brojač poseta

понедељак, 28. мај 2007.

Za Nikolu Đorđevića kompjuter nema tajni

Iako slep od rođenja, Nikola Đorđević (25), student informatike na beogradskom Univerzitetu „Singidunum“, glavni je saradnik ekipe elektroinženjera koji omogućavaju slepima da rade na računaru.
Radivoj Vujanović
Kada je pre više od 10 godina prvi put seo za računar u zemunskoj osnovnoj školi za učenike oštećenog vida, rodila se i ideja da se jednog dana i profesionalno veže za kompjuter.
Njegova glavna preokupacija je kako da uz pomoć računara slepi sebi olakšaju svakodnevicu. Kada je krenula promocija softvera za slepe, počeo je da sarađuje sa Fakultetom tehničkih nauka iz Novog Sada. Tastaturu je savladao brzo, a do sada je obučio skoro 100 slepih i slabovidih.
- Sve je isto kao i na drugim računarima, samo što svaku operaciju prati glas, koji nas obaveštava šta radimo. Miš se ne koristi i sve se radi uz pomoć tastature- priča Nikola dok vešto prelazi prstima preko tastature u Laboratoriji za akustiku i govorne tehnologije na FTN-u. Posle osnovne škole završio je srednju medicinsku za fizioterapeuta.
- Najveći problem jeste to što na fakultetima ne postoji literatura za slepe. Mnogi profesori ne daju knjige u elektronskom formatu jer se plaše da će im tako biti ugrožena autorska prava. Postoji posebna audio biblioteka kojoj se može pristupiti preko interneta i pomoću koje se mogu preslušavati tekstovi u elektronskom formatu putem sintetizovanog govora - objašnjava Nikola.

Mešaju ga sa Matićem
- Pre nekoliko dana sa ekipom sa FTN-a otišli smo u jedan novosadski lokal da proslavimo moj rođendan. Mnogi su mislili da sam ja Dejan Matić, koji je te večeri pevao u tom lokalu. Ljudi su mi prilazili i govorili mi da sam odlično pevao. Dešavalo se da sedim u tramvaju, a da ljudi komentarišu: „Eno ga Saša Matić“ - kroz smeh priča Nikola.

Нема коментара: