brojač poseta

понедељак, 13. август 2007.

Najbogatije Srpkinje u svetu

Danas se sa sigurnošću ne zna ko je najmoćnija Srpkinja u dijaspori, jer se u konkurenciji za tu titulu nalaze čak tri dame: Slavica Radić-Eklston, Rebeka Mekdonald i Madlena Zepter. Ima, međutim, i drugih uspešnih i bogatih naših žena, posebno poreklom iz Vojvodine kao što su Mira Pavlović, Tatjana Teja i holivudska diva Lolita Davidović.


Jedna Vojvođanska odlučila je da ulepša Republiku Srpsku i Srbiju. To je Mira Pavlović (na slici) iz Šajkaša kod Novog Sada, suvlasnica firme "Hilkrest rilestejt" iz Čikaga, i supruga Slobodana Pavlovića, sa kojim na reci Drini već deset godina podiže grad Slobomir. U ovaj grad je uloženo preko 70 miliona dolara i u njemu su podignuti Pavlović banka, Pavlović univerzitet, slobodna carinska zona, Radio Slobomir, Tržni centar i Studentski dom Slobomir.

Mira Pavlović je sa roditeljima i braćom Batom i Nikolom emigrirala iz Šajkaša početkom šezdesetih u Austriju, odakle su prebačeni u Ameriku. Bila je srednjoškolka pa se doškolovavala u Čikagu. Tu je prvi posao dobila u fabrici "Zenit" za proizvodnju radio aparata, gde je u poznala mršavog momka Slobodana Pavlovića iz sela Popovi kod Bijeljine.

U Međuvremenu Mira i Slobodan su se uzeli i osnovali firmu za trgovinu nekretnina. Na njoj su zaradili 40 zgrada i kapital koji je procenjivan na preko 400 miliona dolara.

- U gradu Slobomiru planiramo da podignemo prvi Diznilend u jugoistočnoj Evropi i četvrti na svetu! Kreativni tim, koji planira razvoj grada Slobomira napravio je projekat zabavnog parka Diznilend 11 jezera na 10 hektara. želimo da podignemo ogromni akvarijum, marine i lakune sa čarobnim brodićima i lađama, zoološki vrt sa domaćim i divljim životinjama, luna park i bazene sa toplom vodom, jer imamo licencu za korišćenje termalnih voda - kaže Mira Pavlović.

Pavlović je u čikagu upravo potpisao pismo, koje njegova kompanija Slobomira šalje upravi Diznilenda u Los Anđelos sa molbom za odobrenje licence za podizanje prvog Diznijevog grada zabave i igre na srpskoj zemlji.

A jedna delegacija porodice Pavlović će do kraja godine otići u zvaničnu posetu Diznilendu u Parizu i Diznilendu u Los Anđelosu da bi videli kako danas funkcioniše ovaj najveći zabavni park na svetu.

U Slobomiru iduće godine počinje gradnja i stambenog bloka od 6 zgrada ta prve stanare ovog grada mira i slobode, kako za nazivaju Mira i Slobodan Pavlović.

SUVLASNICA FORMULE 1

Nakon što je propustio priliku da kupi bivšu zgradu ruske ambasade u Londonu, kako javljaju izveštaji sa ostrva, Slavica i Erni Ekelston (na slici dole desno) su kupili novu kuću vrednu čak 73 miliona funti. Nova rezidencija vlasnika Formule 1, nalazi se odmah do londonske Kensingtonske palate, nekadašnje kuće princeze Dajane. Kuća Ekelstona ima pet spratova, među kojima je bal soba, a podrum je opremljen stvarima visoke tehnologije kao i sa TV i zvučnim sistemom.

Visoka Srpkinja, poznatija kao Slavica Radić je danas sigurno najbogatija Srpkinja u Evropi.

Ova Riječanka je od muža Ernija Eklstona dobila u nasledstvo 1,2 milijardu funti. Njegova kompanija "Formula One Holding" procenjena je na preko četiri milijarde funti, a veruje se da je na čelu još četrnaest raznoraznih kompanija, čija ukupna vrednost nije poznata.

Suvlasnica najveće auto trke na svetu ima i deo aerodroma Bigin Hil južno od Londona, zatim akcije na stazi Spa i vlasnik 25 odsto akcija kompanije SLEC. Muž Berni Ekslston demantuje da ima akcije i u Allsport kompaniji koja je vlasnik prava za reklame Formule 1, koja po nekim procenama vredi nekoliko stotina miliona dolara.

Sigurno je, ipak, da je Erni najveći poreski obveznik u Britaniji. Eklstonov lični porez iznosi oko dvesta miliona dolara godišnje.

Slavica Radić je ćerka lučkog radnika, bila je jedno od četvoro dece koja su imala siromašno detinjstvo.

Karijeru manekenke je počela da pravi krajem sedamdesetih kada se slikala za zagrebački "Start". Posle joj je lako bilo da postane model u galeriji manakenki čuvenog Armanija. U mondenski svet kao lepoticu sa Balkana uveo je cenjeni fotograf Čeda Komljenović iz Milana, koji je jednom prilikom poveo sa sobom u Moncu na trke automobila "Formule 1". Tu je gazda trke Berni Ekliston zamolio da je odvede u depo da vidi kako se komanduje turbo mašinama i čitavim takmičenjem. Nije ni sanjala da će se ovo nesimpatično udvaranje jednog niskog starijeg gospodina završiti brakom. Berni Ekliston joj je na venčanju poklonio prsten vredan milion dolara. Ona je njemu rodila dve ćerke.

KRALJICA GASA I STRUJE

Rebeka Mekdonald je Beograđanka, koja živi i radi u Kanadi. Njeno pravo ime je Ubavka Mitić. Ona ima poslovnu imperiju vrednu dve milijarde dolara, koju je stekla prodajući struju i gas po čitavom svetu. Treći put za redom je izabrana za poslovnu ženu godine u velikoj i bogatoj Kanadi. Danas živi sa porodicom u svojoj rezidenciji smeštenoj u elitnom delu Toronta, najvećeg grada ove zemlje.

Rebeka Mekdonald tj. Ubavka Mitić, na slici desno, je bila studentkinja medicine kada je 1974. stigla iz Beograda u Kanadu. Nije mogla da završi studije medicine pa je radila razne kancelarijske poslove prodajući, pored ostalog, filtere za vodu i to po sistemu - od vrata do vrata. Udala se za Pirsona Mekdonalda i sa njim krajem osamdesetih osnovala firmu za trgovinu gasom.

U vreme procvata posla poginuo joj je muž 1992. godine. Nastavila je sama da podiže dvoje maloletne dece. Prodala je zajedničku firmu, preselila se u Veliku Britaniju, tamo pokrenula manje poslove, a onda se 1997. vratila u Kanadu. Tada osniva "Enerdži Sejvings Inkom Fand" i zapošljava radnike koji od vrata do vrata prodaju struju i gas. Posao je tako dobro krenuo da je od dva miliona dolara zarade 1998. dogurala do 540 miliona 2003. godine, da bi danas na berzi njena firma vredela dve milijarde kanadskih dolara.


HOLIVUDSKA DIVA

Februar 2006. će izgleda biti srećan mesec za poznatu holivudsku glumicu srpskog porekla Lolitu Davidović. Naime, početkom tog meseca Lolita Davidović će sa Džonom Vojtom početi snimanje svog novog filma. Reč je o ljubavnoj priči koja nosi naslov "Septembarsko svitanje". To će posle pauze od tri godine biti prvi novi film Lolite Davidović.

Istovremeno, u Beogradu će holivudska diva Lolita Davidović da primi prvi srpski orden za svoje umetničke i patriotske zasluge:

- Odluku od dodeli ordena Vuk Stefanović Karadžić trećeg stepena za razvoj srpske kulture doneo je i potpisao Svetozar Marović, predsednik državne zajednice SCG, a ja imam čast da ovo visoko državno priznanje uručim našoj glumici Loliti Davidović. Naime, predlog za orden je dalo Ministarstvo za dijasporu Srbije, na inicijativu poštovalaca Lolite Davidović iz Beograda. Ova mlada žena je kao glumica, ali i kao vernik Srpske pravoslavne crkve u Los Anđelosu i član srpske zajednice u Kaliforniji dala veliki doprinos očuvanju i razvoju srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta u SAD - rekao nam je ministar za dijasporu dr Vojislav Vukčević.

Lolita Davidović je rođena 15. jula 1961. godine u Ontariju u Kanadi.

Njen otac Branko Davidović je Beograđanin, poreklom iz Beške kod Inđije, a majka Vunke Ljubljančanka, koja je odrasla u srpskoj tradiciji i odlično govori srpski. Za Lolitin filmski uspeh možda je najviše zaslužan njen pokojni otac, obrazovan čovek koji je sve uložio u školovanje svoje ćerke. Srbija i Beograd Branka Davidovića pamte i po otvaranju "Prosvetine" knjižare-antikvarnice u Knez Mihailovoj, gde su se u Brankovom društvu često mogli videti njegovi bliski prijatelji, Brana Petronijević i Miloš Crnjanski. Lolita Davidović je iz Kanade otišla u Čikago, a potom je put vodi u Holivud.

Svoj prvi film "Razred" Lolita je snimila 1983. godine. Prvu ozbiljniju ulogu ostvarila je u jednoj od najpopularnijih serija osamdesetih "Osvojiću Menhetn". U vreme potrage za glavnim ženskim likom u filmu "Blejz", Lolita je još uvek živela u Torontu. Kako među stotinama uspešnih glumica, među kojima su bile i Kim Bejsindžer i Melani Grifit, nikako nisu mogli da nađu dostojnu partnerku za Pola Njumena, potraga se proširila i na Kanadu.

Njen muž je reditelj filma Ronald Šelton sa kojim ima troje dece. Lilita Davidović danas spada u red glumica koje u Holivudu ne počinju snimanje novog filma bez honorara od 10 miliona dolara.

Lolita Davidović je Srbiju prvi i jedini put posetila početkom devedesetih, nakon snimanja filma "Blejz", zajedno sa ocem Brankom. Ministarstvo za dijasporu Srbije planira da pozove Lolitu Davidović u Beograd i da joj priredi nedelju njenih filmova.


SRPSKA BRIŽIT BARDO

Posle nekoliko decenija izbivanja, beogradska javnost je jesenas videla opet Bebu Lončar u Jugoslovenskoj kinoteci na proslavi filma "Ljubav i moda". Beba Lončar se, pričali su tada njeni prijatelji, vratila u svoj rodni grad da započne novi život i novu ljubav. Za ovaj deo Evrope, Beba Lončar na vespi u filmu "Ljubav i moda" je isto što i Ester Vilijams u "Balu na vodi". Početkom šezdesetih se licitiralo ko je više puta gledao ovo prvo beogradsko, urbano celuloidno ostvarenje iz kojeg je ostala i jedna nezaboravna pesma. Ovih dana kada se Beba Lončar posle skoro četiri decenije vratila u svoj Beograd, u koju god kafanu ode, posle izvesnog vremena orkestar počinje da svira, a prisutni pevaju: "Devojko mala, pesmo moga grada..."

Beba Lončar je jedina naša glumica koja je napravila pravu internacionalnu karijeru. Reditelj Džek Kardif je tragajući za heroinom svojih "Dugih brodova" u očima ove dvadesetogodišnje lepotice sivozelenih očiju prepoznao slovensku putenost. Potpisala je posle toga ugovor sa Kolumbijom koji je predviđao snimanje najmanje dva filma godišnje.

Beba Lončar se rodila u Beogradu kao Desanka u građanskoj porodici. Rasla je blizu legendarnog Taša. Još u šestoj godini poželela je da bude glumica. Njena lepota je bila orginalna i zato zapažena. Igrala je balet i stekla gracioznost, ali joj je lep glas doneo posao najavljivačice dečijeg programa na Radio Beogradu.

Slučaj je hteo da poznih pedesetih godina, reditelj Dimitrije Stančulović, koji je snimao dokumentarni film "čovek sa vagom" vidi malu Desanku Lončar. Za svoje prvo statiranje na filmu dobila je honorar od hiljadu dinara. Posle toga je, kad je napunila petnaest godina otkrio reditelj Krešo Golik i ubacio u film "Deveti krug" sa kojim je otišla u Kan. Beba Lončar je ozbiljnu međunarodnu karijeru počela sa Luj de Finom u filmu "Rogonja". Potom su usledili "Izvinite, vodimo ljubav", Pjera Klementija i "Kazanova 70" sa Marčelom Mastrojanijem. Snimala je sa Burvilom, Vitoriom Gasmanom i Pjetrom Đermanijem u seriji "Gospođe i gospodo".

Nije volela Ameriku i Holivud, koji se tek rađao, pa se nastanila u Rimu, večnom filmskom gradu šezdesetih i ranih sedamdesetih godina. Italijani su je zvali Bela Bambola.

BELI ANĐEO EMIGRACIJE

Vera Gajić, gospođa u najboljim godinama je dana najbogatija Srpkinje u Americi. Naslednica kapitala od 200 miliona, koji joj je ostavio njen pokojni muža Petar Gajić, fabrikant vasionskom opremom, je nedavno dobila zlatnu medalju i titulu prve dame Palm Springsa. Naš narod Veru Gajić zbog njene humanosti I lepote naziva Beli Anđeo emigracije.

Rođena je u Nišu, ali se kao student preselila u Beograd, odakle je emigriral, prvo u Nemačku, a potom u SAD šezdesetih godina. U Njujorku se udala za Petra Gajića, koji je bio prijatelj američkih političara. Kao žena bogataša sakupljala je umetnine visoke vrednosti, koje I danas drži u svojoj kući u Palm Springsu. Samo njena kuća, koju je kupila od Frenka Sinatre, sa umetninama, stilskim nameštajem i porcelanom vredi dvadesetak miliona. Tu kuću su Amerikanci zbog njene vrednosti nazvali "Versaj u pustinji" i osigurali ga na 20 miliona dolara.


VLASNICA DINASTIJE ZEPTER

Malo Srba zna da su Madlen i Milan Janković jedan od najuspešnijih i najbogatijih Srba na planeti. Malo Srba zna da su Madlen i Milan Janković, vlasnici kompanije "Zepter internacional", koja ima svoje filijale u pedeset zemalja sveta. Vrednost ove kompanije i uloga porodice Janković se procenjuje na preko 6 milijardi evra.

Zepter je ime za kraljevsko žezlo, i Milan i Madlen Janković su krajem devedesetih odlučili da ga koriste kao svoje prezime da bi ih svetski poslovni krugovi bolje razumevali i prihvatali. Tako su Jankovići postali Filip i Madlen Zepter.

Madlena Janković - Zepter potiče iz porodice Horvat. Njen deda je bio službenik železnice Austro-Ugarske, a otac u Gracu diplomac Politehničke akademije i inžinjer, graditelj francuskih pruga po Africi. Za sebe Madlena kaže da je Srpkinja, čiji je otac Slovenac.

Rođena je 1947. u Beogradu, kod crkve Svetog Marka, gde je i krštena kao pravoslavka i gde je njena majka Divna Ilić imala krojački salon. U tom salonu Madlena je učila lekcije o lepotim gracioznosti, ali i upoznavala znamenite Beograđane, među kojima je najzabavnija bila glumica Ljubinka Bobić.

Njena majka je bila poslovna žena, jedno vreme i direktor "Organizacije konfekcije", što je otvorilo Madleni prozor u biznis. Studirala je književnost, mada je uvek bila bliža umetnosti i estetici. Kada je sa suprugom Milanom 1980. godine otišla u Austriju, Madlena Janković je kao profesor književnosti radila je u "Crvenom signalu", a potom u RU "Novi Beograd", koji je i poslao na rad u Beč.

Zepteri danas u otadžbinskim zemljama banku, osiguranje i još imaju desetak firmi, poslovnu zgradu u ulici Kralja Petra u Beogradu, koja je nagrađena kao arhitektonsko delo i koju su pretvorili u hram umetnosti. Tu se nalaze Kreativni studio Zepter, zatim izdavačka kuća Zepter, salon estetskih proizova Zepter. Preko Fonda Madlena Zepter pomažu mlade srpske intelektualce, talentovane omladince i ljude, posebno decu u nevolji. Sa 150 stipendista rukovodioci ovog Fonda svakog meseca održavaju redovne sastanke da bi dogovarali njihove aktivnosti.

Gospođa Zepter je aktivan kulturni radnik. Beogradska javnost je ove godine videla u Galeriji Zepter u vreme izložbe "Starom nakitu darujemo svetlost". Gospođa Zepter je mecena književne nagrade "žensko pero" u SCG, ali i nagrade Zepter u Francuskoj. Beograđani su Madlenu, Filipa i njihovu ćerkicu Emu Zepter mogli poslednji put da susretnu na promociji nove srpske opere i teatra Madlenijanum u Zemunu, u koji je porodica Zepter uložila 12 miliona evra. U ovoj prvom privatnom pozorištu na Balkanu porodica Zepter je već prikazala dve sjajne predstave, operu "Hofmanove priče", kao i dramu "Don Kihot".


SRPKINJA GRADI KENIJU

Kada putnik namernik svrati u Najrobi može se iznenaditi kada u trgovačkom delu kenijske prestonice vidi napis Soko centar. Asocijacija na naše sokolove biće i prirodna i sasvim opravdana, jer je vlasnica tog tržnog centra jedna mlada Srpkinja iz Kikinde. To je Tatjana Teja, danas poznati biznismen u Keniji i jedan od uglednijih hotelijera i građevinara. Kompanija koju danas vode Tatjana i njen suprug Kerim Teja se bavi izgradnjom stambenih i poslovnih prostora za izdavanje, prodaju ili vođenje. Jedno vreme bila je to prva kompanija te vrste na kenijskom prostoru.

Ova Srpkinja, koja je nedavno učestvovala na beogradskoj manifestaciji Lideri srpske dijaspore, sa suprugom vlasnik je hotela Heron Kourt, zatim Blakrose apartmana i čitavih kvartova u Najrobiju.

Tatjana je rođena u Kikindi 16. septembra 1964. godine. Roditelji su Desa, bivša učiteljica i Stevan Mirkov, nekadašnji direktor osnovne škole "Petar Kočić". Odrasla je uz brata Zorana u malom mestu Nakovu, na samoj rumunskoj granici, koje ima 3.000 žitelja. I danas se rado seća svog detinjstva:

- Mi smo među prvima u selu kupili televizor, pa se naša kuća ubrzo pretvorala u bioskopsku salu. Komšije i prijatelji su dolazili da gledaju tada popularnog Čkalju i Miju. U selu su postojala samo dva automobila, pa smo mi deca mogli slobodno da vozimo rolšue sredinom puta, bez veće opasnosti.

Bezbrižno detinjstvo od 1977. godine kada se porodica Mirkov seli u Kikindu, gde Tatjanin brat polazi u srednju školu, zamenila je školskim obavezama. Bila je i uspešan sportista, igrala košarku, plivala i vozila bicikl. Kao đak generacije četvrtu godinu srednje škole provela je u norveškom gradu Narviku koji je bio zbratimljen sa Kikindom. Taj put je, čini se danas, bio je presudan za Tatjaninu budućnost, jer je otišla u Englesku na usavršavanje jezika. U je postala asistent generalnog direktora jednog hotela i kasnije odnosno vlasnika kompanije. Bila je to za mladu Kikinđanku prva velika škola biznisa.

Na poslu je Tatjana Mirkov i upoznala svog supruga Karima Teja i oni su se venčali 1990. godine u Londonu. Otvorili su kafe bar The Espresso na Pikadiliju 1993. godine. Plan je bio da otvore još nekoliko ovih barova, ali zbog smrtnog slučaja u porodici Teja, Tatjana i Karim napuštaju svoj poslovni projekat u Londonu i odlaze u Keniju. U Najrobiju, koji ima 2,3 miliona stanovnika mlada Srpkinja je danas poznata poslovna žena.

SRPSKA VENERA

Sa dimenzijama koje odgovaraju idealnog ženskoj figuri, koju je pre dve hiljade godina utvrdio rimski arhitekta Vitruvilus, mlada Jovanka Šopalović je u Francuskoj 2005. godine proglašena za lepoticu dana. A već u proleće 2006. godine će za sat snimanja donjeg rublja uzimala je 3.000 evra.

Njene dimenzije su: visina 177 cm, struk 60 cm, kukovi 90 cm i obim grudi 85 cm. Teška je samo 50 kilograma. A ima i francusku nogu, jer nosi cipele broj 36 kao Pepeljuga.

Jovanka Šopalović je rođena u Insbruku, Austrija u porodici gastarbajtera. Otac je bio sudski tumač za nemački iz Beograda, a majka iz Prijedora. U Pariz je došla kao student modnog dizajna i osvojila prvu nagradu u dizajniranju veša i diplomu. Kada je među dve hiljade kandidatkinja izabrana naredne godine za manekena kozmetičke firme "Lankom" Jovanka šopalović je izabrala profesiju manekenke, a ne dizajnera.

Visoka i vitka privukla je pažnju i najpoznatije modne kuće za žensko rublje "Obad", koji su je uzeli za zaštitni znak kompanije. Posle toga otvorena su joj sva vrata svetskih firmi kao što su "Dior", "Kartije" i "Le Burže". Sredinom devedesetih Jovanka šopalović je kao prvo lice, tačnije telo Evrope i sveta zarađivala 10.000 dolara po modnoj reviji. Mnogo više od novca donelo joj je priznanje da bude i simbol francukse avio kompanije "Er Frans".

Jovankini spotovi se neprestano vrte na televizijskim kanalima "Franse 2" i "Kanal plus" u Parizu. Holivudski agenti je zbog njene lepote i talenta nisu ostavili na miru. Jovanka Šopalović, mada mašta da igra u "Putujućem pozorištu Šopalović", ima dve uloge u filmovima "Teorija zavere" i "Džet-set". Bila je partnerka slavnim glumcima Džuliji Roberts i Melu Gibsonu.

Нема коментара: