliko popularna i dok nije pravila fantastične rezultate. Čuo sam za Anu dok je trenirala i igrala u Bazelu. Bilo mi je drago što je tu još neko iz Srbije, osim mene. Ali, nismo stigli do sada da se upoznamo, i ne bih voleo da ispadne da to želim da uradim preko novina. I dalje oboje živimo u Bazelu, ko zna, možda se i sretnemo. Eto, dosta sam rekao. Nemojte da me nagovarate da pričamo više o toj temi - uz stalno prisutan osmeh govorio je Kuzmanović, koji nam je otkrio da trenutno nema devojku.

Ivanovićeva je, prema mnogobrojnim anketama širom sveta, proglašavana za najlepšu sportistkinju planete. Dovođena je u vezu sa mnogim domaćim i stranim sportistima, ali nikada neki fudbaler nije bio u prvom planu.

Kuzmanović, međutim, demantuje da je već stupio u kontakt sa Anom.

Van der Bore obećao remi u Poljskoj

Sa Kuzmanovićem u Fiorentini igra Belgijanac Entoni van der Bore. Srpski reprezentativac odavno je počeo da lobira za pobedu „crvenih đavola" u Poljskoj u pretposlednjem kolu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.

- Obećao sam mu da ću pet puta da ga vodim na večeru u restoran koji on izabere, samo ako ne izgube od Poljske. Rekao mi je da ne bi trebalo da se sekiramo, jer tvrdi da Belgija neće biti poražena! Njihov cilj je da ne izgube nijednu utakmicu od kada su prokockali sve šanse da se plasiraju na EP i otkako su formirali novi tim. Uvek pričamo o tome, stalno ga nagovaram da ne izgube, a on mi je obećao da će dati 200 odsto na toj utakmici - otkrio je Kuzmanović.

- Ma, kakve poruke! Kažem, Ana je mnogo lepa devojka, ali do sada sam je gledao samo na TV-u. Ne znam otkud me uopšte pitate to. Šta misle saigrači? Ma, ne znam. Nikada sa kolegama iz reprezentacije nisam razgovarao na tu temu - objasnio je Kuzmanović za Press.

Srpski reprezentativac rekao nam je da mnogo voli tenis, odnosno da uživa u pobedama svih naših predstavnika u „belom sportu".

- Imamo ekstratalentovane tenisere. Najbolje na svetu. Nažalost, zbog brojnih obaveza koje imam još nisam stigao da odem na neki meč srpskih tenisera. Ali, čim mi se ukaže prilika, naravno da ću rado da odem. Možda baš kad bude igrala Ana - zagonetan je Kuzmanović.

Mladi srpski fudbaler dobio je pohvale od trenera Fiorentine Ćezarea Prandelija posle duela sa Viljarealom u Ligi UEFA.

- Stvarno sam zadovoljan kako mi ide. Igram u kontinuitetu već pet, šest nedelja. Doduše, posle nastupa za reprezentaciju u Jermeniji i Azerbejdžanu osećao sam umor, jer smo dugo putovali, ali trener me je tada odmorio i sada sam opet spreman da igram - zaključio je Kuzmanović.

UBIJENA CELA PORODICA!

U stravičnom zločinu u Žarkovu ubijeni građevinski preduzimač Zoran Obradović (48), njegova supruga Dragica (43), sin Željko (22) i njegova devojka Maja Gostić (20)

Stravičan zločin... Policija istražuje motive četvorostrukog ubistva u Žarkovu

Četiri osobe pronađene su mrtve u stanu u beogradskom naselju Žarkovo! U stravičnom zločinu ubijeni su građevinski preduzimač Zoran Obradović (48), njegova supruga Dragica (43), sin Željko (22) i njegova devojka Maja Gostić (20). Njihova tela u stanu u Spasenovićevoj ulici 12 pronašao je u nedelju iza ponoći Željkov drug, koji se zabrinuo jer mu se on nije javljao na telefon. Zločin se najverovatnije dogodio u subotu u večernjim satima, a pretpostavlja se da je ubistvo izvršio profesionalac.

Kamera „videla" ubice?

U prizemlju zgrade u kojoj su Obradovići ubijeni postoji kamera koja sve vreme snima ulazna vrata. Kako su nam objasnili stanari, video nadzor povezan je sa stanom jednog komšije koji je slabije pokretan i ne izlazi, pa nadgleda ko sve ulazi i šta radi ispred zgrade. Policija će utvrditi da li ova kamera pravi video zapis i da li je snimila ubice.

Kako Press saznaje, prijatelj ubijenog Željka ušao je u zgradu u Spasenovićevoj oko jedan sat iza ponoći. Zakucao je na vrata Obradovića, a pošto mu niko nije otvorio, sam je ušao. Čim je kročio zatekao je stravičan prizor! Telo Dragice u lokvi krvi bilo je opruženo u hodniku! Začuo se mladićev krik, a onda i „Zovite policiju!"

- Pretpostavljamo da je žena otvorila vrata ubici i da je on prvo pucao u nju. Onda je krenuo redom. Na kuhinjskom podu nađeno je telo njenog sina Željka, a malo dalje u dnevnoj sobi telo njegove devojke Maje. Zoran je ubijen u spavaćoj sobi. Pošto niko od komšija nije čuo pucnjavu, verujemo da je ubica koristio prigušivač - kaže za Press izvor blizak istrazi, i dodaje:

- Po načinu na koji su ubistva izvršena, pretpostavljamo da je ubica profesionalac. Moguće je čak i da ih je bilo dvojica. Prema prvim rezultatima istrage, nesrećni ljudi ubijeni su iz „škorpiona", a najverovatnije je pucano iz dva komada oružja. Ispaljeno je puno metaka! Zoran, koji je verovatno i bio glavna meta ubice, upucan je sa čak 13 hitaca! Obradović je nedavno prodao dva stana pa je moguće da su ubice mislile da ima puno para. Međutim, stvari u stanu nisu ispreturane. To upućuje na zaključak da se možda nekome zamerio u poslu i da je zato ubijen - kaže naš izvor, i dodaje da će stvari biti jasnije kada se istraga završi.

Ubijen zbog posla?... Zgrada koju je Obradović zidao

Prema saznanjima Pressa, Obradovići su u subotu u toku dana viđeni više puta. Zoran je bio kod svog prijatelja u obližnjem kafiću, a u popodnevnim satima video se i sa kupcima stana u zgradi koju je zidao na placu svoje stare kuće, takođe u Spasenovićevoj ulici, u blizini žarkovačke pijace. Press je juče zatekao buduće stanare ove zgrade, koji su od Obradovića nedavno kupili stan. Oni su juče došli do zgrade kako bi počeli sa useljenjem, a za sudbinu Obradovića saznali su od naše ekipe.

- Ne mogu da verujem šta se desilo! Pa videli smo se sa Zoranom u subotu po podne! Došli smo da nam preda ključeve od stana, koji smo od njega kupili. Oko tri sata, možda i malo kasnije, našli smo se ispred zgrade. Bio je sa majstorima u potkrovlju gde su završavali neke zanatske poslove. Odmah je sišao i predao nam ključeve. Rekao je da će nas obilaziti da vidi da li je sve u redu sa stanom i instalacijama. On je bio čovek na mestu, pošten, i za razliku od nekih preduzimača, uvek se pridržavao dogovorenog - ispričali su Obradovićevi kupci, koji su verovatno poslednji koji su ga videli živog.

fakti

n Februar 2005. - U Horgošu je zverski ubijena šestočlana porodica Salma. Pretpostavlja se da su motiv ubistva bili nerasčišćeni poslovni odnosi

n April 2005. - Četvoročlana porodica Gradiška, Zoran (44), njegova supruga Tanja (43) i sinovi Toni (18) i Luka (13) pronađeni su mrtvi u Dubrovačkoj 17 u Zemunu

n Decembar 2006. - U Šapcu je ubijena porodica Stanković. Devizni penzioner Miodrag (72), njegova supruga Ljubinka (72) i nepokretna sestra Mileva (70) nađeni su mrtvi u porodičnoj kući

n Jul 2007. - Cela porodica Sitarica, otac Zoran (49), majka Gordana (42) i ćerka Zorica (23) izmasakrirani su sekirom i potom spaljeni u njihovoj kući u Žarkovu. Za ubistvo je optužen Damir Crnjani (21) iz Sarajeva, Gordanin sestrić

Kako smo saznali od komšija, Obradovići su poslednje dve godine iznajmljivali stan u kome su ubijeni.

- Ušao je pre tri godine u građevinski posao posle stečaja i prodaje „Jumka" u kome su on i supruga radili kao trgovci. Sredinom 2006. godine sa ortakom Milanom Vulevićem Trepketom počeo je na placu svoje stare kuće da zida četvorospratnicu - ispričale su nam komšije iz zgrade, i dodale da su se u jednom trenutku Obradović i Vulević posvađali oko raspodele i prodaje stanova.

- Posvađali su se oko toga koliko stanova treba da dobije Zoran koji je dao svoj plac. On je tražio četiri, a Vulević je tvrdio da su se dogovorili za dva. Nekoliko dana, dok je svađa bila u najvećem jeku, svi radovi na gradilištu su stali, a onda su, kako se pričalo, raskinuli ortakluk. Kada se sve primirilo, Zoran je nastavio sam da zida - objasnio nam je jedan od komšija.

DECA ROBOVI ŠIJU ZA "GEP"!

Odevne predmete koje kompanija „Gep" proizvodi u Indiji i prodaje na zapadnoevropskom tržištu prave deca, neka čak mlađa od 10 godina!

Deca, neka čak mlađa od 10 godina, rade u radionicama u Indiji na izradi odevnih predmeta koje kompanija „Gep" prodaje na zapadnoevropskom tržištu! Ovu strašnu vest objavio je juče londonski dnevnik „Obzerver".

Zapadnjačko licemerje!


Profesor Šeotaj Sajn iz Nju Delhija, koji se bavi decom koja su zloupotrebljavana i od rođenja korišćena kao radna snaga tvrdi da je zgražavanje čelnih ljudi „Gepa" na vest o deci radnicima čisto licemerje.

- Dobro oni znaju da dokle god postoje kompanije koje po Evropi i SAD prodaju za bud zašto stvari koje se proizvode u zemljama trećeg sveta dotle će postojati i eksploatacija dece - kaže Sajn.

- Glavnu stvar koju Indija ima da ponudi svetskoj ekonomiji je jeftina radna snaga, i to je najtužnija stvar od svih. Kupce na zapadu ne zanima ko je i u kojim uslovima pravio njihove krpice. Važno je samo da oni prođu jeftino - kaže on.

List prenosi i izjave dece, koja su ispričala da su ih roditelji, uglavnom iz siromašnih država Bihar i Zapadni Bengal, prodali radionici i da neće moći da se vrate kući dok ne odrade dogovoreno.

Neka od dece, koja rade i do 16 sati dnevno ručno šijući odeću, kažu da ne dobijaju ništa za svoj rad, jer njihov poslodavac tvrdi da su još šegrti.

„Obzerver" je citirao jednog dečaka, koji se predstavio samo kao Dživaj, koji je ispričao da decu, ako plaču ili ne rade dovoljno, tuku gumenim crevom.

Novinar „Obzervera" navodi da je „izanđalo postrojenje", koje je, tokom istraživanja za jedan članak, pronašao u Nju Delhiju, „smrdelo na prljavštinu", a da su hodnici bili „potopljeni izmetom iz pokvarenog toaleta".

U „Gepu" tvrde da nisu znali da proizvođač koga su uzeli za božićnu kolekciju iskorišćava decu, pa su povukli odeću dok ne utvrde kršenja etičkog poslovnika uvedenog pre tri godine. Povučeno je desetak hiljada izvezenih dečjih bluza, koje bi se u SAD prodavale po ceni od 20 dolara.

- Mi u „Gepu" stojimo na stanovištu da ni pod kojim uslovima nije prihvatljivo da deca učestvuju u proizvodnji odevnih predmeta - izjavio je portparol.

On je dodao da je „jasno da je jedan od dobavljača prekršio to pravilo" i da je „puna istraga o čitavom slučaju u toku". Uz pomoć zvezda poput Madone, Lenija Kravica i Sare Džesike Parker, „Gep" je postao popularan modni brend.

Prema procenama, više od 20 odsto indijske ekonomije zavisi od dečjeg rada, što je ekvivalent od 55 miliona dece ispod 14 godina. UN smatraju Nju Delhi prestonicom dečjeg rada.

PLINSKA BOCA UBILA RADNIKA

U eksploziji gasa u Prnjavoru poginuo Dalibor Dimitrić, radnik „Toplinga", a teške opekotine zadobili Danilo Agostini, Mladen Derajić i Zoran Jović

Zgarište... Kotlarnica u kojoj se dogodila tragedija

Dalibor Dimitrić, radnik prnjavorskog preduzeća „Topling" poginuo je u eksploziji gasa do koje je došlo, pod još nerazjašnjenim okolnostima prilikom popravke centralnog grejanja u podrumu kuće Zorana Jovića u Prnjavoru. U eksploziji su teško povređeni i domaćin Zoran Jović, vlasnik „Toplinga" Danilo Agostini i radnik Mladen Derajić.

Povređeni u teškom stanju

Dr Zdravko Josipović, dežurni lekar na Klinici za anesteziju i intenzivno lečenje u KC „Banjaluka", rekao je za Press RS da su pacijenti primljeni u subotu oko 13 časova sa teškim opekotinama i u stanju šoka.

- Mladen Derajić je u izuzetno teškom stanju. Život mu je ugrožen, još je u šoku, i opečeno mu je oko 85 odsto kože. Stanje Zorana Jovića je stabilno, zadobio je povrede donjih ekstremiteta i lica, i opečeno je oko 25 odsto njegove kože. Agostinijeve povrede su dublje, opečeni su donji ekstremiteti, desna ruka i glava, odnosno oko 40 odsto kože. U sva tri slučaja bilo kakva prognoza je nezahvalna - kazao je dr Josipović.

Prema rečima očevidaca ove tragedije, čule su se tri eksplozije.

- Petnaest minuta posle prve, najjače eksplozije, usledile su još dve malo slabije. U podrumu je bio i rezervoar sa naftom i posle eksplozije nafta je iscurila u kanalizaciju i zapalila se. Od toplote su počeli da pucaju i poklopci na kanalizacionim šahtovima u blizini kuće - priča jedan od očevidaca.

Kobna popravka kvara

Dežurni tužilac Gordana Mijatović nije mogla da kaže šta je uzrok ove tragedije dok se ne završe sve istražne radnje. Međutim, nezvanično saznajemo da je preduzeće „Topling" u Jovićevoj kući ranije izvršilo montažu centralnog grejanja, koje zbog nekog kvara nije bilo u funkciji. Pošto Jović živi i radi u inostranstvu, radnici „Toplinga" iskoristili su njegov dolazak u Prnjavor da provere šta je sa sistemom i poprave kvar.

- Postoje dve verzije priče. Prema jednoj eksplodirala je plinska boca pomoću koje su radnici varili oštećenja na cevima grejanja. Po drugoj verziji, koja je verovatnija, iz rezervoara je isparavao plin koji se vremenom nakupio u podrumu i do eksplozije je došlo čim su radnici upalili aparat za varenje - kaže izvor Pressa RS.

NEVERICA... Ljubinka Jović sa decom

Poginuo na licu mesta!

Dalibor Dimitrić bio je najbliži rezervoaru i poginuo je na licu mesta! Do njega čak ni vatrogasci, koji su gasili požar, nisu mogli doći. Njegovo telo ostalo je ugljenisano u podrumu kuće sve dok nisu sprovedene sve istražne radnje, posle čega je prebačeno na patologiju Kliničkog centra „Banjaluka" gde će biti izvršena obdukcija.

Nešto dalje od njega nalazili su se Derajić, Agostini i Jović i oni su zajedničkim naporima meštana, policije i vatrogasaca hitno prevezeni u Dom zdravlja u Prnjavoru, a zatim i na hirurgiju KC „Banjaluka". Očevici pričaju da je njihovo spasavanje izgledalo stravično!

fakti

n Eksplozija je odjeknula u subotu oko 12 časova u kući Zorana Jovića, u prnjavorskom naselju Gložić

n Supruga Zorana Jovića, Ljubinka, nekoliko minuta pre eksplozije sa decom izašla iz kuće i otišla do grada

n Koliko je bila snažna detonacija najbolje svedoči podatak da su poklopci šahtova posle eksplozije odleteli 30-tak metara od kuće

- Ovo u životu nisam video! Čovek stoji i gori kao plast sena! Gledate ga i jednostavno ste nemoćni! Ne znate šta da učinite i kako da mu pomognete. Gde god da ga pipnete otpadaju komadi kože... Strašno! - ispričao je za Press RS jedan od očevidaca koji nije želeo da mu objavimo ime.

On je rekao da su okupljeni meštani jednog od povređenih uspeli da obore u blato i ugase plamen, ali tek pošto su ga uhvatili za stopala, jer nije bilo druge mogućnosti. Meštani kažu da je nesrećni Dimitrić bio izbeglica sa Ozrena, a posle rata nastanio se u Prnjavoru. Prošle godine uselio se u novu kuću, a iza njega su ostala supruga i dvoje maloletne dece koja još ni u školu nisu krenula.


ZALJUBLJENA SAM U ZEKU

Prema mnogima najlepša ukućanka, odmah po izlasku iz kuće čula se sa Stevanom Zečevićem

Jelena Žeželj, najmlađa, sad već bivša stanovnica kuće „Velikog brata", odmah po izbacivanju u intervjuu za Press demantovala je da je sponzoruša i rekla da se već čula sa Stevanom Zečevićem Zekom.

- Svi pričaju da sam sponzoruša, ali to nije tačno. Ja radim i sama sebe izdržavam i nikada ni dinara ne bih tražila od muškarca.

n Burek je izjavio da si ti bila potajno zaljubljena u njega?

- To nije tačno. Na Bureka sam oduvek gledala kao na prijatelja. On se možda nadao na početku da će nečega biti između nas, ali mu nikada nisam dala lažnu nadu.

n Zeka te nije sačekao?

- Nije, ali smo se čuli odmah po mom izlasku i dogovorili se da se vidimo. Tek treba da pričamo o našoj vezi.

n I treći ukućanin, Slaviša, izjavio je da je zaljubljen u tebe?

- Nije mi se svidelo to što mi je rekao, jer sam ja na njega gledala kao na druga.

n Hoćeš li se čuti sa bivšim dečkom Markom?

- Ne bih da komentarišem bilo šta što je u vezi sa tim dečkom.

n Tvoj odnos sa Tanjom se stalno menjao, šta misliš o njoj?

- Ne sviđa mi se ta priča kako nema para. Pa svako ko je mlad i zdrav može da zaradi za sebe.

n Ko je tvoj favorit za pobedu?

- Moji favoriti su Diksi i Nale.

n Šta misliš o ulasku Mikija?

- Mislim da je to dobar potez i da će biti zanimljivo u kući.

n Kakvi su ti sada planovi?

- Volela bih da radim kao voditelj ili učiteljica, jer se za to i školujem. Možda se oprobam i kao model.

ZALJUBLJEN SAM U DIJANU

Bivši ukućanin za Press kaže da nije imao hrabrosti da Dijani prizna svoja osećanja, ali se nada da će po njenom izlasku pričati o budućnosti

Miloš Vasiljević, drugi ukućanin koji je u subotu uveče napustio kuću, odmah po izlasku za Press je priznao da se zaljubio - u Dijanu Mićić.

- Sramota me je da pričam o tome. Nikada joj nisam rekao šta osećam, jer je ona malo otresitija i ko zna kako bi reagovala.

n Hoćeš li joj priznati kada ona izađe?

- Hoću sigurno.

n Da li ti je smetao odnos muških ukućana prema devojkama?

- Bili su baš napadni. Ja se tako ne ponašam prema ženama.

n Ko se po tebi najviše folira u Kući?

- Slaviša.

n Šta misliš o ulasku Mikija?

- Dobar potez. Mislim da će sada biti još zanimljivije.

n Kako planiraš da iskoristiš popularnost?

- Voleo bih da probam da upišem Akademiju za glumu, ali i da se upoznam sa Brenom i da snimimo duet.

SAMO DVAPUT SE ŽIVI

Virtuelni internet svet „Seknd lajf" trenutno ima oko 10 miliona stanovnika, a u svakom trenutku u ovom paralelnom univerzumu „živi" 60.000 ljudi. U „drugom životu" možete da letite, da ličite na Breda Pita, budete vlasnici ostrva i zaradite gomilu stvarnih para

Verovatno ste oduvek sanjali da možete da se teleportujete. Ili da zaradite milione i kupite sopstveno ostrvo. Za potpun ugođaj fale vam samo još lice i telo Anđeline Džoli ili Breda Pita. Umesto da čekate reinkarnaciju u dalekoj budućnosti, još danas možete postati šta god poželite u virtuelnom kompjuterskom svetu „Seknd lajfa" (drugi život).

Druga Srbija

„Publicis grupa" nedavno je kupila ostrvo u popularnom virtuelnom svetu „Seknd lajf" koje će nositi ime „Seknd Srbija" (Druga Srbija). Ova sajber lokacija poslužiće kao mesto na kome će naša država moći da se predstavi u novom svetlu, prikaže svoje potencijale, a domaće kompanije svoje brendove. Inicijativi se priključilo Ministarstvo dijaspore, koje će sagraditi virtuelnu zgradu na „srpskom ostrvu".

- Prisustvo u „Seknd lajfu" važno je zbog interakcije sa dijasporom i lakšeg kontakta sa našim ljudima u udaljenim zemljama poput Australije i Amerike. Svi zainteresovani moći će lično da postave pitanja ministarki Milici Čubrilo, čiji avatar je žena u dugoj plavoj haljini sa kratkom crnom kosom. U toku je konkurs za izradu idejnog rešenja za izgradnju naše zgrade u virtuelnom svetu - napominju u srpskom Ministarstvu dijaspore.

Prva kompanija iz Srbije koja će imati virtuelno predstavništvo u „Seknd lajfu" biće kompanija „Telekom". Direktor direkcije za usluge „Telekoma" Igor Jecl ispričao je za Press Magazin svoje impresije sa svečanosti uključivanja Srbije u trodimenzionalni virtuelni svet.

- Za mene je bilo fascinantno kada sam video te avatare, koji su u stvari nacrtani animirani likovi. Tokom koncerta Ivana Tasovca na „Seknd lajfu" pojavio se u jednom trenutku avatar ministarke Milice Čubrilo. Odmah joj je prišao avatar nekog posetioca koncerta koji se tu vrzmao i pitao: „Da li si ti ministarka Čubrilo?" U tom svetu je daleko lakše ostvariti kontakte nego u realnom svetu, gde smo sputani našom stidljivošću, ili kodeksima ponašanja. Ovde je sve mnogo lakše jer vi niste vi. A, zašto je sve to važno za „Telekom"? Zato što je budući poslovni model fiksne telefonije isključivo vezan za internet i prenos medijskog sadržaja. Idemo ka tome da ćete jednog dana pričati potpuno besplatno, a da ćete plaćati samo pretplatu za pristup velikoj globalnoj mreži. Dakle, u našoj strategiji komunikacije moramo skrenuti pažnju na internet kao medij, kako bi se njegov broj korisnika konstantno širio.

U ovoj jedinstvenoj trodimenzionalnoj igraonici zakačenoj na globalnu mrežu milioni ljudi kreiraju nove identitete, druže se i zabavljaju. I ne samo to. Kompjuterska realnost „Drugog života" za mnoge je inspirativno okruženje da pokrenu biznis i zarade virtuelni novac zamenljiv za „realne zelembaće"!

Prijatelji avatari

Milioni ljudi su ovde izgradili domove, vode ljubav i žive svoje nove živote. Iako taj svet postoji samo u njihovoj mašti, neki od njih u njemu zarade platu od šest cifara (u dolarima), a i velike korporacije se užurbano useljavaju.

Kompanija „Vodafon" omogućila je korisnicima „Seknd lajfa" da pozivaju ili primaju pozive i poruke od bilo koga iz virtuelnog sveta i da ugovaraju sastanke na omiljenom „ostrvu" sa prijateljima avatarima pre nego što se uključe u igru! „Seknd lajf" trenutno ima 10 miliona „stanovnika".

„Deset je sati ujutro. Ja sam običan momak, u farmerkama i majici, i ludo đuskam u jednom tehno klubu. Da ne zaboravim, imam i simpatične brčiće. Ali niko ne želi sa mnom da priča. Ne znam u čemu je stvar. Pokreti su mi profi, mada još uvek ne znam kako da se zaustavim. Pored mene je žena sa glavom vuka i igra sa nekim ko podseća na Merilin Monro. Čini se da se dobro zabavljaju. Pokušao sam da započnem razgovor sa vlasnicom kluba, jednom finom damom (ili možda gospodinom), ali brzo me je otkačila. Pokušaću ponovo. Vraćam se u obliku zanosne meleskinje sa jarkocrvenom kosom. Sada svi žele sa mnom da pričaju..."

Dobro došli u „Seknd lajf", onlajn virtuelni svet za kojim luduje cela planeta. U priču o paralelnom kompjuterskom univerzumu uveo nas je tridesetogodišnji Beograđanin Nebojša, koji tek nekoliko dana hoda pikselizovanim poljanama „drugog života". U međuvremenu je „preživeo" pad sa visine od 3.000 metara jer je skakao bez padobrana, zaradio 100-nak linden dolara, obišao virtuelnu srpsku pravoslavnu crkvu i dobio na poklon kostim čudovišta iz filma „Elijen"! Sasvim dovoljno da zaključimo da je u „Seknd lajfu" gotovo sve moguće. Ideja o stvaranju trodimenzionalne onlajn platforme, na kojoj korisnici sami grade svoj svet, rodila se u glavi Filipa Rouzendejla davne 1993. godine. Neposrednu inspiraciju našao je u naučnofantastičnom romanu Nila Stefansona „Snoukreš„.

Inicijalna ideja nadarenog programera krčkala se više od deset godina dok tehnologija nije „dorasla" njegovom konceptu. Prema rečima Marka Suvajdžića, profesora na katedri za kompjutersku umetnost i dizajn Akademije BK, vremenom su ispunjena dva osnovna tehnološka preduslova.

- Personalni računari postali su dovoljno jaki da procesuju trodimenzionalne, sofisticirane igre koje su ‘90-ih godina bile namenjene isključivo konzolama. Zajedno sa poboljšanjem protoka internet veze i njene rasprostranjenosti stekli su se uslovi da „Seknd lajf" igramo kod kuće - objašnjava Suvajdžić.

Već na prvi pogled, ili bolje rečeno prvi klik miša u naseljenom virtuelnom univerzumu postaje jasno da je „Seknd lajf" mnogo više od klasične kompjuterske igre.

Nema ograniČenja za decu

Prema rečima spisateljice Maje Pelević, autorke teorijskog rada o „Seknd lajfu", u početku je za „ulazak" u SL bilo neophodno priložiti kreditnu karticu kojom se dokazuje punoletstvo. Ove barijere su, ističe Pelevićeva, vremenom uklonjene.

- Svako može da se pojavi u SL i da radi šta mu je volja bez obzira na starosno doba. Dok čitate ove redove, možda se neko desetogodišnje dete nalazi u nekoj od svingerskih diskoteka u SL - ističe sagovornica Press Magazina, uz napomenu da su porno-sajtovi inače dostupni svima, „pa to nije nikakva novina".

Doći do ovih sadržaja na SL znatno je teže nego ukucati konkretnu adresu sa eksplicitnim pornografskim sadržajem, pa stručnjaci smatraju da suštinsko rešenje leži u kontroli i ograničenju pristupa dece internetu uopšte, a ne isključivo „Seknd lajfu".

- Nema prelaženja nivoa i pobednika, možete samo da budete uspešni ili neuspešni u onome što radite. „Seknd lajf" je izazov i alatka za obrazovanje i sticanje iskustva o životu. Neuporedivo je bolji od Matriksa jer sami biramo da li ćemo i na koji način učestvovati u nekoj aktivnosti - napominje sagovornik Press Magazina.

Interaktivna komunikacija je ono što čini „Seknd lajf" jedinstvenim i što je prvi korak u novoj eri interneta. Bilo da samo surfujete, gradite svoj zamak ili vodite firmu na „mreži", oko vas su uvek drugi ljudi sa kojima možete da komunicirate i razmenjujete iskustva.

Apsolutna anonimnost

U „Linden labu" smatraju da je SL prvi korak u stvaranju interneta u kome ljudi sami grade i međusobno utiču na sadržaj i kontakte u trodimenzionalnom okruženju. Držeći se parole „prste k sebi" domaćini „Seknd lajfa" preporučuju posetiocima taj svet „u celini sagrađen i u vlasništvu svojih stanovnika". Bar zasad, poverovaćemo im na reč. Da biste se kvalifikovali za stanovnika arhipelaga „Drugog života", neophodno je da sebi „skrojite" avatar, figuru koja će vas predstavljati u kompjuterskom svetu. Eto prilike da ostvarite snove iz detinjstva ili novije maštarije. U SL možete biti šta god želite - od fatalne manekenke do čudovišta iz Tolkinove epopeje. Bira se sve, od boje kože, visine do odeće. Moguće je uskočiti u kožu poznate zvezde Anđelina Džoli ili „pozajmiti" telo Džonija Depa u gusarskoj odeći iz najnovijeg holivudskog blokbastera. S obzirom na ovako primamljive opcije, ne čudi što u SL nema gojaznih ljudi. Anonimnost je zagarantovana i o ljudima koje srećete surfujući kroz digitalizovane prostore znate samo onoliko koliko vam oni sami otkriju.

Sajber milionerka prostitutka?

Anče Čung je prva onlajn persona koja je zaradila milion dolara isključivo trgujući u virtuelnoj realnosti. Njeno bogatstvo obuhvata ogromne prostore imaginarne zemlje, nekoliko miliona linden dolara, virtuelne radnje i akcije u kompanijama „Seknd lajfa"! Nedavno su u javnost izašle glasine o njenoj „tamnoj prošlosti". Ona je navodno pružala usluge sajber seksa i tako zaradila pozamašnu sumu linden dolara!

- „Prva ruka" izgleda pomalo beživotno, kao lutka iz izloga. Koža nema teksturu i ne vide se polne karakteristike. Tek kada sam zašao u unutrašnjost „Seknd lajfa", otkrio sam opcije za nabavku prave kože sa kvalitetnom teksturom. Neke od njih su besplatne, a neke se kupuju linden dolarima. Polni organi variraju u kvalitetu i ceni. Na početku, takođe, ne postoji mogućnost da uđete „u lik" neke egzotične životinje ili crtanog junaka. Na ove kostime se nailazi tokom istraživanja virtuelnog sveta - kaže za Press Magazin Nebojša, pardon prelepa meleskinja u izazovnoj haljini i mrežastim čarapama.

On smatra da je odabir ovakvog avatara pun pogodak u svetu u kome se, kao i u realnosti, velika pažnja posvećuje izgledu. Lepima i zgodnima po pravilu su sva vrata otvorena. Ipak, bez posebnih „hudova", odnosno programa animacije, vašem „drugom ja" nedostajaće grimase na licu, ali i neki od „vitalnih" delova tela. Na „ostrvu za orijentaciju" novi članovi virtuelne zajednice uče osnovne komande za kretanje i interakciju sa drugim članovima, a zatim se teleportuju na izabrano mesto u univerzumu „Seknd lajfa". Taj svet podseća na arhipelag sa mnoštvom ostrva - neka od njih su privatna, na kojima vlasnici žive i rade unapređujući svoje sajber gazdinstvo, druga su javna, gde ljudi komuniciraju jedni s drugima, a dobar deo prostora zauzimaju komercijalne zone u kojima se za virtuelni novac kupuju artikli poznatih i nepoznatih marki.

Kroz virtuelnu realnost pojedinac može da konstruiše i briše svoj identitet bez ikakvih posledica. Prema rečima profesora Marka Suvajdžića, „Seknd lajf" korisnicima omogućava interakciju bez geografskih prepreka i kreiranje „drugačijeg ja".

- Niko me ne zna odranije, mogu da izbrišem istoriju, prezime i stalež kojem pripadam u stvarnosti i postanem sopstvena kreacija. SL pruža fenomenalan osećaj slobode i mogućnost da razgovaramo u svetu koji imitira realnost, ali bez geografskih ograničenja - zaključuje Suvajdžić.

Teleportacija

U bilo kom trenutku da se pojavite u ovom virtuelnom univerzumu na „mrežu" je zakačeno još najmanje 60.000 ljudi. Razlozi za masovnu emigraciju ljudi iz svakodnevnog života na internet su brojni, i po pravilu veoma primamljivi. Posredstvom SL čovek može da leti, a lutanje virtuelnim univerzumom skraćuje se teleportacijom na određenu destinaciju. Ljudi se druže, posećuju diskoteke i koncerte. Prva realna zvezda koja je imala nastup u „Seknd lajfu" bila je pevačica Suzan Vega. Oni koji ne mogu da čekaju da njihove omiljene zvezde „posete" SL kreirali su njihove virtualne dublere. Ljudi se u SL okupljaju iz čitavog sveta, druže se, posećuju virtuelne muzeje (verna kopija Luvra već je napravljena), galerije i gledaju filmove koje su sami napravili! Ne mali broj posetilaca odlučuje se za sajber seks sa drugim avatarima!

Linden dolari

- S obzirom na to da ne postoji gotov softver već korisnici sve sami kreiraju, privukla me je mogućnost da kreiram šta god poželim. Snimam film u „Seknd lajfu", i to je jedinstvena prilika da budem istovremeno reditelj, scenarista, glumica, scenograf i kostimograf. Taj film će moći svi da pogledaju, a možda ga i kupi neka od velikih kuća poput HBO ili CBS - kaže za Press Magazin Dragana Milinković, filmski reditelj i DJ.

Ova multimedijalna umetnica već desetak godina pušta muziku u beogradskim klubovima, a žive nastupe ima i u „Seknd lajfu".

- Interesantno je kad sediš za klavijaturom kod kuće i sviraš, a u istom trenutku te slušaju ljudi iz čitavog sveta - objašnjava Dragana.

Od nastupa u „Seknd lajfu" može da zaradi pozamašnu sumu novca, ali tehnološka barijera onemogućava je da on „legne" na njen račun u Srbiji. Zato linden dolare troši u virtuelnom svetu i to u najvećoj meri na garderobu.

Kada im dosade gužva i galama, mogu da uživaju u miru porodičnog doma na svom velikom ranču. Da biste sagradili srednjovekovni zamak ili modernu zgradu moraćete da kupite virtuelnu zemlju. Transakcije se obavljaju u mikrovaluti - linden dolarima. Prema trenutnom kursu, jedan pravi dolar vredi oko 279 linden dolara. Za komad zemlje od oko 500 kvadratnih metara neophodno je izdvojiti oko pet dolara, a za posed od 60.000 metara kvadratnih samo 195 dolara. Dok je za neke SL nepresušan izvor zabave i uživanja, drugi u ovom svetu ozbiljno zarađuju. Naime, linden dolari se mogu kupovati i prodavati za prave dolare!

- „Seknd lajf" funkcioniše kao stvaran svet - za usluge vas plaćaju u kešu, i to u linden dolarima. Taj novac možete deponovati u virtuelne banke. Ulaz u ekskluzivne klubove košta između 25 i 50, a dobro modelovani odevni predmeti od 25 do 1.000 linden dolara. Lindeni se mogu menjati u specijalizovanoj virtuelnoj agenciji „Lindeks". Ozbiljne sume se zarađuju špekulacijama sa virtuelnim zemljištem i građevinama i dizajniranjem. Nimalo nije lako projektovati kuću, motocikl ili kreirati unikatnu haljinu u „Seknd lajfu" - kaže za Press Magazin jedan od učesnika „Seknd lajfa".

Tu su i teroristi

Svoja predstavništva ovde imaju „BMW", „Koka-Kola", „Beneton", „Tojota", „Samsung" i „Soni". Šefovi informatičkog giganta „IBM" upozorili su svoje predstavnike da „upristoje" avatare kada kontaktiraju sa poslovnim partnerima u virtuelnom okruženju. Modne sile poput „Luja Vitona", „Prade" ili „Armanija" u svojim virtuelnim prodavnicama testiraju ukus potrošača i u skladu sa tim izbacuju nove proizvode na realnom tržištu. Neki od njih su ponudili posetiocima da sami kreiraju odeću pod zvučnom etiketom, isprobaju je u „Seknd lajfu", a zatim im pravi proizvod stigne na kućnu adresu! Globalni američki internet servis AOL izgradio je savremeni „luna park" za avatare u kome mogu da gledaju filmske projekcije u luksuznim salama ili voze bord na specijalnoj stazi. Značajnu pažnju „Seknd lajfu" su posvetili i mediji. BBC ima svoje predstavništvo u „Drugom životu", a Rojters je angažovao dva reportera koji kroz svoje novinarske avatare prate dešavanja u onlajn okruženju. Nemačka kompanija „Dena" pokrenula je tabloid koji će se baviti senzacijama i aferama u virtuelnom univerzumu.

Svi segmenti realnog života „projektovani" su u „Seknd lajf". Države otvaraju virtuelne ambasade, a političari poput Hilari Klinton vode (realnu) kampanju „pridobijanja" avatara za svoje političke ideje. Neminovno je bilo da se pojave i negativni aspekti stvarnosti. Ljudi se u stvarnosti razvode zbog virtuelnih prevara. Teroristička organizacija „Seknd lajf liberejšen armi" bacila je nuklearnu bombu u virtuelni svet. Postoje i poligoni na kojima najčudniji avatari pucaju jedni u druge do iznemoglosti (posebno bizarna bila je slika ljubičastog plišanog mede sa mitraljezom u rukama)! Budite bez brige - jedina opcija koja iz realnog sveta nije prešla u virtuelni jeste ubistvo, odnosno smrt. U potpunosti je u vašim rukama sudbina avatara koji ste kreirali.

MIKI OPET U "VELIKOM BRATU"!

Izbacivanje Jelene i Mišela sinoć ostalo u senci povratka Miroslava - Mikija Đuričića, najpopularnijeg ukućanina prvog serijala

U skladu s nazivom drugog serijala „Velikog brata" - „Očekujte neočekivano" - „Emoušn", kao organizator jednog od najpopularnijih rijaliti šou-programa na svetu, uspeo je da iznenadi i gledaoce i ukućane. Kao petnaesti stanar sinoć je u kuću ušao jedan od najpopularnijih iz prvog serijala Miroslav - Miki Đurić, dok su izbačeni Jelena i Mišel.

Press vratio Mikija u kuću

Miodrag - Miki Đuričić, apsolutno najpopularniji lik iz prvog serijala rijaliti šoua, vratio se sinoć u kuću „Velikog brata" upravo na ideju i inicijativu Pressa, pre svih direktora Pressa Đorđa Stefanovića i naših urednika. Istina je da smo upravo mi inicirali pregovore o povratku poznatog pčelara iz Kupinova u studio u Košutnjaku. Na sreću Mikijevih fanova i redovnih gledalaca serijala „Očekujte neočekivano", Miki je prihvatio pregovore i vratio se u igru.

Pčelar iz Kupinova prvi je čovek koji je učestvovao i u prvom i u drugom serijalu. Pre ulaska u kuću Miki je izjavio da mu je cilj da osvoji pare, pobedi i iskoristi veliku šansu koja mu je pružena.

- Drago mi je što sam dokazao da nisam samo pčelar, već sam uspeo da ostvarim sve svoje snove - rekao je Miki.

Ukućani su bili više nego iznenađeni, ali su Mikija prihvatili dobro. Ipak, većina misli da je Miki ubačen samo zbog nekog tajnog zadatka. Njihove slutnje su bile opravdane jer je u prvom razgovoru s Velikim bratom u ispovedaonici dobio tajni zadatak koji je toliko primamljiv da neće moći da ga odbije. Miki je u ispovedaonici izjavio da je mislio da će mu sve ovo lako pasti, ali da se ipak oseća kao i prošli put.

Inače, Miki je prvi ukućanin koji je dobrovoljno, posle 15 dana, napustio kuću. U istom serijalu on se ponovo vratio, ali samo na nekoliko sati da bi posetio preostale ukućane i dao im cigarete. Na pitanje Velikog brata da li će mu ovo biti treća sreća, Miki je rekao:

- Daj bože. Kad sam prvi put ulazio, majka mi je rekla da izdržim i zajebavam se i ako me budu kidali na komade. Ali, to baš nije lako - otvorio je svoju dušu.

U senci Mikijevog ulaska u kuću „Velikog brata" ostalo je izbacivanje dva ukućana. Prvi put je u ovom serijalu izbačeno dvoje ljudi, i to samo zato što je Slaviša odbio da nominuje. U konkurenciji su bili Mišel, Dijana, Mićko, Jelena i Slaviša, a glasovima fanova „Velikog brata" kuću su napustili Jelena i Mišel.

Po izlasku iz kuće Jelena Žeželj je izjavila da zna da je njena izjava da su fudbaleri njen tip muškaraca podigla prašinu, ali da ona tako, jednostavno, misli. Njen boravak će ostati upamćen i po vezi sa Zekom.

- Zeka mi se, prvo, dopao fizički, a zatim sam ga upoznala kao osobu. Zaljubila sam se u njega - izjavila je Jelena, ali će nešto više o njihovoj vezi ispričati tek kada se budu videli.

Drugi izbačeni, Miloš Vasiljević Mišel, iz kuće je izašao uz pesmu Lepe Brene „To", a ukućanima je poručio da umesto njega nastave da pevaju njene pesme. Mikijev neočekivan ulazak u kuću za njega je, ali i za sve ostale ukućane, bio pozitivno iznenađenje.

- On je super lik i mislim da će se brzo uklopiti. Miki će ih sve vreme zajebavati - dao je Mišel svoje mišljenje o tome kako će proteći Mikijev boravak u kući.

U očekivanju neočekivanog jedno je sigurno: jedno od troje preostalih nominovanih napustiće kuću već u sredu. Ostali će nastaviti da se utrkuju za vrednu nagradu od 100.000 evra.

LJUBAV, SJAJ I OČAJ

Prelepa i talentovana Natali Vud provela je sa kolegom Robertom Vagnerom, između neverstava i razočaranja, najsrećnije trenutke u životu. Holivudska „limunada" dobila je, međutim, dramatičan obrt...

Prelepa holivudska glumica Natali Vud nije ni sanjala da će se za svoju prvu ljubav, kolegu Roberta Vagnera, udavati čak dva puta. Kad je kao desetogodišnja devojčica ugledala osam godina starijeg glumca, Natali je bila sigurna da će mu postati žena! Sa ovim popularnim glumcem, između neverstava i razočaranja, provela je najsrećnije trenutke u životu. Holivudska „limunada" dobila je, međutim, dramatičan obrt...

Oduševila Velsa

Kao da joj je u krštenici pisalo da je filmska zvezda, govorio je Robert Vagner o izvanrednom talentu Natali Vud. Rođena je kao Natalija Nikolajevna Zaharenko 20. jula 1938. godine. Njeni roditelji, ruski imigranti Marija i Nikolaj, promenili su prezime u Gurdin u vreme dok je Natalija bila još beba. Kada je glumila siroče izbeglicu sa nemačkim akcentom, njen kolega Orson Vels bio je dirnut. Šestogodišnja devojčica kojoj se divio bard glume tada još uvek nije umela da čita, pa joj je starija sestra Olga čitala replike!

- Toliko je dobra da me plaši - rekao je Orson Vels.

Natali je jedna od retkih dečjih zvezda koje su ostvarile uspešan upliv u svet odraslih glumica, bez pauza i lutanja. Njena fascinantna karijera trajala je gotovo 40 godina.

- Nikada nisam izgledala kao Širli Templ, bila sam sasvim obično dete. Oduvek sam bila mršava i kad sam porasla i dalje sam mogla da igram decu. A onda sam jednostavno nastavila da radim - skromna je bila Natali Vud.

Uspeh je imao ogromnu cenu - izgubila je detinjstvo. Do šesnaeste snimila je 20 filmova, zapostavljajući u potpunosti školu i druženje sa vršnjacima. Kao tinejdžerki dosadio joj je život pod staklenim zvonom holivudskog studija. Kada je dobila ulogu u „Buntovniku bez razloga", postalo je jasno da Natali nije više devojčica. Radeći sa mladim glumcima Džejmsom Dinom i Denisom Hoperom zakoračila je u svet odraslih, mentalno i fizički. Mnogi biografi tvrde da je spavala sa 25 godina starijim rediteljem Nikolasom Rejom i kolegom Hoperom da bi napredovala u karijeri. Devojci koja je na ekranu bila u društvu privlačnog Džejmsa Dina, a u privatnom životu imala uzbudljivu aferu sa rokenrol ikonom Elvisom Prislijem zavidele su sve tadašnje tinejdžerke. Mnogima od njih Natali je, međutim, raspršila iluzije izjavom da „Elvis ume da peva, ali ne ume da radi ništa drugo"! Kao desetogodišnja curica do „ušiju" se zaljubila u osam godina starijeg Vagnera, televizijskog „pastuva" koji se prošetao „Foksovim" studijom.

- Videćeš, jednog dana udaću se za njega - poverila se tada majci. I zaista jeste, i to dvaput. Kada je ugledao glumicu očaravajuće lepote, Vagner nije imao dilemu.

- Natali je bila tako lepa, zaljubio sam se istog trenutka u nju - kratko je opisao prvi susret sa lepoticom vatrenih očiju. Posle godinu dana zabavljanja Natali i Ar Džej (prijatelji su Roberta zvali po prva dva inicijala) venčali su se 28. decembra 1957. godine.

Emocionalni problemi

Natali možda jeste dokazala da je odrasla, ali ne i da je dorasla zadatku da drži pod kontrolom i brak i karijeru. Nije bilo lako voditi privatan život pred očima javnosti, izdržati usamljenost prilikom zasebnih snimanja, odoleti iskušenjima i ljubomori koja se neminovno javlja kad se lepi ljudi „uparuju" na filmu sa drugim lepim ljudima. Tek što je stupila u bračne vode, Natali je već bila rastrojena i depresivna.

- Nisam imala pojma zašto sam nesrećna. Volela sam svog supruga. Bili smo dobrog zdravlja. Prema pisanju štampe imali smo sve što se može poželeti, a ja sam osećala samo teskobu. Nisam bila u stanju da donesem nijednu odluku. Čitavog života drugi su mi govorili šta da radim, a sada se od mene najednom očekivalo da funkcionišem kao odrasla, samostalna žena - ispovedila se Natali.

Vudova i Vagner porodično gnezdo svili su u kući od 150.000 dolara. Vagnera su, međutim, polako istiskivale nove zvezde poput Marlona Branda i Pola Njumena, a Natali Vud je od „Vorner bradersa" zaradila jednogodišnju suspenziju jer je odbila da snima film u Engleskoj. Skorom raskidu glumačkog para doprineli su duboki emocionalni problemi koje je Natali ponela iz porodice. Prema rečima jednog biografa, to je bilo sasvim očekivano, s obzirom na to da je imala roditelje koji je „ne vole, već isključivo iskorišćavaju"! Posesivna majka kontrolisala je Natalinu karijeru od detinjstva i prisvojila dobar deo njene zarade.

Rastrzanoj između dominantne majke i novostečene slobode u karijeri i životu, Vudovoj je bila neophodna stručna pomoć. Njen suprug je to odbio. Natali je podnela zahtev za razvod 27. aprila 1962. godine. Mnogi smatraju da su za krah njihovog braka najzaslužnije „preljubničke navike" zgodnog supruga. Jedne večeri Natali je navodno zatekla Ar Džeja u kompromitujućoj pozi sa drugim muškarcem! Iako je Vagner kasnije demantovao da se ovaj incident ikada dogodio, prema nekim izvorima šokirana Natali ga je napustila iste večeri. Posle razvoda Vagner se oženio glumicom Marion Maršal. A Natali? Posle kratke romanse sa Vorenom Bitijem lutala je iz jedne u drugu vezu, iz svake izlazeći sa novim ožiljkom na srcu.

Posle pokušaja samoubistva i teške bitke protiv depresije, sreću je najzad pronašla sa pozorišnim agentom Ričardom Gregsonom. Venčali su se 1969. godine, a naredne godine rodila je devojčicu Natašu. „Momenat sreće", kako je Natali nazivala ovaj idilični period života, prekinut je kada je otkrila da je muž vara sa sekretaricom. Prevarena i izneverena, s mukom proživljava jesen 1971. godine.

Strah od vode

Devetogodišnja Natali doživela je nesreću na snimanju i slomila levu ruku. Zato do kraja života, pred kamerama i privatno, nije skidala narukvicu sa ožiljka na ruci. Ovaj incident ostavio je još jednu, dublju traumu. Natali se povredila tokom noćnog snimanja, kada se srušio pešački most na kome je stajala, zbog čega se do kraja života plašila mraka i davljenja.

- Volim da sam na vodi ili kraj nje, ali nikako u njoj - rekla je Natali jednom prilikom.

Insistirala je da je dubleri menjaju u snimanju scena koje uključuju kontakt sa vodom!

Sledeće godine Vagner se vratio u njen život. Slučajan susret na jednoj zabavi rasplamsao je staru vatru. Ar Džej je pozvao bivšu ženu u svoju kuću u Palm Springsu, a ona kasnije priznaje da je imala tremu kao na prvom sastanku.

- Činilo mi se kao da sam ponovo dete. Jednostavno sam sela u avion i odletela do njega... Od tog momenta smo nerazdvojni - priznala je Natali.

Njih dvoje su 1972. godine ponovo stali na ludi kamen. Patološki strah od vode nije sprečio Natali da ponovo razmeni bračne zavete sa Vagnerom na njegovoj jahti u Malibuu.

- Kada smo se Ar Džej i ja sreli deset godina kasnije, bili smo druge osobe. Jedino što je ostalo isto bilo je da smo privlačili jedno drugo - zaključila je Natali.

Rodivši drugu ćerku, Kortni, Natali se posvetila ulozi majke i supruge, dok je Vagner nastavio da snima za televiziju i film. Međutim, bilo je pitanje trenutka kada će se nadarena glumica uželeti kamera. Krajem 70-ih godina Natali Vud je ponovo bila u igri! Slučaj je hteo da se tokom jednog filmskog projekta nađe daleko od kuće i porodice, u Severnoj Karolini. Sprijateljila se s kolegom Kristoferom Vokenom i njih dvoje postaju nerazdvojni. Proneo se trač da su zapravo započeli aferu, mada bliski prijatelji kažu da je u pitanju bio „bezopasni" flert.

Misteriozni pad sa broda

U svakom slučaju, Natali je svog novog prijatelja povela na tradicionalno porodično okupljanje tokom Dana zahvalnosti 1981. godine na Vagnerovoj jahti „Splendor". Posle večere i mnogo ispijenih čaša alkohola Ar Džej je primetio da je njegova supruga nestala sa jahte. Prema zvaničnoj verziji, pripita Natali se okliznula, pala sa jahte i utopila se. Šta se zaista desilo te noći zauvek će ostati misterija. Postoje naznake da se Robert posvađao sa Vokenom zbog bliskosti sa njegovom ženom. Osim teorije o ljubavnom trouglu, isplivala je priča i o romantičnoj vezi između Kristofera i Roberta, koja je navodno motivisala ljubavnike na najgori čin. Ništa od ovoga nije dokazano.

Vagner nikada nije želeo da priča o tragičnoj smrti svoje supruge, a Voken se tek deset godina posle nesreće odvažio da kaže da je u pitanju bio „nesrećni slučaj". Samo jedno je sigurno: život poznate glumice ugasio se u 43. godini i ona je sahranjena u memorijalnom centru u Los Anđelesu.