brojač poseta

субота, 05. фебруар 2011.

I Austrija sledi Egipat i SAD - Zakonski moguće gašenje interneta

Čarobnih 13 minuta je trebalo egipatskoj vladi da bi isključila Internet u cijeloj državi i time ukinula komunikaciju između 83.000.000 građana. To su građani, koji, površno gledano, traže svoje pravo na demokraciju i slobodu. S jednim potezom vlada je hladnokrvno iskoristila mogućnosti tehnologije, pa se slobodno može pričati o novoj povijesnoj tehnološkoj katastrofi koja opet pokazuje kako je tehnologija još uvijek više zloupotrijebljena nego korisna ako se velike mase uvedu u ovisnost tehnoloških igračaka.


U uredu austrijskog kancelara se radi na jednom projektu koji bi trebao omogućiti gašenje interneta u slučaju cyber-napada na prostoru Europske unije.

Austrija radi već 'duže vrijeme' na tzv. 'Kill Switchu" za Internet. Zanimljivo je, da se u ovom slučaju poziva na temelj međunarodnih dogovora koji definiraju gdje i kada bi se Internet mogao isključiti na razini EU-a, javlja Futurezone, pozivajući se na jednu odgovornu osobu iz GovCERT(Government Computer Emergendy Response Team) koji je dio ureda austrijskog kancelara i nešto kao krizni menadžment u slučaju da dođe do problema u nacionalnim IT-sektorima.

Dakle, može se zaključiti kako će uskoro u Austriji, u okviru programa za zaštitu kritične infrastrukture, postojati jedno dugme za gašenje interneta.

Zakonska osnova za ovaj postupak ne postoji u Austriji, ali se ured kancelara u ovom slučaju oslanja na jednu deset godina staru, od strane Nacionalnog vijeća odobrenu doktrinu imenom „Nauk sigurnosti i obrane“. Tamo piše npr. da je sigurnost Austrije i Europske unije neodvojiva, da se ne može nikako razlikovati i da se u najvećem smislu gradi po okviru donesenom u EU.

Čitajući rečenicu na prvi pogled zvuči vrlo logično ali se može i izvući zaključak kako strateški potezi u ovom slučaju dolaze preko direktive sa vrha Europske unije, koja to želi uvesti kao standard.

Poznato je svima kako je narod zahvaljujući internetu dobio veću mogućnost komuniciranja. Informacije više ne putuju jednosmjerno od emitera prema narodu, nego se i uzvraća informacijama i komunicira međusobno.

Otkud sad ideje da se takav protok informacija mora kontrolirati ili čak razmišljati o jednom sustavu preko kojeg se taj „dar“ i sloboda interneta mogla u hitnom postupku, preko jednog dugmeta, sasvim onemogućiti?

Nacionalno vijeće Austrije uputilo je, dakle, vladi gore navedeni popis „Nauk sigurnosti i obrane“ u kojem neobavezujući preporučuje da se austrijska sigurnosna politika kreira u skladu s određenim načelima. Deveta i posljednja "preporuka" je: "Osigurati dostupnost vitalnih resursa (npr. hrana, energija i sirovine), te zaštita strateških infrastruktura (npr. komunikacija i promet)." Daljnje ili detaljnije komentare na temu komunikacije ili Internet se ne nalaze u dokumentu.

Prema informacijama iz ureda kancelara, odluka o gašenju Interneta pripada Saveznoj vladi i firmi Rundfunk- und Telekom-Regulierungs-GmbH (RTR). „Ako dođe do akutnog napada iz interneta, ured kancelara se uključuje kao koordinator i sastaje se sa providerima s kojima na kraju odlučuje o slijedećim postupcima.“, navodi Futurezone.

Iz CERTa tvrde kako nije tako jednostavno isključiti ili onemogućiti komunikacijsku infrastrukturu Austrije: „Austrijska mreža nije monokultura – ISP-i koriste različite routere različitih proizvođača i da se nađe jedna rupa koja je na svim modelima prisutna, je vrlo nemoguće“. Preko toga virus bi se morao prvo proširiti preko routera a zatim ih dovesti u offline stanje. U tom vremenu se virus može detektirati i provoditi protuakcije.

I mobilne mreže posjeduju slične decentralizirane strukture: „U Austriji ne postoji jedna točka, preko koje bi se mogle ugasiti cijele mreže“, govori glasnogovornik A1 Telekom mreže Martin Bredl. „Takva jedna točka ne postoji ni u Europi.“ Bio to A1, T-Mobile, Orange ili Drei – svak pokreće vlastitu mrežu, koja u slučaju katastrofe funkcionira i sama za sebe. Kako bi rad u slučaju i dalje bio osiguran, mreže su građene u redundantnom sustavu, odnosno povezani s više mreža kako bi se umanjio rizik. Orange npr. nije samo zakupio udio mreže kod Telekom Austria već i kod British Telecoma, koji također posjeduju optičke kablove. I ako TA deaktivira svoju mrežu, mobiteli bi i dalje radili.

Što na lokalnoj razini možda nije lako realizirati za pojedince, SAD bi uskoro mogao provesti na svjetskoj razini: Jedan zakon bi trebao predsjedniku SAD-a dati ovlasti da u iznenadnoj situaciji preuzme nadzor nad ključnim institucijama za komunikaciju.

Digitalni zakon „Protecting Cyberspace as a National Asset Act of 2010“ već je dostupan kao nacrt i trebao bi se usvojiti još ove godine. U slučaju cyber-napada predsjednik je ovlašten između ostaloga preuzeti kontrolu nad internet uslugama te mobilnim operaterima.

Preko ICANN-a američka vlada već posjeduje kontrolu nad internetom. Organizacija je odgovorna za upravljanje s web-adresama i nalazi se u bliskom odnosu s ministarstvom trgovine. Zbog svog središnjeg položaja ICANN se često naziva vladom weba. „Uprava bi mogla isključiti pojedinačne domene i time cijele zemlje ili regije isključiti sa interneta“, kaže Richard Wein iz austrijske uprave nic.at.

U Njemačkoj se također čuju zahtjevi za jedno „dugme“ preko kojeg se može isključiti internet i time dati sveobuhvatne ovlasti za ured kancelara koji bi u slučaju napada cijelu državu mogao skinuti sa interneta.

Kao što je već poznato, EU se nalazi u velikim gospodarskim poteškoćama. Belgija se dijeli što ugrožava jedinstvo unije a na drugu stranu EURO gubi ugled kao stabilna valuta. Mnogobrojni analitičari prognoziraju raspad Europske unije kao zajednički gospodarski i politički prostor. Španjolska, Portugal i Grčka pokazuju da EU ne daje nikakvu sigurnost. Naprotiv, stvara silne probleme nacionalnim gospodarstvenim infrastrukturama koje se ne mogu prilagoditi u jedan unitarni sustav. Rezultati takve strategije su nemiri diljem Europe.

Na kraju se može zaključiti kako svjetske vlade izgrađuju nove sustave za kontrolu interneta, koji je preko niz godina postao jedan važan demokratski faktor i koji definitivno može skočiti izvan kontrolnih mehanizama jedne korumpirane vlade i time izgraditi građanske opozicije ili čak revolucije pa s njima uzdrmati, ne samo nacionalni, već i postojeći svjetski poredak.

Je li uvođenje tzv. „Kill-Switcha“ jedan običan razlog za veću kontrolu ili prirodan put za zaštitu demokracije, želimo prepustiti svakome da odluči za sebe. I jedno i drugo se može zloupotrijebiti, ali treba obavezno napomenuti kako svjetski trend monopoliziranja moći svakako daje mnogobrojne indicije i razloge za sve veću brigu.

Obama dobio ovlašćenje o gašenju interneta u SAD-u - počela diktatura?

Na isti datum kada je u Egiptu „ugašen“ internet, američki je Senat izglasao zakon o takozvanom „Kill Switch“ koji ima ulogu zaustavljanja internet prometa u cijelom SAD-u. „Kill Switch“ ima ulogu zaustavljanja internet prometa u cijelom SAD-u u slučaju cyber napada. Cijeli sustav funkcionira po principu da američki predsjednik ima ovlast, u slučaju opasnosti, jednim pozivom postaviti svojevrsnu internet branu.


Wikileaks već nekoliko mjeseci ne izlazi iz pozornosti svjetskih medija. Julian Assange, osnivač i glavni direktor stranice, je slavljen od strane brojnih aktivista i boraca za slobodu govora, kao svojevrsni Robin Hood koji uzima bogatima i moćnima njihove prljave tajne i prostire ih pred oči gladne javnosti.

Neosporno je da veliku, zapravo presudnu ulogu u ovoj priči ima internet, te sposobnost interneta da tako brzo, nepristrano i bez granica prezentira svako mišljenje i svaku informaciju. O utjecaju Facebooka, Twittera, blogova, Googlea se piše jako puno, te kao da postoji svojevrsno natjecanje u tome tko će napisati veći hvalospjev o moći interneta.


Ipak, u zadnje vrijeme onaj moćni, nepredvidljivi, slobodni, informirani internet je pokazao i svoju drugu stranu. Ili možda je bolje reći, pokazali su mu je. Wikileaks je trenutno u svojevrsnom štrajku kojim žele ukazati na gušenje njihovog prava na slobodu govora. Međunarodni, prije svega američki, pritisak je stvorio od Wikileaks stranice internet gubavca, te uspio poznatoj stranici prekinuti sve kanale preko kojih se financirala. Moneybookers, Paypal, Amazon.com, MasterCard, Visa i Apple su samo neke od kompanija koje su okrenule leđa stranici koja iznosi prljavi veš zapadne diplomacije.
Druga povreda „cyber Golijata“ je nedavni potez egipatskih vlasti, koje su u strahu od potencijala interneta kao vrhunskog medija za organizaciju velikog broja ljudi, internet jednostavno ugasili. Facebook i Twitter su poslužili kao savršeno sredstvo za organizaciju masovnih prosvjeda, te nije čudno da je internet predstavljao problem egipatskim vlastima, ono što je zapanjujuće je lakoća kojom je internet ugašen. Strani izvori prenose kako takvo gašenje interneta zapravo i nije nešto previše komplicirano, te da je sve bilo provedeno jednim pozivom iz ureda predsjednika Mubaraka u ured agencije nadležne za internet promet.


Ovom događaju možemo dodati i prošlogodišnji sukob Googlea i Kine. Google je nakon mnogih kritika odlučio prestati samocenzurirati kinesku verziju stranice na što je Kina, bez nekog prevelikog ustručavanja, protjerala najpoznatiji svjetski pretraživač sa kineskih kompjutera. No možemo bit sigurni za internet jer su njegovi temelji na stabilnom američkom tlu. Sigurno u americi neće biti povrede slobode interneta. Ili se možda varamo? Na isti datum kada je u Egiptu „ugašen“ internet, američki je Senat izglasao zakon o takozvanom „Kill Switch“ ili u slobodnom prijevodu sigurnosnoj sklopci. „Kill Switch“ ima ulogu zaustavljanja internet prometa u cijelom SAD-u u slučaju cyber napada. Cijeli sustav funkcionira po principu da američki predsjednik ima ovlast, u slučaju opasnosti, jednim pozivom postaviti svojevrsnu internet branu.


Mnogi koji prate stanje internet sloboda postavljaju pitanje ne daje li možda ovaj zakon malo previše snage vlasti SAD-a. Prevelika je možda odgovornost omogućiti jednoj osobi da jednim pozivom vrati zemlju par desetljeća unatrag u razvoju, te prekine sve, tako popularne načine internet komunikacije. Kao što vidimo iz aktualnih događanja, internet je moćno oružje naroda u osiguravanju slobode. Jasna je briga onih koji se boje da vlast sve više svojata to snažno oružje.

субота, 29. јануар 2011.

Davos pod opsadom

Oko 5.000 švajcarskih vojnika zaduženo je za bezbednost 2.500 svetskih političkih i poslovnih lidera na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu

Sve je pokriveno... Snajperisti su raspoređeni po krovovima

Svetski ekonomski forum, koji je juče počeo u švajcarskom zimskom centru Davos, okupiće tokom pet dana oko 2.500 svetskih političkih i poslovnih lidera. Skup svetskih moćnika održava se uz neviđene mere bezbednosti.

Teme koje će dominirati forumom jesu zabrinutost zbog rastućeg uticaja Kine u sektoru politike i biznisa, kao i problemi u Evropi zbog dužničke krize u EU.

Ograđeni bodljikavom žicom

Slogan ovogodišnjeg skupa političko-poslovne elite u elitnom turističkom centru je „Zajednička pravila za novu realnost". Između ostalih, samitu će prisustvovati nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Nikola Sarkozi, premijer Velike Britanije Dejvid Kameron, kao i meksički predsednik Felipe Kalderon. U Davos će, ipak, doputovati i ruski predsednik Dmitrij Medvedev, koji je u ponedeljak, nakon vesti o terorističkom napadu na moskovski aerodrom „Domodedovo", bio odložio put.

Samitu prisustvuje i oko 500 žena

Predstavnici Svetskog ekonomskog foruma u Davosu uveli su, nakon brojnih kritika, kvote za obavezno učešće žena na samitu. Od ove godine, strateški partneri foruma, oko stotinu velikih korporacija, moraće da poštuju određenu polnu proporciju pri izboru svojih predstavnika na samitu tako što će na svaka četiri muškarca u delegaciji morati da dođe najmanje jedna žena. Organizatori smatraju da će od oko 2.500 ovogodišnjih učesnika foruma, samitu u Davosu prisustvovati najmanje 500 pripadnica lepšeg pola. Udeo žena na forumu do 2005. nije prelazio 15 odsto, a poslednjih godina povećan je na 17 procenata.

Zbog prisustva visokih delegacija širom sveta, forum poslovno-političke elite u Davosu protiče uz neviđene bezbednosne mere. Oko 5.000 švajcarskih vojnika uključeno je u obezbeđivanje skupa svetskih lidera. Na krovovima hotela „Belvedere", u kome se održavaju sastanci, kao i na krovovima okolnih zgrada u Davosu raspoređen je veliki broj snajperista. Specijalne kamere za nadzor koje su postavljene povodom samita pokrivaju gotovo svaki deo živopisnog gradića u podnožju Alpa. Na brežuljcima u okolini razvučena je čak i bodljikava žica.

Skupo učešće

Samo učešće na samitu nije nimalo jeftino. Na primer, američka kompanija koja želi da prisustvuje godišnjem skupu svetskih ekonomskih lidera u Davosu, prema računici „Njujork tajmsa", mora da izdvoji između 200.000 i 300.000 dolara. Ukoliko je kompanija pozvana da prisustvuje samitu, mora da plati osnovnu članarinu u iznosu od 52.000 dolara. Ona omogućava prisustvo samo na opštim sastancima tokom foruma, a ukoliko predstavnici kompanije žele da prisustvuju i posebnim sednicama u sklopu samita, to zadovoljstvo moraju da plate i do 137.000 dolara.

„Njujork tajms" je izračunao i koliko iznose ostali troškovi, poput avionskih karata, zakupa hotela i iznajmljivanja automobila. Cena avionskog leta iz SAD do Davosa u biznis klasi i zakup soba za petočlanu delegaciju u nekom od luksuznih hotela iznosi ukupno 140.000 dolara. Za limuzinu i vozača za nedelju dana kompanija mora da izdvoji oko 10.000 dolara. Takođe, za večere u nekom od luksuznih hotela tokom trajanja samita kompanije moraju da izdvoje dodatnih 10.000 dolara.

петак, 28. јануар 2011.

Preživeo zbog smrtonosne doze

Varšava -- Policijska patrola u Šćećinu na jugu Poljske naišla je na jednog Poljaka koji je preživeo ledenu noć na autobuskoj stanici sa čak 10,24 promila alkohola u krvi.

Smrtonosna doza alkohola počinje već na četiri do pet promila.

Uprkos skoro rekordnoj doze aklohola u krvi, taj beskućnik prespavao je noć u kojoj se temepratura spustila na minus 10 na klupi na autobuskoj stanici polunag. Kada su videli da ne reaguje na gurkanje, policajci iz patrole su pozvali hitnu pomoć.

"Nakon prve pomoći, muškarac je povratio svest", kazala je novinarima policija u Šćećinu.

Rekorder po količini alkohola u krvi je jedan 45-godišnji Poljak koga je pre nekoliko godina pijanog sa čak 12,3 promila u krvi udario automobil. Preživeo je i nesreću i smrtonosnu dozu alkohola.

недеља, 23. јануар 2011.

Skandalozno otkriće Vikiliksa: Slobin čuvar u Hagu bio špijun SAD!

Upravnik pritvorske jedinice u Sheveningenu Timoti Mekfaden prenosio Amerikancima sve detalje tokom Miloševićevog boravka u zatvoru. Mekfaden: On može da kontroliše naciju iz Haga, ali ne i svoju ženu!

Skandalozno otkriće Vikiliksa: Slobin čuvar u Hagu bio špijun SAD!

Upravnik pritvorske jedinice u Sheveningenu Timoti Mekfaden dostavljao je američkim diplomatama sve podatke o boravku Slobodana Miloševića u haškom zatvoru, naglašavajući da je on iz ćelije mogao da kontroliše naciju u Srbiji, ali nije mogao da kontroliše - svoju ženu!

U tajnoj depeši američke ambasade u Hagu iz novembra 2003. godine koju je sada objavio Vikiliks, piše da je Mekfaden dostavio američkim diplomatama sve detalje Miloševićevog zdravstvenog stanja i svih kontakata sa ljudima van pritvora sa kojima održava svoju pravnu i finansijsku mrežu. U depeši piše da je Mekfaden često isticao suprugu bivšeg predsednika, jer je njihov brak „centralni odnos u njegovom životu" i jer je „ona koordinisala sve njegove veze".

Nije bolovao od dijabetesa?

- On zove svoju suprugu Mirjanu svakog jutra. Milošević je mogao da manipuliše nacijom, ali se borio da kontroliše svoju ženu, koja očigledno ima veliki uticaj na njega. Mira ga je nagovarala da preuzima određene akcije. Kada je ne bi poslušao, ona bi mu spočitavala da je razlog lošeg ishoda upravo to što je nije poslušao. Markovićeva je služila kao izvor informacija, motivacije i strategije, i on se čvrsto oslanjao na njena uputstva. Kada bi ga pritiskala da učini nešto što ne želi, on joj se retko direktno suprotstavljao, već samo ne bi uradio to što mu je rekla - piše u izveštaju američke ambasade.

Kako piše u depeši, Mekfaden je upozoravao Amerikance na rizično zdravstveno stanje Miloševića koje je dodatno ugroženo stresnim situacijama kojima se izlaže tokom suđenja, ali je naveo da uprkos nekim tvrdnjama Milošević nije bolovao od dijabetesa i depresije. Mekfaden je tvrdio i da ga nemogućnost da vidi sina, ćerku, snaju, ženu i unuka čine „veoma nesrećnim", ali da posao kojim je zaokupljen ne ostavlja mesta da se prepusti depresiji. Mekfaden je Tribunalu čak predlagao da se omogući susret Miloševića i Mire Marković, uz uverenje da će joj biti garantovan imunitet od hapšenja pošto je duboko verovao da bi to smirilo Miloševićev stres i možda uticalo na smanjenje njegovog krvnog pritiska. On je, međutim, dodao da bi to bilo rizično jer „ona zna da bude nestabilna osoba".

- U njenom odsustvu, Milošević je sam morao da koordiniše raznim grupama koje mu pružaju pravnu i druge vrste pomoći. Ispostavilo se da je njeno odsustvo ostavlja rupu u njegovim sposobnostima da organizuje svoje ljude. Markovićeva je održavala kontakte sa SPS-om i govorila mu koga treba da zove da bi držao stvar pod kontrolom i rešio konflikte u stranci - rekao je američkim diplomatama Mekfaden.

Balkanci su mace za irske teroriste

Upravnik zatvorske jedinice u Hagu Timoti Mekfaden je u depeši Stejt departmentu predstavljen kao čovek koji najredovnije održava kontakt sa Miloševićem i koji ima kontrolu nad njegovim telefonskim pozivima, posetama i kontaktima sa drugim zatvorenicima. U depeši piše da je „tokom jednočasovnog razgovora Mekfaden ostavio utisak da je u potpunosti upoznat sa svim bitnim detaljima vezanim za Miloševićev život u pritvoru", uz opasku da je „Milošević ipak povučen čovek koji retko deli svoje misli sa drugim ljudima". Mekfaden je inače Irac koji je radio u zatvorima sa teroristima IRA tokom sedamdesetih godina, a američkim diplomatama je naveo da su u odnosu na njegova ranija iskustva optuženi za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji „male mace".

On je izvestio i da se u proleće 2003, posle ubistva Zorana Đinđića, Miloševićeva finansijska situacija znatno pogoršala i da je imao problem da plati avionske karte pravnim savetnicima, kao i da je situacija došla dotle da je SPS morao da skuplja novac za pomoć. Upravnik zatvora je govorio i o odnosima Miloševića sa takozvanim prijateljima suda koje je Milošević poštovao, i njegovim savetnicima iz Beograda zbog kojih je, kako je rekao Mekfaden, bivši predsednik Srbije govorio da je „okružen budalama".

Interesovala ih Mirina moć

Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za bezbednost, kaže za Press da je dostavljanje informacija američkoj ambasadi „strašna i nedopustiva" zloupotreba, ali da ne treba da čudi da su Amerikanci najviše bili zainteresovani za Slobin odnos sa suprugom.

- Amerikancima je bilo važno da razumeju kolika je njena realna moć, pogotovo imajući u vidu da u Srbiji u to vreme nisu postojale demokratske institucije koje su donosile odluke, već je bilo važno samo ono što kaže Milošević - zaključuje Dragišić.

четвртак, 20. јануар 2011.

Policija krije identitet bahate žene za volanom Video

BEOGRAD - Čitalac “Blica” poslao je pre dva dana mejl redakciji našeg lista na kojem se nalazi video snimak bahate vožnje vozača crvenog automobila marke “alfa spajder” kabriolet koji je na raskrsnici prošao kroz crveno svetlo rizikujući sudar sa drugim vozilima u saobraćaju. U saobraćajnoj policiji ističu da će na osnovu registarskih oznaka preduzeti sve mere kako bi pronašli krivca.

Preuzeto iz video-zapisa
Na snimku koji traje 14 sekundi vidi se kako vozač “alfe” beogradskih tablica na kojem su uključena sva četiri migavca prolazi pored vozila na semaforu dok svetli crveno, ulazi u raskrsnicu i rizikuje sudar sa drugim automobilom. Na osnovu snimka može samo da se pretpostavi da se incident dogodio na jednoj od raskrsnica na Kanarevom brdu, a čitalac “Blica” u poslatom mejlu tvrdi da je “alfu” vozila sredovečna žena, a da je video zapisu prethodio niz njenih bahatosti na putu.
Prvo je prošla kroz crveno na prethodnom semaforu, zatim prešla preko pune linije u kontra smeru i presekla put autobusu GSP u kojem su se nalazili putnici. Zatim je pokazala srednji prst vozaču autobusa, upalila sirenu zavijajućeg tona i izašla iz vozila da se raspravi sa njim. Mahala je službenom legitimacijom svetlo plave boje i zlatnom značkom, a zatim pljunula u šoferšajbnu autobusa, sela u automobil i ponovo prošla kroz crveno svetlo - piše u mejlu koji je čitalac poslao redakciji “Blica”.

Preuzeto iz video-zapisa

U GSP “Beograd” nisu zabeležili sporni slučaj pošto, kako kažu, takve situacije se gotovo svakodnevno događaju vozačima javnog prevoza.

Redakcija “Blica” sporni snimak objavila je na svom interenet izdanju i prosledila ga saobraćajnoj policiji. U policiji ističu da će pokrenuti postupak protiv vozača za prolazak kroz crveno svetlo jer se na osnovu snimka taj prekršaj jedino može utvrditi.

- Na osnovu registarskih oznaka možemo da utvrdimo ko je vlasnik automobila, a preko njega pokušaćemo da dođemo do vozača koji je načinio prekršaj - rekli su u saobraćajnoj policiji i dodali da zbog dalje istrage ne mogu da kažu da li se radi o službenom vozilu.



„Krtica“ Vikiliksa imao pseudonim Robin Hud

Bivši švajcarski bankar, koji je juče proglašen krivim za odavanje bankarskih tajni medijima i poreskim vlastima, tvrdi da nije prekršio nijedan švajcarski zakon o bankama i da je samo želeo da skrene pažnju javnosti na ofšor finansijske zloupotrebe i rasprostranjen sistem izbegavanja poreza koji koriste bogati poslovni ljudi i političari.

Rudolf Elmer predao je Džulijanu Asanžu podatke o kompanijama i ljudima koji izbegavaju porez
Predstavnici „Julijus Bera”, banke za koju je radio, tvrde da se Elmer nije rukovodio moralnim motivima, već da se svetio jer nije dobio odštetu zbog otpuštanja. Optužnica ga tereti da je želeo da diskredituje banku, da je slao preteće faksove bivšim kolegama, da je čak poslao lažnu dojavu o podmetnutoj bombi, pretio da će poverljive informacije poslati neonacističkim organizacijama, da se pretvarao da je pripadnik meksičkog narko-kartela i da se povremeno predstavljao kao Robin Hud.

Procurile informacije se odnose na račune na Kajmanskim ostrvima gde je Elmer (55), kvalifikovani revizor, radio kao direktor operacija „Julijus Bera”, ali je dobio otkaz 2002. jer je odbio da se na zahtev šefa podvrgne detektoru laži. „Što sam više napredovao, to sam se više uplitao u ilegalne aktivnosti na koje su me terali”, istakao je on, optužujući banku za kriminalnu delatnost.

Elmer je u ponedeljak ustupio Vikiliksu, insajderskom sajtu Džulijana Asanža, oko 2.000 podataka o računima kompanija i pojedinaca za koje tvrdi da izbegavaju plaćanje poreza. Asanž je saopštio da će sve podatke da obelodani čim ih proveri.

Elmeru se sada sudi za odavanje poverljivih informacija 2005. kada je, prema vlastitom priznanju, poslao banci nepotpisan mejl u kojem preti da će podatke o ofšor klijentima predati poreskim vlastima u Švajcarskoj, SAD i Britaniji, i javnim glasilima, što je kasnije i učinio. On je objasnio da je to uradio iz straha za bezbednost porodice. Bivši bankar čak tvrdi da su mu šefovi nudili pola miliona švajcarskih franaka u zamenu za ćutanje.

Banke na udaru kritike

Švajcarske banke su poslednjih godina na udaru kritike zbog toga što su, čuvajući tajnost računa, odbijale da otkriju podatke o utajivačima poreza koji kod njih drže novac. Švajcarska je, ipak, pod pritiskom SAD i EU napravila ustupak i prosledila Americi pojedinosti o 4.450 bankarskih računa.



уторак, 18. јануар 2011.

“Vikiliks” dobio podatke o skrivenim računima u švajcarskim bankama

LONDON - Bivši švajcarski bankar Rudolf Elmer dostavio je internet stranici “Vikiliks” detalje o bankovnim računima oko 2.000 poznatih ličnosti.

Švajcarski bankar predaje Asanžu fajlove sa imenima 2.000 biznismena i političara za koje se ocenjuje da su utajili porez

Elmer je na konferenciji za novinare u Londonu predao dva kompakt-diska sa podacima osnivaču “Vikiliksa” Džulijanu Asanžu, koji je obećao da će sve informacije biti stavljene na uvid javnosti.


U Švajcarskoj će za dva dana početi suđenje Elmeru za kršenje zakona o zaštiti tajnosti poslovanja banaka. Elmer je otpušten iz švajcarske banke “Julius Ber” 2002. godine, a u međuvremenu je već dostavljao podatke “Vikiliksu”. List “Zontag” piše da se podaci odnose na finansijske kompanije i bogate pojedince iz mnogih zemalja, uključujući Veliku Britaniju, SAD i Nemačku, te da pokrivaju period od 1990. do 2009. godine.
“Nakon što budemo pregledali podatke, oni će biti objavljeni u celosti”, rekao je Asanž, koji trenutno boravi na uslovnoj slobodi u Britaniji tokom razmatranja zahteva za njegovim izručenjem Švedskoj, koja ga traži zbog navodno počinjenih seksualnih krivičnih dela.


Asanž je rekao da je teško proceniti koliko će vremena biti potrebno za pregled podataka o bankovnim računima i dodao da bi posao mogao da bude završen za dve nedelje. Vlasnik “Vikiliksa” rekao je da će medijima koji se bave izveštavanjem o finansijama možda biti upućena ponuda da pomognu u tom poslu.


Asanž je dodao da će neke informacije verovatno biti dostavljene vlastima u Velikoj Britaniji, kao što je ranije učinjeno sa podacima o bankama na Islandu. Informacije koje je ranije dostavio Elmer odnosile su se na utaju poreza i nezakonitu zaštitu imovine koja je trebalo da propadne, radi sticanja političke koristi.

Nastići nisu krivi

Beograd -- Američko državno tužilaštvo u Sakramentu utvrdilo je da Vuk i Verica Nastić nisu krivi za seksualno zlostavljanje svoje dece, za šta su bili optuženi.

Vuk Nastić sa decom (Foto: Blic)
Vuk Nastić sa decom (Foto: Blic)
Tužilaštvo je to utvrdilo nakon uvida u fotografije zbog kojih su Nastići optuženi za seksualno zlostavljanje svoje dece prenosi Blic.

Porodica Nastić živi u Kaliforniji, a roditelji su optuženi za seksualno zlostavljanje dece, Nastasije (5) i Damijana (8),kada su u kompjuteru Vuka Nastića, prilikom popravke, pronađene sporne fotografije njegove dece.

Nastićima je zbog optužbi za seksualno zlostavljanje privremeno oduzeto starateljstvo nad decom, koja su prebačena u hraniteljsku porodicu, a potom i razdvojena.

Američki tužilac je sada nakon uvida u fotografije pokrenuo istragu da li je prema Nastićima prekršen zakon, a vlasti su dozvolile Vuku Nastiću da nakon nekoliko meseci vidi svoju decu.

Tužilac je u pismu Ministarstvu SAD za socijalna pitanja naveo da je očigledno da je te fotografije snimio sin, a ne roditelji kako je navedeno u optužnici Agencije za zaštitu dece u Kaliforniji. Pismo je prosleđeno i Ministarstvu pravde SAD.

среда, 12. јануар 2011.

Preminuli bio vakcinisan

Zagreb -- Pacijent star 46 godina oboleo od svinjskog gripa umro je u Zagrebu mada je bio vakcinisan protiv virusa H1N1, saopštili su sa Infektivne klinike u Zagrebu.

Direktor klinike u Zagrebu dr Ante Beus izjavio je da je pacijent primio vakcinu mesec dana pre, a da su za sticanje imuniteta potrebne dve nedelje.

Ovo je treća žrtva ovogodišnjeg gripa u Hrvatskoj.

Beus je rekao da je čovek koji je preminuo bio gojazan, da je imao dijabetes i još neke zdravstvene probleme, što je moglo da prouzrokuje da vakcina ne deluje.

Medicinski stručnjaci istražuju uzroke smrti ovog pacijenta, a zdravstveni zvaničnici pozivaju građane da se vakcinišu.

Prošle godine za vreme pandemije svinjskog gripa u Hrvatskoj umrlo je 20 osoba, a veruje se da je oko 1000 ljudi bilo inficirano.