brojač poseta

недеља, 30. септембар 2007.

DILERI KAO PICA-SERVIS

Kriminalna grupa zvana "vračarci" mesecima teroriše stanovnike Vračara. Banda preživela "Sablju", a odnedavno se bave kućnom dostavom droge od 0 do 24 sata, pod paravanom pica-servisa

Kriminalna grupa "vračarci" mesecima teroriše stanovnike beogradske opštine Vračar! Kako Press saznaje, stanovnici najmanje beogradske opštine žive u strahu od ove kriminalne grupe koja se nesmetano bavi rasturanjem svih vrsta droge, ali i preprodajom kradenih automobila, iznudama, zastrašivanjem... "Vračarce" čini mahom mlađa garda kriminalaca, koji su se specijalizovali za kućnu dostavu narkotika?!

Sagovornik Pressa, koji je dobro upoznat sa prilikama u beogradskom podzemlju, kaže da su "vračarci" poslednjih nekoliko meseci naglo ojačali.

Fakti

* Na beogradskim ulicama prodaje se samo takozvana "prljava droga" - droga koju dileri mešaju sa drugim supstancama, kao što su šećer u prahu, strihinin i ostalo, kako bi joj povećali količinu

* Na 1.000 stanovnika u Beogradu petoro je zavisno od droge

* Broj registrovanih narkomana u Beogradu je u stalnom porastu

* Skoro svakog dana na ulicama Beograda umre jedan narkoman od posledica predoziranja

- Vođe grupe su dva rođena brata, koji doslovno imaju vojsku mladih dilera. Procvat i najveći uspon, kako finansijski tako i u podzemlju, doživeli su pre nekoliko godina, kada su postali jedni od glavnih poslovnih saradnika "zemunskog klana", od kojih su dobijali drogu po najpovoljnijim cenama. U beogradskom podzemlju oni su poznati pod imenom "vračarci" - kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, "vračarci" su posle pada "zemunskog klana" posao proširili i na ostale beogradske, pre svega prigradske opštine, poput Mladenovca, Obrenovca, Lazarevca, gde je stepen narkomanije izuzetno visok. Ipak, njihovo delovanje najviše ugrožava stanovnike Vračara, koji su svedoci neometane prodaje narkotika u njihovim parkićima, školama, na ulicama i u iznajmljenim stanovima.

- Pre "Sablje" okupljali su se i završavali poslove u kafe-piceriji "Mag", koja je kao stecište kriminala srušena tokom ove policijske akcije. Međutim, oni su se veoma brzo konsolidovali i nastavili da rade uglavnom iz iznajmljenih stanova - otkriva naš izvor, i objašnjava:

- Pre nekoliko meseci grupa je prešla i na kućnu dostavu droge, koji radi od 0 do 24 sata, pod plaštom pica-servisa. Najgore je što su ti kriminalci dobro poznati policiji, ali nikome nije jasno zašto policija ništa ne preduzima. Braća koja vode ovu bandu su strah i trepet u čitavom kraju! Hvale se da im niko ništa ne može i da iza njih stoje moćni ljudi koji im pružaju zaštitu - kaže naš sagovornik.

Voždovac i Novi Beograd najkritičniji

Policijski podaci ukazuju na povećan broj narkomana u Beogradu i sve veće količine narkotika koji se prodaju na ulicama. Nakon propasti "zemunskog klana", koji je imao primat na teritoriji Beograda, počela je borba između njihovih nekadašnjih sitnih dilera.

- Direktna posledica rata narko-dilera su ubistva, niža cena droge i svakodnevne smrti narkomana usled predoziranja i korišćenja loše droge, koju dileri mešaju sa raznim supstancama da bi više zaradili - kaže naš sagovornik.

Za razliku od nekadašnjih vremena, kada se tačno znalo koji klan drži koji deo Beograda, sada većina njih sarađuje.

- Vođeni jedinim ciljem da što više zarade, oni se udružuju i prodaju drogu. Najkritičniji delovi grada su Voždovac, koji drži takozvani "voždovački klan", čije vođe su opstale, Novi Beograd i Dorćol - rekao je naš sagovornik.

Stanovnici Vračara tvrde da vođe ove bande imaju i dobre veze u policiji.

- Ponekad policija i uhapsi nekoga od njih, ali iz pritvora izlaze veoma brzo. Nedavno se jedan od njih ispred jednog vračarskog kafića sukobio sa lokalnom patrolom policije, pa čak i ošamario policajca, ali je pušten iste večeri. Takođe, jedan deo grupe uhapšen je i optužen zbog jedne pucnjave na Autokomandi, ali su i oni ubrzo pušteni. Najgore je što policija sve to nemo posmatra i hapsi samo sitne dilere, a braća nastavljaju nesmetano da rade - kaže stanovnik Vračara.

AMERIKANCI SU TERORISTI!

Iranski parlament proglasio američku vojsku i tajnu agenciju CIA zvaničnim terorističkim organizacijama

Iranski parlament proglasio je američku vojsku i tajnu agenciju CIA terorističkim organizacijama.

- CIA i američka vojska vežbaju teroriste i podržavaju terorizam, a i same te organizacije su terorističke - stoji u izjavi parlamenta.

Zastupnici su objasnili da je optužba osnovana na "poznatim i prihvaćenim" ocenama terorizma u međunarodnim zakonima, uključujući i rezoluciju UN.

Iran je posebno osudio napad američke vojske na Irak i Avganistan, i pozvao UN da interveniše na globalni problem zatvorenika SAD u zatvoru Gvantanamo. Iranski parlament upotpunio je svoj dekret gresima CIA i američke vojske u puštanju nuklearnih bombi na Hirošimu i Nagasaki u Drugom svetskom ratu i upletenošću u ratove na Balkanu i Vijetnamu, kao i američku podršku Izraelu.

U SAD zasad ne pridaju pažnju oštrom napadu iz Irana. Portparol CIA Paul Gimiglijano izjavio je za CNN da iranske odluke ne vredi komentarisati.

- Postoje stvari koje uopšte ne zaslužuju komentare. Ovo je jedna od njih - rekao je Gimiglijano.

Bušova savetnica odbrane: Mrzim sve Irance!

Savetnica ministra odbrane SAD Debra Kejgan, prilikom susreta s članovima britanskog parlamenta u Pentagonu šokirala je sve prisutne kada je rekla da "mrzi sve Irance".

- Mrzim sve Irance i sve iransko. Ne vidim šta je tu problem, treba to otvoreno reći - rekla je Kejgan. Ona je svoj stav argumentovala činjenicom da, iako SAD ne planira da napadne Iran, to ne znači da Iranci moraju da ignorišu upozorenja koja im se šalju u vezi sa razvojem nuklearnog oružja. Posao savetnice je, između ostalog, i održavanje odnosa s prijateljskim zemljama po pitanju Iraka, pogotovo s Britanijom. Ipak, ona je otvoreno napala i tog donedavno američkog saveznika u Iraku, rekavši da je žalosno što Britanija vraća svoje vojnike kući, a posao u toj zemlji nije gotov.

- Sve vreme smo iz njenih "konjskih usta" slušali kako SAD gleda na celu situaciju - rekao je jedan od britanskih parlametaraca, dodajući da su svi bili prestrašeni njenim muškobanjastim izgledom.

Ministarstvo spoljnih poslova SAD takođe nije reagovalo na dekret iranskog parlamenta. Između Vašingtona i Teherana nema službenih diplomatskih odnosa još od 1980. godine, kada su iranski militanti upali u američku ambasadu u Teheranu i držali Amerikance kao taoce 444 dana. Američki mediji procenjuju akt iranskog parlamenta kao odgovor na rezoluciju američkog senata, koji je u sredu zatražio od UN da se iranska revolucionarna garda proglasi terorističkom organizacijom.

Iran će zbog sankcija sarađivati s IAEA

Iran će nastaviti saradnju s Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) kako bi se rešio spor oko njegovog nuklearnog programa, izjavio je u nedelju iranski zvaničnik, optužujući neke zapadne zemlje da pokušavaju da poremete tu saradnju. Šest svetskih sila saglasilo se u petak oko odlaganja glasanja o oštrijim sankcijama UN do kraja novembra, kada se očekuje izveštaj IAEA i posrednika EU Havijera Solane. SAD i Francuska zatražile su jači politički i ekonomski pritisak na Iran zbog njegovog odbijanja da zaustavi proces obogaćivanja urana, za koji Zapad sumnja da služi proizvodnji nuklearnog oružja, što Iran uporno odbacuje.

- Neke radikalne države žele da naruše pozitivnu klimu saradnje Irana s agencijom - rekao je portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Muhamed Ali Hoseini.

BIZONI NA METI

Uprava rezervata Vajoming otvorila je sezonu na nekada zaštićene bafale, jer ne želi da hrani krdo od 1.200 životinja

Za 30 godina otkako su vlasti SAD smestile preostalih 18 bizona na pašnjake bogatog rezervata u državi Vajoming da bi ih zaštitili od istrebljenja, broj u krdu popeo se na 1.200, zbog čega je sada odobren lov na njih. Nacionalni rezervat Vajominga, međutim, nije bio predviđen za bizone, visoke skoro dva metra i teške oko tonu, već za velike severne jelene.

Otkako su došli u rezervat, bizoni, koji pojedu oko devet kilograma lucerke dnevno dok jelenima treba oko 3,6 kilograma, istisnuli su velike jelene izvan pašnjaka predviđenih za njihovu ishranu, izgazili 10.115 hektara livada i izazvali zaraze koje ugrožavaju domaću stoku.

Zvaničnici službi za zaštitu divljih životinja i rezervata zbog toga su odobrili lov na bizone da bi njihov broj u rezervatu smanjili za 700 grla u nekoliko narednih godina. Svaki lovac ima pravo da ubije po jednog bizona.

Istovremeno, vlasti će nastaviti veštačku ishranu tog sad već jednog od najvećih krda bizona u SAD.

Otvaranje sezone lova na bizone izazvalo je oštre proteste grupa za zaštitu životinja i prirodne sredine, koji smatraju da vlasti "namamljuju lovce u nepotrebni pokolj".

Uprava rezervata priznala je da to što hrane bizone na koje su odobrili lov nije idealno rešenje, pravdajući se da su im konzervativna politika u severozapadnom Vajomingu i jaka tradicija lova, koji ima i ekonomsku snagu, ostavili malo izbora.

- To je politički kompromis. Najgori scenario je da ne dođe do lova i da ovde ostane 1.200 bizona. To je mnogo usta za ograničenu površinu pašnjaka - rekao je biolog rezervata Erik Kol agenciji AP.

Iako lokalne i državne vlasti žele lovom da smanje i populaciju velikih jelena sa skoro 8.000 na oko 5.000, program odstrela bizona izazvao je najveće protivljenje javnosti. Razlog je pitoma priroda bizona, zbog čega se lov na bafale poredi s lovom na fotelje, kao i njihov status simbola u Americi kao poslednjeg živog sećanja na doba Divljeg zapada ovekovečenog u mnogobrojnim vesternima.

- To je besmisleno i nehumano - kaže Džonatan Lovorn, advokat Fonda za životinje.

Federalne vlasti morale su 1998. godine da odlože lov na bizone zbog tužbe fonda, kada je sud naložio izradu biološke studije koja bi potvrdila potrebu za ubijanjem.

Kada je lov kao rešenje predložen 1998. godine, u parku je živelo oko 500 bizona, pa bi krdo moglo da se održava na tom broju ubijanjem oko 70 životinja godišnje, tvrde ekolozi.

U većini država zabranjeno je ili se ne podstiče održavanje pašnjaka za ishranu divljih životinja zbog opasnosti od izbijanja zaraze među stokom. U severozapadnom Vajomingu, planinskoj oblasti sa oštrim zimama u kojima strada veliki broj divljih životinja, međutim, osim pašnjaka za velike jelene, postoje još 22 rezervata koje izdržava država.

Nacionalni rezervat za velike jelene osnovan je 1912. Granice rezervata su se od tada proširile, a proteklih godina utvrđena je i odvojena granica za bizone da bi se sprečilo da ugrožavaju jelene.

Veliki igrači i dalje zaštićeni



U paketu predloženih izmena poreskih propisa u Srbiji, koje će biti na dnevnom redu Skupštine Srbije zajedno sa budžetom za iduću godinu, naći će se i novine u naplati poreza na kapitalnu dobit.

Ministarstvo finansija, kao predlagač poreskih novina, pokušava da nađe kompromisno rešenje, koje će istovremeno zadovoljiti potrebe i budžeta i zahteve malih akcionara, koji su imali najviše primedbi na naplatu tog poreza u trgovini hartijama od vrednosti.

Sudeći prema onome šta je predloženo, kako procenjuju stručnjaci, veliki igrači na finansijskom tržištu će i dalje biti pošteđeni plaćanja tog poreza, dok će mali investitori morati da se odriču dela svoje zarade u korist države.

Porez na kapitalnu dobit sada plaćaju i firme i građani koji trguju hartijama od vrednosti, s tom razlikom što je za građane poreska stopa 20 odsto i duplo je viša nego za firme. Tog poreza nisu pošteđeni ni građani koji ulažu u investicione i dobrovoljne penzijske fondove ili u bankama imaju devizne štedne uloge.

Kraj nepotrebnom administriranju

Porez na kapitalnu dobit se obračunava na razliku između prodajne i nabavne cene vrednosne hartije, uvećane za rast inflacije, kao i na razliku između uloženog i dobijenog novca od štednje u bankama ili fondovima.

Taj porez se, dakle, ne naplaćuje samo na dinarsku štednju, nego i na zaradu od prodaje obaveznica stare devizne štednje, štednih zapisa Narodne banke Srbije i obveznica države Srbije.

Srbija je jedna od retkih zemalja u okruženju u kojoj se na prodaju hartija od vrednosti plaća porez na kapitalnu dobit, a čak i u državama koje se nisu odrekle tih prihoda poreska stopa je znatno niža. Pre nekoliko godina je Vlada Srbije najavljivala da će ukinuti porez na kapitalnu dobit, kako bi podstakla investiranje i razvoj finansijskog tržišta, ali se sada takva mogućnost i ne pominje.

Umesto toga, kako za "Bankar" objašnjava državni sekretar u Ministarstvu za finansije Janko Guzijan, predloženo je da se smanji poreska stopa i pojednostavi naplata poreza, a da se istovremeno ne ugroze prihodi državne kase po tom osnovu.

"Predloženo je da se poreska stopa za sve obveznike tog poreza izjednači i bude 10 odsto. Procenjeno je da to neće umanjiti budžetske prihode, jer će drugim novinama biti podstaknuta trgovina hartijama od vrednosti i time povećana osnovica za naplatu", ističe Guzijan.

On navodi da se iz godine u godinu povećava iznos naplaćenog poreza na kapitalnu dobit. Tako je prošle godine naplaćeno 1,648 milijardi dinara tog poreza, a za osam meseci ove godine 1,187 milijardi dinara i procenjuje se da će do kraja godine taj iznos biti oko dve milijarde dinara.

Pored ujednačavanja stope poreza na kapitalnu dobit, predloženo je i da se taj porez prijavljuje jednom godišnje, nakon okončanja fiskalne godine, kad se predaju i finansijski izveštaji.

Do sada je bila obaveza da se porez prijavljuje deset dana posle prodaje vrednosnih papira, a plaća 15 dana posle prijema rešenja. Na ovaj način će se, prema rečima Guzijana, izbeći nepotrebno administriranje i postupak naplate učiniti efikasnijim.

Diskriminacija domaćih investitora

Pred vladom će se naći i predlog da se ukine naplata poreza na kapitalnu dobit na hartije od vrednosti koje su u vlasništvu duže od tri godine, što će, prema njegovoj proceni, motivisati akcionare koji su akcije ranije stekli u privatizaciji da se uključe na finansijsko tržište.

Sve promene u poreskim propisima koje podstiču investiranje i razvoj finansijskog tržišta su, kako ocenjuju berzanski stručnjaci, dobrodošle. To se, pre svega, odnosi na oslobađanje od plaćanja poreza na kapitalnu dobit za posedovanje akcija u nekom periodu, jer se tako vlasnici akcija motivišu na dugoročno investiranje, a plaćanjem poreza “kažnjavaju” špekulanti koji ostvaruju visoke profite preprodajom vrednosnih papira.

"Dobro je što je data granica od tri godine, ali bi bilo još bolje da se porez ne plaća ni na akcije koje su u vlasništvu od šest meseci do godinu dana", ističe direktorka brokerske kuće MV Investments Dragijana Radonjić-Petrović.

Ona se zalaže i za izjednačavanje tretmana domaćih i inostranih investitora. Trenutno su, naime, nerezidenti, odnosno strani investitori, pošteđeni od plaćanja poreza na kapitalnu dobit ako akcije prodaju drugom stranom investitoru. Po tom osnovu je država, prema njenoj računici, ostala uskraćena za značajne prihode u poslednjih nekoliko godina, kad su veliki investitori ponudama za preuzimanje kupovali i preprodavali firme u Srbiji.

Stručnjaci upozoravaju da zbog nejednakog tretmana i mnogi domaći investitori registruju firme u inostranstvu i preko njih trguju hartijama od vrednosni u Srbiji. To će, po svemu sudeći, raditi i ubuduće jer predlagači poreskih propisa i ne pokušavaju da ih stave u isti položaj sa ovdašnjim investitorima.

Ministarstvo finansija se, kako ističe direktorka Rajfajzen društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, Snežana Ristanović, oglušilo i na predloge da se naplate poreza na kapitalnu dobit oslobode ulagači u te fondove.

"Država treba da ima u vidu da bi obezbeđivanjem poreskih olakšica za građane koji štede za starost, pomogla ne samo njima već i rasteretila državnu kasu, jer ti građani ne bi bili socijalni slučajevi", ukazuje Ristanović.

Ona dodaje da se u zemljama u okruženju na sve načine podstiče štednja za privatnu penziju i danije jasno zašto se propušta prilika da se i u Srbiji to učini u paketu izmena poreskih propisa, koji će biti usvojeni do kraja ove godine.

“Procedura prijavljivanja poreza na kapitalnu dobit prilikom trgovanja hartijama od vrednosti, kao i visok nivo poreza na kapitalnu dobit koji je trenutno propisan pravnom regulativom u odnosu na zemlje u regionu, predstavljaju otežavajuće faktore za investiranje na domaćem finansijskom tržištu”, kaže za “Bankar” portfolio-menadžer investicionog fonda Rajfajzen akcije Jovana Kršikapa.

Ako bi se, kako ističe, usvojio zakonski predlog po kojem se smanjuje porez na kapitalnu dobit, to bi značajno uticalo na poboljšanje razvoja tržišta kapitala.

„Značajnije poreske olakšice bi, naime, doprinele da mnogi investitori, kako domaći tako i strani, plasiraju svoja sredstva na srpsko tržište kapitala, zbog povoljnijih uslova koji su već aktuelni u nekim zemljama u regionu. Takođe, eventualna zakonska promena vremenskog roka u okviru kojeg je neophodno prijaviti porez na kapitalnu dobit, dodatno bi podstakla investiranje, pošto bi ovakav princip smanjio administrativne obaveze“, smatra Kršikapa.

Ona predlaže i da se obezbedi zakonski osnov na prebijanje kapitalnih dobitaka i gubitaka za fizička lica, napominjući da takva praksa već postoji u nekim razvijenim zemljama, a kod nas bi učinila investiranje još primamljivijim.

Za očekivati je da Ministarstvo finansija, pre upućivanja konačnog predloga izmena poreskih propisa u proceduru usvajanja, razmotri šta predlažu i oni koji svakodnevno posluju na finansijskom tržištu. Tim pre što zbivanja na tom tržištu imaju značajan uticaj i na sva druga dešavanja u srpskoj ekonomiji.

Šljivovica zvanični nacionalni brend

Ministar poljoprivrede Srbije Slobodan Milosavljević izjavio je da je rakija šljivovica postala prvi zvanični nacionalni brend Srbije.

Srbija je od Evropske unije dobila sertifikat da se ta rakija od šljiva, sa zaštićenim imenom i geografskim poreklom, ubuduće zove "srpska šljivovica", rekao je Milosavljević za beogradske "Večernje novosti" od petka.

"Samo ćemo mi moći da je izvozimo pod tim imenom", kazao je Milosavljević i dodao da "niko drugi u svetu više neće moći da pravi i prodaje tu šljivovicu".

Milosavljević je naglasio da je šljivovica i do sada bila srpski brend, ali da je sertifikatom EU, to sada i zvanično postala.

Mondeo i Tiguan na kreš testu

Euro NCAP testovi pokazuju da se bezbednost koju pružaju nove generacije automobila neprestano unapređuje.

Novi VW-ov kompaktni SUV Tiguan je osvojio 34 poena za zaštitu putnika, što naravno znači “glatkih” 5 zvezdica.

Zamerke su se svodile na mogućnost zadobijanja povreda nogu od stuba upravljača i kontakt bravice. Doduše, reč je o lakšim ozledama. Za zaštitu dece je Tiguan dobio 4 zvezdice i 2 za zaštitu pešaka.

Ford Mondeo sakupio je 35 poena. Ono što je istaknuto je vazdušni jastuk za kolena vozača, a kada je reč o zaštiti dece i pešaka, rezultati su identični sa Tiguanovim.

Na Euro NCAP testu se našao i Hyundai i30, a ono što je interesantno je da je osvojio 33 poena, odnosno 4 zvezdice, dok je prethodno Kia C'eed dobila svih 5 zvezdica, a poznato je da ova dva modela dele platformu.

Kritike kod i30 su se odnosile na pretvrde materijale enterijera i mogućnost povrede kolena.

VW Caddy je bio najslabiji na testu osvojivši samo 27 poena.

Stres kontrolora letenja




Beograd -- Letenje avionom je prema istraživanjima najbezbedniji, za mnoge i najstresniji način prevoza, ali je stresna i kontrola leta sa zemlje.

Mnogi ne znaju da, dok su u vazduhu, o njihovoj sigurnosti ne brine samo pilot sa svojom posadom već i čitav tim na zemlji. Oko 150 kontrolora Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore nadzire skoro dve hiljade letelica i svakodnevno brine o bezbednosti nekoliko hiljada ljudi u avionima.

Velike letelice postaju samo sitne tačke na ekranu računara o kojima brigu preuzima tim kontrolora sa zemlje. Naizgled jednostavno ali ovi, uglavnom mladi ljudi, opredelili su se za posao u kojem nemaju pravo na grešku.

Kontrolorka letenja Mirjana Ranković kaže da je njen glavni zadatak je da spreči da se na nebu putanje aviona ukrste.

"Znajući da samo vodite računa o hiljadama života koji stvarno zavise od vaše odluke i od načina kako ćete biti lukavi i kao ćete biti domišljati da svoju odluku sprovedete u delo, to je najinteresantnije. Problematične stvari se dešavaju svakog dana, svakog minuta, ali smo mi dobro istrenirani i uvek imamo pomoć", kaže Rankovićeva.

Da bi neko postao kontrolor letenja, potrebno je da završi srednju školu, da govori engleski jezik i da je zdravstveno sposoban. Tek kada kandidat ispuni ove uslove, počinje prava obuka i nekoliko godina prođe dok kontrolori steknu dozvolu.

Đorđe Šurlan, radarski kontrolor letenja, kaže da zbog prirode posla, na svaka dva sata za računarom, oni moraju da odmore najmanje sat vremena.

"Definitivno najveći stres je nestanak slike na ekranu, kada niste u mogućnosti da rešavate konflikt nego preko drugih sredstava pokušavate da se se snađete. Kod nas najviše posla ima u toku leta i tada ima i vremenskih neprilika pri najgušćem saobraćaju, moguće je da vremenske prilike jos to otežavaju", kaže Šurlan.

Nebo nad Srbijom dnevno preleti skoro dve hiljade aviona. Bruno Genal, izvršni direktor kontrole letenja kaže da je, prema poslednjim istraživanjima, srpka Agencija, koja pripada jedinstvenom vazdušnom prostoru Evropske unije, jedna od najbezbednijih u Evropi.

"Stresne situacije se dešavaju veoma retko, ali su kontrolori uvežbavaju da na njih reaguju to može da bude loše vreme , otkazi uređaja na zemlji ili gore, otmice aviona, bombe, turbulencije. Radimo uz pomoć najsavremenijih tehničkih sredstava, kontrolori se izražavaju vazduhoplovnom frazeologijom, imaju gomilu sofftverskih alata, trenirani su dobro kako bi bilo bezbedno", kaže Bruno Genal, izvršni direktor kontrole letenja.

Agencija za kontrolu letenja nastala je pre četiri godine umesto tadašnje Savezne uprave za kontrolu letenja. U njenoj nadležnosti je kontrola vazdušnog saobraćaja u Srbiji, Crnoj Gori, delu međunarodnih voda Jadranskog mora i 55 procenata Bosne i Hercegovine.

Kroz školu Centra za obuku za 40 godina prošlo je 1.600 kontrolora koji su se usavršavali širom sveta i čije školovanje traje sve do poslednjeg radnog dana.

Ministarstvo za dijasporu na SL-u

U Beton hali u Beogradu, sinoć je svečano otvoren projekat Serbia Under Construction nastupom uživo na veoma zanimljivom sajtu Second Life harizmatičnog direktora Beogradske filharmonije, pijaniste Ivana Tasovca, koji je poslednji put nastupao 1998. godine, a koji je odsvirati skerco Druge sonate Sergeja Prokofjeva, Allegro Marcato.

Na jednom od najpopularnijih svetskih sajtova Second Life predstavljena je Srbija i Ministarstvo za dijasporu kroz projekat Serbia Under Construction. Sajt Second Life je interaktivna trodimenzionalna simulacija sveta na kojem je Publicis grupa zakupila virtuelno ostrvo Srbija. Telekom Srbija, postala je prva domaća kompanija koja će se promovisati na tom sajtu, koji je 2003. kreirala kompanija Linden lab i koji koristi 8,5 miliona ljudi.

Na virtuelnom ostrvu Srbija moći će da se predstave i druge domaće kompanije, ali i svi relevantni događaji i ustanove koje su važne za promociju zemlje. U dalje planove i ideje oko razvoja i prezentovanja na ostrvu moći će da se uključe svi.

Ministarka za dijasporu Milica Čubrilo je izjavila da je Ministarstvo prepoznalo Second Life kao mogućnost da i na ovaj način stupi u kontakt sa našim ljudima koji žive u inostranstvu i kojima je Internet osnovno sredstvo komunikacije. Ovo je prilika da se na interesantniji i drugačiji način javnosti približi rad Ministarstva i pruži prilika da se oni u taj rad uključe. Ministarstvo za dijasporu želi da ide u korak sa savremenim trendovima i Second Life je samo jedan od projekata u koji ćemo se uključiti. Ministarka je pozvala sve zainteresovne da se prijave na konkurs za idejno rešenje zgrade Ministarstva i da svojim kreativnim idejama doprinesu da zgrada našeg Ministarstva u ovom virtuelnom svetu bude što lepše i prijatnije mesto za posetu avatara. Na kraju je pozvala sve da joj se pridruže na Srpskom ostrvu.

Ovo je samo jedan u nizu planiranih projekata, koji će omogućiti da se svetu prezentuju sve one stvari i ličnosti po kojima želimo da nas prepoznaju, od Guče i Exita, preko Beogradske filharmonije, pa sve do nove generacije mladih tenisera koji su svojom pozitivnom energijom i umećem već osvojili čitav svet. Ovaj interaktivni medij pruža bezbroj mogućnosti brze i pristupačne komunikacije, jedini limit je samo kreativnost.

Decu zlostavljali i vladika Pahomije i sudije

Decu zlostavljali  i vladika Pahomije i sudije

Vrhovnom sudu Srbije podnet je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog kršenja zakona i normi o pravima dece na suđenju vladici vranjskom Pahomiju (54), koji je presudom Opštinskog suda u Nišu u martu 2006. godine oslobođen optužbi da je počinio bludne radnje nad četvoricom dečaka koji su učili za sveštenike, saznaje „Blic“. To što pravosuđe naknadno priznaje da je grešilo, slaba uteha zlostavljanim dečacima i njihovim roditeljima jer je posle svega moguće očekivati samo deklarativnu presudu. Prosto, zakon ne dozvoljava da se vladici ponovo sudi.

- Ukoliko Vrhovni sud prihvati navode tužilaštva, mogao bi makar da donese deklarativnu presudu, objašnjava za „Blic“ profesor Goran Ilić sa Pravnog fakulteta u Beogradu, jer naši zakoni zabranjuju da se položaj optuženog pogorša u ponovnom postupku.
- Ako je zakon povređen u korist vladike Pahomija, to se više ne može ispraviti jer njegov položaj ne može da se pogorša. Ne može da se donese nikakva odluka o ponovnom suđenju jer je on već oslobođen optužbi. Vrhovni sud može samo da izrekne deklarativnu presudu. Takva presuda služi da ubuduće ne bi došlo do sličnih povreda zakona. Naš ustav za ovakve slučajeve ide dalje nego što su standardi u Evropskoj uniji jer isključuje svaku mogućnost da se sudi ponovo na štetu optuženog - objašnjava profesor Ilić.
Proces protiv Pahomija, čije je svetovno ime Tomislav Gačić, počeo je 2003. godine u Opštinskom sudu u Vranju, da bi posle dve i po godine rastezanja i nemogućnosti da se donese presuda u aprilu 2005. godine, odlukom Vrhovnog suda, bio preseljen u Niš. Postupak pred niškim Opštinskim sudom počeo je svojevremeno iznova, pa su sva četvorica dečaka bila ponovo maltretirana, odnosno primorana da ponovo daju iskaze pred sudom i nanovo se suoče sa Pahomijem. Do završetka suđenja u Nišu, u martu 2006. godine, nastupila je apsolutna zastarelost za dva krivična dela, iz 1999. godine i 2000. godine, dok je presudom predsednika Veća Katarine Ranđelović, „usled nedostatka dokaza“ Pahomije oslobođen optužbi za preostala dva krivična dela - iz 2001. i 2002. godine.
Ona je u obrazloženju kazala da „određeni stepen sumnje svakako stoji, ali ne i stepen izvesnosti“. Advokati dečaka su u toku 2003. i 2004. godine upozoravali sud u Vranju da je nužno da se ubrza postupak da krivična dela ne bi zastarela i ranije naveli da je i bržim suđenjem u Nišu moglo da se spreči da do toga dođe.
Molbu tužilaštva za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti još pre godinu dana uputio je advokat Aleksandar Stojković iz Vranja, jedan od zastupnika oštećenih dečaka, nakon čega je republički tužilac zatražio mišljenje javnog tužilaštva u Nišu.
Svetlana Savović, okružni javni tužilac, potvrdila je juče „Blicu“ da je još prošle godine prosleđeno pozitivno mišljenje na ovu inicijativu.
- Tužilaštvo u Nišu je dalo pozitivno mišljenje da je povređen zakon na štetu dece. Prihvatili smo argumente koje je u molbi naveo advokat dečaka i vratili predmet Republičkom tužilaštvu, izjavio je juče za „Blic“ Aleksandar Kaličanin, koji je u Nišu razmatrao zahtev.
Kako saznajemo, u molbi za pokretanje zahteva za zaštitu zakonitosti, advokat Stojković je, pored ostalog, naveo da su na suđenju Pahomiju, koje je trajalo skoro četiri godine, povređene odredbe člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojim se predviđa da „svako ima pravo na pravično suđenje u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom“.
- Članom 14. iste konvencije zabranjuje se diskriminacija, a u ovom slučaju su deca bila diskriminisana u odnosu na okrivljenog i neravnopravna u toku celog postupka. Krivična prijava je podneta 31. decembra 2002. godine, a prvo saslušanje zakazano je 29. januara 2003. godine. Optužni akt je donet tek u aprilu iste godine, a za tri godine, koliko je predmet bio u Opštinskom sudu u Vranju, zakazana su 22 ročišta od kojih deset nije održano jer je okrivljeni opstruirao na sve načine da bi postupak zastareo. Oštećeni dečaci su saslušavani suprotno Konvenciji o pravima dece. U pretkrivičnom postupku su davali izjave po dva do tri sata ponaosob, tri puta su saslušavani u istrazi i suočavani sa okrivljenim, a sedam puta su davali izjave na glavnom pretresu. Na kraju je niški Opštinski sud dozvolio da dva slučaja zastare i doneo zaključak da izjavama dece ne treba verovati, iako su svaki put u detalje opisivali šta im se događalo - objašnjava Stojković.
On kaže da je to samo deo onoga što je na tri kucane strane naveo u obrazloženju i da očekuje da se, kao u slučaju Ilarion, oglasi ministar Dušan Petrović.

U Strazbur ako Vrhovni sud zakaže
- Sve vreme ukazujem na to da su presude Opštinskog i Okružnog suda u Nišu prepune povreda domaćih zakona i međunarodnih propisa koji regulišu prava dece. Razočaran sam ponašanjem čitavog niškog pravosuđa, a posebno time što javni tužilac u Nišu nije inicirao podnošenje zahteva zaštitu zakonitosti - navodi Stojković. On ističe da će biti dobro da se konstatuje da je bilo povrede zakona u ovom predmetu da bi se „sprala ljaga sa presude niškog suda“.
- Ukoliko VSS konstatuje nezakonitosti, neće se voditi dalji postupak pred Sudom za ljudska prava u Strazburu. Ali, u suprotnom sam rešen da slučaj isteram do kraja pred evropskim deliocima pravde - kategoričan je Stojković.

Dugovečnih Rusa 350.000, najstarija žena ima 117 godina

U Rusiji živi 350.000 dugovečnih ljudi koji su prevalili devetu deceniju, a stogodišnjaka je 6.800, saopštio je direktor Gerontološkog instituta Vladimir Šabalin.

Prema rečima Šabalina, u SAD je registrovano 14.000 stogodišnjaka, ali broj stanovnika te zemlje znatno premašuje Rusiju. Podaci od prvog avgusta ove godine pokazuju da Rusija ima 142 miliona stanovnika.
Stručnjak je podsetio da je najstarija žiteljka Zemlje, Francuskinja Žana Kalman, umrla 1997. godine u 122. godini. "Naš rekorder po starosti je žiteljka Jakutije (Sibir) Varvara Konstantinovna Semjenikova koja je ove godine proslavila 117. rođendan", naveo je Šabalin, prenela je agencija RIA"Novosti".
Na osnovu podataka Instituta, u Moskvi živi 9.000 stogodišnjaka i od 18.000 do 20.000 ljudi koji su prevalili devetu deceniju. Kada je dugovečnost u pitanju istraživanja su pokazala da ne postoji direktna veza između dužine života roditelja i dece. Istraživači su, međutim, uočili jednu drugu zakonitost. "Ako je majka dugovečna, postoji veća mogućnost da sin živi duže nego, na primer, kćerka", istakao je ruski lekar.
Rusija će se prvog oktobra pridružiti obeležavanju Međunarodnog dana starih. Cilj manifestacije je, po mišljenju Šabalina, da se skrene pažnja ne samo na problem starenja stanovništva naše planete, no i na socijalno-ekonomski položaj starijih lica. "Naše stanovništvo ne stari brže nego u drugim zemljama, ono brže umire, a uzroci, kako je ocenio stručnjak, nisu samo biološki nego i socijalno-ekonomski".

"Džekpot" upropastio život američkom bogatašu

U nekim momentima Džek Vitaker se pita da li je džekpot od oko 227 miliona evra koji je osvojio zaista bio vredan, jer mu se od tog trenutka ceo život pretvorio u noćnu moru - žena ga je ostavila, unuka je postala narkoman i umrla od droge, a ljudi mu stalno dolaze i traže novac.

Skoro pet godina pošto je dobio famozni džekpot, Vitakerova ćerka je obolela od raka, o njegovim nepromišljenim postupcima pišu novine i postoji sudski dosije, a Vitaker je izgubio veru u ljude. "Nemam prijatelja. Svako je, u stvari, samo želeo novac ili neku uslugu, a onda okrenuo leđa i otišao", kaže Vitaker za Asošijeted pres.
Džek Vitaker je postao milioner mnogo pre nego što je dobio džekpot, izgradivši posao s naftovodima vredan 12 miliona evra, a zatim je decembra 2002. godine učestvovao u igri "Pauerbol" i osvojio džekpot. Celokupna nagrada je bila 227 miliona evra. Džek Vitaker se opredelio za jednokratnu isplatu u visini 122 miliona evra, a dobio je 67 miliona evra posle naplaćivanja poreza. I dalje je imao mnogo novca, ali, umesto da se povuče i ode u penziju, ovaj 59-godišnjak danas ustaje svakoga dana u pet sati i suočava se s "rizicima" koje sa sobom nosi posao u građevini, kupovini i prodaji nekretnina, prodaji polovnih automobila - zato što je posao jedino što mu je još ostalo u životu.
Njegov izgled se malo promenio - plave oči i dalje zaiskre kad priča neku šalu, kaubojske čizme su već izlizane od dugog nošenja, a zuba ima sve manje. Vitaker kaže da je previše zauzet poslom da bi obraćao pažnju na svoj izgled. Vitaker se zaposlio sa 10 godina kod svog oca mešajući cement i radeći pola radnog vremena - zbog škole.
U svojoj 14. godini Džek napušta školu i počinje da radi puno radno vreme. Od tada on je stalno nešto radio. "Navikao sam se na to da dosta zarađujem, tako da sam izgubio svaki dalji interes za školu", priča on. Prema nekoj sopstvenoj proceni, Vitaker je obezbedio vodu i kanalizaciju za 100.000 domaćinstava i obezbedio oko 200 poslova. "Najmanje plaćen čovek u mojoj građevinskoj kompaniji dobija 26 evra po satu, a to je vrlo dobra plata za bilo koga iz zapadne Virdžinije", dodaje on. Njegova porodica je dugo živela životom koji bi neki nazvali raskošnim. Svake sezone bi kupovali novu garderobu, a farbanje unukinog automobila je koštalo "tričavih" 11.500 evra. Dobijanjem džekpota Vitakerova sreća dobija nov vid - status poznate ličnosti, ali i razaranje lične i porodične sreće. Vitakera napušta žena, unuka, njegova uzdanica i naslednik, umire od droge, ćerka boluje od raka, počinju problemi s pićem, kockanjem, ljubavne avanture i nedolično ponašanje. Džekov stan i kola često bivaju obijeni i opljačkani. U jednom striptiz baru, lopovi provaljuju u njegov "Linkoln navigator" i odnose torbu u kojoj se nalazilo 245.000 dolara (176.300 evra) u novčanicama od po 100 dolara i tri čeka od po 100.000 dolara (71.960 evra). Vitaker biva tri puta osuđivan zbog vožnje u pijanom stanju a tri službenice u kazinu ga optužuju za silovanje. "Kada se sve sabere, bio sam upleten u 460 nezakonitih radnji otkako sam dobio džekpot", kaže Vitaker i dodaje da je nedavno optužen za proneveru, pa je morao da plati 36.000 evra. Vitaker smatra da su mediji ti koji su ga demonizovali i preuveličali njegove probleme, pa je to dovelo do toga da ga žena napusti. On kaže da je ostao veran svojim zaposlenima, uprkos optužbama o proneveri. "Džek je neverovatan čovek. Ljudi koji ga ne poznaju imaju veoma loše mišljenje o njemu, ali kada ga upoznaju stvar se menja", priča Kejti Šeperd, Vitakerov administrativni asistent od prošle godine. "Ljudi će me upamtiti kao ludaka koji je dobio na lutriji, a to nije nešto što želim i čime se ponosim", žali se Vitaker, dodajući da bi pre želeo da ga pamte kao nekog ko je pomogao velikom broju ljudi.

Izbori u Ukrajini, samoubistvo policajke na glasačkom mestu

U Ukrajini su danas počeli izbori na kojima će građani glasati za četvrti sastav parlamenta u poslednje tri godine. Glasanje je počelo jutros u sedam časova, a do podneva po lokalnom vremenu glasalo je blizu 20 odsto od 37,4 miliona upisanih birača, saopštila je Centralna izborna komisija u Kijevu, a prenosi Tanjug.

Pres sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova saopštio je da je za proteklih 24 sata stiglo oko 30 izveštaja o incidentima vezanim za izbore, a da su među njima najčešći nedozvoljena agitacija na dan izbora.
Najdramatičnije je bilo u Mariupolju, luci na severnoj obali Azovskog mora na jugoistoku Ukrajine, gde je jedna 23-godišnja policajka koja je obezbeđivala glasačkom mesto izvršila samoubistvo iz, kako se navodi, ličnih razloga.

Biračko telo Ukrajine broji 37 miliona ljudi. Izbore je inicirao ukrajinski predsednik Viktor Juščenko kako bi pokušao da izađe kao pobednik iz stalnih političkih trvenja sa premijerom Viktorom Janukovičem.
Međutim, strani izveštači napominju da nije realno očekivati da bilo koja politička partija dobije većinu na ovim izborima, pa da se ponovo mogu očekivati dugi međustranački pregovori o koalicionoj vladi.
Ukrajinski glasači će danas birati zastupnike tri velike stranke, i nekoliko malih. Za ulazak u parlament, stranka mora da dobije najmanje tri odsto ukupnog broja glasova.
Posmatrači izbora daju najviše šansi stranci proruskog premijera Viktora Janukoviča, koja bi mogla da dobije od 30 do 35 odsto glasova. Antikorupcijski blok Julije Timošenko mogao bi da osvoji 20 do 25 odsto, a blok Nova Ukrajina prozapadnog predsednika Juščenka mogao bi da osvoji oko 18 odsto.
Ukrajinska vlada se već mesecima nalazi u dubokoj političkoj, a povremeno i ustavnoj krizi.

MINISTAR IZ UŠORENE KUĆE

Press je istraživao kako Šapčani doživljavaju svog zemljaka, ministra pravde Dušana Petrovića, i šta očekuju da će uraditi za svog mandata

Kad se Šapčanin Dušan Petrović odmetnuo iz advokature u politiku, možda se nije nadao da će se vinuti među srpske ministre ali, za resor koji mu je dodeljen, njegovi sugrađani uglavnom kažu: „Neka mu je bog u pomoći!" Prvi ministar pravde posle demokratskih promena Vladan Batić izjavljivao je na početku ministarske karijere da svaki ministar treba da bude domaćin u svojoj kući, tj. ministarstvu. Međutim, Batić se nije pokazao u čišćenju svog domaćinstva, a i njegov naslednik Zoran Stojković odložio je časnu ministarsku pajalicu za neka bolja vremena. Dušan Petrović je krenuo od glave i odlučio da smeni tri vrhovne sudije. Stoga, Press je istraživao šta misle Šapčani o svom zemljaku, sadašnjem ministru pravde, i njegovoj rešenosti da gvozdenom četkom očisti svoje domaćinstvo.

Dušan Petrović je ministar koji je odlučio da živi u svom zavičaju, a da radi u Beogradu. Porodica Petrović živi u porodičnoj kući, pravoj ušorenoj jednospratnici u starom vojvođanskom stilu. Njegova žena i sin nemaju telohranitelje, a zatekli smo ih ispred kuće kako žure nekim poslom u školu. Beba Petrović je upravo sedala za volan „sitroena C3".

- Nemojte, molim vas, da slikate kuću, pa vidite da je fasada sva u krpežima - bila je odlučna gospođa Petrović jer joj kuća spolja još nije sređena.

Šapčani kažu da njihovom ministru lokal nije bio odskočna daska za Beograd, sin mu ide u šabačku gimnaziju, a na more je išao s drugovima iz razreda.

Napetost u sudovima

U šabačkom opštinskom i okružnom sudu, koje su mediji optuživali za rođačke klanove i nepotizam, prilično je napeta situacija, hoće li ministar Petrović, bivši advokat, krenuti da raščišćava sudsko-porodične odnose.

Olga Jovanović, zdravstveni radnik u penziji, za Petrovića misli da je energičan, principijelan i dosledan.

- Šabac je dosta napredovao otkad je on u politici ovog grada. Evo, sad sam bila u sudu i vidim da su ažurniji. Sud mora postojati, jer je u službi pravde, a pravdu sprovode zakoni. Samo, ne znam da li su u Srbiji zakoni u službi običnog građanina - pita se Jovanovićeva.

Fakti

- Ministar pravde Dušan Petrović je rođen 1966. u Šapcu. Od 2000. do 2004. bio je gradonačelnik Šapca. Poslanik je u Skupštini Srbije od 2003.

- Od 23 ministra u srpskoj vladi, jedino dvojica žive i dalje u zavičaju - Velimir Ilić u Čačku i Dušan Petrović u Šapcu

- Petrović je najavio osnivanje vrhovnog kasacionog suda i apelacionih sudova koji će činiti novu mrežu sudova, a zatim i personalno sređivanje sudova. Sudije će uskoro dobiti sudske toge

Advokat Dragutin Šarić upravo je završio parnicu u šabačkom Opštinskom sudu i smatra da Petrović prvo mora da primeni Zakon o lustraciji.

- Ovde 60 odsto ljudi ne zaslužuje da radi u sudstvu, većina sudija je dovedena po ko zna kojim osnovama, dolaze nepripremljeni na suđenja a, bogami, ne znaju ni pravo. A kad se još bace na politiku, nastane pravi cirkus. Petrović jeste čvrst i principijelan, ali ne može ni on preko noći sve da promeni. Ministar Batić je nešto pokušavao, a Stojković je prvo hvalio sudove, da bi pred odlazak rekao da je stanje katastrofalno. Pa šta je on radio četiri godine?! - čudi se Šarić.

Njegova sugrađanka, penzionerka Mira S., ne slaže se s njim i veruje samo radikalima.

- Ne zovu džabe te demokrate „žutaći", a te što mogu nešto da urade, njih danas suzbijaju. To su radikali. Ja se sudim zbog kuće s mafijom još otkad je Petrović bio gradonačelnik. Pitao me je: „Jeste li se nagodili s njima?", „A s kim da se nagodim, je l' s mafijom?", pitam ja njega. Evo, udario je i ovu kocku na trotoar, a skinuo asfalt, sve gledaš da l' ćeš noge podbiti - žali se Mira.

Grad je sada lepši

Sanja Nikolić, izbeglica iz Sarajeva, već 15 godina živi u selu Mačvanski Pričinović pored Šapca. Ministra lično ne poznaje, ali priznaje da je Šabac mnogo lepši otkad je on bio gradonačelnik.

- Još bi moglo malo da se sredi predgrađe, a sela koja su bliža gradu imaju ulično osvetljenje samo u centru. Nadam se da će Petrović sada biti još efikasniji i uticati da se skrati ovo čekanje po administrativnim redovima - priželjkuje Nikolićeva.

Dragan Popović, politikolog iz Šapca, tvrdi da je za svaki grad dobro da ima svog ministra u vladi, ali je problem u srpskoj organizaciji vlasti.

- Svaki ministar, bio on iz Šapca, Obrenovca ili Beograda, odgovara vrhu svoje partije, zato mi imamo stranačke ministre, a ne narodne i zato nisam siguran šta Petrović može da uradi. Istina, Šabac je pre njega ličio na tursku kasabu, a sad je uređen na evropskom nivou. Petrović je najuticajnija politička figura u bližoj istoriji Šapca, ali zameram mu negativnu kadrovsku selekciju i forsiranje partijskog kadra. Što si veći ćutolog i više klimaš glavom, to više napreduješ - smatra Popović i savetuje ministru da mu partija ne bude iznad struke i kvaliteta.

Opštinski poslanik PSS-a Slobodan Teodorović, iako je u opoziciji, priznaje da je Petrović dosta uradio za Šabac.

- Petrović će verovatno i dalje vladati Šapcem iz senke, a prvo treba da sredi šabački sud gde vladaju porodični i trgovački klanovi, a sudija i advokat zajedno zidaju zgradu. On je ovde radio kao advokat i zna šta je zatekao, zato niko ne treba da mu zavidi što je na takvoj funkciji u Srbiji. Lično, nije mi simpatičan, ali mislim da će svima majku po redu - ubeđen je Teodorović. A ministru Petroviću preostaje samo da se lati pravničke metle.

SRBIJA POLUDELA ZA TENISOM

Škole tenisa prebukirane, prodavci sportskih rekvizita ne dižu glavu od posla, a sve više novorođenih dečaka dobija ime Novak

Srbi su potpuno poludeli za tenisom! Ne samo što su svi ponosni i pomno prate mečeve naših vrhunskih tenisera, već je sve više dece koja počinju da treniraju ne bi li jednog dana bili kao Novak, Ana i Jelena. I pored toga što je ovaj sport jedan od najskupljih, škole tenisa su prebukirane, a sportske prodavnice ne stižu da nabave onoliko teniske opreme kolika je potražnja. Zanimljivo je i da sve veći broj rođenih dečaka dobija baš ime Novak!

Rekvizit Cena

Reket od 2.000 do 14.000 dinara

Komplet loptica od 350 do 600 dinara

Patike od 3.000 do 10.000 dinara

Komplet znojnica od 500 do 1.000 dinara

Majice, šortsevi, trenerke od 1.000 do 14.000 dinara

Torba od 3.000 do 7.000 dinara

Čarape od 200 do 800 dinara

Sedmogodišnja Milica počela je da trenira pre godinu dana i mašta da će jednog dana postati kao Jelena i Ana. Njena majka, koja je svakodnevno dovodi na treninge, kaže da dete nije htelo da se smiri dok se ne upiše na tenis.

- Milica nam je bukvalno skakala po glavi dok je nismo upisali na tenis. Na kraju smo morali da popustimo iako znamo da je ovaj sport veoma skup. Ipak, izgleda da nismo pogrešili, jer trener kaže da je talentovana. Videćemo koliko će ona biti istrajna, a i koliko ćemo mi moći finansijski da izdržimo - rekla nam je Miličina majka.

Duško Vojinović, trener u teniskom klubu „As", kaže za Press da od vremena kad je počeo da se bavi ovim poslom nije bilo ovoliko interesovanje za tenis.

Nema dovoljno terena

- Interesovanje je ogromno, a klubova, škola tenisa, kao ni samih terena, nije dovoljno. Iako mnogi smatraju da roditelji masovno forsiraju svoju decu da treniraju tenis, ipak, čini mi se da su sami klinci ti koji, nošeni uspesima naših tenisera, biraju da treniraju ovaj sport - kaže Vojinović.

Da bi neko uspeo, osim talenta, potrebno je i mnogo drugih stvari, kao što su motorika, koordinacija pokreta, osećaj za lopticu, pa čak i karakter o kojem je doduše teško suditi kod dece. Za početnike Vojinović preporučuje rad u grupi od četvoro do šestoro, jer je deci tako lakše da se opuste, a pri tom imaju sasvim dovoljno prostora i vremena da savladaju osnove. U grupi se vrši određena selekcija, a i sama deca se odlučuju da li će ozbiljno da se bave sportom ili samo rekreativno.

Ali danas je najvažniji faktor finansijska mogućnost roditelja. Oprema za početnike nije toliko skupa i postoji određen broj ljudi koji može to da priušti, ali na to treba dodati i plaćanje časova i svega ostalog. Prvi problemi nastaju kada igrač treba da pređe iz pionirskog u juniorski, a posebno iz juniorskog u seniorski uzrast. Mladi teniseri treba da igraju na međunarodnim turnirima, a troškove puta plaćaju sami roditelji. Takođe, za uspeh je potreban čitav tim ljudi, počev od kvalitetnog trenera, kondiocionog trenera, fizioterapeuta i menadžera, pa čak i psihologa. I pored toga, ne zna se ko će uspeti.

Fakti

- U Srbiji je trenutno registrovano 102 teniska kluba

- Cena treninga u grupi, koji se odvija dva puta nedeljno, jeste 40 evra mesečno

- Cene individualnih treninga su od 10 do 30 evra po času

- Sat igranja tenisa na terenima košta pet evra u letnjem, a 15 u zimskom periodu

Kako bismo proverili da li su Srbi baš toliko odlepili za tenisom, Press je obišao i nekoliko sportskih radnji i svuda su nam rekli isto: „Otkako su Novak, Ana i Jelena počeli da osvajaju turnire, roditelji deci masovno kupuju opremu za tenis!"

Tako je bilo i s košarkom

- Ljudi su poludeli! Samo dolaze i traže rekete, loptice, patike... Čim dobijemo robu, veoma brzo se proda - kaže prodavačica u radnji „Tref" u centru Beograda dok vadi reket iz izloga, jedini koji se još nije prodao.

Identičnu priču čuli smo i od prodavca u radnji „Trend sistem" koji objašnjava da je slična situacija bila prošle godine kada su naše odbojkašice osvajale medalje, ali i pre nekoliko godina kada su košarkaši bili na vrhu. Trenutno je ekspanzija tenisa, a očekuje se još veća. Uglavnom se oprema kupuje deci. Cena kompleta zavisi od toga šta ko želi - da se ozbiljno bavi tenisom ili rekreativno. U „Trend sistemu", recimo, reket za decu koja tek počinju košta 2.000 dinara, ali u ponudi imaju i „vilsonov" reket kakav koristi Novak Đoković, za koji treba iskeširati 14.000 dinara.

Koliko je manija za tenisom velika, govori i podatak da čak i servisi specijalizovani za popravku i španovaje reketa imaju mnogo više posla. Aleksandar Nedeljković, vlasnik servisa „Aca", kaže da je tako već poslednje dve godine. Ipak, ovaj poznavalac teniskih prilika smatra da je uzrok ludila za tenisom bolesna ambicija roditelja.

- Ne može odjednom toliko dece da voli tenis! Mislim da je u 70 odsto slučajeva to posledica bolesne ambicije roditelja, a samo 30 odsto onih koji se zaista identifikuju sa Anom, Jelenom i Noletom. Roditelji upisuju decu na tenis misleći da će da se obogate, a ne kapiraju da se jedan Đoković rodi u 50 godina. Pa ne može svako da bude broj jedan! - smatra Nedeljković.

EKSTREMNI SPORTISTA

Fenomenalni dizajn „mursielađa LP 640" ide ruku pod ruku sa njegovim ekstremno brzim motorom snage 640 konja

Novi „lamborgini mursielađo LP640" predstavlja potpunu inovaciju s obzirom na konstrukciju automobila i njegovu mehaniku. Oznaka „LP640" predstavlja snagu nove sportske mašine od neverovatnih 640 KS. Inženjeri nisu obratili pažnju samo na izradu novog motora, kočnica, elektronike, guma, izduvnog sistema, već i na spoljni i unutrašnji izgled ovog trkačkog lepotana.

Dizajn „mursielađa LP 640" ide ruku pod ruku sa njegovim ekstremno brzim motorom. Otkako je prvi „mursielađo" debitovao 2001. godine na Frankfurtskom sajmu, više od 2.000 primeraka je napustilo fabriku u Bolonji.

Ovaj automobil je urađen po proverenim uzorima iz „Lamborginijevog" stilskog centra, koji su zasnovani na principima maksimalnog sportskog izgleda i funkcionalnosti. „Mursielađo LP640" je sada još agresivniji, sa novom „ljutom" njuškom. Tu su i druge inovacije, a naročito upada u oči spektakularno osvetljenje u gumama, koje čini neverovatan doživljaj u noćnoj vožnji. Ultrajaka mašina sada ima čitavih 6,5 litara zapremine, uz već pomenutih 640 konjskih snaga.

Novi „mursielađo" je opremljen i prilagođenim šestostepenim menjačem, koji ide i u automatik verziji. Naročitu novost predstavlja specijalni „trast" program ubrzanja. Upravljanje i stabilnost pri velikim brzinama, a „mursielađo" može da ide koliko hoćete, garantovana je novim gumama, stabilizatorima i sofisticiranom elektronskom kontrolom.

Dvostruki hidraulični kružni kočioni sistem opremljen je vakuumskom opremom, koja garantuje mekano i brzo zaustavljanje. Sa sopstvenim ventilacionim sistemom spreda i diskovima dimenzija 380 x 34 mm i 355 x 32 mm vozač „mursielađa" ima svu potrebnu bezbednost. Četvorokanalni antiblok sistem (ABS) sa elektronskom „brejk kontrolom" (DRP) samo će vas dodatno uveriti koliko su Italijani pažljivo radili na ovom „lamborginiju".

Sedišta u kokpitu, kao i izgled čitave unutrašnjosti doživeli su radikalne promene u odnosu na prethodnu verziju. Sada je obezbeđen još veći komfor, a kožom je obloženo sve što je moglo, od unutrašnjih stranica na vratima do plafona.

Instrument-tabla je obogaćena svetlosnim elementima i novim grafičkim dizajnom. Tu je i novi „kenvud" audio sistem, 6,5-inčni monitor, kao i DVD, MP3 i WMA plejer. Za one kojima uvek treba još dodatne opreme, u ponudi je i navigacioni sistem, koji je standardna oprema u Japanu.

SMRZNUT DIM!

Aerogel, čvrsta supstanca lagana kao gas, služi kao zaštita od bombi, termoizolacioni materijal i sredstvo za čišćenje mora od nafte!

Neverovatni materijal 21. veka - čvrsta supstanca koja se 99 odsto sastoji od gasa - mogao bi da kuće zaštititi od bombi, upije naftu izlivenu u more, čisti zagađenu vodu, pomogne čoveku da odleti na Mars... Osim filtriranja zagađene vode i izolacije od ekstremnih temperatura, komad lepog providnog aerogela može da posluži i kao ukras na nakitu. Najlakši čvrsti materijal, neznatno teži od gasa, može da izdrži direktni udar jednog kilograma dinamita i zaštiti od plamena sa temperaturom od 1.300 stepena Celzijusa, a naučnici već istražuju nove primene supstance: od nove generacije teniskih reketa do svemirskih odela za čoveka na Marsu.

Aerogel nazivaju i „smrznutim dimom". Nastao je ekstrakcijom vode iz silikonskog gela, koja se zatim zamenjuje gasom kao što je ugljen-dioksid. Za opkladu ga je 1931. izumeo američki hemičar Stiven Kistler, ali sve do pre desetak godina moćni materijal nikoga nije zanimao. Pažnju javnosti počeo je da privlači kada se NASA sonda „Stardast", pojačana aerogelom, prošle godine vratila s puta dugog osam godina sa impozantnom kolekcijom uzoraka iz repova kometa. NASA je već napravila čvršću i fleksibilniju verziju gela, kojim se opremaju odela astronauta koji će učestvovati u misiji na Marsu, predviđenoj za 2018 godinu.

Ova materija testira se i za „kuće budućnosti" - otporne na bombe, kao i za i vojna vozila. U laboratorijskim eksperimentima metalna ploča izolovana sa samo šest milimetara aerogela, nakon eksplozije dinamita, ostala je gotovo neoštećena. Proizvođač sportske opreme „Danlop" proizveo je seriju reketa za tenis i skvoš pojačanih aerogelom, i navodi da takvi rekviziti osiguravaju snažnije udarce. Aerogel će se koristiti i u toplotnoj izolaciji kuća, a o njegovim termoizolacionim sposobnostima najbolje svedoči iskustvo alpinistkinje En Parmenter. Ova žena se prošle godine, nakon uspona na Mont Everest, žalila da joj je u planinarskim čizmama u koje je ugrađen sloj aerogela bilo - pretoplo.

„Bos" odustao od aerogela

Iako je „Hugo Bos" kreirao zimske jakne od aerogela, povukao ih je sa tržišta jer su se ljudi žalili da im je u njima prevruće. Ali, zanimljivi, magličasti izgled obećavajućeg materijala mogao bi da se svidi juvelirima, i tako ipak zaslužiti svoje mesto u modnom svetu.

Jedan centimetar - celo fudbalsko igralište

Providan izgled aerogel može da zahvali svom gasovitom sastavu, a naučnici kažu da zbog toga ima toliko miliona pora i brazdi da bismo jednim kubnim centimetrom te neobične supstance mogli da prekrijemo površinu fudbalskog igrališta kada bismo ga „izvukli" u „palačinku".


AMERIČKI SLATKIŠ

Blesavim ulogama i šarmantnim osmehom postala je jedna od najboljih komičarki i žena kojom bi se mnogi muškarci oženili

Amerikanci je zovu „sweetheart" što zaista dobro opisuje glumicu Meg Rajan, slatku i milu plavušu koju smo toliko puta gledali u simpatičnim ljubavnim komedijama. Osvojila nas je svojim šarmantnim osmehom, brojnim blesavim ulogama, prirodnošću i harizmom. Za mnoge muškarce upravo je ona devojka kojom bi poželeli da se ožene. Brojne nagrade koje je dobila kao najbolja komičarka, kao i glumački staž, govore o umeću ove američke glumice.

Nesuđena novinarka

Margaret Meri Emili En Hajra, kako glasi njeno pravo ime, ili Pegi kako joj je nadimak iz detinjstva, rođena je u Ferfildu. Roditelji su joj se razveli kada je imala 14 godina jer je njena majka radi glumačke karijere napustila oca, nastavnika matematike i trenera, koji je morao sam da podiže svoje četvoro dece. Meg zbog toga nije imala baš srećno detinjstvo. Iako je sa filma znamo kao smotanu plavušu koja upada u nevolje, Meg je inteligentna i obrazovana žena. Diplomirala je žurnalistiku na Njujorškom univerzitetu, ali je napustila studije i krenula put glume koja ju je oduvek interesovala. U početku je snimala reklame, a potom dobija sve ozbiljnije angažmane, u čemu joj pamaže majka. Ubrzo će sebi nadenuti umetničko ime Meg Rajan.

Glumačku karijeru započela je u televizijskim serijama koje se i nisu baš proslavile. Njena prva velika filmska ulogu bila je u blokbasteru „Top gan" gde je zaigrala sa Tomom Kruzom. Ali pravi proboj napraviće ulogom u filmu „Kad je Hari sreo Sali" pored Bilija Kristala. Scena iz filma u kojoj ona nasred restorana glumi lažni orgazam ušla je u anale filmske komedije.

Usvojila Kineskinju

I Meg Rajan je član kluba poznatih koji su usvojili dete. Da li je to aktuelni trend - ne znamo, ali i ona se odlučila da dete bude druge rase. Tako je deo njene porodice postala i Kineskinja, po imenu Dejzu Tru, koju je Meg usvojila odmah po rođenju.

Neki od njenih najzapaženijih filmova jesu „Kad čovek voli ženu", „Francuski poljubac", „Grad anđela" gde igra sa Nikolasom Kejdžom, „Stigla vam je pošta", „Besani u Sijetlu" sa Tomom Henksom, „Hrabrost pod vatrom" i drugi. Meg Rajan je prepoznatljiva po ulogama plavuše koja je usred neke ljubavne drame. Obično se njeni filmovi, među kojima prednjače komedije, završavaju hepiendom. Zbog sposobnosti da izazove smeh pokupila je simpatije publike i ustoličila se u red najtraženijih glumica Holivuda. Osnovala je i sopstvenu produkcijsku kuću.

U svađi sa familijom

Meg je dugo bila u braku sa glumcem Denisom Kvejdom kojeg je upoznala 1987. na snimanju filma „Unutrašnji svemir" i sa njim ima sina. Ali njihov brak, koji je godinama važio za jedan od najstabilnijih u Holivudu, završio se jer je u njen život ušao, kako su pisali mediji - Rasel Krou. Njen razvod bio je veoma medijski propraćen, a trač rubrike su bile pune navodnih razloga ovakvog kraja. Meg Rajan, koja i privatno važi za nasmejanu i optimističnu osobu, sve je to teško podnela.

Važi za jednu od najsimpatičnijih žena i jedna je od retkih zvezda koja nije radila ništa po pitanju plastične hirurgije.

Ali, ako je verovati, ima i onih koji kažu da slatka Meg nije nimalo slatka, već drčna, neprijatna, oštrog jezika i ume da bude prava kučka. Zbog toga sa dobrim delom familije ne razgovara i uporno odbija da se pomiri. Kada joj je majka operisana od raka na dojci, navodno joj nije ni telefonirala. Njena majka je svojevremeno rekla za nju: „Filmski imidž nevine devojke iz susedstva koji prati moju kćerku ne može biti dalje od istine. Meg je manipulatorka kamenog srca." I Tom Henks je posle snimanja filmova „Besani u Sijetlu" i „Dobili ste poštu", gde je imao priliku da je dobro upozna, izjavio da se „sa njom ne treba kačiti i da ona nema stida".

NAMEŠTENA SAČEKUŠA?!

Policija sumnja da su ubistva Darka Živkovića (32), Vladimira Samardžića (29) i Dušana Pejovića (24) unapred planirana i da je sve delo profesionalca

Branislav Sekulović, zvani Sekula, najverovatnije je pripremio sačekušu Darku Živkoviću (32), zvanom Žika Šumadinac, Vladimiru Samardžiću (29), zvanom Globus, i Dušanu Pejoviću (24). Policija sumnja da je angažovao profesionalnog ubicu da izvrši trostruko ubistvo.

Prema prvim informacijama iz istrage, Živković, Samardžić i Pejović ubijeni su iz istog pištolja. Utvrđeno je da je Sekulović bio na sastanku s trojicom ubijenih i da mu je Živković ranije najavio da dolazi po novac.

Podsetimo, Darko Živković, suvlasnik kladionica "Fer plej" i "Zona sreće" i kum Vladana Kontića Konte, vođe voždovačkog kriminalnog klana, i njegovi prijatelji Vladimir Samardžić i Dušan Pejović nađeni su izrešetani u petak ujutru u Sekulovićevoj kancelariji. Vrata preduzeća bila su zaključana, a policija nije mogla da pronađe Branislava Sekulovića.

Njegov mobilni telefon takođe je bio isključen, a njegova supruga i brat nisu znali gde se nalazi.

- Očekujemo da ćemo vrlo brzo razgovarati sa Sekulovićem. Njegov iskaz za nas je veoma važan upravo zbog toga što je on bio na tom sastanku - kaže naš sagovornik blizak istrazi.

On navodi i da je Sekulović, kad mu se Živković najavio, znao da ga očekuje neprijateljski susret, pa je doveo i pojačanje. Ta osoba je, najverovatnije, izvršila ubistvo po njegovom nalogu. Očigledno je da je ubica tačno znao šta radi i da je ubistvo profesionalno obavljeno.

Veštačenje u toku

Prema rečima istražnog sudije Vuka Tufegdžića, koji vodi istragu o trostrukom ubistvu, mnogo više činjenica biće poznato nakon razgovora sa Sekulovićem. On je rekao i da je preuranjeno govoriti o tome da je Sekulović osumnjičen za ovo ubistvo.

- Veštačenja su u toku, a činjenica je da će Sekulović moći da nam razjasni mnoge stvari vezane za ubistvo pošto je realno očekivati da je on bio prisutan na tom sastanku. Poznato nam je da su ubijeni i on imali zajedničke poslove i da su često međusobno kontaktirali. U kancelariji smo pronašli papire koji to potvrđuju, a koji su, takođe, poslati na veštačenje - rekao je Tufegdžić, dodajući da misli da će se Sekulović veoma brzo naći na informativnom razgovoru u policiji.

Obdukcija tela trojice ubijenih završena je juče na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Utvrđeno je da je Samardžić ubijen hicem u glavu, da je Pejoviću pucano u leđa, dok je Živković ubijen hicima u glavu i grudi.
Policija je na mestu ubistva pronašla puno materijalnih tragova koji bi mogli da pomognu u otkrivanju ubice.

- Pronašli smo mnogo otisaka prstiju koje ćemo analizirati, zatim, tragove krvi, za koje utvrđujemo da li su pripadali samo ubijenima ili i ubici, kao i desetak čaura. Sve to jasno nam ukazuje da Sekulović nije bio sam na sastanku i da je znao da trojica ubijenih ne dolaze s dobrim namerama - kaže naš sagovornik blizak istrazi.

Živković, Samardžić i Pejović su poslednji put viđeni kada su u četvrtak, oko 20.00 sati, otišli na sastanak sa Sekulovićem. Živković i Sekulović imali su zajednički posao u vezi sa građevinom. Sekulović je učestvovao u izgradnji objekta čiji je vlasnik bio Živković. Prema rečima našeg sagovornika bliskog istrazi, policija istražuje prvenstveno zajedničke poslove koje su imala ubijena trojica sa Sekulovićem.

- Proveravamo njihovo poslovanje koje su evidentirali u poslovne knjige ali, takođe, istražujemo i onaj deo njihovih poslova koji su radili na crno. Poznato nam je da su takve poslove obavljali "na reč" i na poverenje i da to nisu upisivali u poslovne knjige. Nije tajna da je Sekulović dugovao velike pare ubijenima - kaže naš sagovornik blizak istrazi.
On navodi i da je Branislav Sekulović bio u ogromnim dugovima i da je je Živković bio samo jedan od ljudi kojima nije vraćao novac.

UHAPŠENI PLJAČKAŠI KAMIONA

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je juče da su uhapšene tri osobe zbog sumnje da su opljačkale kamion u kojem se nalazila velika količina cigareta i dopuna za mobilni telefon, ukupne vrednosti 700.000 evra.

Kako se ističe, uhapšeni su Saša S. (33), Dejan M. (35) i Aleksandar B. (32), koji su prekjuče, oko 15 sati, na putu Titel-Lok, putničkim vozilom s policijskim tablicama i rotacijama preprečili put kamionu novosadske firme "Veletabak", napali vozača, a zatim oteli kamion.

Njih trojica su, kako policija tvrdi, vozača izvukli iz kamiona a zatim ga putničkim automobilom odvezli u pravcu mesta Dolma, gde su mu stavili povez preko očiju i lisicama ga vezali za drvo.

- Nakon tri sata vozač je uspeo da se oslobodi i o događaju obavesti policiju. Efikasnom akcijom policijskih službenika u Novom Sadu, za svega nekoliko sati identifikovani su i pronađeni izvršioci, kao i kamion s robom - navodi se u saopštenju.

Trojica osumnjičenih pronađeni su u vikend-naselju u Ripnju u momentu iznošenja cigareta iz kamiona, a u bekstvu je još jedna osoba čiji je identitet poznat policiji.

MUP ističe da su registarske tablice i rotacije, korišćeni prilikom pljačke, ukradeni sa službenog putničkog vozila u Beogradu.
Saša S., Dejan M. i Aleksandar B. će po isteku policijskog zadržavanja, uz krivičnu prijavu, biti privedeni dežurnom istražnom sudiji Okružnog suda u Novom Sadu.

ORIGINAL FALSIFIKATA

Organizatori manifestacije "Knjiga u hramu svetog Save" izložili fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja i tako prevarili 300.000 građana, brojne stručnjake i crkvene velikodostojnike

Svih 300.000 građana koji su se pre dve nedelje tiskali u redovima ne bi li videli Miroslavljevo jevanđelje brutalno su prevareni, pošto izložena knjiga nije bila original!

Iako su ama baš svi prisutni bili ubeđeni da prvi put svojim očima vide najstariji srpski srednjovekovni dokument i zaista prisustvuju istorijskom momentu, ispostavilo se nešto sasvim drugo - izložena knjiga bila je samo dobra kopija. Reč je o doduše luksuznom i vrednom fototipskom izdanju Jevanđelja, koje je 2000. godine objavila izdavačka kuća "Dosije", ali je ona prava, originalna knjiga ipak ostala u bunkerima Narodnog muzeja.

Na samoj manifestaciji "Knjiga u hramu svetog Save" sve je izgledalo kao da je u pitanju original. Išlo se tako daleko da je fototipsko izdanje čak stavljeno u staklenu klima-komoru, a da se "originalu" nešto slučajno ne bi desilo, brinulo se policijsko obezbeđenje! Kakva farsa!

Građani, među kojima je bilo i mnogo dece, ali i crkvenih velikodostojnika, mislili su da gledaju u originalno Jevanđelje, svetu knjigu za Srbe i Srbiju. I ne bi ni znali da su prevareni, da jedan od glavnih priređivača fototipskog izdanja Veljko Topalović, koji je i sam naseo i došao u Hram da vidi knjigu, nije primetio da ona ima donju kopču, koja na originalu ne postoji! Pravo Jevanđelje nema gornju i donju kopču, dok je izloženo izdanje imalo sve četiri.

Organizatori manifestacije koja je trebalo da bude prvorazredan kulturni događaj, sada kažu da original nije postavljen iz "bezbednosnih razloga i neodgovarajućih klimatskih uslova". Na prosto pitanje što o tome nisu obavestili javnost pre samog događaja, nemaju odgovor. I da li bi ova klasična prevara ikada bila otkrivena da jedan upućeni čovek nije primetio da je izložen fototip?

Narodna biblioteka Srbije, koja je bila organizator prezentacije rukopisa, najavila je da će sutra tim povodom izdati saopštenje. Ostaje pitanje šta njihovo objašnjenje vredi svim onim ljudima koji su ispali naivni i koji su, doduše kratko, živeli u ubeđenju da su zaista videli pravo Miroslavljevo jevanđelje. A bilo ih je, podsetimo još jednom, 300.000!

RANKU ZAMENILA PETORICA

Kuću "Velikog brata" prva napustila Ranka Radanović iz Čuruga, umesto nje u igru ušlo čak pet muškaraca

Prvi izbačeni ukućanin iz kuće "Velikog brata" je Ranka Radanović, koju su sinoć, u skladu sa sloganom "očekujte neočekivano" zamenila petorica muškaraca. Da li lepa Čuružanka i buduća snaja manekenke Jelene Jakovljević zaista vredi za petoricu pokazaće vreme, tek fanovi ovog rijeliti šoua svojim glasovima odlučili su da, u konkurenciji Bureka i Dijane, upravo ona bude prekobrojna.

Po izlasku iz Kuće Ranka je izjavila da je iznenađena što je ispala i da je sigurna da je Burek zaslužio da umesto nje bude izbačen.

- Pored Bureka me je najviše nervirala Nataša. U Kući sam naučila da pravim musaku, a jedva čekam da se u novembru pridružim svom dečku Peđi, koji je u Dubaiju - priznala je vidno razočarana Ranka.

Kao što je Press pre dva dana i najavio, kuću "Velikog brata" pojačali su muškarci, a iznenađenje je što ih je u igru ušlo čak petorica, ali i to što nijedan nije Beograđanin. Užičanin Danilo Tomić Danko, Elmir Kuduzović iz Tuzle, Miloš Novaković Mićko iz Podgorice, Slaviša Lakić Laka iz Prijedora i Novosađanin Stevan Zečević Zeka boriće se, zajedno sa Burekom, Mišelom i šest preostalih žena za nagradu od 100.000 evra.

Ulazak novih ukućana oduševljeno su prihvatile devojke, dok je Bureku to najteže palo, jer je u svakom pridošlici (ponajviše u stasitom Novosađaninu Zeki) video konkurenta koji može da mu preotme Jelenu.

Danilo Tomić Danko: Bivši kockar

Rođen 23. 1. 1978. u Užicu, gde i živi. Završio je srednju elektrotehničku školu i radi u agenciji za marketinške usluge. Studira sportski menadžment u Novom Sadu. U prošlosti je bio maneken. Ima pirsing na levoj obrvi i na levom uhu. Ponosi se time što je prestao da se kocka, što je osnovao svoju marketinšku agenciju bez ičije pomoći. Bračno stanje: oženjen.

Elmir Kuduzović: Mašina za zabavu

Elmir je rođen 3. 9. 1981. u Tuzli, gde i živi. Završio je gimnaziju, a trenutno je student menadžmenta i zaposlen je na jednoj privatnoj televiziji. U vezi je već tri godine. Omiljeni sport mu je košarka, koju igra u slobodno vreme. Za sebe kaže da je mašina za proizvodnju zabavem i dodaje da je "ženama sladak, muškarcima kul", da se "tinejdžeri 'furaju' na njega". Bračno stanje: u vezi.

Miloš Novaković Mićko: Bivši diler deviza

Rođen je 6. 8. 1978. u Podgorici, gde i živi. Završio je srednju građevinski školu u Podgorici, a trenutno je zaposlen kao producent. U životu je radio razne poslove, a među najzanimljivijim se istuču dilovanje deviza i posao radijskog voditelja. Uzor u životu mu je Maradona zbog njegove harizme, liderstva i iskrenosti. Za sebe kaže: "Ja sam veliko dete zaboravljeno u telu odraslog čoveka". Bračno stanje: neoženjen.

Slaviša Lakić Laka: Danski nudista

Rođen 31. 5. 1978. u Prijedoru, gde i živi. Završio je srednju školu za električara, a trenutno je nezaposlen. Ranije se bavio veleprodajom u Danskoj. Voli filmove, voli da imitira prijatelje, veoma je duhovit, obožava druženje. Voli da posećuje nudističke plaže i za njih kaže da su "ful gotivne". Ima fobiju od visine. Kaže da je njegovo najveće dostignuće u životu to što se izborio za dansko državljanstvo. Za njega je savršen dan: mnogo žena, seks i noćni provod. Bračno stanje: neoženjen.

Stevan Zečević Zeka: Konobar na brodu!

Rođen 25. 9. 1983. u Novom Sadu. Završio je srednju tehničku, a trenutno je konobar na brodovima za krstarenje. Ranije je organizovao žurke i bio šanker. Veliki je filmofil i voli da ide u teretanu. Omiljeni sportovi su mu košarka i NFL. Kada bi ga Veliki brat učinio poznatim, propagirao bi mir u svetu. Pokušao bi da napravi karijeru u šou-biznisu, dobijao bi pića u klubovima džabe i verovatno bi iskoristio popularnost da spava sa nekom pevačicom narodne muzike. Kaže o sebi: "Volim žene, i previše, volim da flertujem i volim da zavodim". Bračno stanje: neoženjen.

Pronađen mrtav ucenjivač Toma Kruza

Čovek koji se složio da prizna krivicu za zaveru sa ciljem da od holivudskog glumca Toma Kruza (Cruise) iznudi milion dolara za fotografije glumčevog venčanja, pronađen je mrtav u svom domu, saopštile su vlasti

Istražitelji su naveli da je, kako izgleda, 47-godišnji Devid Hans Šmit (David Schmidt) počinio samoubistvo.

Šmitu, koji je bio u kućnom pritvoru, pretila je kazna od dve godine zatvora. Pronađen je mrtav u svom domu u petak.

Njegov advokat Nancy Kardon (Nancy) izjavila je da je sa Šmitom razgovarala ranije ove sedmice i da se pripremala za salušanje 11. oktobra, tokom kojeg je njen klijent trebalo da prizna krivicu za pokušaj iznuđivanja. Prenela je da je nameravala da zatraži uslovnu kaznu.

"Veoma sam tužna zbog njegove smrti. Bio je veoma fin čovek", kazala je.

Šmit je bio poznat po tome što je ugovarao poslove koji su podrazumevali kompromitujuće fotografije i snimke više slavnih ličnosti.

Od maja je više puta kontaktirao sa predstavnicima Toma Kruza i pretio da će objaviti fotografije ukoliko mu ne isplate između 1,2 i 1,3 miliona dolara, navele su vlasti.

Šmit je takođe pokušao da proda lični dnevnik bogate starlete Paris Hilton, zajedno sa njenim nagim fotografijama.

Grejna sezona u Srbiji počinje 15.oktobra

Grejna sezona u Srbiji počeće na vreme, remonti u toplanama su pri kraju, a nabavljene su i sve količine potrebnog mazuta, izjavio je danas direktor poslovnog udruženja "Toplane Srbije" Milovan Lečić

Lečić je agenciji Beta kazao da će 1. oktobra većina od 54 toplane članice tog udruženja početi hladne probe, a da će deset dana kasnije sve biti spremne za početak grejanja.

Grejna sezona u Srbiji zvanično počinje 15. oktobra i traje šest meseci, a može početi najranije 1. oktobra ako spoljašnja temperatura tri dana uzastopno u 21 sat iznosi 12 stepeni ili je niža.

Prema Lečićevim rečima, ove godine je nabavljeno 122.000 tona mazuta, što je 20-tak hiljada tona manje nego prošle godine jer toplane tokom prošlogodišnje blage zime nisu potrošile sve zalihe.

Zajednička nabavka, kako je dodao Lečić, neće obuhvatiti gas, koji će toplane najverovatnije nabavljati pojedinačno, iako još postoji mogućnost da se taj energent po povoljnijoj ceni kupi preko Srbijagasa, sa kojim se pregovara.

On je kazao da je naplata na nivou udruženja između 75 i 80 odsto i da to pričinjava probleme toplanama, ali da se i pored toga one snalaze i uspevaju da posluju.

U Beogradskim elektranama Beti je rečeno da je poslovanje tog preduzeća opterećeno velikim dugovanja građana i privrede od oko 4,5 milijardi dinara, ali da će i pored toga biti spremni za početak grejne sezone.

Kako navode, 3,2 milijarde dinara duguju građani, koji račune plaćaju preko Infostana, dok ostatak čine dugovanja budžetskih ustanova, privrede i svih građana koji obaveze izmiruju direktno Beogradskim elektranama.

Zbog toga će Beogradske elektrane biti prinuđene da velike dužnike isključe sa sistema daljinskog grejanja, a planirano je isključenje i korisnika koji svoje obaveze ne izmiruju uopšte, to čine veoma neredovno i onih koji nisu platili više od tri poslednja računa, kažu u tom preduzeću.

Pred početak grejne sezone, dužnicima će još jednom biti upućene opomene za izmirenje duga i opomene pred isključenje, a Beogradske elektrane su tužile sve one korisnike sa velikim dugovima koji nisu poštovali potpisan reprogram njegove otplate.

Beogradske elektrane toplotnom energijom snabdevaju oko 260.000 stanova i oko 80.000 poslovnih prostora, odnosno više od 18 miliona metara kvadratnih stambenog i poslovnog prostora.

Javno komunalno preduzeće Novosadska toplana završila je remont kotlovskih postrojenja, a preostali remonti i pripremni radovi biće u potpunosti završeni do početka grejne sezone, izjavio je rukovodilac Centra za odnose sa javnošću Petar Bogunović.

On je Beti rekao da će to preduzeće u grejnu sezonu ući sa novim cenama, koje su uz saglasnost gradonačelnice Maje Gojković korigovane 20. jula ove godine i počele da se primenju još od avgusta, pa građani sada plaćaju 42,08 dinara po kvadratnom metru stana.

Prema toj odluci, privreda za kilovat čas utrošene energije plaća 4,09 dinara, odnosno za instalisanu snagu još 101,45 dinara po kilovat času. Cena tople potrošne vode u Novom Sadu od 1. avgusta iznosi 107,5 dinara po kubnom metru.

Prema rečima Bogunovića, Novosadska toplana je projektovana tako da koristi prirodni gas kao osnovni energent, a pojedini delovi delimično mogu koristiti i mazut.

I Gradska toplana u Nišu biće spremna za početak predstojeće grejne sezone, rekli su agenciji Beta u tom preduzeću, ističući da dugovanja iznose oko 250 miliona dinara.

"Korisnici stambenog prostora duguju oko 180 miliona dinara, dok korisnici grejanja u poslovnim prostorijama duguju oko 70 miliona dinara, rekao je Beti portparol Gradske toplane u Nišu Dušan Todorović.

On je podsetio da je niška toplana bila jedna od retkih u Srbiji koja prošle grejne sezone nije imala probleme u isporuci toplotne energije.

Cena grejanja je 38,96 dinara, a u toplani tvrde da je među najnižim cenama u odnosu na ostalih 45 toplana u Srbiji.

U decembru se otvara kazino vredan 60 miliona evra

Grand kazino "Beograd" u hotelu "Jugoslavija", vredan više od 60 miliona evra, biće u potpunosti otvoren u decembru na 9.500 kvadratnih metara, najavili su predstavnici te kompanije

Licencu za prvi kazino u Beogradu za 18 miliona evra dobila je kompanija Grand kazino, osnovana u Srbiji, u kojoj 51 odsto kapitala ima Kazino Austrija internešnel, 39 odsto grčki Lutraki i 10 odsto Državna lutrija Srbije, a prvi deo kazina otvoren je 30. juna ove godine.

Direktor marketinga te kompanije Miloš Simić kazao je prilikom obilaska grčkog Klub hotel kazina Lutraki, da će kazino u Beogradu zaposliti 400 ljudi i dodao da je trenutno posetiocima na raspolaganju šest stolova za žive igre i 60 slot mašina.

"U oktobru će ponuda igara biti povećana na 20 stolova i 150 slot mašina, a planirano je da u decembru kazino raspolaže sa 25 stolova i 230 slot mašina", kazao je Simić.

Prema njegovim rečima, u završnoj fazi su i mediteranski restoran, bar, sala za konferencije, restoran za večere, azijski restoran i francusko-italijanski restoran, "vip" deo za igre na sreću i piano bar, poslednji sprat terase i privatne sobe za igre na sreću.

"Sa procenjenih 500.000 poseta godišnje Grand kazino 'Beograd' bi trebalo da postane jedno od najprometnijih prostora za igre na sreću i zabavu u regionu", kazao je Simić.

Direktor Državne lutrije Srbije Bojan Krišto izjavio je u Lutrakiju da je licenca za kazino odobrena na deset godina i da očekuje dobre rezultate poslovanja.

"Očekujemo da se uloženi novac vrati u prvih pet, a da se u ostalih pet godina ostvaruje profit", kazao je Krišto i dodao da očekuje da će sledeće godine prihod kazina biti od 20 do 30 miliona evra.

Direktor Kazina "Beograd" Ivan Krosman, koji je i predstavnik kompanije Kazino Austrija internešnel, ocenio je da je Grand kazino Beograd od izuzetne važnosti za turističku industriju Srbije.

"Sarađujemo sa lokalnim i nacionalnim turističkim organizacijama kako bismo napravili jednu od najinteresantnijih turističkih destinacija u Beogradu za domaće i inostrane posetioce." rekao je on.

Kazino Austrija internešnel posluje u 19 zemalja u kojima ima ukupno 76 kazina (uključujući i Srbiju) i na 13 krstarećih brodova, sa daljim razvojem industrije kazina u Čileu i Južnoj Africi.

U 2006. godini zabeležila je prihode od 1,26 milijardi evra, ugostila 19 miliona gostiju i zaposlila 10.545 radnika.

Kazino u Lutrakiju, koji se nalazi u okviru kompleksa Klub hotel kazina Lutraki, zauzima 5.000 kvadratnih metara, poseduje 95 tabli i 1.000 slot mašina, a godišnje ugosti oko milion posetilaca. U kompleksu je zaposleno 1.700 radnika.

Ludi kamen: Mlada vremešna (82), mladoženja mlađan (24)

Jedan 24-godišnji Argentinac venčao se sa ženom koja je 58 godina starija od njega, prenosi BBC.

Mladoženja Reinaldo Vavekče rekao je nakon bračne ceremonije održane u Santa Feu, na severu Argentine da je “oduvek voleo starije žene”.

Vavekče je dodao da ga “nije briga šta o njegovom venčanju misle drugi ljudi”. Vavekče i njegova supruga Adelfa Volps (82) planiraju da provedu medeni mesec u Rio de Žaneiru.
Na pitanje da li je njihov brak samo “duhovne prirode”, gospođa Volps se nasmejala i rekla “biće tu još mnogo toga”.
Mladenci su obavili građansko venčanje, nakon nekoliko godina zabavljanja, a zatim su ceremoniju venčanja obavili i u crkvi. Tokom crkvenog venčanja pratio ih je viliki broj fotoreportera.
Njihova ljubav buknula je kada je Vavekče, posle smrti svoje majke, prešao da živi kod Volpsove. Vavekče je počeo da živi sa Volpsovom kada je imao 15 godina.
Mladoženja je rekao da se oduvek divio Adelfi, naglasivši kako je ona “posebna osoba u njegovom životu”.

Zaboravljena u skener aparatu!

Jedna Amerikanka satima je bila zarobljena u skener aparatu, pošto je tehničar zaboravio na nju i otišao kući, a kada je najzad uspela da ispuzi iz mašine, uvidela je da je zaključana u bolnici.

Po dolasku u bolnicu, tehničar je smestio Elviru Telez u veliki aparat oko četiri sata posle podne, prigušio svetlo kako bi se opustila i kazao joj da se ne pomera tokom 25-minutne procedure.
Kada je shvatila da je prošlo znatno više vremena, žena je počela da viče, a potom i da vrišti, nakon čega je nekoliko sati pokušavala da se izvuče iz aparata, u čemu je i uspela. Kada su policajci stigli, prošlo je pet sati od trenutka kada je ušla u skener.

Sutra poskupljuju mleko i mlečni proizvodi

Kompanija "Imlek" i Novosadska mlekara povećaće od sutra proizvođačke cene mleka i mlečnih proizvoda za pet odsto, rečeno je Tanjugu u tim kompanijama.

Od sutra će otkupna cena mleka biti, u zavisnosti od količine i kvaliteta, od 18 do 25,6 dinara po litru za mleko ekstra klase, bez PDV -a i premije, dok je do sada otkupna cena mleka ekstra klase bila 23 dinara po litru, rekla je menadžer za odnose sa javnošću u "Imleku" Nevena Veselinović.
"Konačnu cenu mleka u maloprodajnim objektima odrediće trgovačke marže i bilo bi dobro da one ostanu u domenu od deset odsto, jer bi to onda bila kontrolisana trgovina", rekla je ona, podsećajući da su trgovačke marže nekada bile osam odsto, dok ih sada trgovci sami određuju.
Novosadska mlekara će povećati proizvođačke cene mleka i mlečnih proizvoda za dva do tri dinara po litru, rekla je menadžer prodaje i marketinga u toj članici "Denjub fud grupe" Danica Filipić.
Prema njenim rečima, proizvođačka cena litra najzastupljenijeg pasterizovanog mleka biće 43 dinara i kad se tome dodaju iznosi trgovačke marže i PDV-a dobiće se maloprodajna cena.
Filipićeva je apelovala na trgovce da budu umereni u određivanju svojih zarada, kako potrošači ne bi previše trpeli.
Ona je objasnila da će to biti drugo poskupljenje novosadskog mleka u poslednjih mesec dana, a posledica je dogovora mlekare sa proizvođačima, kojima je otkupna cena povećana za 30 procenata u odnosu na onu koja je važila do septembra.
Mlekara će ubuduće dobavljačima plaćati 27 dinara po litru mleka ekstra klase, plus stimulaciju koja se daje na kvalitet i količine. To će, kako se očekuje, obezbediti uredno snabdevanje sirovinom, kao i do sada.
"Mlekara Niš" neće menjati cene, dok je mlekara iz Šapca najavila poskupljenje za desetak dana.
Prema rečima Vesne Žabić iz "Delta Maksija", ta trgovina će tek sutra imati nove cene za mleko i mlečne proizvode koje su najavile pojedine mlekare.

Pet mladića u kući

Pet mladića u kući

Veliki Brat nas je ponovo iznenadio. Nakon što su prvog dana novog serijala u kuću ušla samo dva muškarca i sedam devojaka, sinoć je rešio da napravi društvo devojkama pa su u poznatu kuću na Košutnjaku ušla i petorica muškaraca.

Ranka izbačena
Kuću „Velikog brata“ sinoć je napustio i prvi takmičar. Ranka Radanović, studentkinja Više školu unutrašnjih poslova u Zemunu, Nasuprot njoj, stajali su Dijana Mićić i simpatični i dobrodušni Burek koji su ovoga puta preživeli nominacije. Da podsetimo, prve nedelje samo je izabrani kralj (Miloš) mogao da nominuje, a on je odlučio da u vruću stolicu nominacije sednu Ranka, Burek i Dijana.

Novosađanin Stevan Zečević, za koga je idealan dan „moja dva druga i ja pičimo roštilj ceo dan na plaži na Bahamima, prave mi koktele a u pozadini se čuje Marli, dame u toplesu igraju odbojku...“, još jedan je ukućanin čije je trenutno zanimanje konobar. Takođe, Zeka, kako ga zovu, kaže da obožava žene.
„Volim žene, i previše, volim da flertujem i volim da zavodim žene“
Idemo dalje, iz Užica je u kuću stigao Danilo Tomić Danko, čovek koji kaže da bi njegova biografija sve iznenadila. Ponosi se time što je prestao da se kocka, što je osnovao svoju marketinšku agenciju bez ičije pomoći, a u kuću bi poneo mobilni - da bi glasao. Valjda za sebe.
Podgoričanin Miloš Novaković Mićko, trenutno zaposlen kao producent, kaže za sebe da je „veliko dete zaboravljeno u telu odraslog čoveka“. Uzor u životu mu je Maradona zbog njegove harizme, liderstva i iskrenosti. U slobodno vreme voli da gleda fudbal, što mu je i omiljeni sport. Slaviša Lakić stiže iz Predora, a za sebe kaže da je „veseljak, emotivac i spreman sve da učini da bi bilo što zabavnije“. Ranije se bavio veleprodajom u Danskoj i kaže da je njegovo najveće dostignuće u životu to što je izborio dansko državljanstvo (!?).
Tuzlanin Elmir Kuduzović, trenutno student menadžmenta, ima zanmljiv život.
„Celi život putujem po raznim seminarima, samitima, letovanjima, zimovanjima i oduvek me prati glas velikog katalizatora zabave - ja sam uistinu čovek koji će do samog kraja gledaoce držati hipnotisane pred ekranima“. ‘Ajd da vidimo.
Narednih dana, biće jako zanimljivo u kući „Velikog brata“. Ko će se s kim sprijateljiti, smuvati, posvađati... Šest lepih devojaka dobilo je društvo.

Elmir Kuduzović
Datum rođenja: 03.09.1981.
Zanimanje: student
Obrazovanje: gimnazija
Mesto stanovanja: Tuzla
Bračno stanje: u vezi
Biografija: Elmir ima 25 i živi u Tuzli. Završio je gimnaziju, a trenutno je student menadžmenta i zaposlen u jednoj privatnoj televiziji. U vezi je već tri godine.
U Kući bi voleo da budu urbani ljudi kojima ništa nije blam da urade. Za sebe kaže da je mašina za proizvodnju zabave. Ženama je sladak, muškarcima kul, a za dede i bake kažu da bi voleli da imaju takvog unuka.

Danilo Tomić
Datum rođenja: 23.01.1978.
Zanimanje: rad u marketingu
Obrazovanje: srednja elektro-tehnička škola
Mesto stanovanja: Užice
Bračno stanje: oženjen
Biografija: Završio je srednju elektrotehničku školu i radi u agenciji za marketinške usluge. Studira sportski menadžment u Novom Sadu. Ponosi se time što je prestao da se kocka, što je osnovao svoju marketinšku agenciju bez ičije pomoći. U kuću bi poneo mobilni, da bi glasao, cigarete, zato što ih neće imati dovoljno u kući i novine, zato što bez njih ne ide u WC.

Miloš Novaković
Datum rođenja: 06.08.1978.
Zanimanje: producent
Obrazovanje: srednja građevinska škola
Mesto stanovanja: Podgorica
Bračno stanje: neoženjen
Biografija: Rođen je u Podgorici, gde i živi. Ima 28 godina. Završio je srednju građevinski školu u Podgorici, a trenutno je zaposlen kao producent. U životu je radio razne poslove, a među najzanimljivijim se istuču dilovanje deviza i posao radijskog voditelja. Uzor u životu mu je Maradona zbog njegove harizme, liderstva i iskrenosti.

Slaviša Lakić
Datum rođenja: 31.05.1978.
Zanimanje: Nezaposlen
Obrazovanje: srednja škola
Mesto stanovanja: Predor
Bračno stanje: Neoženjen
Biografija: Rođen i živi u Predoru. Ima 29 godina. Završio je Srednju školu za električara, a trenutno je nezaposlen. Ranije se bavio veleprodajom u Danskoj. Voli filmove.
Voli da imitira prijatelje, veoma je duhovit, obožava druženje. Voli da posećuje nudističke plaže i za njih kaže da su „ful gotivne“. Ima fobiju od visine. Kaže da je njegovo najveće dostignuće u životu to što je izborio dansko državljanstvo.

Stevan Zečević
Datum rođenja: 25.09.1983.
Zanimanje: konobar
Obrazovanje: srednja Tehnička škola
Mesto stanovanja: Novi Sad
Bračno stanje: neoženjen
Biografija: Rođen i živi u Novom Sadu. Ima 23 godine. Završio je srednju tehničku školu, a trenutno zanimanje mu je konobar na brodovima za krstarenje. Omiljeni sporstovi su mu košarka i NFL, ranije je igrao košarku a sada redovno posećuje teretanu. Pokušao bi da napravi karijeru u šou biznisu i iskoristio popularnost da spava sa pevačicom narodne muzike.

RTS samo preti tužbama

RTS samo preti tužbama

Iako RTS već mesecima najavljuje da je podneo tužbe protiv svih koji ne plaćaju TV pretplatu može se reći da od toga za sada nema ništa. Ako se uporedi broj neplatiša sa brojem podnetih tužbi jasno je da se radi samo o simboličnom potezu ljudi iz javnog servisa.

Skuplja slika
Odlukom Upravnog odbora RTS, odlučeno je da se TV pretplata sa 300 povisi na 350 dinara mesečno. Pretplata se inače plaća uz račun za struju.

Od oko milion domaćinstava koliko se procenjuje da ne plaća TV pretplatu, RTS je tužio tek nekoliko stotina. Za prinudnu naplatu TV pretplate u Četvrti opštinski sud u Beogradu stiglo je 230 zahteva, u Opštinski sud u Nišu 100, dok, na primer u Novom Sadu, Užicu, Subotici i drugim mestima takvih tužbi za sada nema.
Međutim, podnošenje zahteva za prinudnu naplatu nije i garancija da će se novac i naplatiti.
Prema rečima Vesne Milojević, portparola Četvrtog opštinskog suda u Beogradu svaki građanin ima pravo da uloži prigovor na ovaj predlog i tada se pokreće parnični postupak.
- Takođe, ostaje nejasno ko će se baviti ovim predlozima za izvršenje prinudne naplate TV pretplate, odnosno, da li će to biti sud na čijoj opštini živi neplatiša ili će biti određen jedan sud u koji će se slivati svi prigovori - kaže Vesna Milojević.
Sudija Prvog Opštinskog suda u Beogradu Vesna Sekulić za "Blic nedelje" tvrdi da u ovaj sud, kao ni u junu i julu, kada su obavili istraživanje, ni sada ne postoji ni jedan podneti predlog za prinudnu naplatu. Ista je situacija i u Drugom i Trećem opštinskom sudu.
Prema nekim procenama oko 20 odsto domaćinstava Vojvodine ne plaća TV pretplatu. U Opštinskom sudu u Novom Sadu ne postoji ni jedna prijava protiv neplatiša. Slična je situacija i u Subotici - nema ovakvih predloga ili tužbi protiv građana.
U centralnoj Srbiji oko 35 odsto domaćinstava ne plaća TV pretplatu. Ali na primer, u Užicu nema ni jednog podnetog predloga za izvršenje prinudne naplate.
U Opštinski sud u Nišu pre desetak dana stiglo je 100 predloga za prinudnu naplatu TV pretplate. U sudu kažu da još nije pokrenuta nijedna sudska parnica, odnosno da niko od tih neredovnih platiša nije preko suda zatražio oslobađanje od plaćanja tog duga.
Zašto su izostali masovniji zahtev za naplatom duga pokušali smo da saznamo i u RTS. U službi za pretplatu su nas uputili na Mirjanu Stefanović zaduženu za saradnju s medijima. Naša sagovornica nama je usrdno objasnila da se obratimo rukovodiocu pretplate i da joj nije jasno zašto ovakva pitanja uvek stižu na njenu adresu.
Kako god bilo očigledno je da nacionalna Televizija ne može da naplati dugovanja neplatiša. Čak i da su u RTS ažurni i da su protiv svih neplatiša podigli zahteve za prinudnu naplatu to bi izazvalo kolaps srpskog pravosuđa. Srpski sudovi ovakvi kakvi su nisu u stanju da se, u razumnom roku, izbore ni sa redovnim predmetima, a milion vanrednih zahteva RTS i milion novih parnica značilo bi slom ove institucije.
Drugo ograničenje za naplatu duga je političke prirode. Javni servis je državno preduzeće i nema te vlasti koja će pred izbore (lokalne i predsedničke) predati sudu svako peto domaćinstvo u državi. Ako bi RTS poveo postupak protiv milion domaćinstava, to znači da bi minimum dva miliona birača bilo u sporu sa aktuelnom vlašću. Ko bi u tom slučaju od tih dva miliona glasača glasao za partije na vlasti. Malo je reći niko.
Zbog prethodno navedenog logično je očekivati da će platiše i dalje plaćati, RTS kuburiti sa besparicom, a neplatiše čekati "narodnog tribuna" koji će smisliti razlog za amnestiju.
Generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić, nedavno je izjavio da javni servis Srbije mesečno prikupi oko četiri miliona evra od pretplate. Za normalno funkcionisanje ove kuće potrebno je oko šest miliona evra.