brojač poseta

четвртак, 30. август 2007.

Madona usvaja još jedno dete

Madona je dobila sudsku dozvolu za usvajanje još jednog deteta iz Malavija...

MAMA Madona je dobila sudsku dozvolu za usvajanje još jednog deteta iz Malavija. Posle malog dečaka Dejvida, pop kraljica će postati nova mama trinaestomesečnoj devojčici Mersi, koja će u Madoninoj porodici biti četvrto dete. Ona je odlučila da ne dovodi bebu u London dok sve ne bude zakonski završeno, kako bi izbegla skandale koji su pratili njeno prvo usvajanje.

Popularni digitalni fotoaparati

Potražnja za digitalnim fotoaparatima u prvih šest meseci 2007. godine duplo veća od svih predviđanja...

PIKSELI Kompanija IDC objavila je informaciju da je potražnja za digitalnim fotoaparatima u prvih šest meseci 2007. godine duplo veća od svih predviđanja. Stručnjaci su pretpostavili da će povećanje prodaje u ovoj godini biti veće za 7,5 odsto, međutim, prodaja je samo do juna skočila za neverovatnih 15 odsto. Razlog za skok je u zameni starijih modela novim, koji su daleko jeftiniji, tehnički napredniji i manji po dimenzijama.

Nokija konkuriše Eplu

Nokija je juče predstavila četiri nova modela mobilnih telefona...

IGRARIJE - Nokija je juče predstavila četiri nova modela mobilnih telefona, specijalno napravljenih za zabavu, otvorivši i novu onlajn prodavnicu na kojoj ćete moći da nađete „svu muziku i sve igre ovog sveta". Finci ustvari žele da budu konkurentniji svom američkom rivalu, Eplu (Apple), pa su javnosti prikazali modele „N81", „N95", „5310 XpressMusic" i „5610 XpressMusic".
Cene modela, koji bi na tržištu trebalo da se nađu krajem ove godine, biće u rasponu od 225 do 560 evra, s tim što na taj iznos morate dodati i porez. U Nokiji su naročito ponosni na model „N81", za koji navode da je reč o „multimedijalnom kompjuteru napravljenom da nađete, kupite ili puštate muziku i igrice iz nove onlajn prodavnice, tako da se osećate kao da u džepu nosite pokretnu zabavu".

Međunarodni dan nestalih

Međunarodni dan nestalih
Međunarodni dan nestalih
Međunarodni crveni krst kritikovao je međunarodnu zajednicu povodom Međunarodnog dana nestalih lica, 30. avgusta, što ne čini dovoljno da se pronađu na stotine hiljada ljudi koji su nestali u sukobima širom sveta, ili su tajno pritvoreni i pogubljeni.

Crveni krst je objavio izveštaj u kojem se govori o "prikrivenoj tragediji" i u kojem se navode lična svedočenja rođaka i prijatelja o osećanjima kroz koja prolaze ožalošćene porodice.

Crveni krst je apelovao na sve koji su pritvorili i još uvek pritvaraju civile da njihovim porodicama prenesu informacije o njihovom zdravstvenom stanju i prebivalištu.

Međunarodni crveni krst procenjuje da se samo u Iraku ne zna sudbina preko milion ljudi, a da se od vremena ratova na Balkanu devedesetih godina više od trinaest hiljada ljudi vode kao nestali.

DRAMATIČNO

Nosila sam dvojajčane blizance. Gubitak jedne bebe mi je teško pao. I dalje nisam spokojna jer me čeka genetički test, koji će utvrditi da li je druga beba zdrava

Atraktivna folk pevačica Sanja Stojanović odlučila je da stane na ludi kamen. Iako ima samo 20 godina, jedna od kandidatkinja za ovogodišnji izbor "Zvezda Granda" rešila je da ozakoni svoju vezu sa dečkom Goranom, a na odluku da požuri sa brakom uticala je nedavna tragedija koja je snašla ovu mladu devojku. U intervjuu za Press, Sanja otkriva da je vrlo brzo posle saznanja da je trudna i da nosi dvojajčane blizance otkrila da je jednu bebu izgubila, a da će za drugu morati da se bori:

- Udaću se krajem septembra, to je sigurno i dogovoreno između mene i Gorana. Vest da sam trudna samo je ubrzala našu odluku da se venčamo, inače smo to ionako planirali. Nažalost, za trudnoću sam saznala na najgori mogući način, a to je kada sam prokrvarila usred nastupa u Vranju. Odveli su me u bolnicu, gde mi je lekar rekao da sam nosila dvojajčane blizance i da sam jedno od njih, devojčicu, izgubila. Sada neprestano ležim da ne bih reskirala da izgubim i drugo dete. Rekli su mi da je sin. Ušla sam u treći mesec, a kažu da je on najkritičniji.

Da li planiraš da napraviš veliku svadbu i pozoveš kolege i koleginice s kojima si se donedavno nadmetala u "Zvezdama Granda"?

- Ako budem morala i dalje ovako da održavam trudnoću, onda ću se samo venčati sa Goranom u najužem krugu porodice i prijatelja. Učiniću to makar i u ležećem položaju. Ali, ako budem smela da ustajem, napravićemo pravu svadbu sa svim mojim "zvezdama Granda".

Na prilično neobičan način prva si se proslavila od svih kandidata ovogodišnjeg izbora? (Sanjin bivši dečko pustio je u promet "film" sniman mobilnim telefonom na kome se vidi kako vode ljubav - nap. ur.)

- I moj dečko i moja porodica jako dobro smo se nosili sa tim i nismo dozvolili da nam ti snimci pokvare idilu. Ipak, moram da priznam da još nisam spokojna. Sada me čekaju mnogo važnije stvari u životu. Čeka me genetički test, koji moram da uradim da vidim da li je sa drugom bebom sve u redu. Želim da rodim dete iz prave ljubavi.

Kako reaguješ na priče da su vlasnici "Granda" navodno besni zbog tvoje trudnoće?

- Te priče nisu uopšte istinite. Srećna sam jer imam podršku od svih, naročito od Saše Popovića i Lepe Brene, koja je još jednom pokazala da je prvo majka, pa poslovna žena. Rekla mi je da dete treba da mi je najvažnije i da mislim sada samo o tome. Za karijeru će biti vremena. I Brena je postala majka, pa joj to ne smeta da radi i dan-danas.

RAT ZA SVE PARE

Američkoj vojsci za okupaciju Iraka treba tri milijarde dolara nedeljno, Pentagon ubeđen da će Kongres odobriti još 50 milijardi

Cena američke okupacije Iraka dostići će šokantne tri milijarde dolara nedeljno, ukoliko Kongres odobri novi zahtev predsednika SAD Džordža Buša, koji je pre dva dana tražio dodatnih 50 milijardi dolara za ovu godinu. Američka vojska već koristi 460 milijardi dolara, koliko iznosi vojni budžet za 2007, ali i dodatnih 147 milijardi koje se nalaze u posebnim fondovima za ratovanje u Iraku i Avganistanu.

Američki mediji spekulišu da će antiratno raspoložene Demokrate, koje u Kongresu imaju tanku većinu, teško uspeti da se odupru novom pritisku Bele kuće. Ono što se sigurno zna jeste da će odluka pasti posle izveštaja koji će komandant američkih snaga u Iraku, general Dejvid Patreas, i ambasador u Bagdadu Rajan Kruker podneti sredinom meseca o trenutnoj situaciji u toj državi i efektima Bušove aktuelne ofanzive protiv pobunjenika.

SAD: Za haos kriva vlada Iraka?!

U nacrtu izveštaja pripremljenog za američki Kongres stoji da su vlasti Iraka ispunile samo tri od 18 ciljeva koje im je Vašington postavio kao uslove za politički i bezbednosni napredak. Do takve konstatacije došlo je posebno telo koje je formirao Kongres, a ona je u potpunoj suprotnosti sa procenom Bele kuće da je u Iraku ispunjeno osam ključnih ciljeva.

U nacrtu izveštaja kaže se da je u proteklih nekoliko meseci smanjen broj napada na američke vojnike, ali je broj napada na iračke civile ostao nepromenjen. Podseća se da je letos izvedeno nekoliko samoubilačkih bombaških udara čije su posledice bile najveće za protekle četiri godine rata, i da je u njima ubijeno na stotine ljudi. Rasprava o izveštaju, koji "Vašington post" opisuje kao "upadljivo negativan", trebalo bi da se održi do 15. septembra.

Analitičari procenjuju da je najava novih izdataka za rat pokazatelj samouverenosti Bušove administracije, koja, prema njihovom mišljenju, sigurno ne bi tražila dodatne pare da zna da postoje šanse da ih ne dobije. Republikanci tvrde da operacije protiv "pobunjenika" dobro napreduju i da je upravo u ovom trenutku potrebno podržati vojsku.

Zvaničnici Bušove administracije tvrde da će najveći deo dodatnih para otići na "svežih" 26.000 vojnika, koji su poslati u Irak zarad "odlučujuće" ofanzive protiv sunitskih pobunjenika i šiitskih milicija. Vlada kaže da troškovi za dodatne trupe nisu uračunati kada je pravljen budžet, i dodaju da ni Pentagon nije imao pravu predstavu o tome koliko dugo će se te trupe zadržati u Iraku.

Zahtev za novih 50 milijardi, takođe, podgrejao je spekulacije da se Bela kuća više nimalo ne plaši moguće kontrakcije Demokrata, te da će se broj od 160.000 vojnika, koliko ih se trenutno nalazi u Iraku, zadržati i u prvih nekoliko meseci naredne godine, odnosno da trenutno ne postoje nikakve šanse za američko povlačenje, koje su najavljivali mediji. S druge strane, iz tabora Demokratske stranke stižu tvrdnje da su se njihovi kongresmeni naoštrili za tešku raspravu o smislu daljeg angažovanja vojske u Iraku.

Zvaničnici Pentagona ubeđeni su da neće biti potresa na unutrašnjopolitičkoj sceni, odnosno, ono što je njima najbitnije - da će dobiti pare za rat. Oni su, onako usput, saopštili da su troškovi za rat u Iraku dostigli 330 milijardi dolara, a za Avganistan 78 milijardi.

VELNES NA SRPSKI NAČIN

Sve popularniji velnes i spa centri u Srbiji još su u začetku i često ne ispunjavaju sve uslove

Velnes i spa centri koji su godinama popularni u svetu u Srbiji još prave prve korake, jer je modernizacija banja i lečilišta u savremene centre za održavanje lepote i zdravlja kod nas tek u povoju.

Iako kod nas postoji 36 banja, kao i pet klimatskih mesta sa zdravim vazduhom, kao što su Divčibare, Ivanjica, Rudnik, Zlatar i Zlatibor, u ovoj vrsti turizma iskorišćeno je svega desetak odsto kapaciteta. U Srbiji ima 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda, što znači da bi kod nas moglo da postoji čak 360 banja, ali prema rečima Gorane Isailović, profesora na Višoj medicinskoj školi i koautora knjige "Vodič kroz velnes", mi ne umemo da iskoristimo svoje potencijale.

Ona objašnjava šta podrazumeva pravi velnes centar i koje su najčešće greške koje se prave u našoj zemlji.

- Prema uvrženom mišljenju, odlazak u banje donedavno je bio rezervisan samo za starije ili bolesne. Međutim, savremeni način života i modernizacija banja dovela je do toga da su one postale velnes centri u kojima sve češće borave mladi koji žele da sačuvaju svoje zdravlje - objašnjava Isailovićeva.

Poseban značaj popularizaciji velnesa kod nas ima i sve veći broj takozvanih "gradskih banja". Patrola studenata Više medicinske škole u Beogradu obišla je neke od njih kako bi videla u kom se stanju nalaze.

- Nažalost, jedno od zapažanja jeste da su centri često usmerani na korisnike koji imaju dublji džep ili da nema mogućnosti korišćenja pojedinačnih ponuda, a primetan je i nedostatak prostora ili osoblje koje nije primereno obučeno. Takođe, na nekim mestima restorani se nalaze neposredno uz velnes zonu. Tako se na meniju može naći, na primer, slanina, iako se to nikako ne uklapa u koncept zdrave ishrane. Pored toga, u ovim centrima programski i prostorni sadržaji često su nedovoljno odvojeni za zdrave i bolesne osobe. Nedostaje ili je loš izbor muzikoterapije ili ostalih sadržaja, poput masaža i tretmana za negu - objašnjava naša sagovornica.

Modernizacija banja iz lečilišta u velnes i spa centre učinila je da su one ipak znatno popravile imidž.

- Potrebno je staromodan imidž zameniti mladim, potencirati na aktivnijim tržištima i tretirati banjske posetioce više kao goste, a manje kao pacijente - kaže Gordana Isailović.

SRPSKI HOLIVUD

U zgradi Muzeja Ponišavlja u Pirotu snimljeni brojni filmovi, poput "Zone Zamfirove", "Ivkove slave" i "Boja na Kosovu"

Zgrada pirotskog Muzeja Ponišavlja, jedna od najstarijih u Srbiji, zbog verno očuvanog izgleda iz prve polovine 19. veka već godinama privlači veliku pažnju srpskih filmadžija. U ovom prelepom zdanju snimani su filmovi "Zona Zamfirova", "Ivkova slava", "Vuk Karadžić", "Dorotej" i "Boj na Kosovu", kao i veliki broj dokumentarnih emisija, pa je tako ovaj deo Pirota dobio nadimak Srpski Holivud.

Kuću u kojoj se danas nalazi muzej izgradio je poznati pirotski trgovac Rista Jovanović, u narodu poznat kao Mali Rista, daleke 1848. godine. Od tada se za ovo zdanje vezuju mnoge anegdote, ali i tajne o kojima za Press govori Ristina čukununuka Milica Stojadinović-Stojanović (56), koja živi i radi u Nišu.

- Mali Rista poreklom je iz sela Zavoj, a u Pirotu je bio sluga kod jednog Turčina, koji mu je, videvši da je reč o bistrom, vrednom i poštenom mladiću, pomogao da počne samostalno da trguje. Trgovao je kožama i maslom, često je putovao za Carigrad, pa se veoma brzo obogatio i stekao, za ono vreme, ogromno bogatstvo - kaže Milica.

Mali Rista je tada rešio da u tijabarskom delu grada sagradi kuću kakvu u to vreme ovaj kraj, ali ni dobar deo Srbije, nije video.

Opština kupila kuću od naslednika

Kuću su naslednici Malog Riste po muškoj liniji, kojima je bila i namenjena, prodali pedesetih godina prošlog veka opštini Pirot za tadašnjih 600.000 dinara.

Kasnije je kuća rekonstruisana i pretvorena u jedan od najlepših muzeja u Srbiji, ali je sačuvan njen autentični izgled.

- Rista je sagradio prvu kuću sa prizemljem i spratom u celoj južnoj Srbiji. Verovatno zbog činjenice da je bio opterećen svojim niskim rastom, ali i zbog toga što nije voleo Turke, Rista je tavanicu u prizemlju kuće, gde se sastajao sa trgovcima koji su bili uglavnom Turci, napravio toliko nisko da su mu se svi oni praktično ulazeći u kuću zapravo klanjali - govori čukununuka ovog dovitljivog trgovca.

Ona dodaje da celo ovo zdanje, osim nesporne lepote, sadrži i mnoge elemente mistike.

- Kao mala, slušala sam priče od starijih da ova kuća krije mnoge tajne kanale i prolaze, nalik lagumima u tvrđavama. Sećam se priča kako je kroz jedan od tih tajnih prolaza moj otac bežao pred okupatorima u Drugom svetskom ratu - kaže Milica.

Jedan od potomaka Malog Riste po muškoj liniji, Aleksandar Ćirlić (23), koji od rođenja živi u Varšavi, kaže za Press da je oduševljen kućom koju je sagradio njegov daleki predak.

- O ovoj kući slušao sam puno od svog oca, koji je o ovom narodu, mentalitetu Piroćanaca i o vremenu kada je Pirot bio varoš pričao sve najbolje. Za njega je ova kuća bila centar sveta, a sada vidim i zašto je to tako. I u Poljskoj sam viđao slične objekte, ali ovakvu lepotu zaista nisam imao prilike da vidim - kaže Aleksandar, koji je prvi put posetio rodno mesto svog oca.

ZDRAVLJE ILI SLOBODA?

Hiljade Engleza koji su kažnjeni zbog nepoštovanja zabrane pušenja pitaju se kako to isto javno mogu da rade članovi "Stonsa" Kit Ričards i Roni Vud, i traže pare nazad

Posle Škotske i Velsa, zabrana pušenja u svim zatvorenim objektima stupila je na snagu 1. jula i u Engleskoj. U medijima i štampi, međutim, nema nijednog izveštaja o tome kako su Englezi prihvatili novo ograničenje, a nisu pomenuti ni mnogobrojni, doduše, mali protesti, koji su zbog toga izbili u manjim mestima. Jedino je objavljeno saopštenje da je tokom jula prodaja cigareta opala za sedam odsto.

Trgovci cigaretama, međutim, tvrde da je pad prodaje normalan za ovo doba godine, kada mnogi Englezi odlaze u inostranstvo, odakle donose "štekove" cigareta, koje su preko granice neuporedivo jeftinije.

Masovno zatvaranje pabova

U Republici Irskoj, koja je pre Britanije uvela zabranu pušenja, do sada je zatvoreno 1.200 pabova, jer više nema gostiju. U Škotskoj su zatvorena najmanje 34 bingo-kluba. U Londonu su se tokom letnjih meseci mogli videti ljudi kako u velikom broju stoje na ulicama, ispred pabova, puše i piju, dok unutra nije bilo nikoga.

Mnogi pabovi postavili su na ulici ispred lokala korpe sa kišobranima, kako bi gosti mogli da uživaju u cigaretama i kada pada kiša. Korpe prepune novih kišobrana nalaze se pored izlaznih vrata i na njima piše "samo za goste pušače". Problem je, međutim, nastao jer je povećana buka na ulici, pa okolni stanari redovno zovu policiju da umiri goste - ulične pušače.

Još nisu objavljeni ni podaci o broju naplaćenih kazni za pušenje u prostorima u kojima je to zabranjeno, ali su mnogi primetili da se zakon selektivno primenjuje. Tako su tokom julskog koncerta "Rolingstonsa" u londonskoj areni "O2" članovi grupe Kit Ričards i Roni Vud javno pušili, iako to u sali nije bilo dozvoljeno. Njih dvojica, međutim, nisu kažnjeni, iako su prekršili zakon, a vlasnici arene dobili su samo "ukor". U celoj priči najbitnije je da je tako napravljen presedan, koji bi mogle da iskoriste hiljade ljudi koji su kažnjeni zbog kršenja zabrane i koji sada, prema anglosaksonskom pravu, mogu da zatraže sudsku zaštitu.

Tokom avgusta u unutrašnjosti Engleske bilo je nekoliko uličnih demonstracija, ali ni o jednom od tih protesta nije bilo nijedne vesti u novinama ili elektronskim medijima. Naslovne strane štampe rezervisane su, s druge strane, za sve one koji protestuju zbog klimatskih promena, jer je to na liniji zvanične politike vlade Gordona Brauna. Tako su, na primer, novine zabeležile da su održani klimatski protesti ispred vojnog aerodroma "Bigin hil" u južnom Londonu, iako je bilo prisutno samo petoro demonstranata?!

Na uličnom protestu u gradu Glastonbariju učestvovalo je oko 200 ljudi, a među njima je bilo i mnogo onih koji ne puše. Suština protesta je u uplitanju britanske vlade u, kako su tvrdili demonstranti, privatni život građana. Oni kažu da je zabrana pušenja pre svega "udarac na slobodu izbora" i pitaju se "šta je sledeće na redu". Njihov predlog je da svaka kafana, kafić ili restoran sami mogu da odluče da li dozvoljavaju pušenje ili ne.

Aj' naplati kaznu komšiji

Problem je iskrsao i sa naplatom kazni. Taj posao je u nadležnosti opština koje su formirale "pušačku policiju", i to od opštinskih službenika. U velikim gradovima kao što je London, gde niko nikoga i ne poznaje, to nekako i može da funkcioniše, ali u unutrašnjosti Engleske naplata kazni ide veoma teško.

U malim sredinama ljudi se međusobno dobro poznaju i ustručavaju se da naplate kaznu komšijama. Kazna za onoga ko puši ili čak samo i pokuša da zapali cigaretu je 75 evra, a za vlasnike paba, restorana ili preduzeće i do 3.000 evra.

Dvojica mladih di-džejeva Kris i Pol kažu da je apsurdno da ne smeju da zapale cigaretu u svom starom kombiju, u kojem prevoze opremu, pošto je to vozilo okarakterisano kao njihov "radni prostor". Da puše u kabini dok voze ne smeju više ni vozači kamiona, ali ni kada ne voze, jer je to njihovo radno mesto. Kris i Pol kažu da im je najteže to što svoje disko večeri moraju da organizuju u praznim pabovima, jer su svi njihovi potencijalni gosti na ulici, gde pušenje nije zabranjeno.

KEŠ JE ZAKON

Građanima Srbije koji u inostranstvu koriste platne kartice banke naplaćuju proviziju od 1,5 do 3 odsto!

Građani Srbije koji putuju u inostranstvo uštedeće dosta para i živaca ako u novčaniku imaju keš umesto platne kartice. Naime, iako za plaćanje karticom u inostranstvu po pravilu ne bi trebalo da postoji provizija, pojedine banke naplaćuju naknadu od 1,5 odsto kada se novac vuče sa dinarskog računa!

Takođe, svako podizanje novca sa bankomata ili šaltera banke dodatno košta klijenta jer mu banka uzima do tri odsto od podignute sume! Banke imaju i takozvane limite za trošenje, pa ako klijent želi, na primer, da kupi odelo koje po ceni prevazilazi taj limit i ima dovoljno para na računu, za odobrenje transakcije najpre mora da zamoli svoju banku!

Jasna Braunović-Uzelac iz Unikredit banke naglašava da se njihovim klijentima ne naplaćuje provizija za plaćanje karticom u inostranstvu, ali da je bolje da koriste bankomat ukoliko žele da podignu keš.

- Pošto svrha kartica i jeste da se one koriste za plaćanje, Unikredit, kao i skoro sve banke, za takvu transakciju ne naplaćuju proviziju. Međutim, kod podizanja gotovog novca na bankomatima ili šalterima naplaćuje se provizija koja zavisi od banke čiji ste klijent.

„Strane banke“

Većina banaka u Srbiji svoje ekspoziture i bankomate u inostranstvu posmatraju kao „stranu banku“ i naplaćuje proviziju prilikom podizanja novca. Izuzetak su dve banke. Naime, Hipo-Alpe-Adria banka svojim klijentima koji podižu novac sa bankomata te banke u Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Federaciji BiH i Crnoj Gori ne naplaćuje ni dinara! Erste banka ima sličnu pogodnost za klijente koji za podizanje novca koriste debitnu karticu i, kako tvrde u toj banci, korišćenje bankomata te banke bilo gde u svetu klijenta ne košta baš ništa.

Tako Unikredit banka za podizanje novca na bankomatima u inostranstvu naplaćuje jedan odsto ako koristite debitnu karticu i dva odsto od sume koja se podiže kada koristite kreditnu karticu. Podizanje novca na šalteru inostranih banaka je nešto skuplje i iznosi minimum tri evra, odnosno tri posto od podignute sume - naglašava Uzelac.

Kartice koje klijenti Hipo-Alpe-Adria banke mogu koristiti u inostranstvu uvek su vezane za dinarski račun, što je banci dalo mogućnost da za svako plaćanje u inostranstvu uzme 1,5 odsto provizije, koja predstavlja troškove „konverzije dinara u evre“.

- Klijenti naše banke u inostranstvu mogu koristiti „viza“ kartice, a ono što tamo plate u evrima, ovde se obračunava u dinarima. Pri tom se koristi „viza“ kursna lista, a za troškove promene novca u devize kojima se plaća kupovina banka uzima proviziju od 1,5 odsto - napominju u Hipo-Alpe-Adria banci.

Klijenti banke Inteza za plaćanje u inostranstvu mogu koristiti više različitih kartica bez provizije, dok im se za podizanje novca na bankomatima, odnosno šalterima banaka u zavisnosti od kartice naplaćuje naknada od dva do tri odsto od podignute sume.

- Svaki klijent koji boravi u inostranstvu ima određeni dnevni limit za potrošnju, odnosno podizanje novca, koji iznosi 500 evra. Inače, takve limite ima svaka banka kako bi se klijenti zaštitili u slučaju krađe kartice.

Zato klijent koji želi da potroši ili podigne više novca od propisanog limita, to mora da najavi banci kako bi mu omogućili takvu transakciju - naglašavaju u Intezi.

PREŽIVELA POD VALJKOM

Sonja Vučković (38) iz Kočana uspešno se oporavlja od povreda koje je zadobila kada ju je u Doljevcu udario valjak za asfaltiranje. U prvom trenutku nisam osetila bol od povrede, već jedino kako me peče vreo asfalt

Sonja Vučković (38) iz Kočana, koju je u utorak udario valjak u glavnoj ulici u Doljevcu, uspešno se oporavlja na Klinici za ortopediju Kliničkog centra u Nišu.

Sonju je, dok je prelazila ulicu gurajući bicikl, oborio valjak "Preduzeća za puteve", koje radi rekonstrukciju regionalnog puta Niš-Leskovac, čiji jedan deo prolazi kroz Doljevac. Na sreću, valjak za asfaltiranje je samo delimično zakačio Sonju, pa je na kraju završila sa prelomom noge, izbegavši sigurnu smrt!

U razgovoru za Press Sonja kaže da se sve desilo jako brzo i da nije bila ni svesna šta ju je snašlo.

- Išla sam iz prodavnice kući gurajući bicikl. Htela sam da pređem ulicu iza valjka. U tom trenutku na ulici su bile dve ovakve građevinske mašine. Jedan valjak sa gumenim točkovima počeo je da zaobilazi drugi, krećući se unazad. Ja sam nastavila da prelazim ulicu, misleći da me je video i da će ukočiti. Međutim, odjednom sam se našla pod njim!

U prvom trenutku nisam osetila bol od povrede, već jedino kako me peče vreo asfalt. Čula sam povike ljudi, a vozač je odmah istrčao iz valjka. Vikala sam ljudima da me sklone sa ulice, jer sam od asfalta već zadobila opekotine po rukama - mirnim glasom prepričava Sonja.

Moguća odgovornost PZP-a

Postoji mogućnost da se za nesreću u Doljevcu okrivi "Preduzeće za puteve", koje je izvodilo radove na putu u Doljevcu. Istražni sudija Aleksandar Teodosić rekao je da su uviđaj obavili i inspektori zaštite na radu, i da će firma koja je izvodila radove odgovarati prekršajno ukoliko se utvrdi da gradilište nije bilo adekvatno obezbeđeno.

Policija je istog dana protiv radnika "Preduzeća za puteve" Branka B. (22) podnela krivičnu prijavu zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti. Međutim, Sonja ističe da ovog mladića ne smatra krivim za nesreću.

- Znam da me nije video, jer bi sigurno ukočio da jeste. Ni njemu sigurno nije lako zbog ovoga što se desilo. Svesna sam toga da imam ozbiljne povrede i da će oporavak potrajati, ali ni u jednom trenutku nisam brinula za sebe, već sam uporno razmišljala o tome da će mi deca ostati sama.

Zahvalna sam ljudima koji su svojom vikom upozorili vozača, pa je on na kraju zaustavio valjak, jer u suprotnom ne verujem da bi mi bilo spasa - kaže Sonja Vučković.
Lekari u Ortopedskoj klinici kažu da je Sonja posle nesreće u dobrom stanju.

- Pacijentkinja je primljena sa velikom povredom mekih tkiva leve natkolenice, potkolenice i levog stopala. Takođe, ona ima i prelom leve potkolenice, kao i svih pet kostiju stopala. Posle urađene operacije, njeno opšte stanje je dobro - rekao je ortoped Ivan Mićić.

Istražni sudija Opštinskog suda u Nišu Aleksandar Teodosić potvrdio je da je saslušao vozača valjka, i dodao da će se tek posle prikupljanja svih činjenica o nesreći izjasniti o predlogu za kvalifikaciju krivičnog dela.

PRISMOTRA

Beograd će uskoro biti pokriven novim uređajima koji će 24 časa snimati saobraćaj u gradu. Kamere će snimati akutne probleme u saobraćaju koji će biti rešavani u hodu, obećavaju u Skupštini grada

Beograd će uskoro biti "pokriven" sa novih dvadeset pet mobilnih uređaja koji će puna 24 časa snimati i pratiti saobraćaj u centru grada!

Oprema će biti korišćena za stalno i neprekidno snimanje osnovnih parametara saobraćajnog toka, protoka vozila, brzine vozila u toku vožnje, kategorije vozila i slično.

Zamenica gradonačelnika Radmila Hrustanović rekla je da će iz gradskog budžeta biti izdvojeno 25 miliona dinara za kupovinu ovih uređaja, čija će upotreba znatno poboljšati i ubrzati protok saobraćaja u prestonici.

- Mobilni uređaji snimaće parametre saobraćajnog toka na gradskim ulicama. Kupovina uređaja je prva faza poboljšanja kvaliteta saobraćaja, a krajnji cilj je formiranje centra za upravljanje koji bi omogućio trenutno reagovanje u slučaju zastoja ili gužve u saobraćaju. Ovo će biti izuzetno korisno za sve Beograđane, a posebno za vozače u gradu.

Ima novca i za zdravstvo

Gradski zavod za javno zdravlje izradio je projekat zdravstveno-promotivne kampanje "Zdrava životna sredina za zdravlje naše dece", za čiju realizaciju je iz gradskog budžeta izdvojeno 19 miliona dinara.
Povod za promotivnu kampanju je ministarska konferencija "Životna sredina za Evropu", šesta po redu, koja će od 10. do 12. oktobra biti održana u Beogradu. Kampanja uključuje medijske nastupe promotera, javne manifestacije kao što su čišćenje nekoliko lokaliteta, uređenje zelenih površina, dečja takmičenja u predškolskim ustanovama o temi zdrave životne sredine i pravilne ishrane, kao i izložbe dečjih radova.

Oprema će biti mobilna i prenosiva po celom gradu, što je veoma dobro. Kamere će snimati akutne probleme u saobraćaju, a oni će biti rešavani u hodu. Ovakve centre i mobilne uređaje imaju svi veliki gradovi u svetu - rekla je juče u Skupštini grada Radmila Hrustanović.

Za pokrivanje mreže glavnih gradskih saobraćajnica u Beogradu potrebno je od 150 do 200 strateških brojača, koji bi funkcionisali kao fiksni.

- Pošto je reč o novoj tehnologiji, plan je da 25 brojačkih kompleta ima karakter mobilnih uređaja, to jest, da se mogu premeštati sa jedne na drugu lokaciju, u zavisnosti od potrebe. Na jednoj lokaciji brojač bi se zadržavao onoliko koliko je potrebno da se utvrdi prosečno opterećenje na konkretnom profilu saobraćajnice, a najmanje 30 dana - objasnila je Hrustanovićka.

Ona je takođe navela da će u narednom periodu, između ostalog, iz budžeta grada biti utrošeno 4,8 miliona dinara za nabavku opreme za Vatrogasno-spasilačku brigadu Beograda.

- Sredstva će biti utrošena za nabavku deset radio-stanica, rezervnih delova i vatrogasne opreme, kao i za popravku oštećenih vozila. Vatrogasna spasilačka brigada Beograda tokom jula ove godine je zbog vremenskih prilika imala povećan obim posla. Najviše se intervenisalo na otvorenom prostoru, nepristupačnom i neuređenom terenu, i zbog toga su sva raspoloživa tehnika i oprema bile izložene većem opterećenju i oštećenju - rekla je Hrustanovićka.

Ko ima najbrži internet?

Na Tehnopolisu je nedavno bilo reči o tome koja zemlja ima najjeftiniji a koja najskuplji Internet. A ko poseduje najbržu internet vezu u svojoj kući na celom svetu? Ako ste pomislili na Bill Gatesa, Steve Jobsa ili nekog sličnog onda ste pogrešili.

Najbržu internet vezu u svojoj kući - neverovatnih 40 Gigabita po sekundi (40Gb/s) - poseduje jedna 75-godišnja penzionerka iz Švedske.

Izvesna Sigbritt Löthberg do nedavno nije čak ni posedovala kompjuter, a sada, zahvaljujući 40 Gb/s, može da gleda oko 1500 HDTV kanala paralelno ili da preuzme ceo DVD visoke definicije za 2 sekunde. Sigbrittin sin Peter Löthberg koji je zaposlen u Cisco-u omogućio je ovo svojoj mami. Zapravo radi se o projektu koji demonstrira tehnologiju i koji bi trebao da motiviše internet operatere da investiraju u brže internet veze zasnovane na optičkim kablovima. Ovu ultra-brzu vezu omogućila je nova tehnika modulacije koja dopušta direktan prenos između dva routera na daljinu od preko 2000 km i to bez ikakvih dodatnih pojačivača signala.

Sin je duhovito prokomentarisao da je najkomplikovaniji deo projekta bilo instaliranje Windows-a na maminom računaru.

Jaguar XF u Frankfurtu

„Velika mačka“ se pokazala! Nakon špijunskih fotografija i senzacionalnog koncepta, Jaguar XF je tu!

Nova sportska limuzina je Jaguarov glavni adut, i model u koga se polažu najveće nade, koji bi trebalo da označi početak nove ere za britansku marku.

Suvišno je reći da je debi zakazan za dve nedelje u Frankfurtu, gde će se XF naći rame uz rame sa BMW-om Serije 5, Audijem A6 i Mercedesovom E-Klasom.

Novi Jaguar je opremljen mnogim inovativnim i naprednim tehnološkim rešenjima, poput „touchscreen“-ova, odeljka koji se otvara mahom ruke, i skrivenim biračem brzina.

Međutim, s obzirom da se radi o Jaguaru, izgled je ono što je najvažnije.

Frontalni deo donosi novi identitet za kompletnu novu gamu, uključujući svetlosnu grupu i naglašenu izbočinu na haubi. Sportsku notu naglašava bočna linija koja se izdiže, a koeficijenat otpora vazduha od 0,29 nadmašuje čak i supersportistu XJ220.

Jaguar XF dolazi u tri nivoa opreme – Luxury, Premium Luxury i SV8 koji označava perjanicu pogonjenu „supercharged“ V8 motorom.

U početku će četiri opcije biti dostupne – 2,7 litarski twin-turbo dizel sa 207 KS, 3,0 litarski V6 benzinac sa 238 KS iz S-Type-a, 4,2 litarski V8 sa 298 KS, i „supercharged“ V8, predviđen za SV8. Novi V8 sa 500 KS će na svoju ugradnju sačekati još nekih godinu dana.

Performanse su impresivne, od osnovnog V6 benzinca kome je od 0-100 km/h potrebno 8,0 sekundi, do SV8 koji će za istu radnju potrošiti tek 5,1 sekundi.

Cena, prava sitnica, kretaće se od oko 45 000 evra za 3,0 V6 Luxury, do 66 500 evra za SV8 (britansko tržište).

Performanse su impresivne, od osnovnog V6 benzinca kome je od 0-100 km/h potrebno 8,0 sekundi, do SV8 koji će za istu radnju potrošiti tek 5,1 sekundi.

Cena, prava sitnica, kretaće se od oko 45 000 evra za 3,0 V6 Luxury, do 66 500 evra za SV8 (britansko tržište).

Web navike otkrivaju sve o vama

Privatnost građana širom razvijenog sveta ne samo da je ugrožena kamerama na ulicama, prisluškivanjem telefonskih razgovora i čitanjem pošte, već i reklamnim kompanijama koje prate šta ljudi traže na internetu. Na osnovu ponašanja pojedinaca i podataka koje sajtove posećuju, reklamne kompanije im šalju ciljane reklame i utiču na to šta će kupiti

Pored kamera na ulicama, nasumičnog prisluškivanja i drugih načina na koje se, iz bezbednosnih razloga, narušava privatnost građana širom sveta, građani su danas izloženi i opasnosti da u njihove želje i planove zaviruju i oni koji nemaju ni legalno, ni legitimno obrazloženje za to.

Reč je o starim dobrim reklamnim kompanijama koje, u ovom našem savremenom dobu, koriste nov metod - istraživanje ponašanja na internetu.

U digitalnom vremenu, lični identitet dobija drugačije značenje. Vaše godine i adresa nekim ljudima mogu biti manje značajni nego podaci o tome šta tražite na internetu.

Tehnnike za praćenje i tumačenje internet navika pojavile su se, kao predskazatelj budućeg ponašanja, početkom ovoga veka, ali tek sada dobijaju zamah kao pravi rudnik zlata za koji se reklamiraju preko interneta i sajtova.

Pretpostavka u takozvanom ciljanom internet reklamiranju je da treba pratiti ponašanje pojedinaca kako bi se videlo koje sajtove posećuju. Iz toga se može steći uvid koji ih proizvodi zanimaju posle čega im se šalju ciljane reklame i na taj način utiče na to šta će kupiti.

Na primer, osoba koja poredi automobilske marke preko interneta verovatno želi da kupi automobil. Istraživanje se zatim dodatno sužava. Da li je reč o porodičnim modelima? Da li se pojedinac interesovao za hibridna vozila, što nagoveštava zainteresovanost za zaštitu ljudske sredine? Da li je tražio i sigurnosno sedište za dete?

Iz ovakvih podataka može se steći dovoljno informacija o nekoj osobi da se pretpostavi da ona nije zainteresovana samo za poslednji model Volvoa ili Honde već i za biorazgradljive pelene.

Neki smatraju da je to doborobit i za potrošače, koji će u idealnoj budućnosti dobijati samo komercijalne poruke koje odgovaraju njihovim interesovanjima a uživati u informacijama i zabavi bez smetnji reklama.

"Dokle god gledam relevantne oglase, a dobijam sadržaje preko interneta bez drugih reklama, ja ću biti zadovoljan", rekao je Rojtersu Bil Gosman, direktor kompanije za ciljane reklame "Revenju sajens", koja ima ugledne klijente poput agencije Rojters, televizije ABC ili lista USA tudej.

Prema procenama istraživačke kompaije e-Marketer, američki oglašivači će iduće godine udvostručiti izdvajanja za takvu vrstu reklamiranja i potrošiti 1 milijardu dolara u odnosu na 575 miliona u 2007. godini.

Do 2011, ciljano reklamiranje na osnovu internet ponašanja će porasti na gotovo 3,8 milijardi internet oglasa.

Međutim, neki su zabrinuti da će posle kamera postavljenih na ulicama, bespilotnih letelica koje snimaju građane, ovo biti još jedan način za ugrožavanje privatnosti građana.

Kompanije koje se bave prodajom ovakvih usluga, kažu da je jedan od načina na koji one štite privatnost pojedinaca to što ne povezuju određeno ponašanje sa imenima i adresama korisnika računara.

"Ne znamo ko su ti pojedinci i ne želimo da znamo. Ono što reklamne kompanije žele da znaju jeste kakve su im namere, planovi".

Neki međutim smatraju da će ovakva tehnologija samo ojačati napore korporacija da prikupe što više podataka o ponašanju ljudi, bilo da je to na internetu ili negde drugde.

"Mene brine što se zahvaljujući tome što odajemo sve više podataka o sebi, o našem ponašanju, izborima, može skupiti prilična količina podataka o svakom pojedincu, kaže Adam Grinfild futurista i konsultant za korišćenje iskustva.

Prema njegovim rečima, iako ti podaci možda ne mogu da se skupe na jednom mestu, oni mogu naknadno da se povežu pretragom interneta.

Još veću opasnost, smatra on, predstavlja mogućnost da se podaci o ponašanju preko interneta povežu sa podacima o recimo mestu stanovanja, preko mobilnih telefona ili komercijalnih transakcija.

Za marketinške kompanije koje žele nešto da prodaju, ni jedna informacija nije suvišna, a neki u šali kažu da se neće zadovoljiti sve dok ljudima bukvalno ne budu ugrađivali uređaje za praćenje.

Kada odete u šoping centar, Gugl još uvek ne zna koje ste radnje obišli, ali kada se tehnike praćenja ponašanja preko interneta još više usavrše pojedinci će teško moći da sakriju šta vole i šta ih motiviše.

Trenutno je cilj da se izgradnjom baze podataka i njihovom klasifikacijom stvore odgovarajuće grupe pojedinaca, na koje se usmeravaju određene reklame. Oni mogu biti na različitim mestima na internetu ili u realnom svetu, ali čine jedan auditorijum budući da svi vole iste stvari, recimo ekološke proizvode ili cipele.

Ovim se potpuno menja tradicionalni način reklamiranja koji je bio dominantan u reklamiranju preko televizije.

U Zlatno doba TV reklama, marketinška agencija je mogla je da bude sigurna da će kupovinom vremena za reklamu na tri televizijske mreže doći do širokog auditorijuma.

Taj auditorijum je bio defiisan demografskim kategorijama kao što su pol ili starosna dob.

Televizijske mreže su zasnivale cene svog oglasnog vremena na malom uzorku gledalaca i njihovim navikama, naplaćujući recimo najviše vreme u okviru programa koje gledaju mlađi muškarci.

Ali, s obzirom da danas ljudi zabavljaju na različite načine od mobilnih telefona do video igara, marketinške kompanije više ne mogu da računaju da će njihovi gledaoci biti okupljeni oko televizora u dnevnoj sobi.

Potencijalnim kupcima je sada teže ući u trag, ali su zauzvrat i informacije o njima, kada ih jednom otkrijete, preciznije.

Ovo će biti Zlatno doba internet reklamiranja, slažu se stručnjaci koji smatraju da je glavna prednost što će reklamne kompanije moći da "pričaju priču u nastavcima".

Reklamiranje će, kažu oni, ponovo biti zabavno.

Sledeća faza Interneta


Da li će Internet postojati za dvadeset godina? Naravno da hoće, ali su na to pitanje ipak odgovarali Nik Mekion, vanredni profesor elektrotehnike i računarstva na univerzitetu Stanford, Endi Behtolshajm, suosnivač kompanije Sun, i Fil Mekini, potpredsednik i tehnički direktor grupe za personalne sisteme u kompaniji HP, na nedavno završenom skupu AlwaysOnStanford Summit 07.

Oni nisu morali da uveravaju publiku, koju su činili profesionalci iz Silicijumske doline, u postojanje Interneta u budućnosti. "Pitati da li će Internet postojati za 20 godina isto je kao pitati da li će tada postojati Ethernet", rekao je Mekion. Ipak, govornici nisu dali detaljniji prikazi Interneta 2027. godine. Možda zato što su oprezni i odgovorni, jer ko je pre dvadeset godina mogao da predvidi tako veliki i nagli uspon Googlea i mrežnog oglašavanja?

Možda je to mogao Behtolshajm, koji je rekao da ga je Google ipak iznenadio. "Kome smo upućivali pitanja i zahteve za pretraživanjem pre pojave Googlea", zapitao se on. Ipak, verovatno je imao neki predosećaj da će Google postati svetsko čudo digitalne ere, jer je bio među prvim investitorima u Google 1998. godine. Investicija od 100.000 dolara u ideju Googlea i viziju njegovih osnivača pretvorila se u više od milijardu dolara.

Behtolshajm predviđa da će bežični pristup Internetu s mobilnih uređaja imati veliki uticaj na njegovu budućnost, jer će se korisnici osloboditi tehnološke zavisnosti od davalaca usluga. Nedavno je kupio iPhone i trenutno je u fazi "medenog meseca" s njim, jer neprestano istražuje i proučava mogućnosti bežičnog umrežavanja po standardu 802.11 (Wi-Fi), velikog ekrana i kompletnog čitača Weba sa svim funkcijama kao na ličnim računarima.

On je istakao i da će pitanja bezbednosti i zaštite privatnosti nastaviti da "progone" Internet narednih godina. Kada je reč o aplikacijama, Behtolshajm je mišljenja da kompanije sa liste Fortune 500 ne bi trebalo da održavaju i koriste sopstvene datacentre. Kompanija Sun velike napore ulaže u obezbeđivanje infrastrukture za novoosnovane ali i za one s pomenute liste najvećih i najbogatijih kompanija. "Mnogo je lakše ako određene poslove i zadatke prepustite nekome sa strane... pa makar to bio i Google. To je začetak trenda koji će izmeniti celokupnu IT industriju."

"Većina promena u IT svetu odvija se postepeno. Ljudi se drže starih poslovnih modela. Pokretači najvećih promena nisu pojedinci koji koriste Internet već mlade kompanije koje definišu nove oblasti poslovanja. Jedno od velikih pitanja jeste zašto tradicionalne kompanije nisu iskoristile sve prednosti i pogodnosti novih poslovnih modela. Odgovor je: zato što oni isuviše podrivaju duboko ukoprenjene postojeće poslovne modele." Behtolshajm je istakao davaoce telekomunikacionih usluga koji te usluge ograničavaju kako bi zadržale svoj postojeći poslovni model. "Za nekoliko godina svaki telefon će imati 802.11", predviđa on.

Najveći deo diskusije bio je posvećen komunikacionoj infrastrukturi. Mekion je istakao da danas zarađuju kompanije koje nude usluge i proizvode opremu, ali ne i oni koji obezbeđuju infrastrukturu. Postoji opasnost da će, ako dođe do dalje konsolidacije telekomunikacione industrije, biti neophodno da se umeša država kao regulatorno telo, što nije željeni ishod. Video bi na kraju mogao da u mrežnom saobraćaju učestvuje s 99 procenata, što predstavlja izazov za trenutno postojeće i korišćene poslovne modele davalaca usluga. U pogledu kvaliteta usluge i povezanih nivoa usluga, Mekion je rekao: "Da je nekome trebao visok kvalitet usluge, do sada bi ga već ostvario. S tehničkog stanovišta to nije teško postići."

Razvoj Interneta neće biti usporen, iako će svake godine broj korisnika biti sve veći i veći. Istovremeno, davaoci usluga koji budu želeli da zadrže postojeću zaradu biće prisiljeni da prilagode svoje poslovne modele ili će postati dinosaurusi ere Interneta.

среда, 29. август 2007.

EL GUNA: Zbogom stresu

Najmirniji i najšarmantniji egipatski rizort nikao je u blizini Hurgade za potrebe onih koji vole privatnost i vrhunsku uslugu

Zašto je bogatim Egipćanima bilo toliko potrebno da otkriju mesto na kojem će podići El Gunu pouzdano se ne zna, ali kada je njihov kralj mobilne telefonije nabasao na ovaj deo obale Crvenog mora, shvatio je da je to to. Najpre je izgrađen privatni aerodrom, pa teren za golf i prvi hoteli.

Ako vam je tokom letovanja potreban pre svega mir, a potom i vrhunska usluga, ovo je idealno mesto. El Guna se nalazi na dvadesetak kilometara severno od Hurgade i prepoznatljiva je u svakom turističkom katalogu po jedinstvenoj arhitekturi i lagunama koje se prostiru na oko 2.200 hektara. Ulepšana je mostićima preko kanala i marinama u kojima se ljuljuškaju skupe jahte bogatih Evropljana i Egipćana.

Ovaj, po mnogo čemu jedinstven rizort, u ponudi naših turističkih agencija je od pre dve-tri godine. Čini se da još nije dovoljno otkriven, jer ga neke naše uglednije agencije uopšte nemaju u ponudi, dok se u drugim ne prodaje tako dobro kao popularna Hurgada ili mondenski Šarm el Šeik. A El Guna je maleni i ne tako skup raj, iako se čini da je napravljen za goste s dubokim džepom. Rizort ima 14 hotela, od čega su samo tri sa pet zvezdica, ali ima i rezidencijalni deo i čuveni "Angsana" spa-centar, plaže ukupne dužine 10 kilometara, od kojih su četiri javne i izgledaju fantastično.

INFO:

Vremenska razlika: +1 sat

Telefoniranje: mobilne mreže 063 i 064 imaju roming, za pozive iz Srbije prvo se kuca 99 20 i pozivni broj grada, a za Srbiju 00 381

Valuta: egipatska funta (1 evro= 7,65 EGP)

Struja: 220 V

Klima: u septembru prosečna jutarnja temperatura je 23°C, dnevna 31°C, a vode 29°C

Viza: plaća se po dolasku, na aerodromu, i košta 15 evra

Šta videti: u samom rizortu nema kulturnih i prirodnih atrakcija, ali je okolina idealna za avanturističke izlete poput ronjenja kod ostrva Giftun

Kupovina: suveniri

Hrana i piće: prva dva-tri dana treba jesti umereno, a zbog eventualnih dijareja poneti dobre medikamente. Voda isključivo flaširana

Smeštaj: u El Guni zasad ima 14 hotela (3 sa 5 zvezdica, 6 sa 4 zvezdice i 3 sa 5 zvezdica), cene se u proseku kreću od 250 do 600 evra za 10 polupansiona

Kako stići: El Guna je u ponudi većine uglednijih turističkih agencija i do nje se, ukoliko kupite aranžman, stiže preko Hurgade u kojoj postoji međunarodni aerodrom, udaljen oko 30 kilometara

Korisni likovi:

www.elgouna.com

www.elgouna-reisen.de

www.romolo.com

www.touregypt.net

U El Guni nema kulturnih i prirodnih atrakcija, nema ničeg tako interesantnog za razgledanje, ali je zato sve podređeno odmoru i uživanju u opuštanju od svakodnevnog stresa. U okolini, tačnije na moru, nalaze se tri popularna ostrva, oko kojih su dobre lokacije za ronjenje, u samom rizortu je teren za golf sa 18 rupa, devet ronilačkih centara u kojima se izvodi obuka za početnike, a što se provoda tiče, tu su i kazino, skoro 80 restorana, klubovi, diskoteka, šoping centar, bolnica, crkva, džamija. I šta više.

U prvom planu su tri velika hotela, mada ni ostali nisu tako loši i sve je u njima odlično organizovano.

Za one koji vole golf, a takvih u Srbiji nema baš mnogo, idealan je hotel "Steigenberger Golf Resort" koji je otvoren 1999. godine. Nalazi se u središtu El Gune i sa svih strana je okružen vodom, a do peščane plaže na otvorenom moru, koja je udaljena oko 3,5 kilometra, vozi hotelski šatl-bus. Teško ga je razlikovati od ostalih po izgledu zgrada, ali što se usluge tiče, razlikuje se od dva najveća konkurenta jer jedini u ponudi ima uslugu "sve uključeno", koju naši turisti najviše cene jer je najpovoljnija za džep. Što se ostalog tiče, u poređenju s konkurencijom manje-više je sve isto. Ima 220 soba raspoređenih u više zgrada od dva ili tri sprata, nikada nećete imati utisak da je gužva i odmorićete i dušu i telo.

"Moevenpick Resort & Spa" nalazi se na najboljem mestu. I on je okružen lagunom, ali izlazi na otvoreno more. Što se broja soba tiče nešto je veći, izgrađen je 1996. godine i gostima nudi noćenje s doručkom, polupansion ili pun pansion. Ima odličnu zelenu površinu i bazen koji se sastoji iz nekoliko delova. Na dobrom je glasu zbog odlične kuhinje i "a la kart" restorana s kineskom i tajlandskom kuhinjom, a preporučujemo ga za porodice s manjom decom.

Pored hotela "Moevenpick" nalazi se spa-centar "Angsana", a do njega javna plaža Zejtuna, na koju se nadovezuje koralni plato. Zato se u vodu ulazi preko 400 metara dugog mola. Sa severne strane plaže je ostrvce na kojem se nalazi plaža hotela "Sheraton Miramar". I ovaj rizort se ne razlikuje nešto specijalno u odnosu na konkurenciju, čak su i ležaljke na hotelskim plažama skoro identične, pa za one koji se prvi put nađu u El Guni to može da bude problem u snalaženju u prostoru. Odličan je za one koji vole komfor, kvalitetnu uslugu i dobru zabavu preko dana i tokom večeri, a usluga je polupansionska.

Za one koji vole široke plaže i duge peščane plićake najidealnija je javna plaža Mangrovi, koja se nalazi iznad marine Abu Tig, na najsevernijoj tački rizorta. Deluje zaista rajski i opuštajuće i do nje je mogući doći šatl-busom koji ide na svaki sat iz centra El Gune.

I konačno, iz El Gune se lako stiže do izvikane Hurgade i to šatl-busevima čija se stanica nalazi ispred diskoteke "Paladijum". Za one koji vole malo napornije izlete i drevni Egipat postoje organizovane ture. Potrebno je samo malo novca i dobre volje.

ŠEJTANOVA ISKUŠENJA

Vodeni burek se obično pravi sa feta sirom, dok je kurdski burek - prazan, a paprika punjena pirinčem je kraljica svih dolmi. Baklava i rahat lokum su na prestolu poslastica

Od davnina su turski jahači u centralnoj Aziji čuvali komade mesa u torbama sa strane sedla, pritiskajući ih butinama tokom jahanja. Tako je nastala čuvena pastirma ili bastirma (pritisnuto meso). Dobro usoljena, dobro začinjena i sušena na vazduhu specijalitet je grada Kajseri u centralnom delu Turske. Obično se servira u vidu tankih odrezaka za meze, neki put se kratko peče na ćumuru ili sa jajima na maslacu, te u sahanu (tanjir od bakra) služi za doručak, a dodaje joj se i u burek.

Pobuna s pilavom

Jelo se u Turskoj shvata vrlo ozbiljno. Nezamislivo je jesti u samoći ili usput. Jelovnik se sastoji od tri ili više jela koja se jedu u nizu, jedno iza drugog. Pri tom su bliži rođaci, dobri prijatelji ili susedi uvek dobrodošli. Na sofri se nađu meze, janija, burek, pogača, dolma (sarma), hošef (kompot od suvih šljiva), hurmašice, baklave, rahat lokum. Uoči Ramazana obično se prži alva i deli po komšiluku. To je veliki sevap, smatraju Turci.

Prava turska kuhinja ne kuša se u hotelima već u nacionalnim restoranima, ali i kod uličnih prodavaca (čuveni turski đevreci) i u poslastičarnicama, gde su izložene sve vrste slatkiša za ono malo duše što je šejtan dao čoveku da se pati, kažu Turci.

Koliko je u Osmanlijskom carstvu bila važna dobra kuhinja, govori podatak da je u 17. veku samo dvorska kuhinja zapošljavala 1.300 ljudi. Na ručku kod sultana bilo je nekad i 10.000 ljudi, a najbrojniji su bili janičari. A kad je pretila pobuna, sultanu su slali preteće poruke pomoću hrane. Kad janičari prevrnu kazan s pilavom, to je znak da je počela pobuna. Ko zna možda su sultani u nesigurnim vremenima zabranjivali kuvanje pilava.

TURSKI RUČAK

MEZE: zejtin salatasi - iseckane crne i zelene masline sa sokom od limuna i svežom nanom

kizarmis pejnir - kriške belog sira sa maslinovim uljem i origanom

GLAVNO JELO: imam bajildi - patlidžan sa lukom i paradajzom, portokali pilik - piletina u sosu od pomorandži sa začinima, šiš kebab - ražnjići od jagnjećeg mesa, kofte - ćufte, nohut - pirinač sa jagnjećim mesom, karnijarin - patlidžan punjen mesom i sokom od paradajza, patličan salatasi - salata od patlidžana, pilav, burek, pastirma - presovana govedina, dolma - povrće punjeno pitrinčem i mesom, sarma

SLATKIŠI: kadaif - rezanci s orasima i pistaćima, baklava, tulumbe, rahat lokum

PIĆE: čaj ili kafa. Pre i za vreme jela pije se raki. Pije se pivo, i to "efes", ali i vino, koje se sve više proizvodi u Turskoj. Najpoznatije su vinarije "Doluca" i "Kavaklidere".

Današnje je kulinarsko središte zemlje regija Marmara sa zapadnom Trakijom i, naravno, Istanbul. Ta plodna regija može se pohvaliti bogatstvom voća i povrća i rafiniranim jelima pripremljenim od jagnjetine.

Meze su hladna predjela kojima se otvara izdašan obrok, a uglavnom se uživaju uz rakiju. Poslužuje se lubenica, kremasti ovčji sir, povrće pečeno ili kuvano u umaku od paradajza, hobotnica, turski kavijar, salata od patlidžana, male paštete.

Temeljom turske kuhinje smatra se testo od pšeničnog brašna za neizbežni ekmek (beli hleb), pide (lepinje), simit (pereca sa susamom), manti (testo) i jufka (lisnato testo). Od jufke se pravi burek i paštete svih veličina punjene sirom, ribom, mesom ili povrćem. Manti su svici od testa punjeni mesom. Jedu se uz puno jogurta s belim lukom i kašičicom topljenog putera s paprikom.

Burek verovatno potiče iz Turske i samo ovde se pod burekom podrazumeva svako slojevito jelo od testa. Boregi (vodeni burek) obično se pravi sa feta sirom, dok je "kürt böregi" (kurdski burek) prazan, a često se jede posut šećerom u prahu.

Jedno od omiljenijh turskih jela su i pilav i bulgur pšenica (mlevena, delimično kuvana i sušena pšenica). Pirinač se služi kao prilog uz meso ili kao glavno jelo. Turci malo jedu meso, čak i kad je kebab u pitanju, najveći deo čini prilog od povrća i pirinča. Kebab je zajednički naziv za brojna jela od mesa, najčešće od jagnjećeg i telećeg. Kofte (ćufte) pripremaju se od mlevenog mesa i seckanog luka oblikovanih u loptice ili valjuške koje se zatim peku na roštilju ili kuvaju.

Omiljeno jelo koje potiče od turskih nomada, kod Evropljana poznato kao stejk tartar, priprema se od sirovog mlevenog mesa koje se nekoliko sati snažno meša s bulgurom i začinima. Poslužuje se kao niz malih zalogaja umotanih u list salate. Kao glavno servira se i mešano meso s roštilja: jagnjeći kotleti, komadići džigerice i bubrega, kockice junetine ili govedine na ražnju.

Povrće se najčešće lagano kuva u vlastitom soku zajedno s paradajzom i lukom uz dodatak malo biljnog ulja ili putera, a patlidžan zauzima vodeće mesto. Dolma je naziv za punjeno povrće uopšte. Uglavnom se pripremaju dve vrste dolmi. Dolme punjene pirinčem pripremaju se s maslinovim uljem i jedu se hladne, dok su dolme punjene mesom glavno jelo i jedu se uglavnom s jogurtom. Paprika punjena pirinčem smatra se kraljicom svih dolmi.

Mlečnobela rakija

Turska kuhinja je prava riznica poslastica, od kojih su najpoznatije rahat lokum (slatki zalogajčić, kod nas poznat kao ratluk) i, naravno, baklava. Rahat lokum se pravi s ružom, orasima, vanilom, divljom pomorandžom, mangom, sa ukusom, badema, pistaća, ananasa, a obično se poslužuje u malim komadima s jezgrom oraha na vrhu. Često se pravi i u obliku rolata. Muhalebi takođe spadaju u omiljene turske deserte. To su različiti pudinzi od skrobnog brašna, pirinča ili pirinčanog brašna aromatizovani limunom, pomorandžom ili ružinom vodicom.

Halva, odnosno alva, sastoji se od pšeničnog brašna ili griza i zrna pinije koji se s puterom dinstaju u posudi, zatim se umešaju šećer i mleko ili voda, te sve kratko prokuva. Omiljeni je zimski slatkiš uz čaj. Popularni su i komadići kiselog testa prženi u masnoći (uštipci) i sve vrste baklava. Listovi testa tanki poput najfinijeg papira premazuju se puterom i posipaju mlevenim pistaćima i orasima. Najčešće se poslužuju preliveni sirupom.

Turska kafa nije jaka, nego gusta i pije se u malenim gutljajima iz fildžana. Kafa nije piće koje obožavaju, ona je samo razlog za druženje, a važan deo života je ispijanje čaja. Tradicionalni crni čaj je piće dobrodošlice svim turistima.

Ipak, pravo osveženje, posebno leti, jeste ajran (ayran). Ajran je blago posoljeni i hladnom vodom razređeni jogurt. Ujesen i zimi se pije boza, hladni, slatkasti napitak od prokuvanog prosa začinjen s malo cimeta i đumbira.

Najpopularnije alkoholno piće, kako za lokalno stanovništvo tako i za turiste, jeste jeni raki (yeni raki). Raki ima čak 42 odsto alkohola i u njega se dodaje anis. Pije se razređeno s vodom, zbog čega prozirna rakija postane mlečnobela, te je otuda nazvano "lavlje mleko". Poreklo vodi iz sultanskih palata gde su kušači pića, koji su čuvali sultana od trovanja, znali da u piće nije ništa dodavano onog trenutka kada bi se s dodatkom vode napitak obojio u belo.

DEGLET NUR

Među starim Grcima bila je poznata kao voće bogova, a Judejci su je u antičko vreme utisnuli na kovani novac kao jedan od najvažnijih izvoznih artikala.

Urmu hvale i Biblija i Kuran, a verovalo se da je odlična za oplođavanje žena, kao afrodizijak, ali i lek protiv infekcija i raka. Kažu da je prorok Muhamed naredio: "Poštuj svoju tetku palmu, koja je napravljena od iste zemlje kao i Adam". Posedovati vodu i urme je san svakog beduina, a datula, kako je drugačije zovu, uz kamilje meso je najčešća beduinska hrana.

Urma raste na Mediteranu i u suptropskim predelima, a zabeleženo je da je izdržala i minus 15 stepeni. Ipak, izrazito voli sunce i suv vazduh i najlepše urme rastu u pustinji, pa je zato zovu i kraljicom pustinjskih oaza. Na plantažama se pomno štiti od svake kišne kapi tako što se grozdovi urmi zaštite najlonom u vidu obrnutog fišeka.

Na jugozapadu Turske i na Kritu raste kritska urma, za koju se veruje da su je nehotice posejali arapski gusari koji su predah napravili na plaži Vai grickajući urme. Ipak, najčuvenije su tuniske urme. U pustinjskim oazama Tunisa raste šest miliona urminih palmi, a najslađa i najcenjenija vrsta je deglet nur (deglet nour - sunčevi prsti). Deglet nur se proizvodi u većim količinama i u susednom Alžiru, ali nama je to manje bitno jer ova zemlja u poslednje vreme nije bezbedna za turiste.

U Tunisu se deglet nur prodaje i na pijacama i u prodavnicama, ali i u fri-šopovima na aerodromu. Neka vas ne odbije cena, jer je ova vrsta logično najskuplja, a najlepša su ručno izrađena pakovanja u korpicama. Idealno za poklon. U fri-šopovima i boljim prodavnicama naći ćete i deglet nur punjen na različite načine i zapakovan kao bolja bombonjera. Naš predlog je, ipak, autentičnija verzija.

KUDA U SEPTEMBRU I OKTOBRU

U septembru je izbor broj jedan turska obala istočno od Antalije, dok je u oktobru Egipat neprikosnoven

Kada razmišljate o odmoru u septembru i oktobru na Mediteranu i malo dalje, trebalo bi da uzmete nekoliko važnih faktora u razmatranje, a najvažniji su vremenske prilike i temperatura morske vode, jer ko je lud da ide na more a da ne može da se kupa i sunča. Naši favoriti za ovo doba godine su Turska, Egipat, Tunis, Kipar i Ujedinjeni Arapski Emirati. Verujte nam, provereno je!

Turska obala je broj jedan destinacija za turiste u septembru. Vreme je i dalje toplo, a prve blage promene se mogu primetiti tek krajem meseca, i to u vidu toplog kraćeg pljuska. Čim se sunce probije kroz oblake, počinje da prži. Temperatura mora je takođe dobra, tako da su plaže i dalje krcate. Ipak, nije na celoj obali vreme isto. Egejska je nešto hladnija, iako temperatura u septembru i oktobru uglavnom prelazi 30°C. Toplije je u Antalijskom zalivu, s tim što je u oktobru znatno prijatnije na istočnoj strani, od Antalije do Alanje, dok je okolina Kemera idealna za septembar.

Što se Tunisa tiče, u septembru je prilično toplo. Jutarnje temperature su oko 20°C, a maksimalne dnevne oko 30°C, dok je more prilično toplo. Ovakvo vreme se često zadržava do polovine oktobra, mada zna neki topao pljusak da pomrsi račune, a ovaj mesec je za sve one koji žele da istraže saharski deo Tunisa pravi period.

Do kraja septembra su aktuelna i letovališta širom Grčke. Na ostrvima u Jonskom moru - Krfu, Zakintosu, Kefaloniji i Lefkadi je prilično toplo. More je dobro za kupanje, a nema ni gužve. Uopšte, ceo severni deo primorske Grčke je prilično topao, ali ukoliko želite da budete sigurniji, bar što se vremenskih prilika tiče, onda bolje izaberite jug Egeja - Krit ili Rodos, koji su topliji u ovo doba godine u odnosu na ostatak zemlje.

Egipat je svakako hit ponude kada je mesec oktobar u pitanju. Temperatura vazduha je oko 32°C i podnošljivija je u odnosu na letnji period, u kojem je skoro stalno iznad 40°C. Crveno more je veoma toplo, a temperatura vode je oko 25°C. Da je u Egiptu i oktobru sezona govore i više cene smeštaja u hotelima za ovaj period u odnosu na jul i veći deo avgusta i ceo septembar.

Prosečne temperature

Septembar Oktobar

Vazduh More Vazduh More

Egipat 24°C, 38°C 27°C 20°C, 32°C 25°C

Turska 19°C, 31°C 26°C 15°C, 26°C 24°C

Tunis 20°C, 29°C 27°C 17°C, 25°C 25°C

Kipar 18°C, 35°C 27°C 15°C, 26°C 25°C

Grčka 20°C, 29°C 24°C 16°C, 24°C 21°C

Emirati 26°C, 39°C 32°C 23°C, 36°C 31°C

Septembar i oktobar su pravo vreme da posetite Ujedinjene Arapske Emirate, a posebno prestonicu turizma ove arapske zemlje Dubai. Temperature su i dalje visoke, ali podnošljivije nego u letnjim mesecima. Ipak, ovog septembra počinje islamski praznik Ramazan, koji se u Emiratima strogo poštuje. To znači da u toku dana nema jedenja, pijenja i pušenja na javnim mestima, a barovi i kafići prestaće u toku ovog praznika da služe alkohol.

Kipar takođe ima puno sunčanih dana u septembru i prvoj polovini oktobra, a i temperatura mora je više nego prijatna, tako da možete bez problema da se kupate.

PROKUPČANI NEĆE NAMET

Žitelji prokupačke ulice Cara Dušana tvrde da privatno preduzeće "Parking servis" nezakonito naplaćuje parkiranje

Stanari ulice Cara Dušana u centru Prokuplja potpisali su peticiju kojom od lokalne samouprave traže da "spreči dalju samovolju 'Parking servisa' i ukine naplatu parkiranja na prokupačkim ulicama". Oni tvrde da je to preduzeće, koje posluje u okviru Zaštitne radionice "Urvis", nezakonito iscrtalo ceo grad i naplaćuje parking čak i stanarima koji godinama žive u tim ulicama.

- Naša ulica oduvek je bila jednosmerna zato što je uska. Nedavno je, posle zatvaranja glavne prokupačke ulice za saobraćaj, pretvorena u dvosmernu. To je trajalo kratko, jer je opet dobila status jednosmerne, verovatno zato da bi se omogućilo pravljenje parkinga u njoj. Pre dve nedelje iscrtali su jednu kolovoznu traku i počeli da naplaćuju parking. Sada je stvorena takva gužva da ponekad bukvalno ne može da se prođe od vozila - kaže Branislav Pavlović, predsednik Skupštine stanara jedne od zgrada u ulici Cara Dušana.

On dodaje da bezobrazluku nadležnih tu nije kraj, jer traže od stanara da plaćaju mesečnu zakupninu parking mesta.

- Naša ulica je mala, ali imamo 28 vozila, a 26 parking mesta. Nije u pitanju novac koji treba da damo za parkiranje, već smo razočarani ponašanjem nadležnih - objašnjava on razlog za potpisivanje peticije, tvrdeći da su i stanari nekih drugih ulica, poput Hajduk-Veljkove, u sličnoj situaciji.

Marjanović: Stanari izigrali dogovor

Dejan Marjanović iz "Parking servisa" kaže za Press da je vođen zvaničan razgovor sa stanarima ulice Cara Dušana i da je dogovoreno da im se učini ustupak i naplaćuje minimalna mesečna nadoknada za parking u visini od svega 150 dinara.

- Ne znam zašto su uputili tu peticiju, kada smo se pre nedelju dana sve lepo dogovorili - pita se Marjanović.

Prema Pavlovićevim rečima, svake nedelje poneka ulica pretvara se u parking, iako u ugovoru koji je "Parking servis" potpisao sa prokupačkom opštinom nije konkretizovano u kojim ulicama je predviđena naplata parkinga.

Direktor "Parking servisa" Dejan Marjanović tvrdi, pak, da ima ugovor za sva parking mesta, a prokupački saobraćajni inspektor Gradimir Milosavljević priznaje da je u nekim ulicama "došlo do greške u obeležavanju parking prostora".

- Bio sam na odmoru kada je "Parking servis" vršio obeležavanje. Trebalo je da parking bude pola na kolovozu, pola na trotoaru, a ne da zauzme celu kolovoznu traku. Slična greška napravljena je i u ulici Hajduk-Veljka, ali nismo mi krivi za to, već "Parking servis", koji je obeležavao parking mesta - objašnjava Milosavljević.

Dejan Marjanović kaže za Press da je moguće da je došlo do greške u obeležavanju, ali da od nadležnih službi "Parking servis" nije dobio rešenje da ukloni parking mesta.

- Opštinska Direkcija za urbanizam postavlja saobraćajne znakove po nalogu saobraćajne inspekcije. U toj ulici postoji znak za naplatu parkiranja. Mi imamo ugovor potpisan 2005. godine na više od pet godina da možemo da vršimo naplatu parkiranja na teritoriji čitavog Prokuplja - objašnjava Marjanović.

DA LI JE UBIJENA!

Ni 10 godina posle smrti princeze Dajane ne stišavaju se optužbe da je majka naslednika britanske krune ubijena, naprotiv, teorija zavere ima sve više

Mnogi poštovaoci princeze Dajane širom sveta i danas, 10 godina posle njene smrti, veruju da je ona bila žrtva podle zavere, iako su odvojene istrage francuske i britanske policije došle do istog zaključka da je pogibija princeze Dajane bila tragična nesreća.

FAKTI

* Princeza Dajana od Velsa bila je prva supruga princa Čarlsa, najstarijeg sina kraljice Elizabete II.

* Dajanini sinovi, prinčevi Vilijam i Hari, su drugi i treći po redu za nasledstvo britanske krune, kao i kanadske, australijske, novozelandske i još 12 kruna u komonveltskim zemljama.

* Dajana se za princa Čarlsa udala 29. jula 1981. u katedrali Svetog Pavla u Londonu.

* Prvog sina, princa Vilijama, rodila je 21. juna 1982, a drugog Henrija 15. septembra 1985.

* Tokom braka Dajana se borila sa bulimijom i depresijom, a u nekoliko navrata pokušala je da se ubije jer i posle venčanja Čarls nije prekinuo svoju vezu sa Kamilom Parker-Bouls.

* Dajana je u intervjuu 1992. priznala da je nekoliko godina ranije bila zaljubljena u kraljevskog policajca Barija Manakija, koji je dobio otkaz i 1987. poginuo u saobraćajnoj nesreći.

* Princeza je potom bila u vezi sa instruktorom jahanja Džemsom Hjuitom i ragbi zvezdom Vilom Čarlingom.

* Čarls i Dajana su se 2. novembra 1996. konačno razveli.

* Princeza Dajana i njen novi verenik Dodi al Fajed poginuli su u saobraćajnoj nesreći kod Pariza 31. avgusta 1997.

* Dodi je sahranjen iste večeri u Londonu, a Dajana 6. septembra uz sve kraljevske počasti, ali posle ogromnog pritiska javnosti.

* Deset meseci pre smrti Dajana je svom prijatelju Polu Barelu poslala pismo u kojem je predvidela šta će joj se desiti.

* U pismu je navela i ime osobe koja planira zaveru protiv nje, ali ono nikada nije objavljeno da bi se izbegle pravne posledice.

* Dajana je napisala da ta osoba planira da organizuje nesreću sa njenim kolima, da otkažu kočnice, a da ona doživi tešku povredu glave, što bi oslobodilo put Čarlsu da se ponovo oženi.

Princeza je nastradala u saobraćajnoj nesreći u pariskom tunelu Alma 31. avgusta 1997. godine. Prema zvaničnoj verziji, do nesreće je došlo kada je automobil u kojem se nalazila sa svojim dečkom Dodijem al Fajedom udario u zid tunela u centru Pariza.

Ledi Di je u vreme pogibije imala 36 godina, a za sobom je ostavila dvojicu sinova - prinčeve Vilijama i Harija.

Teorije zavere krenule su odmah posle objavljivanja tragične vesti i one, kao po pravilu, uključuju britansku kraljevsku porodicu. Opšte je poznato da kraljica Elizabeta nije bila previše srećna zbog najavljenog venčanja bivše supruge njenog sina Čarlsa i Dodija al Fajeda, koji je takođe stradao u automobilu sa britanskom princezom.

- Njihovo ubistvo deo je opake zavere ljudi koji nisu želeli da se princeza uda za mog sina i koji su strahovali od toga šta bi ona mogla da kaže ili da uradi - tvrdi i dan-danas Dodijev otac, egipatski biznismen Mohamed al Fajed.

O Dajanijoj smrti postoje i brojne druge teorije, a neke od njih su čak na granici bizarnog. Prema jednoj od njih, princezinu smrt naručili su lideri takozvanog novog svetskog poretka zbog toga što navodno nije želela da se uda za bivšeg američkog predsednika Bila Klintona?! Prema drugoj, jednako bizarnoj teoriji, princeza Dajana žrtvovana je u satanističkom ritualu, a kao i uvek kada su u pitanju poznate ličnosti, postoje i mišljenja da je ona još živa i da je namerno lažirala svoju smrt.

Predstavnik Centra za proučavanje zavera pri Univerzitetu Vinčester Alizder Spark kaže da su sumnje u zvaničnu verziju Dajanine smrti odraz uverenja da je vlast namerno pogrešno informisala javnost o ovom tragičnom događaju.

- Suština je u snažnom uverenju da nas stalno lažu, da nijedna vlada nikada ne govori istinu. Ljudi jednostavno veruju u teorije zavere, kao što veruju u reklame. U ovom slučaju postoje detalji vezani za sam udes u Parizu koji još nisu potpuno rasvetljeni. Među njima je i beli "fijat uno" koji se neposredno pre fatalnog udesa sudario sa kolima princeze Dajane. To se navodno čak pominje i u policijskom izveštaju - kaže Spark. On objašnjava da stvari koje nisu dovoljno razjašnjene vremenom postanu preuveličane, pa se od njih na kraju prave fantazije.

Dva minuta ćutanja u "Herodsu"

Mohamed al Fajed, otac Dodija al Fajeda, ljubavnika princeze Dajane, pozvao je na dva minuta ćutanja u petak u njegovoj robnoj kući "Herods" u centru Londona zbog obeležavanja 10. godišnjice njihove pogibije. Egipatski milijarder i njegova porodica odaće poštu tragično nastradalom paru u 11 sati po lokalnom vremenu, kada će osoblje i kupci u robnoj kući biti pozvani da se pridruže pomenu sa dva minuta ćutanja.

Čuvena robna kuća "Herods" na dan Dajanine sahrane 1997. godine nije radila, u petak će na njoj dve britanske zastave biti istaknute na pola koplja, a ispred jednog od velikih izloga biće postavljena mini-izložba posvećena Dajani i Dodiju.

DOMOVI SLAVNIH

Zavirili smo u luksuzna imanja holivudskih zvezda - od španskih hacijendi do ultramodernih vila

Slavni i bogati iz Holivuda svoj "mukom zarađeni novac" odlučili su da ulože u nekretnine neverovatnih dimenzija i prelepih arhitektonskih rešenja. Sudeći prema izgledu nekih domova ovih zvezda, moglo bi se pomisliti da oni unutar svoja četiri zida imaju sve što im je potrebno - od prodavnica do jezera.

Paris Hilton

Paris Hilton je nedavno platila 6,25 miliona dolara za kuću površine 2.300 kvadratnih metara na Beverli Hilsu. Kuća ima pet soba, šest kupatila, bazen, prostoriju za kozmetičke tretmane poput masaže, saune, depilacije, sobu za garderobu, roštilj, dvoranu za fitnes, sobu za serviranje pre donošenja jela na sto, sobu za sluškinju i vinski podrum. Uz vrhunski opremljenu kuhinju, ona će na raspolaganju imati i veliku biblioteku.

Kortni Koks i Dejvid Arket

Niko ne zna koliko košta njihovo imanje u Malibuu, ali su poznati drugi detalji o ovom luksuznom ljubavnom gnezdu. Glavna kuća sagrađena je 1950. godine. Ima oko 200 kvadrata, pet spavaćih soba i nalazi se na imanju od 5.000 kvadratnih metara. Pored glavne kuće nalazi se još jedna, manja - ovaj bogataški "vajat" nastao je 1948. godine i baškari se na placu od 3.000 kvadratnih metara.

Tom Kruz i Kejti Holms

Najplaćeniji holivudski glumac i njegova supruga Kejti Holms izdvojili su 35 miliona dolara za kuću na Beverli Hilsu. Kuća ima oko 1.500 kvadratnih metara i sazidana je 1937. godine u tradicionalnom stilu. Kuća je renovirana pre četiri godine, i tada joj je i dodato nekoliko stotina kvadrata. Trenutno ima sedam spavaćih soba i devet kupatila.

Elen Dedženeris

Glumica i voditeljka Elen Dedženeris svoj dom je našla na imanju od nekoliko hiljada kvadratnih metara na Beverli Hilsu, koje je platila šest miliona dolara. Kuća na imanju je izgrađena tridesetih godina prošlog veka i nedavno je ponovo sagrađena gotovo iz temelja. Sada ovo imanje ima i privatnu bioskopsku salu, kao i nezavisnu kuću za goste u kojoj se nalaze, pored ostalih udobnosti, kancelarija i teretana.

Opra Vinfri

Šuška se da je 2001. godine Opra Vinfri dala oko 55 miliona dolara za svoje lično parče raja za imanje "El Deskanso" u Kaliforniji, na najpoželjnijem potezu pacifičke obale, a izvesno je da je još nekoliko miliona dolara u međuvremenu otišlo na renoviranje. Glavna kuća ima oko 1.500 kvadrata, a arhitekti je zovu "briljantnim primerom španskog kolonijalnog stila iz dvadesetih godina". Kuća se ponosi kuhinjom vrhunskog kvaliteta i tehnički savršenim kućnim bioskopom, ima šest spavaćih soba, 14 kupatila i deset kamina. Opra trenutno na imanju pravi veštačko jezero.

Viktorija i Dejvid Bekam

Viktorija i Dejvid Bekam po dolasku u Ameriku smestili su se u kuću koja ima šest spavaćih i plaćena je 22 miliona dolara. Par je zadovoljan time što enterijer ne pati od razmetljivosti, već je uzor jednostavnosti - kako je rekla Viktorija Bekam, "praktičan, ali istovremeno i pun stila".

MAJKE GORE DO OČEVA

Majke čiji su muževi na frontu u Iraku ili Avganistanu mnogo češće zlostavljaju svoju decu nego kada je slučaj obrnut - kada su majke na frontu, a očevi kod kuće

Najnovija istraživanja koja je naručila američka vojska pokazala su da deca čiji je jedan roditelj na službi u Iraku ili Avganistanu imaju velike šanse da ih zlostavlja ili zapostavlja drugi roditelj, posebno ako je roditelj koji ih podiže majka!!!

Američko ministarstvo odbrane zatražilo je izradu studije koja bi istražila podatke kojima vojska raspolaže kako bi se ustanovilo da li deca vojnika imaju više izgleda da pate dok su njihove majke ili očevi u ratu. Ustanovljeno je da su šanse da takva deca budu zlostavljana čak 40 odsto veće nego kada se radi o bilo kojoj drugoj deci - i to posebno ako je roditelj koji ih podiže majka, što je prenerazilo stručnjake.

Seli Hajns kaže da se navikla da, iako udata, ipak bude - samohrana majka:

- Moj muž je u specijalnim jedinicama američke vojske. On je bio raspoređen na ratišta šest puta - tri puta u Avganistanu i tri puta u Iraku. Mnogo je teško... Zaista se trudite da budete najbolja majka na svetu kada otac nije tu, ali vam to jednostavno ne polazi uvek za rukom - priča Seli Hajns.

Sociolog Debora Gibs predvodila je istraživanje, koje je obavljeno na Univerzitetu Severne Karoline.

Buš traži još 55 milijardi za Irak

Američki predsednik Džordž Buš sprema se da od Kongresa zatraži još 50 milijardi dolara dodatnih sredstava za finansiranje rata u Iraku, objavio je "Vašington post". List piše da je takav zahtev znak da je Bela kuća sve više uverena da može da odbije pritisak za početak povlačenja američkih snaga iz Iraka.

Sredstva bi bila dodatak na već određenih oko 460 milijardi dolara za budžet odbrane u fiskalnoj 2008. godini i dodatnih 147 milijardi predviđenih u predlogu zakona koji je u proceduri za finansiranje ratova u Avganistanu i Iraku, a očekuje se da će zahtev biti upućen sledećeg meseca, posle izveštaja komandanta američkih snaga u Iraku, generala Dejvida Petreusa, i američkog ambasadora u Bagdadu Rajana Krokera o stanju u toj zemlji.

- Nivo zlostavljanja od strane ženskog roditelja, majki ili maćeha, bio je više od tri puta veći tokom vojne službe oca nego što je bio tokom ostalog vremena - rekla je Gibsova.

Seli Hajns pokušava da opravda majke tvrdnjom da su one koje su ostavljene da podižu decu pod velikim stresom:

- Borite se sa finansijskom situacijom, kućom, svime što krene naopako tokom tog vremena. A tu je i stres, koji proizvodi saznanje da je vaš supružnik daleko u neizvesnosti rata.

Istraživači tvrde da su očevi koji ostanu da podižu decu manje skloni da ih maltretiraju. Studija, međutim, nije objasnila uzroke razlike u ponašanju majki i očeva, ali sociolog Debora Gibs konstatuje da je moguće da očevi dobijaju više pomoći od drugih članova porodice dok su njihove žene na službi nego što je to slučaj obrnuto.

Gibs i njene kolege pratili su oko 1.800 vojnih porodica sa najmanje jednim dokumentovanim incidentom o zlostavljanju dece.

- Bili smo iznenađeni koliko su rezultati o svakom tipu porodice koju smo proučavali bili dosledni, bez obzira na godine starosti ili rasu roditelja, u kom mestu je porodica stacionirana ili koji vojni čin je u pitanju. Ustanovili smo isto povećanje u zlostavljanju dece tokom vojne službe, iz čega jasno proizilazi da su ta službovanja izuzetno teška za sve porodice vojnih lica - istakla je Gibsova.

Ona je zaključila da je studija pokazala da vojska mora da obezbedi veću podršku i pomoć porodicama vojnika koji su na frontu.

PORNO SEVE SUPERSTAR

Severina zauzela četvrto mesto na svetskoj top-listi internet sajta listaholic.com, u konkurenciji najboljih hardkor porno-filmova poznatih osoba

Čuveni video-snimak Severine i njenog bivšeg ljubavnika Milana Lučića našao se na top-listi pet najboljih hardkor porno-filmova poznatih osoba iz celog sveta, prenosi "Slobodna Dalmacija".

Uz tezu da su snimci seksa poznatih obično precenjeni, a sam čin seksa obično vrlo loš, internet stranica listaholic.com izdvojila je pet filmova koji bi mogli da uđu u hardkor mejnstrim. I dok je većina snimaka s jednom osobom u najdosadnijoj mogućoj pozi, izdvojeni snimci svetski poznatih osoba ekstremniji su od prosečnih.

Na prvom mestu je Džejen Kenedi, "baka svih seksi snimaka selebritija", druga je Dastin Dajmond zbog scene poznate kao "Prljavi Sančez" (Dirty Sanchez), čije objašnjenje nije za široke narodne mase.

Sa snimkom na kojem seks upražnjava s nekoliko žena i brojnim seksualnim pomagalima "bronzanu medalju" osvojio je glumac Tom Sizmur.

Severini je pobednički podijum izmakao, pa je završila kao četvrta, ispred Olivije Mohike, petoplasirane zvezde rijaliti-šoua "Američki idol".

Severinin plasman čelnici sajta objasnili su rečima: "Performanse ove hrvatske pop-zvezde s njenim oženjenim ljubavnikom biznismenom pokazuje entuzijazam kakav nedostaje većini njenih američkih kopija. Ona zaista izgleda kao da uživa u brakolomstvu!

- Dobar posao, devojko!", poručili su joj sa sajta listaholic.com.


NISAM PROMENIO VERU!!!

Emir Kusturica objasnio da je jedan deo njegove porodice u vreme Otomanskog carstva primio islam, a da se deo porodice u kojoj je njegov otac uvek smatrao Srbima

Najpoznatiji srpski reditelj Emir Kusturica izjavio je u intervjuu ruskom dnevniku "Utro" da on nije "menjao veru" kada se krstio u pravoslavnoj crkvi.

Kusta je objasnio da je jedan deo njegove porodice u vreme Otomanskog carstva primio islam, a da se on krstio.

- To nije promena vere, već prosto krštenje - rekao je Kusturica, dodavši da se deo porodice u kojoj je njegov otac uvek smatrao Srbima.

U intervjuu, u kome se bavio i raspravom o kosovskom problemu, Kusta je objasnio da nova država na Kosovu potpuno protivureči idejama nove Evrope, naglašavajući da "lično nema ništa protiv Albanaca".

Prema njegovim rečima, kao što je postao reditelj, tako je mogao da bude i preduzimač i radio bi sa istom količinom ogromne energije koju poseduje. Režiranjem se, kako je objasnio, bavi jer je "sintetička disciplina" i podrazumeva mnoštvo raznih ideja o čoveku i njegovom životu.

- Reditelji znaju o svemu pomalo i ništa određeno. Život reditelja veoma je bogat i intenzivan, i kreće se u ogromnom rasponu između obožavanja lokalnih idola i poznanstva sa kriminalnim autoritetima, ozbiljnim fizičarima i ljudima koje sam kasnije upoznao - rekao je Kusturica.

Sve to - uz "porodične i ideje majke, oca, ulice, Jugoslavije, odrastanja" - sistematizovano je na akademiji u Pragu i tamo je "dobilo naročitu formu", objasnio je on.

Povodom sadašnjeg života na Mokroj gori, planini u zapadnoj Srbiji kojoj je udahnuo novi život, Kusturica je rekao da je odlučio da živi tamo gde ga "ljudi biraju ne na izborima, već zato što im se dopada ili ne", a da je Drvengrad jedna moderna verzija manastirskog života i njegova zadužbina. On je dodao i da izuzetno voli da boravi u Moskvi, jer u Rusima vidi bratski narod:

- To je kulturna i antropološka veza koju niko ne može da raskine.

Kusturica je sebe opisao kao "zakletog antiglobalistu", koji je procesom globalizacije nezadovoljan jer predstavlja "kraj epohe, izdaju principa hrišćanstva u potpunosti, izdaju principa zajedničkog života, svega što čovek može da stvori i čemu pripada".

- Korporativni kapitalizam guši individualnost - ukazao je Kusturica, i podsetio da je Hristova ideja milosrđa i saosećanja "najznačajnija ljudska ideja".

EVROPSKI PRESS!

Od ponedeljka, 3. septembra, Press izlazi u novom, modernom formatu, na povećanom broju strana u punom koloru i u vrhunskoj štampi. Jedino cena ostaje stara!

U ponedeljak, 3. septembra, Press će se na kioscima pojaviti u potpuno novom, modernom, evropskom izdanju. Uredništvo i menadžment Pressa odlučili su da pred svoje čitaoce izađu u novom formatu, u punom koloru na povećanom broju strana i po staroj ceni! U redizajnu Pressa sa kreativnim timom našeg lista učestvovao je i Norbert Kuper, najbolji evropski dizajner novina!

Direktor „Press pablišing grupe" Đorđe Stefanović kaže da novi format Pressa prati nov, originalan grafički izgled.

- Stvar je jednostavna. Kada smo pripremali novi koncept Pressovog grafičkog izgleda, primenili smo iskustva dnevnih novina u Nemačkoj, Švedskoj, Holandiji, Francuskoj i prilagodili ga čitalačkoj publici u našoj zemlji. Informacije sa atraktivnim fotografijama upakovane su tako da čitaoci ne moraju da lutaju. Sve je jasno, čisto i pregledno. Za realizaciju ovoj projekta bila nam je potrebna najbolja i najkvalitetnija štampa u Srbiji i nju smo pronašli u kući „Politika", koja ima najmodernije mašine koje mogu da ispune visoke grafičke zahteve - kaže Stefanović.

Nagradna igra se nastavlja, na poklon „bmw", kuća...

Direktor PPG Đorđe Stefanović kaže da će se nagradna igra „Press ekspres", zbog ogromnog interesovanja naših čitalaca, nastaviti i posle 16. septembra.

- Od 17. septembra počinje „Press ekspress 2", u kojoj će čitaoci Pressa moći da osvoje automobil „BMW", kuću od 80 kvadrata, automobile „škoda oktavija" i „fijat panda", interkontinentalna putovanja iz snova i još 15.000 drugih vrednih nagrada - kaže Stefanović.

On kaže i da je na pripremi novog grafičkog izgleda, pored Pressove ekipe dizajnera, koji su najbolji u zemlji, radio i „najbolji evropski dizajner novina".

- Gospodin Norbert Kuper do sada je dizajnirao oko 100 novina u čitavom svetu. On nam je preneo svoja vrlo dragocena iskustva u oblasti grafičkog dizanja novina - kaže Stefanović.

Glavni urednik Pressa Đoko Kesić kaže da će Press u novom formatu izlaziti na povećanom broju strana i sa novim sadržajima.

- Umesto dosadašnje 32 strane osnovnog izdanja, Press će u novom formatu izlaziti na najmanje 40 strana, a kompletno izdanje sa dodacima koji će izlaziti svakog dana biće na najmanje 56 strana. Promena dizajna i formata nikako ne znači da ćemo promeniti uređivačku politiku. Press će i dalje žestoko kritikovati sve loše, ali i hvaliti sve dobre stvari u društvu. Press i dalje ostaju novine koje su spremne da pomognu svima koji trpe nepravdu... - kaže Kesić.

Naravno, cena Pressa ostaje ista - 20 dinara!

FUDBALERE UBIJAJU, ZAR NE?

Istog dana kada je preminuo fudbaler Sevilje Antonio Puerta, igrač Lestera Klajv Klajd kolabirao na meču protiv Notingem Foresta

Profesionalno bavljenje fudbalom definitivno je postalo opasno po život! Posle nesrećnog Antonija Puerte, koji je preminuo od posledica dvostrukog srčanog udara tokom meča sa Hetafeom, malo je nedostajalo da se i utakmica engleskog Liga kupa između Notingem Foresta i Lestera završi tragedijom! Naime, igrač gostujućeg tima Klajv Klajd (27) onesvestio se u svlačionici na poluvremenu i hitno je prevezen u bolnicu!

Prema navodima medija sa Ostrva, Klajd je proveo mirnu noć u bolnici, a lekari veruju da je igračevo srce stalo. Portparol bolnice u Notingemu rekao je da je Klajdovo stanje sada stabilno.

- Naše misli i molitve su uz Klajva i njegovu porodicu u ovom trenutku. Nije mu baš najbolje, ali je bar počeo da priča, što nije mogao u jednom trenutku - rekao je izvršni direktor Lestera Tim Dejvis.

Istorija tragedija

Prvi dokumentovani slučaj fatalnog srčanog udara na fudbalskom terenu dogodio se 7. januara 1973. godine. Fudbaler Sevilje Pedro Beruezo srušio se tokom utakmice protiv Pontevedrea i umro na licu mesta.
1977 - Fudbaler Peruđe Renato Kuri na utakmici s Juventusom srušio se na teren početkom drugog poluvremena od srčanog udara. Autopsija je otkrila srčanu manu, koja nije bila zabeležena na prethodnim pregledima.
1982 - Brazilac Karlos Alberto Barbosa umro je od srčanog udara na utakmici brazilskog prvenstva.
1983 - Viktor Trosero, centarfor River Plate, umire od srčanog udara u svlačionici posle utakmice sa Rozarijem.
1989 - Nigerijski reprezentativac Samjuel Okvaradži umro je deset minuta posle kvalifikacione utakmice za SP protiv Angole.
2000 - Rumun Katalin Hildan pao je kao pokošen tokom utakmice svog Dinama iz Bukurešta i ubrzo je umro.

Ova dva događaja samo su nastavak crne serije. Iako su fudbaleri umirali na terenu i ranije, tek je smrt kamerunskog reprezentativca Marka Vivijena Foea 26. juna 2003. godine dovela ovaj problem u žižu interesovanja javnosti. Foe je tokom meča sa Kolumbijom na Kupu konfederacija u Lionu pretrpeo srčani udar tokom drugog poluvremena i preminuo sat kasnije, uprkos intenzivnoj nezi i pokušajima reanimacije. Specijalisti su tek naknadno utvrdili da je imao uvećanu levu srčanu komoru. Malo je poznato da je istog dana, takođe od infarkta, na terenu tokom prvenstvenog meča preminuo štoper Botafoga iz Ribeirao Preta.

Samo pola godine kasnije standardni mađarski reprezentativac i igrač Benfike Mikloš Feher srušio se na terenu pri kraju utakmice protiv Vitorije u Gimaraešu. Mađar je ubrzo prebačen u najbližu bolnicu, ali i u njegovom slučaju pokušaji oživljavanja bili su bezuspešni. Feher je umro u 24. godini. U novembru iste godine na terenu je umro Brazilac Seržinjo, defanzivac Sao Kaetana. On je kolabirao pet minuta posle početka drugog poluvremena utakmice sa Sao Paulom.

Na našim prostorima dogodio se samo jedan smrtni slučaj. Omladinac Crvene zvezde Vladimir Dimitrijević preminuo je na treningu 1. oktobra 2001. godine. Naknadno je utvrđeno da je nesrećni mladić imao urođenu srčanu manu.

VALJAK UDARIO ŽENU!

Mašina za asfaltiranje puteva oborila Sonju V. (40) iz sela Kočane i prešla preko nje. Nesrećna žena ostala živa!

Sonja V. (40) iz sela Kočane teško je povređena kada ju je udario valjak za asfaltiranje težak nekoliko tona! Pukom srećom, Sonja je izbegla sigurnu smrt jer ju valjak samo delimično zahvatio, pa je na kraju završila sa prelomom noge! Nesvakidašnja nesreća dogodila se u Doljevcu kod Niša, a policija je protiv Branka B. (22), radnika koji je upravljao valjkom, podnela krivičnu prijavu.

Kako saznajemo, u Doljevcu su već duže vreme u toku radovi na rekonstrukciji regionalnog puta Niš-Leskovac, koji jednim delom prolazi i kroz centralni deo ove opštine. Neposredno pred nesreću u toku je bilo nasipanje ulice vrelom asfaltnom masom i njeno ravnanje. Sonja je u jednom trenutku krenula da pređe ulicu gurajući bicikl iza valjka. Međutim, na njenu nesreću, mašina je baš tada krenula unazad!

- Video sam ženu kako gura bicikl i baš u tom trenutku kolega za valjkom krenuo je unazad. Mi smo počeli da vičemo, da ga upozorimo, ali nas on nije čuo! Izgledalo je da će Branko valjkom preći preko nje i već smo se spremili na najgore! Ipak, na sreću, u poslednjem trenutku žena se izmakla, pa je valjak, kada ju je oborio, prešao samo preko njene noge. Prizor je bio zastrašujući, ali mislim da ne mogu ni da zamislim kako bi bilo da je skroz prešao preko nje - ispričao je za Press jedan od radnika „Preduzeća za puteve“, koji su bespomoćno posmatrali kako im je kolega zamalo ubio čoveka.

Prema rečima drugih očevidaca, Sonja je, iako se jednim delom tela nalazila ispod valjka, bila pri punoj svesti. Oni pretpostavljaju da je njeno kretanje usporio vreli asfalt, i da zbog toga nije mogla da se na vreme skloni od mašine koja se kretala unazad.

- Verovatno nije dobro pogledala kakav je asfalt bio kad je krenula da pređe ulicu. Još je strašnije što je ona gledala kako joj se valjak približava, a nije mogla da ga izbegne. Ipak, na kraju se sve dobro završilo, imajući u vidu kakve su posledice mogle da budu - kažu putari u Doljevcu.

Policijska uprava u Nišu saopštila je da je protiv vozača valjka Branka B. podnela krivičnu prijavu zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti. On se u izjavi policiji branio da ženu uopšte nije primetio i da bi u suprotnom na vreme zaustavio mašinu.

Povređena je hitno prebačena u Dom zdravlja u Doljevcu, gde joj je ukazana prva pomoć, a zatim je upućena na kliniku za ortopediju Kliničkog centra u Nišu radi daljeg lečenja. Kako je novinaru Pressa potvrđeno u ovoj zdravstvenoj ustanovi, ona je operisana i dobro se oporavlja.

Uviđaj na mestu nesreće izvršio je istražni sudija Aleksandar Teodosić u prisustvu pripadnika OUP-a Doljevac.